Potpomognuta oplodnja i uticaj na zdravlje

Jeste, simona, to je lik sa nickom prečasni.
On je pisao da je njegovoj ženi obustavljen postupak kod VV zbog izuzetno jake alergije. Posle toga joj je nastupio hormonski poremećaj. razmišljala sam juče da i njegove postove kopiram, ali su više bili upereni na nesavesnost lekara u Jevremovoj i olako shvaćenom problemu, pa sam ih onda ostavila tamo.

Da i ja mahnem ovde. Tema mi je sasvim ok, čak i vrlo korisna, koliko god mi htele to da priznamo ili ne! Što pre priznamo sebi, to bolje za nas i naše zdravlje.

Ja sam otkrila da imam problem sa štitnom tek onda kad sam krenula sa pretragama što ne ostajem u drugom stanju. E sad, s obzirom da u porodici imam štitonoša, velika je verovatnoća da je geneza uradila svoje, mada postoji mogućnost da sam se nervirala (kao što i jesam) na poslu, dobre dve tri godine jako stresnog perioda, zatim dve godine sam nagovarala supruga da krenemo kod lekara, on je bio toliko zatvoren na početku za bilo kakvu akciju (pa sam se i zbog toga nervirala), prošla sam dve operacije kičme (u 15. i 22. godini) pa je i tu bilo stresa bome lepog, tako da ima svačeg nečeg. Ne mogu tvrditi da je od ovog ili onog i ko zna od kada imam oboljenje a da nisam ni znala, i to što sam krenula sa pretragama mi je bila srećna okolnost da krenem na vreme sa lekovima!

Udebelila sam se jedno 7 kg, i to uglavnom u predelu stomaka, i više imam taj izgled podbulosti, kao što kaže Simona, vidi se da je od hormona, to me baš nervirucka!
Često po koži imam promene, u vidu nekih ekcema, perutanja i sl. i to je uglavnom zbog nerviranja, jer sam skontala da mi se sve to sredi kad sam duže opuštena!

E sad, ispade da se ja žestoko nerviram, što i nije tačno, ali zaista mislim da mi to podsvest radi i da me podsvest razbija! Koliko god ja mislila da sam opuštena i koliko god se tako i osećala, uvek mi nešto kaže da nije tako (poput sna ili cimanja na neku situaciju)! Mislim da mi treba još nekog vremena da potpuno shvatim da neću dete dobiti prirodnim putem i da će ova borba trajati ko zna do kada. Očigledno je da ja neke važne stvari duže moram da preradim da bi one bile u skladu sa mojim telom i mozgom. Taj isti problem imam i kada izgubim dragu osobu, prosto mi je duže vremena potrebno da shvatim da moram da naučim s tim da živim!

Granicu još nisam postavila, mada me često plaši brzina kojom vreme prolazi, i nekad se uspaničim zbog toga, a nekad razmišljam ma ima vremena, samo treba strpljenja i novca! Dakle, ne znam do kada ću pokušavati, verovatno dok budem imala snage za to, ali se nadam da ću uspeti i verujem, što mislim da je jako važno! Koliko god nekad posustala, nekada davno sam sebi rekla da ću postati roditelj i sebi sam i poverovala! Možda glupo zvuči, ali tako je kod mene.

Znam samo da mi trenutna pauza jako prija, i da se bavim drugim lepim životnim stvarima i da kad osetim da sam napunila baterije, onda ću i krenuti dalje. Mislim da je to ok stav i da sam to dužna sebi! Dakle, pauza će biti sigurno godinu dana.

Izvinte ako ugnjavih. Sve vas ljubim i podržavam u vašim odlukama, jer su i životi samo vaši.

Evo i mene na ovoj temi...
I ja,kao i Đole, ne znam odakle da počnem...Onda ću da je kopiram...Od kilaže...
U priču ušla sa 58kg,a sada vaga pokazuje 78kg...Veliki višak iako se sada zdravije hranim

Posle prve vto je ostao miom i polip...Polip sam skinula histeroskopijom i nije se više vraćao...Otkrivena IR...Tahikardija...

Posle druge vto sam zaradila adenom na dojci...Grudi su me bez prestanka bolele jedno dobrih šest meseci i onda smo otkrili i zašto-sada moram na uz grudi svakih šest meseci...Da ne pričam o psihološkoj strani odlaska na isti uz dojki i pitanja koja se roje pred svaki
Na onaj jedan miom narojila se još tri...I dr kaže podhitno trudnoća...A nje nema...

Posle treće vto još jedan miom-tako da mi uterus sada na uz izgleda kao fudbalska lopta-u šarama...

I onda je došla priprema za onaj famozni fet...I urnisala endo...Koliko sam dobro prolazila sa stimulacijama za klasičan vto-toliko sam sve nadoknadila za taj fet...Estrofem je bio noćna mora za mene...Vrtoglavice,mučnine,bolovi u abdomenu,glavobolje,nagle promene krvnog pritiska(150/100 da bi kroz pola sata bio 90/60-na mojih konstantnih 105/65),promene raspoloženja(čak je išlo do histerije) i ne znam šta me sve bilo snašlo...A endo ni da makne...
Pre tog estrofema endo je uvek bio preko 10mm,a sada nikako da pređe piš...ih 6mm

Posle tog pokušaja fet-a nisam proveravala hormone štitne i antitela...Kad budem krenula sa tim,za drugi pokušaj preko fonda,ko zna šta će me sve sačekati...

Znala sam da ću nešto zaboraviti pa da dodam...Pojavile su mi se vene po nogama i počele da bole...Da li je to od stimulacija? I zglobovi kolena i laktova me sve više i više bole,i često...Reuma?

O nesanici neću da pričam kao posledici vto jer sa njom kuburim dugi niz godina-verovatno od stresa...Jedva sastavim 4h u kontinuitetu...

Plan do kada ću da guram nemam...Na početku sam razmišljala-dok me telo ne izda(a ono je već počelo da otkazuje).Mm me nagovarao posle druge vto,kada je video koliko je negativna beta ostavila posledica po mene d prekinemo sa svim i okrenemo se sebi i svojim životima...Ali ta pusta želja da te neko zove mama...

Evo meni opet krenuo neki braon isecak...ko ce ga znati sta je...imala sam 15.09 stigla je tacno na vreme i sad opet nesto..znaci hormoni su mi poludeli...
a moram da napisem,sto se tice tih komentara sta mama kome govori...ja mojoj nisam rekla za ovaj drugi put,posto sam se za prvi opeklo,a....
svima je pricala i cak smo se i svadjale zato sto mi je u jednom momentu rekla "sama si birala"-u fazonu sama sam birala muza i jos milion nekih neukusnih komentara....moje telo,moja odluka i kraj!

Struzzo ::Zaradila sam, što je meni najvažnije i onu blagu senku na svakom osmehu...otkako sam u VTO priči nisam više onako super pozitivna i vedra kakva sam bila...kažem to vama jer ja to znam...i trudim se da mi ova borba ne bude sve u životu i da uživam u njemu...ali sećam se ja kako je to bilo pre...bilo je zaista opušteno, bezbrižno...a svih ovih godina pokušavanja suštinski se vreme računalo od pretrage do pretrage, od pokušaja do pokušaja, od upoznavanja sa novim obećavajućim doktorom i klinikom do narednog...itd.
I posle svega...ne, ne odustajem...

I ovo mogu da prepišem u potpunosti...
A dodala bih i tekst naše Ori nad kojim sam dugo plakala...i sad mi zasuze oči uvek kad ga iznova čitam...Ali baš uvek...

Orline ::
Ovaj dio teksta iz mog dnevnika od prije par godina ce najbolje oslikati stanje u kojem sam tad bila-



Nekad



Sanjala sam kuću punu smijeha, djece i sunca. Ljubav, povjerenje,podršku i oslonac. Druženja sa prijateljima, babe, dede, unučiće, zajedničke ručkove...Ljetovanja, poneki vikend van grada, bioskop, pozorište, šetnju po vjetru uz obalu, ćuteći.
Sjedalicu pozadi u automobilu. Topot malih nozica po stanu. Cvijeće na terasi. Da mirišu kolači dok se djeca igraju u dvorištu a on nešto popravlja u garaži.



Sad



Nas dvoje smo sami. Moji daleko, njegovih više nema. Sve veći broj večeri provodimo ćuteći, ja za kompjuterom, on sa daljinskim u ruci. Plačem češće nego što se smijem, mada kako vrijeme prolazi, sve rjeđe i plačem. Sa prijateljima sam sve manje, na poslu sam sve više. Svaki dan popodne spavam. Sve češće sam mrzovoljna i tužna.
Jedem i kad nisam gladna. U mojoj ruci stalno cigareta, u njegovoj vrlo često pivo. Niko ne trči po kući, dječja graja i smijeh se čuju samo spolja, u automobilu nema sjedalice.


Imam cvijeće na terasi...


Sta da vam kazem, sad mi se cini da je to bila neka druga osoba, i da sam ovu stranicu iskopirala sa nekog tudjeg dnevnika ...

Draga Ori ...
A ova stranica se još uvek nalazi u mom dnevniku...Nikako da pobegnem od nje...

bebko ::

Struzzo ::Zaradila sam, što je meni najvažnije i onu blagu senku na svakom osmehu...otkako sam u VTO priči nisam više onako super pozitivna i vedra kakva sam bila...kažem to vama jer ja to znam...i trudim se da mi ova borba ne bude sve u životu i da uživam u njemu...ali sećam se ja kako je to bilo pre...bilo je zaista opušteno, bezbrižno...a svih ovih godina pokušavanja suštinski se vreme računalo od pretrage do pretrage, od pokušaja do pokušaja, od upoznavanja sa novim obećavajućim doktorom i klinikom do narednog...itd.
I posle svega...ne, ne odustajem...

I ovo mogu da prepišem u potpunosti...
A dodala bih i tekst naše Ori nad kojim sam dugo plakala...i sad mi zasuze oči uvek kad ga iznova čitam...Ali baš uvek...

Orline ::
Ovaj dio teksta iz mog dnevnika od prije par godina ce najbolje oslikati stanje u kojem sam tad bila-



Nekad



Sanjala sam kuću punu smijeha, djece i sunca. Ljubav, povjerenje,podršku i oslonac. Druženja sa prijateljima, babe, dede, unučiće, zajedničke ručkove...Ljetovanja, poneki vikend van grada, bioskop, pozorište, šetnju po vjetru uz obalu, ćuteći.
Sjedalicu pozadi u automobilu. Topot malih nozica po stanu. Cvijeće na terasi. Da mirišu kolači dok se djeca igraju u dvorištu a on nešto popravlja u garaži.



Sad



Nas dvoje smo sami. Moji daleko, njegovih više nema. Sve veći broj večeri provodimo ćuteći, ja za kompjuterom, on sa daljinskim u ruci. Plačem češće nego što se smijem, mada kako vrijeme prolazi, sve rjeđe i plačem. Sa prijateljima sam sve manje, na poslu sam sve više. Svaki dan popodne spavam. Sve češće sam mrzovoljna i tužna.
Jedem i kad nisam gladna. U mojoj ruci stalno cigareta, u njegovoj vrlo često pivo. Niko ne trči po kući, dječja graja i smijeh se čuju samo spolja, u automobilu nema sjedalice.


Imam cvijeće na terasi...


Sta da vam kazem, sad mi se cini da je to bila neka druga osoba, i da sam ovu stranicu iskopirala sa nekog tudjeg dnevnika ...

Draga Ori ...
A ova stranica se još uvek nalazi u mom dnevniku...Nikako da pobegnem od nje...

jako dirljivo i sa puno emocija.....

Uh covece
Ne znam da li postoji osoba na ovim stranama koja se nije pronasla.. ja znam da ja jesam, u potpunosti

Sem ziganja u desnoj dojci (jos od prve VTO) i nesanice, nema vecih posledica, bar ne koliko ja znam, ni po zdravlje, ni po brak. Al' mi smo u ovoj prici tek godinu ipo, pa smo mozda i zeleni za nesto vece.

eeeeee da.Zaboravih spomenuti da su mi vene krenule...po desnoj nozi,unutrašnja str.butine i kolena...da,da...

I meni, Paris...samo kod mene je na unutrašnjoj strani leve noge ispod kolena...niko mi u porodici nema problema sa venama...nisam valjda i tu bedu navatala od neke dalje tetke...

Struzzo ::I meni, Paris...samo kod mene je na unutrašnjoj strani leve noge ispod kolena...niko mi u porodici nema problema sa venama...nisam valjda i tu bedu navatala od neke dalje tetke...

eto ti sad...moja desna i tvoja leva...cura ipo od nas dve

Citam cure ove vase postove i placem; u svakoj prici se pronadjem. Meni su kao i kod Biksi Hypothireozu i Hashimotov sindrom pronasli prilikom pripreme za prvu VTO, koja je bila besplatna i cekalo se tad na red citavih godinu dana. Nekih pola godine pre VTO zaradim Adeno virus koji je izazvao upalu srcanog misica a odmah za njim stigla je i stitnjaca. Niko mi u porodici ne boluje od nje. Dali je to mozda od stresa? Pa naravno da jeste! Pad imuniteta moze da prouzrokuje svasta nesto.
Posle druge VTO su mi nasli uvecane noduse u stitnjaci. Idem svaka cetiri meseca na kontrolu i pijem euthyrox.
Upravo sam izasla iz neuspesnog FETa i vestica mi treje vec 9 dana
Sta li ce mi sad pronaci?
Ali to je sve bio moj izbor i svesno sam usla u sav ovaj tanderbal. Nisam jos spremna da odustanem ali vidim da muzic polako posustaje.
e Pravimo sad malo vecu pauzu, posveticemo vise paznje jedno drugom i zivotu uopste. A onda ne znam sta dalje, mozda novi postupak ili usvajanje......videcemo. Nisam vise pametna.

Ne znam da li sam trebala da postavim novu temu da ovo pitam, ali valjda moze i ovde.
Ja licno mislim da svaka vto najvise utice na moje psihicko zdravlje. To se manifestuje od totalne depresije do euforije kad razmisljam o sledecem postupku. Sve ovo sto su devojke opisale, hiljadu puta mi je proslo kroz glavu. Valjda tako mora, svima... Posle prve vto su mi se pojavile ciste u grudima, koje kontrolisem na 6 meseci.
Ali, ovo sam htela da pitam: sad posle ove zadnje u septembru, menstruacija mi je bila bas obilna, sa nekim komadicima i trajala 8-9 dana. Meni jesu duze i obilnije, ali nekako je bilo vise nego normalno. Stomak mi je i dalje nekako naduven i imam utisak da me nesto bolucka i pritiska non stop. A grudi me povremeno boluckaju.
Ranijih puta nisam to osecala, pa me zanima da li je neko imao slicne simptome neposredno posle vto, sta mislite da li je to normalno, da li telo jos uvek reaguje ili bih trebala da se zabrinem?

Malina, verovatno se organizam čisti od primljenih hormona, pa mu ipak treba vremena da se sredi. Nego, svakako bi bilo poželjno da odeš na kontrolu, neki uz, da te ipak dr pogleda! A ta krvarenja obilnija sa komadićima su takva jer ti je verovatno endometrijum bio fino zadebljan pa dok se on istanji. Poz

Hvala Biksi, ici cu na kontrolu, ali rekli su mi tek posle sledece menstruacije.

Devojke, ja kao cekam taj kontrolni uz, ali meni se nesto non stop mulja po stomaku, osecam neki blagi pritisak, malo i bolucka, kad sednem malo se pojaca, nemam pojma sta je ovo, nikako da prestane. I nikad do sad mi nije bilo tako posle vto. Sad me vec malo i brine, sta mislite da li to moze da bude i nesto drugo od ovog sto je Biksi rekla?

Malina,ne znam...već ćeš sama videti.Dok je blago-nije ništa opasno.
Inače,zaboravih da utefterim da sam posle 2.stimulacije imala neki "izrastak" na ramenu,zvani benigni tumor.Dakle ne cista,ne-masno tkivo,već tumor malo veći od nokta najmanjeg prsta.
3 meseca posle postupka sam ga hirurški odstranila,i patološki je sve o.k.,hvala Bogu,ali svaki dan kad se pogledam u ogledalu,u kupatilu,onako sanjiva,otrezni me ožiljak što vrišti sa svoje 3 kopče...setim se svega tad.

cao drage moje, pratim vas redovno i puno mi znace vasa iskustva. Prvo da pohvalim temu, bas mi se dopada i ako moze da ulasi. Da mi zene nismo tako hrabre, na svom putu da cilja, ne bi se ni upustale u ovako rizicne postupke. Mene samo interesuje ta relacija hormoni-stres, jer koliko god smo spremne na postupak stres je nesta cijeg se delovanja u toku postupka ( a i kasnije) nemozemo odbraniti. Odavno mi je palo na um da bi uz pripremu za vto sem ginekoliske podrske trebalo uvesti i psiholosku. Mislim da bi to podiglo procenat uspesnosti pa neka bude i za 2%, nije zanemarljivo. Videla sam da su neke devojke isle na akupunkturu. Ja sam planirala hemopatiju ali eto, nisam mada iz licng iskustva znam da moze pomoci. Usla sam u proces vantelesne hrabro, optimisticno i onda su me 'drpili' zivci oko 5 dana. Imala sam stresnu situaciju na koju sam vise odreagovala zbog hormona i naravno, bila sam vise emotivno upletena nego sto sam na pocetku i naslucivala. Uglavnom, propusila sam u sred cekanja bete! Sta da kazem vise?! Pripremam se, 2 meseca ne pusim i sad kad je najbitnije daun!!! Danas mi je deseti dan. Znam da nema nista od trudnoce,suvise znan pms. Znaci, put je dug a posledice?? Necu odustati sve do cilja. Razocarana sam lekarima tj. bolje nisam ocekivala. Pristup nije briga o pacijentu kao kompleksnom bicu vec sta bude bice. Svaka vam cast. Ovi forumi menjaju svest a to je znak da smo na dobrom putu. Pozdrav svima i zelim nam svu srecu sa sto manje posledica.

Kalijana,a ja ti od srca želim jednu debelu betu,pa da precrtaš ovaj post
da,psiha,pre svega...ona nas je ovde ,na ovaj put i dovela.

Hvala ti Pari na lepim zeljama! To bi bilo tako lepo, prosto nemogu da zamislim kakav bi to osecaj bio.
Sutra radim test a u nedelju betu pa cu znati na cemu sam.
Puno srece ti zelim!

kalijana ::Hvala ti Pari na lepim zeljama! To bi bilo tako lepo, prosto nemogu da zamislim kakav bi to osecaj bio.
Sutra radim test a u nedelju betu pa cu znati na cemu sam.
Puno srece ti zelim!

a ja ću politi čašu vode na hodnik u nedelju

Kalijana e baš neka uspe

Kalijana navijam za betu

Test negativan. Ma i ja sam osecala da nema nista od trudnoce ovaj put. Kao da se u pocetku nesta desavalo, zigala me materica,nisam mogla da spavam od bolova ali od 5.dana je sve stalo, i pocelo da splasnjava. Idemo dalje! Cekam betu u nedelju pa cemo biti sigurni. Borba jos traje.
Hvala na podrsci.

Kalijana zao mi je sto nije uspelo ali glavu gore pa bice drugi put