Potpomognuta oplodnja i uticaj na zdravlje

dr mali pariz ::....Da je VTO još pre nekoliko god. postao najunosniji biznis u našoj zemlji,je nešto najžalosnije što sam mogla shvatiti.No,da oni koji imaju znanja i veštine za to-treba i da zarađuju na tome,nije sporno-ali na koje sve načine...koliko se samo cene razlikuju istih usluga,ali na različitim mestima-strašno!
No,ni to sve ne bi bilo toliko strašno da za tolike date pare dobijemo ljudske odgovore na sva moguća pitanja.
Niko te ne suočava sa posledicama,i kao što kažeš-kriju se iza naših potpisa...često stavljaju i svoj potpis,tamo gde je posao neko drugi odradio...

Izdvojila sam skoro citav tvoj post, Pariz. Kao da sam ga sama pisala. Zelim ti svako dobro .

Ne mogu ni da zamislim koliki novac se zgrce na tudjoj muci. Razumela bih da sve ima svoju cenu pa i VTO, ali bi cena svakog dobra i usluge trebala da ima i daleko vise savesti kod onoga ko je prodaje ili dobre zakone kojima bi se isti naterali da igraju posteno, ako vec sami nemaju takvih poriva. O razlici u ciframa da i ne pricam. Koliko sam uspela da napravim neki preliminarni presek cifara, mislim da se cene krecu od oko 3.000, 3.500 do nekih 5.000 eura po pokusaju. Bez izdatog racuna, verovatno .

Proslog meseca sam sa suprugom bila na razgovoru zbog VTO. Nekako sam uspela sam da ga obuzdam da previse "ne padne u vatru" ali je zaista mnogo dobrih i pravih pitanja postavio. Dobio je odgovore, lepo pripremljene, koji prilicno jasno govore da konkretnije informacije na (za njih) skakljiva pitanja necemo dobiti.

Ja sam imala spisak od nekoliko pitanja. Cim sam "ubola" nezgodnije pitanje dobila sam odgovor: "Aaaa, pa to ste nasli na internetu. Necemo tako da razgovaramo ." Neko od sledecih mojih pitanja je bilo - koje hormone cu primati ili je bolje da ne pitam. Odgovor: "Bolje je da ne pitate ." S jedne strane, situacija je takva da se vecina nas hvata za VTO kao davljenik za slamku, zelimo da verujemo, necemo da "kudimo onoga koga valja moliti", optimizam, moramo da gledamo optimisticno na poduhvat, shvatamo da vreme i sam zivot, u sustini, nisu na nasoj strani bez svakodnevnih borbi, a sa druge strane covek se oseca kao somchina koja treba da proguta ogromnu udicu na kojoj je nedefinisan mamac, udicu koja ne znamo sta ce sve poderati pri gutanju, ne treba da pitamo vec platimo sto treba daleko pre okoncanja postupka i...molimo Boga da sve prodje sto bolje.

Sve je neizvesno, sto rece mm, osim par hiljada eurica koji ce napuniti kasu klinike kojoj smo se obratili .

Prijateljica koju sam vec pominjala (dr) pokusava da dobije informacije o VTO i posledicama od strucnih lica koja se time bave. Juce mi je, vidno iznervirana, rekla da ne uspeva jer dr cute i nije joj jasno sta kriju, zasto ne daju jasne odgovore na jasna pitanja (dala sam joj spisak pitanja na koja ne znam odgovor, a bitna su).

Nicim sto napisem ne zelim da kazem da sam protiv VTO. Naprotiv, ko moze, zeli... treba da proba sve opcije koje mu se nude. Ono s cime se ne slazem je postupak koji se sprovodi prema pacijentima, a koji je (rekla bih) prvenstveno u sluzbi novca, ako treba i na ustrb nas koji taj novac obezbedjujemo.

dragmilk ::To svako treba da prelomi sam sa sobom, da li je dete vredno zrtvovanja zdravlja majke ili nije. Veliki je i rizik kom doktoru ces da poklonis svoje poverenje. Nije lako, to je jasno, sve se svodi na licnu inicijativu i trazenje odgovora po netu ili sl.

Naravno da svako mora da donese odluku za sebe, niti je dobro da drugi odlucuju u nase ime.

Da li je dete vredno zrtve u vidu majcinog zdravlja - ne znam jos sta da kazem po ovom pitanju, ali svakako mislim da je i nase zdravlje vazno, bile majke ili ne.

Doktori su sami po sebi rizik. Na celu im ne pise kakvi su, a kad su ovakve stvari u pitanju sigurno ce biti k'o od suvoga zlata dok od nas ne izvuku novac. Bila sam, svojevremeno, tamo gde i ti sad ides. Nisam se pelcovala jer me nisu bas osvojili na prvi utisak.

@ lolipop - Odlican post. Jasan i posten.

Za surutku i jetru znam od svoje dr o.p (jedna od retkih koja je dobar strucnjak i dobar covek, samo ne znam dokle ce da izdrzi...). Kad sam procitala tvoj post setila sam se da sam opet pocela da zaboravljam da je pijem, a zdrava je. Mislim da je i ti mozes piti, a za hipofizu i stitnu ne znam sta bi moglo biti dobro, a prirodno. U mojoj porodici postoje problemi sa stitnom (i nije to jedino sto sam, mozda, dobila u amanet, a da nije lepota, pamet i sl ).

Kilaza - kako uopste regulisete taj problem koji je direktna posledica hormona ?

Sto se punkcije jajnih celija tice, mogu ti na pp ili ovde postaviti informacije sta mogu (a ne moraju) biti posledice. U pitanju je zvanican dokument jedne klinike za VTO, od pre par godina. Sad vise nisam sigurna da izdaju takve publikacije...

Ja opet mimo sveta. :-) Ne razmisljam o tome sta bi me moglo snaci zbog uzimanja svih tih silnih hormona i lekova pre, u toku, i posle vto. Nisam nesto ni zainteresovana da citam o tome, mozda iz straha, mozda iz lenjosti...ne znam. Nemam nekih vecih(nema razlike u odnosu na ranije) zdravstvenih problema, iako sam prosla kroz hiperstimulaciju, infuzije, biohemijsku. To je bilo pre skoro godinu dana, a zaboravila sam 80% stvari koje su mi tada smetale. Nemam problem sa kilazom, tj. imam kada zderem, a ne bavim se nekim sportom.. Treba biti iskren prema sebi i ne kriviti samo hormone za povecanje kilaze. Ne kazem da ne utice, ali ne postoji nista sto bi moglo da stane na put volji za sportskom aktivnoscu/rekreativnim vezbanjem..itsl.

Ma at dobrodosla na ovaj nas divan kutak i nadam se da ces ubrzo doci do svojih odgovora i razresenja dilema.
Ja bih zelela da ti prenesem svoje iskustvo vezano za sam proces vto.
Naime, u pitanju je bila moja prva vto i pre nego sto sam krenula u ceo postupak mucile su me slicne dileme.
Zelja za bebom je preovladala i donela sam odluku da probam smatrajuci da jedna vto nece u bitnijoj meri uticati na moje zdravlje.
Vto sam obavila o trosku fonda, sam postupak u Jevremovoj i mogu da kazem da u ni jednom trenutku nisam osetila manjak zainteresovanosti ili bilo cega negativnog u odnosu sa doktorima.
Dugogodisnje iskustvo sa sterilitetom mi je donelo odredjena zanja iz oblasti ginekologije ali su mi u vecoj meri pomogla iskustva devojaka sa ovog foruma na cemu sam im beskrajno zahvalna.

Bila sam na dugom protokolu sa mesec dana kontracepcije i nisam imala nikakve negativne nuspojave.Osecala sam se odlicno, optimisticno i spremno.
Pred pocetak stimulacije aktivno sam ucestvovala u donosenju odluke o kolicini hormona koje cu primiti i na svu srecu dok je pokazala manjak sujete i spremnost da prihvati moje predloge.Predlozila sam da mi se prepolovi doza koju je ona rekla, da se kasnije poveca ukoliko bude trebalo tako da sam ukupno primila jako malo hormona.
Jasno mi je da je moja hormonska slika i moje opste zdravstveno stanje to dozvoljavalo i bas upravo iz tog razloga sam bila resena da ne prihvatim svaku njihovu strucnu sugestiju, sto se pokazalo ispravnim.
Stimulacija je trajala 10 dana.U to vreme takodje nisam imala nikakve tegobe cak ni promene raspolozenja.
Pitala si za kilograme,ja sam ih cak gubila u toku celog postupka, mislim da to nije pravilo...
Konacno odradjena je aspiracija,dobijeno 5 jc, 5 embriona, tri vracena i dva su zamrznuta za neke eventualne pokusaje...
Nakon 13 dana beta je bila pozitivna i sada sam u 5-om mesecu blizanacke trudnoce koja protice bez ikakvih tegoba pa i onih trudnickih.
Ono sto ja zelim da ti pruzim je neka vrsta ohrabrenja i da ti kazem da postoje i mnoga pozitivna iskustva...
Ono sto bih ja izdvojila kao veoma bitnu stvar za mene je da sam pre
postupka uradila sve moguca ispitivanja- mislim na genetska, imunoloska,
virusoloska, endokrinoloska...problem na koji sam naisla-insulinska
rezistencijar- sanirala sam nekoliko meseci pre postupka pa sam bila
poprilicno sigurna da sam iskljucila mnoge remetilacke faktore.
Zato mislim da je jako dobro biti upucen u neke stvari i ono sto mi je
zao to je da dok te analize perporucuju tek nakon 3 ili vise neuspelih
pokusaja.
Ja u potpunosti razumem i slazem se svim sto su devojke ovde pisale...
Samo zelim da kazem da ja nisam imala prilike da osetim bilo sta sto je negativno a vezano je za sam proces vto.Sreca ili sta vec...
U svakom slucaju zelim ti svako dobro...

dragmilk ::. Ja ipak mislim da stanje psihe i stres posle svakog neuspeha jedu dusu, a samim tim dolazi do promena na fizickom planu.

E jbga Dragi :lol:hoćeš da kažeš da sam ja toliko proružnjala posle 3 neuspeha
Dragi- šala mala,znam šta pričaš sve vreme.
Viki, divno je nakon samo 1 postupka i to uspešnog sumirati sve pređeno,zar ne? O tome sam pisala...
Čupka, draga, ne dobijaju sve cure na kilaži,hvala Bogu,ali ne dobijaju ni sve od ždranja-kako kažeš...
Pa ti znaš koliko sam ja imala viška posle ovog 3.postupka,koliko sam skinula,i koliko još imam viška.Pisala sam o tome.A iskreno,ne znam da li se iko na Forumu,bar od nas aktivnih,bavi minimum 4x nedeljo sportom kao ja.Ne-šetnjama,nego aktivnim sportom.Dakle,nisam žderala,ali je nastupila hipo funkcija štitne plus insulinska rez.,i metabolizam je bio jako spor,nagomilavala se tečnost,ali naravno i masnoće.Ne,nisam ždranjem dobila tolike kg jer nikad nisam bila u svom životu gojazna.
No,nije sporno da ima i toga-jede se iz velikih tanjira obilno,pa se pitaju cure odakle kg
Ma'at,hvala,i ja tebi želim,tj. vama da na ovaj-ili onaj način dođete do svog cilja,svog blaga,svog deteta,ali i da sačuvate zdravlje!
Pitala si za kg,pa ću ti reći da sam u sept. otkrila tu insulinsku rezistenciju (više o tome na temi o OGTT-u),i od novembra sam na terapiji glucophagom od 1000x2,i do sada,smakla 10 kg.
Skidanje kg je u početku išlo brže,jer sam bila rigoroznija prema sebi,sad malo sporije,ali sa pojačanom fizičkom aktivnošću ide svakako na dole.
I naravno,želim da mi na p.p. pošalješ saznanje o posledicama aspiracije,da ne bismo plašile druge cure,mada one i ne moraju čitati te stvari,ali opet-ovde pišemo samo o onim uticajima koji se lično nama dešavaju.
Hvala.

dr mali pariz ::Čupka, draga, ne dobijaju sve cure na kilaži,hvala Bogu,ali ne dobijaju ni sve od ždranja-kako kažeš...

Ja to i nisam napisala. :-) Ono sto sam napisala je da se JA gojim od zdranja.

dr mali pariz ::A iskreno,ne znam da li se iko na Forumu,bar od nas aktivnih,bavi minimum 4x nedeljo sportom kao ja.Ne-šetnjama,nego aktivnim sportom.

Ja. :-) Nekad i cesce.

dr mali pariz ::No,nije sporno da ima i toga-jede se iz velikih tanjira obilno,pa se pitaju cure odakle kg

Nije samo to u pitanju, vec i neaktivnost (malo je teze baviti se sportom u toku stimulacije), da ne pominjem dvonedeljno lezanje u ocekivanju teta bete, pa period dolaska sebi ukoliko je beta negativna (ne daj Boze)...jednostavno se sve slozi, pa ispadne da je od hormona.

o.k. draga.iz konteksta se moglo to zaključiti,izvini ako si pomislila da izvrćem tvoje reči,nisam citirila...i bravo za fizičku aktivnost-min.4x nedeljno

Ma`at, rekoh li ti da si dobrodošla! Ako nisam, evo sad jesam!

Ja bih volela da ovde pustiš poruku o posledicama prilikom aspiracije, jer i mene zanima. Koga ne zanima, ne mora ni da čita! Jasno kao dan! A volim da pročitam, čujem, razmenim iskustva, primenim dobro, odbacim loše, ostanem trudna i tako!

Ajde, živa bila, velika porasla!

Biksi :) ::ostanem trudna i tako!

ostanem trudna ,ostanem trudna , ostanem trudna ,ostanem trudna ,ostanem trudna ...

Ma'at, osetila sam da je reč iz nekog starog jezika, samo nisam znala šta znači.
Ovu temu će da zaobilazi onaj ko ne razmišlja ili ne želi da razmišlja o tome.
A da treba da postoji, treba...
Jako je bitno što postoje ovakvi forumi, gde dobijamo podršku i injekcije optimizma kad padnemo, ali je neophodno biti svestan i posledice...U krajnjem slučaju znati i kad stati, ili napraviti pauzu.

Nekad treba biti i hrabar, i upustiti se u priču, jer odlažući dobijamo samo na godinama i na padu procenta uspešnosti.

Medjutim, ne treba srljati iz postupka u postupak, posebno ako se pojave neke tegobe ili propratne bolesti.

Ja sam bila jedan "nezanimljiv" pacijent, koji nema ama baš nikakav poremećaj, pri tome ostvaruje i prirodne trudnoće koje završavaju spontanim. Sa 35g, posle dve neuspešne prirodne trudnoće i brdom uradjenih analiza nijedan ginekolog mi nije preporučivao IVF. Jedva sam ga naterala da krenemo sa Klomidom i ciljanim odnosima. Kad se ništa nije desilo ni posle četiri pet takvih ciklusa, i dalje mi nisu preporučivali IVF, jer ja ostajem prirodno trudna
Na osnovu povakvih foruma sam se sama pokrenula i otišla dalje. Kad jee stigla 39-ta godina, nemam pojma.
Prvi IVF sam prošla bez ijedne nuspojave ili komplikacije, sve školski. da je tad uspelo, bila bih svetao primer. Sve OK.
Ovaj put je sve bilo drugčije, počevši od teškog podnošenja kontraceptiva, preko nekih zbrčkanih hormona i anovulatornog ciklusa pre toga, do ciste na janiku, i na kraju slučajno otkrivene hipotireoze i odlaganja postupka.

Ne mogu da tvrdim da je hipotireoza zbog postupka nastala. A opet, obzirom da nemam nijedan slučaj u familiji, i da konstitucionalno nismo skloni autoimunim bolestima, kao i da sam u društvu bila jedinica za pozitivu i energiju ne mogu a da se ne zapitam...
Pri tome, i sterilitet per se je jedan ogroman stres...Sva ta iščekivanja, ispitivanja, potonuća, padovi, dizanja...Borbe sa samim sobom da povratimo samopoštovanje, veru i optimizam...Sve to utiče i te kako...
Pa još dodamo hormone... i tak.

Da se vratim nazad, ne znam da li bih drukčije. Možda bih samo malo ranije izboksovala da odem na IVF, dok mi je telo mladje i sposobnije da podnosi udarce. Nije isto podneti tri IVF-a do 33, i posle 38, recimo.

Što se tiče komplikacija IVF-a, Jevremova je imala takvu brošuru, u kojoj je sve objašnjeno, korak po korak. Ja sam je uzela prošle godine, ne znam jel na to misli ma'at. Ako je nadjem, prepisaću vam.

Eve me jopet!

Čitam, i mnogo mi drago da pišete, da razmjenimo koju riječ.

Čupava dušo, nisam ni ja,isto kao ti, stalno u negativnim mislima, ne mislim stalno o raznoraznim posledicama, ali da mi se desi da sjednem pa ozbiljno razmislim desi. Mislim, nisam ja neki paničar uopšte u životu, ne bih mogla uopšte tako živjeti (ono tipa-da li se nešto smije pretjerano koristiti zbog ovoga ili onoga, smijem li se izlagati pretjerano suncu, da li je nešto kancerogeno ili ne). Ne o tomo uopšte ne mislim, opušena sam ko treger, što bi rekao jedan rođak od mm "zviždi i viči kanafa", iako ne znam šta mu to znači, predpostavljam nešto tipa kuliraj, svejedno sviđa mi se. Sve što mi u životu prija da radim, ja radim, OSIM kada je u službi liječenja steriliteta. E tu sam brate postala rob, a na to sve navikavam i mm. Pa ga ponekad uhvatim da pretjeruje, mislim čovjek kad pije pivo iz limenke,ladno kralj opere limenku, da ne bi pokupio neku bakteriju. No da ne ode tema previše u suprotnom pravcu, vraćam se .
Što se kilaže tiče, svjesna sam ja da već imam 30 god.,da sam kancelarijski pacov, i td., ali da se dešavaju čudne stvari sa mojom kilažom, dešavaju. A u poslednjem postupku mi je ostao toliki stomak, kao postporodiljski, da me mm tjerao dr. u par navrata, jer mu je bio prevelik stomak, znači ne osjećam ja to samo subjektivno, nego to vide i ljudi oko mene (sestra, kuma,bar one su se oglasile), a da ne govorim da mi je u periodu od mjesec dana pukla koža na 4 mjesta(strije) debele kao prst, i na glupom mjestu jako nisko skroz do maljavog dijela. E ja o ovom tipu debljine govorim, ako me razumijete.

Ma at, naravno da me interesuje sve što imaš, slobodno piši. Jeste da sam i ja dobila tu brošuricu od Jevremove, mada s obzirom na količinu dokumentacije koju potpišemo pri aspiraciji (pri čemu samo vidim redove tipa-na vlastitu odgovornost), skontala sam ja da to u stvari i nije bezazlen postupak, naprotiv. Samo ne znam koje to rizike kriju oni od nas.

Ali ono što me više oko aspiracije tiče, jesu naknadne posledice. Jer svaka intervencija (čak sam čula za operaciju slijepog crijeva) ostavlja iza sebe priraslice, koje mogu da začepe jajovode, e šta se onda dešava posle tog silnog bušenja jajnika, šta se dešava na tim mjestima? Da ne upropastim jedino što mi valja-a to su prohodni jajovodi.
Isto tako uvijek poslije VTO, pa čak IUI (tada pila klomifen), jedva sam čekala da izvadim hormone, da vidim FSH i AMH, samo da iskontrolišem svoje rezerve.

Ovaj put sam pisala na tu stranu (mislim u svrhu borbe protiv steriliteta, a ne o ličnom zdravlju), jer mislim da svi naši pokušaji nas u ovom smislu oslabe poprilično, za svaki naredni pokušaj. Stalno mislim da li će mi tjelo biti sposobno da spremi sve uslove za naredni pokušaj.

Nisam ovim htjela nikoga prepasti, naprotiv podržaću svakoga u ovoj borbi, ali to su moja lična razmišljanja.

[quote="dr mali pariz"]Ipak sam sebi na prvom mestu,jer-tom detetu treba roditelj-pre svega zdrav,je l?

Mislim da je ovo realno razmisljanje, meni ni najmanje sebicno. Pre neki dan sam razgovarala sa nekim jako bliskim ko mi je, na svu moju pricu o mogucim posledicama koje su stvarne, ovde pisemo o njima, rekla otprilike: "Znas, same su odabrale. Verovatno im ne smeta vec im tako odgovara. " Da mi je to rekao neki strendzer za kojeg me nije briga - i onda bih odreagovala neslaganjem, a kad je to izgovorila (ili nesto slicno, ali sa tom porukom) moja rodjena m - to svakako nisam mogla precutati iako ne znam niti jednu od vas. Verujem da smo sve ovde zato sto nam ideja o imanju deteta/dece ni najmanje nije mrska, ali ne verujem da ijedna zena zdravog razuma prolazi kroz mnogo muka i neizvesnosti zato sto je toliko zeljna da naskodi sebi .

Ne kažem ništa oholo ako opet kažem da je mnogo lakše kad beba dođe sa prvim postupkom, pa onda se i ne bavimo ovim problemima...ali...to jbno ALI kod ponovljenih postupaka, novootkrivenih problema,koji nisu ni u naznakama postojali...nije svejedno,pa ma koliko jaka želja bila.
Citajuci ovih para dana deo informacija na netu, dosla sam do zakljucka da je, mozda, najprakticnije (pod uslovom da mozemo izdrzati zdravstveno i finansijski) probati 1-2x, jer mi deluje da je sa vecim brojem pokusaja veca i sansa da nesto krene nizbrdo, sto opet ne znaci da neko ne treba da proba i 10x ako misli da je to prava stvar, ima dovoljno novca, zdravlja... Ali mi je jasno da je VTO kao da igramo na lotou. Odmah da vam rechem da ne igram nagradne igre u kojima nije realno dobiti nagradu iz 1, 2, maksimum 3x i kad sam uletala u takve igre - zaista sam znala da osvojim nagrade i za sebe i za druge, jednostavno se desavalo . Mozda bi i VTO bila jedna od tih uspesno odabranih igara, mozda...

Brzo smo zaboravili na slučaj iz Fronta gde im je cura umrla na aspiraciji-ili posle,ne sećam se konkretno momenta...ili ni ne razmišljamo nego samo kucnemo u drvo uz "daleko bilo".
Za ovaj slucaj nisam znala. Verovatno je bilo u novinama, a ja posto retko stizem da ih citam... Tragedija je da neko u tako plemenitom i komplikovanom postupku ostavi dusu na operacionom stolu, a znam da toga ima... Neka pociva u miru gde god da je sada...

Neću da mračim, jer nisam pesimista po opredeljenju i da ne želim porod ne bih išla u 4.postupak,ali treba o ovome pričati,predočavati...
Nije ovo pesimizam, ovo je prica o drugoj strani medalje. Neko je zeli sagledati, neko ne. Negde treba saznati sta se sve desava i lepo i manje lepo jer nema bas mnogo mesta gde to mozemo cuti. A ono sto procitamo uvek mozemo ili primiti k znanju ili odbiti od sebe.

.....svako u sebi treba da prelomi,ali i da bude oprezan! [quote]


Za kraj ovoga posta zelim samo da vam kazem da mi je zaista jako, jako drago sto sam vas pronasla i da se izvinim sto ne uspevam odgovarati na temu onoliko koliko zaista zelim. Sa posla izbegavam jer nije bas mudro, pa tek kod kuce odvojim deo vremena da iscitam vase sjajne postove i odgovorim koliko stignem. Znam da ne moram da se pravdam, ali zelim da vam kazem koliko mi znacite i koliko je znacajno sto postoji ovaj forum i sve mi "na njemu".

@JEJAAA - Sve cestitke na upornosti. Duboko verujem da ce te tolika upornost odvesti tamo gde zelis .

Hvala na dobrodoslici Biksi :), razigrana koko .

Potrudicu se da sutra iskeniram brosuru o VTO i da deo o kojem smo pricali postavim ovde. Ukoliko mi to ne uspe, prepisacu citat (naznacicu diskretno o kojoj ustanovi se radi - ne placaju me za reklamu , a nece ni skoditi malo diskrecije ), a svako ce za sebe odluciti da li zeli da cita, primi k znanju ili ne primi i tako to. A moze i samo da ostane trudan .

Hvala za to ziva bila, velika porasla . Stvarno jesam "velika", samo jos ne u dimenziji naznacenoj na smajlicu .

Ma at ja samo da ti pozelim dobrodoslic i da smo tu u svemu da te podrzimo sta god odlucila

Ma'at, hvala ti puno na podrsci.Izboricemo se svi , ispunice nam se zelje, samo moramo da budemo bas bas strpljivi i uporni.Nema nam druge!Naravno svako ima pravo o svom zivotu da odlucuje kako god...zato samo napred ...

Dobrodošla Ma'at na ove strane!
Isčitah sve, pa me nekako povukoste za tastaturu
I ja sam u velikoj nedoumici posle 3 neuspešna postupka, šta i kako dalje! Bar da mi je znati stvarni razlog, čini mi se da bi mi sve bilo lakše. POčeli smo sve sa oligoasteno... a na kraju se ispostavilo da ja imam problem sa IR,stitnom. Možda je IR i od VTO ali znam da TSH nije, jer sam posle prve neuspešne imala normalne vrednosti, a onda kad su počeli da nas šetaju kod androloga i kad smo gubili vreme u glupim isčekivanjima, ja sam pukla psihički, pa se sve to i odrazilo na TSH. Evo, mesec dana posle trece neuspešne, meni je TSH dobar, doduše uz eutirox.
VTO su se najviše odrazile na moje psihičko zdravlje a mislim da je to mnogo gore po fizičko nego bilo šta od hormona ili lekova. Znam da se nećete složiti sa mnom, ali to je onošto osećam ja. Pored psihičkog zdravlja, počeli su da mi se gomilaju i kg, ali nekako u isto vreme sam prešla sa gibanice na pastu i sa 100/sat na 0/sat,pa mi se čini da je to odigralo veću ulogu nego VTO. I IR je možda posledica VTO, mada kako sam shvatila dr, ja sam imala taj gen,možda i IR pre VTO, a da se to jednostavno nije otkrilo ranije. Ima ovde i cura koje su sve analize uradile pre prve VTO i to otkrile na vreme.
I ja sam često u dilemi hoću li uopšte biti normalna i zdrava kad i ako dođem do cilja, ali vidim ovde mamice koje su uspele i koje mi potvrdjuju svojim primerima da se većina zdravstveni problema reši kad postanu mame. Znači, opet se vraćam na onu psihičku stranu i njen uticaj na fizičko zdravlje.
Znam da neću tako lako odustati, jer sam borac po prirodi, i zagrljaj tuđe dece me leči i gura napred, a kako li je tek imati svoje. Svaka od nas oseća svoje granice i kad mora da stane.
I ja bih volela da vidim te brošre, jer do sada sam jedino imala upozorenja na anesteziju i njene posledice.

Meta, ja se slažem s tobom! Pored toga što mi se osipa zdravlje, jedno po jedno trokira, i svaki put po još neki dodatni lek pijem, meni je isto psiha, možda i najveći problem. Možda to drugima ne deluje iz mog pisanja, jer sam opuštena za druge životne stvari i veliki sam optimista, ali psihički mi je najteže. Prvi put sam vrlo brzo pregrmela neuspeh, baš brzo, drugi put me stuklo, naročito što je beta bila pozitivna, i tu sam se obradovala, a onda ništa, praznina, e to me baš ubilo. Dugo, baš dugo mi je trebalo da se sredim. Tek sada mogu da kažem da sam ok posle te biohemijske trudnoće, a prošlo je godinu i tri meseca. To ok mislim da me prošla ta praznina, dumanje glavom šta bi bilo kad bi bilo, pa onda datumi, uh, ti odvratni datumi koji me podsećaju na sve to... Psiha je čudo, a znamo koliko je u našem slučaju bitna (i ne samo u našem slučaju, već u svim životnim okolnostima i situacijama!) i ja znam da je kod mene to problem, i verovatno, ako ne i sigurno ću pred sledeći postupak otići na par seansi kod psihologa da se malo popričamo , mislim da će mi značiti. Meni nije problem i nemam strah od anestezije, od bolova posle aspiracije i tako to, mene zapravo samo psihički sve iscrpljuje žestoko. Budem ja opuštena kad udjem u postupak i nisam od onih koji gaje preteranu nadu da će mi sad uspeti, naravno, uvek se nadam, nisam ni crnjak, ali osećam da mi tada fali energije, budem nekako izmoždena. Oba puta kad sam počinjala sa mikroginonom sam završavala u hitnoj zbog lupanja srca. Kad krenem sa utrogestanom imam osećaj kao da me je neko pregazio, i tako se i osećam. Kad sebi dajem diferelin, često mi je teško, naročito ako me zaboli ili ostane modrica, prosto mi nailaze krize i samosažaljevam sebe što moram kroz to da prolazim. Trgnem se ja brzo, izgrdim sebe, ali se dešava. I kako onda psiha da mi ostane čitava, a telo normalno?!

Eto, izjadah vam se iz dubine duše, no znam da nećete zameriti. Neću odustati još, ne znam do kada, boriću se. Samo su mi ove duže pauze lek, više nego su mi potrebne!

ee cure napisacu i ja par reci ja sam se nekako pomirilla sa tim da je to tako da lose utice stimulacija i ne samo na mene nego na sve i ostalo i da nisam samo ja u pitanju vec sve cure koje se bore sa sterilitetom, znaci to je tako i retki su slucajevi devojaka koje bez straha, bolova, nervoze, placa, kojekakvih preispitivanja, neprespavanih noci ulaze u ceo proces jel nemoguce je i mislim da kad se sve sanira i proveri stanje organizma ulogu igra sreca a ne opustenost

@ Viktorija - hvala na toplim recima dobrodoslice, prenesenom iskustvu, a drzim palceve da sve bude ok i sa blizancima i sa tobom .

"Pred pocetak stimulacije aktivno sam ucestvovala u donosenju odluke o kolicini hormona koje cu primiti i na svu srecu dok je pokazala manjak sujete i spremnost da prihvati moje predloge..."
Ja, nazalost, imam problem sa sujetom dr-a kojoj, cini mi se, ni nebo nije granica i to mi se uopste ne dopada. U strucnost ne sumnjam, ali i za sujetu znam da ne gresim.

Jasno mi je da je moja hormonska slika i moje opste zdravstveno stanje to dozvoljavalo i bas upravo iz tog razloga sam bila resena da ne prihvatim svaku njihovu strucnu sugestiju, sto se pokazalo ispravnim.
Uopste ne znam svoj hormonski status ni opste zdravstveno stanje i nejasno mi je da se prvo to pitanje ne resava. Najbitnije je da suprug i ja damo pola sume pred sam pocetak, onda dolazi ulazak u (nekakve ?!?) analize i tov hormonima, a nakon par nedelja treba dati drugu polovinu novca, nakon cega, moze da potpuno prestane interesovanje za moje zdravlje i dalji tok postupka. Ta pocetna neiformisanost, ne utvrdjivanje mog zdravstvenog stanja, vrlo brzo uzimanje velikog novca (i to zaista zvuci kao najvaznije u celoj prici), nedovoljna posvecenost pacijentu (ako imas gomilu pacijenata na vise strana logicno je da ne mozes dovoljno kvalitetno odradjivati svoj posao) deluju jako odbojno i zabrinjavajuce. Da li bi meni neko unapred dao 3,4,5 hiljada eura za dobro ili uslugu koju ne razume, ne zna sta ce dobiti, nema nikakvih garancija u savesno obavljanje postupka sa moje strane, ne dozvoljavam mu da mi postavi mnogo pitanja, a i kad odgovorim to zvuci okruglo pa na cose... ? Tesko, a da ne pricam da sve znamo (bez obzira sto se time ne bavimo) kome se novci unapred daju. Samo onima koji se bave najstarijim zanatom na svetu.

Ono sto bih ja izdvojila kao veoma bitnu stvar za mene je da sam pre
postupka uradila sve moguca ispitivanja- mislim na genetska, imunoloska,
virusoloska, endokrinoloska...problem na koji sam naisla-insulinska
rezistencijar- sanirala sam nekoliko meseci pre postupka pa sam bila
poprilicno sigurna da sam iskljucila mnoge remetilacke faktore.
Apsolutno nista od ovih informacija nemam, a to je ono sto sam pokusavala da saznam kroz pitanje - zar ne treba da odradim odredjene analize da se vidi u kakvom sam stanju i da li sam spremna ? Dr me tog odgovora nije udostojila.

I ja se, draga Viktorija nadam najboljem mogucem razresenju dileme i obema nam zelim svako dobro kao i svim ostalim zenicama na ovom forumu (i muskarcima ako ih ovde ima) .

@ Pariz - pokusavam da ti posaljem privatnu poruku sa iskeniranim materijalom (par stotina KB) ali mi je komp toliko spor i ropce da ne znam hocu li uspeti veceras. Cisto da znas da cu pokusati sutra ako ne uspem danas.

važi curo,mada smo se sve složile da ga slobodno ovde možeš plasirati.

Dobrodošla Ma´at!
Negde na početku ove teme ispisah svoje iskustvo.....zbog brige za sebe i svoje zdravlje ,najblizi (majka a i pojedini prijatelji) okarakterisaše me kao sebičnu ....i neka su....
Činjenica je da nikada nećemo imati potpunu info od lekara koliko je štetno sve to što nam se daje/radi....ali je takodje i činjenica da nam najčešće korišćeni antibiotik ,penicilin,moze doći glave.....
U vreme kad sam ulazila u ovu priču ,nije bilo ovakvih foruma a do info se jako teško dolazilo......dr.-kovi (kako imam običčaj da ih zovem) su i tada ko i sada bili jako šturi prilikom davanja bilo kakvih objašnjenja......
Žalosno ali istinito,posledice svih postupaka sagledaćemo verovatno tek za 10-ak godina ....
Šta ostavlja veće posledice....hormoni ili stres ...ja lično nisam načisto....
Sve u svemu ispisah puno a htedoh reći kratko-samo je naš izbor ,kada,gde i koliko puta ....
Ako nisi zadovoljna klinikom i načinom komunikacije dotične dr ili dr-ka ,trazi dalje ...ali koju god kliniku izabereš budi spremna da zarad sebe kopaš po netu sve bitne info(što se tiče analiza )....
Šta god i gde god ,želim ti sve najbolje !

Evo. Za Biksi:), Pariz i sve koje interesuje (rizici punkcije i aspiracije).

U pitanju je brosura poznate klinike u Bgd-u koju sam vec pominjala u nekom postu ispred kao jednu u kojoj sam bila pre par godina, ali da me nisu dovoljno privukli da bih i pokusala VTO.

Podatke neka svako prihvati kako zeli, sa sto manje opterecenja.

Nadajmo se najboljem, ali budimo spremne da mozda i ne bude tako.

[img][/img]