Da li bi usvojili dete?

Apsolutno. Nadam se da cu jednog dana moci da ostvarim sebi tu zelju.

Pa, draga Happy, ima nešto što ja ne znam?

Ja glasala jos nisam sigurna.
razmisljam, volela bi Gala da ima batu ili seku. Imam jos smrzlice u Jevremovoj, ne verujem da cu ove godine ici na FET. Cistim se od svih silnih hormona koje sam uzimala od 2006.
2012 god ukoliko ne uspe FET, vise necu pokusavati VTO. Dolazi u obzir usvajanje.
Ukoliko uspe FET, Gala ce imati batu ili seku. A usvajanje (trece dete)...pa iskreno ne. Zasto? Jer tada cu, pretpostavljam imati 40+ ne verujem da bi u tim godinama mogla da se nosim sa troje dece. Svaka cast majkama koje mogu.

Ja sam glasala sa drugu opciju kao najpriblizniju. To zato sto je usvajanje bila moja zelja nezavisno od bioloskog roditeljstva. E sad, tu je i druga strana tj muz koji je imao vise dilema nego ja. Tako da smo uspeli sa vto ko zna sta bi bilo... to je sad ono sbbkbb i tesko je reci. U svakom slucaju mi smo sa vto pokusajima zavrsili i u postupku smo dobijanja podobnosti.

Glasala da jos nismo sigurni.
Ja ozbiljno razmisljam na tu temu ako nam ne uspe VTO ali se dragi dvoumi.
Sto se mene same tice jedno veliko DA ali za odluku je ipak potrebno dvoje. Que sera sera

Glasala sam za Da ukoliko nam ne uspe VTO. Zašto? Oduvjek sam željela usvojiti dijete, i mm se slaže sa tim, ali uvjek stoji dilema dali ću uspjeti izbalansirati odgoj između usvojenog i biološkog djeteta tako da se ni jedno ne osjeti ugroženim. Prosto bojim se dali ću to uraditi kako treba.

Glasala sam Ne.
Razlog imam velikog sina i ako ne mogu da rodim zajednicko sa mojim covekom neka ostane tako.
Naravno ja dosta pomazhem deci iz domova i ako me neko zamoli ili u porodici ostane bez stratelja ko i od prijatelja gde sam za dve familije potencijalni staratelj ako se njima neshto desi , deca meni.
Ali da idem kroz proceduru usvajanja nemam sada zhivaca.Imala sam kad je moj sin imao 8 meseci krenuli smo da iskoristim shto sam josh bila u braku ali nije se brak odrzhao.
Da mi neko poveri dete bez razmishljanja bih prihvatila.Ali ta administracija i dokazivanje koje je naravno potrebno za dobrobit dece ja ne mogu iskreno.Znam ko sam ,pokazala na svom detu pa ako hoce ovako bez procedure ...ODMAH.

Glasala za prvu opciju,jer je po meni to nekako logican sled stvari.Bicemo roditelji na ovaj ili onaj nacin!!!

Vasar,
nije svim ljudima to bas logican sled... Moja poznanica sa klinika i ja jos tamo na nekom susretu i pokusaju smo odmah pocele da pricamo o usvajanju. Sad smo obe predale zahteve. A ona je na poslednjem vto pokusaju bila u sobi sa zenom koja ima 44 god i to joj je bio poslednji pokusaj ali je rekla da nikad ne bi usvojila. Takodje prijateljica moje rodjake, isla je niz godina i u 43 god bio joj je poslednji pokusaj vto, koji je na srecu uspeo, dobila je sina. Ali ja sam stalno pitala rodjaku i dok su trajale te silne oplodnje - pa sto ne usvoji dete? Na sta mi je ona odgovarala da ona to ne zeli. Meni je to isto malo neobicno, kao i tebi, isto mi se cini da je to logicki sled. Mada kod mene eto bilo je usvajanje i nezavisna zelja od bioloskog roditeljstva. A eto kod nekih ljudi bude ili njihovo biolosko dete ili nista...

Nismo isti. I ovde, na Kutku mnoge žene ne bi usvojile, ali nas koje bismo usvojile dete one podržavaju. Moja sestra od tetke isto ima 42 godine i niz neuspelih pokušaja vantelesne, ali kad sam je pitala da li bi usvojila dete, ona se uvredila...Sad, kad je čula da sam ja u procesu usvajanja čujem od mame da ima razne komentare, uglavnom ne može da se načudi pogotovo što to meni nije krajnje rešenje da dođem do Ja ne mogu da trošim snagu objašnjavajući nekome nešto što ta osoba u startu ne želi da razume.
Svako od nas ima svoj put, životne izbore...
Ta moja sestra od tetke se pomirila da živi život bez dece. Eto, ja to ne bih mogla...ali je ne krivim.

Dada....znam Simona da ne misli svako tako,cak ne znam ni da li da kazem na zalost ili na srecu.Znam parove koji su se razveli,jer nisu mogli imati "svoje" dete,i bas iz tog razloga sam napisala da je to -PO MENI logican sled stvari.
Ali moram da dodam,da postujem svaku odluku i ne osudjujem ni jednu odluku.PO MENI,usvajanje je prilicno delikatna "stvar",pa kakva god odluka bila,ipak svako sebe najbolje poznaje.
Kada sam bila mladja,cesto sam odlazila u nasu "Kolevku" (centar za napustenu decu),pomagala sestricama i htela jednog malenog,kovrdzavog Verislava da nosim kuci I dan danas ga se cesto setim!
P.S.Simona,Struzzo,neka je sa srecom!

Vasar,
hvala... :)

Simona, Struzoo, znate moj stav o tome i od ranije, glasala sam za drugu opciju, i zelim vam SVU SRECU u ovom poduhvatu - srecu u smislu da se zelje rezalizuju sto pre! za sve ostalo nemam nikakve dileme, znam da cete se odlicno snaci u novoj ulozi. Samo napred, navijam da nam sto pre posljete slike svoje dece.

Hvala Cuftice, nadam se da ce tako biti :)

Bas mi je drago da si opet na forumu, nedostajala si. Puno pozdrava za Luciju i tebe

Bice Simona, itekako ce biti, ubrzo ces (cete) se i samo uveriti. Toliko divnih primera usvajanja znam, a nijedan los. A vreme leti......

:)

Ja znam i ovakvih i onakvih primera i sa samim procesom usvajanja a i sa decom koja su usvojena. Vise je pozitivnih, to da... Mada i ti uslovno receno negativni primeri ne znace nesto protiv usvajanja. Isto znam i negativne primere a da su bioloska deca u pitanju. Zato roditeljstvo nije lak zadatak...

Ja sam, nažalost glasala da još nismo sigurni
Ja bih usvojila, čak sam ranije razmišljala o tome da iako dobijem svoju imam i usvojenu, ali MM još nije prelomio. Čak i odlaže razgovor na tu temu. A ipak je potrebno da i on bude svim srcem spreman, zbog deteta.

Simce, svi znamo mnogo "problematicnih" roditeljstava sa bioloskom decom (mada je njih naravno vise, pa je i statisticki to logicno). Zaista mislim da to nema nikakve veze, i potpuno se slazem sa mojom majkom koja mi je rekla da se uopste ne seca njene dve trudnoce, ali se seca svega u vezi sa odgajanjem nas dvoje, cime ona potpuno podrzava roditeljstvo kakvo god bilo, samo da je dobro.
Orle, muskarcima za odluke treba mnooooogo vise nego nama zenama u svemu, pa i u ovome. to je sve logicno i normalno.

Ja mislim da kad bi pored Gale usvojila jos jedno dete da ne bi pravila razliku izmedju njih. Ni ja ni moj muz. Ne mogu sto posto da budem sigurna u ovu tvrdnju, jer jos nisam bila u takvoj situaciji. mozda je glupo poredjenje, i nadam se da se niko nece uvrediti ali imala sam kuce zenku rotvajlera koja je bila nemoguce razmazena i nevaspitana, ali sam je ja jako volela, pa kao i samu sebe. Cak sam se i u vreme krize odricala mesa i jela pasulj da bi ona mogla kvalitetno da se krani. Odrekla sam se letovanja da bi ona isla na operaciju krajnika koja je bila jako skupa. Nju sam dozivljavala kao osobu a ne kuce. Pa po tome mislim da bi mogla i dete. Izvinjavam se na poredjenju, dete naravno nije kuce, ali poenta je u mojoj ljubavi prema kucetu i u mojoj volji da joj pruzim sve.

Ali, iskreno kada bi birala da li hocu da rodim Gali batu i seku putem VTO(smrzlici) ili da usvojim bez procedure koju pominje Republika, na gotovo izabrala bih prvu opciju. Zato kazem ne mogu biti sto posto sigurna da li bi gledala isto Galu i usvojeno dete, 98% mislim da bih.

I kako kaze moj muz: nije roditelj onaj ko napravi dete i donese to dete na svet. Roditelj je onaj koji odgoji dete.

Glasala sam.Ne bih usvojila dete.Pre bih svoje slobodno vreme uložila u pomaganje ustanova i dece bez roditeljskog staranja,ali usvojila ne bih.
Već sam o tome pisala,da me kroz ovu borbu vodi želja da nekom život podarim,i omogućim da uživa u životu,više nego sebe kao roditelja da ostvarim. Ako mi to nije pisano,ja ću to prihvatiti...ali kao što Struzzo reče,silno podržavam druge koji su u tome,jer znam šta to njima znači,i oni osećaju tu moju podršku.

Gala, to je i moj rezon. Sve sto si napisala, kao da sam ja napisala.

Glasala da nisam sigurna....
Moram priznati da je to prvenstveno zelja mm-a, a ne moja, jer isto kao i Lolipop i Gala, nisam 100% sigurna da bi to dete, u mojoj glavi i srcu, imalo isti tretman kao biolosko. Pa ako vec nisam sigurna, bolje da to ne radim.

Moj muz je pricao o usvajanju jos dok smo bili jako, jako mladi i nismo znali da cemo se boriti sa sterilitetom. Njegovi roditelji imaju jos jednog sina i kada je mm imao oko 8 godina, predali su zahtev za usvajanje devojcice. Medjutim, svekrva se kasnije razbolela od raka i...od toga svega nije bilo nista. Ali mm i dalje zeli da usvoji, bez obzira sto imamo bebu na putu jer smatra da nema nista lepse nego usreciti napusteno dete. Slazem se sa njim, ali nisam sigurna da bih ga usrecila, iz vec navedenog razloga.
Videcemo jos gde ce nas zivot odvesti....

Obično ljudi o usvajanju razmišljaju kao o nečem lepom i humanom, ali ne tako bliskom činu. Meni je to razumljivo jer sam ja dosta dugo razmišljala na tu temu pre nego što sam se odlučila da uđem u proces i tokom samog procesa. Zašto kažem razumljivo...zato što je najprirodnije da par, pogotovo žena najpre poželi biološko dete...ta želja, ta potreba kad vas obuzme nekada bude jača od vas samih...nekada ne umete njom da vladate, bar ne onako racionalno (da ne napominjem trenutke kad vas hormoni "šetaju").
Ali moram da naglasim i to...da roditelji usvojitelji nisu ništa bolji i humaniji ljudi od roditelja biološkog deteta...čini mi se da se nekad insistira na humanosti tog čina, ali ti parovi, pogotovo oni koji nemaju svoju decu najpre žele da postanu roditelji, kao svi. I samim činom usvajanja nikoga ne žele da zadive, u stvari, žele da ih ljudi gledaju kao svakog drugog roditelja, u bilo kom smislu.
Paris, zanimljiv mi je ovaj deo tvoje rečenice: "...kroz ovu borbu vodi me želja da nekom život podarim, i omogućim da uživa u životu...
Ne mogu detetu koje ću usvojiti da podarim život, nažalost, ali biću beskrajno zahvalna ženi i onom gore koji su to omogućili i samim tim naš susret i ovo drugo, "da omogućim da uživa u životu"....ali ja to u raznim oblicima već to činim nekome kao dete, žena, sestra, prijateljica, sestričina itd, itd...potrebno mi je sad da to bude kao roditelj, da se tako nekome dam.