Kada i kako reći detetu da je usvojeno

Ovo je prica koju sam i ja spominjala .
Hvala Jagodice

Da, hvala, Jagodice...
Napokon sam uspela na telefonu da aktiviram smajliće i sad videh da sam kliknula dve zvezdice.. slutim P

Jako lepa priča, prvi put je čitam
Hvala, jagodice

Nema na čemu, drage moje
Ja sam za ovu pričicu saznala od Markize, nove članice i odmah počela da je tražim po internetu. Kada sam videla kako je lepa odmah sam je iskopirala na Kutak

Hvala Jagodice -Bobice
Ulepsala si mi dan i puno ,puno pomogla od ti se zahvaljujemo . Mom malom medi se svidela pricica,a to je najbitnije.

sto nam malo ne pises o tebi itvom sinu

Jel neko zna sta je sa Agnessom41, nema je dosta dugo?

dobro su jos nista nece da pokrene oko usvajanja ceka novo sto se sprema u vezi usvajanja pa ce onda da krenu

Drage moje ima li medju vama neka koja je usvojila dvoje dece iz dve razlicite porodice....ako ubedim mm ja bih jos jednog svrcu.

Nina, hvala :) kad se cujes sa njom pozdravi je.

Markiza, moja drugarica je usvojila dve cerke koje nisu bioloski vezane, koliko sam ja upucena mnogo je tesko.....skoro nemoguce.

Mi smo pitali socijalne radnice kad su nam dolazile pre neki dan za tu situaciju i rekli su nam ovo sto je Maman napisala - tesko, gotovo nemoguce. Kazu da je praksa da daju decu ljudima koji nemaju decu, zato sto je dece malo. Sem toga ubedjivali su nas da ne bi bilo fer da mi dobijemo dvoje dece a da neko nema nijedno.

Ali imamo mi i na Kutku Kutanjke koje imaju decu a u postupku su, sto ne biste i vi... To sto je malo verovatno ne znaci da se nece desiti, eto drugarica od Maman je ipak uspela. Sem toga, mozda ce se i zakoni menjati pa ce biti vise dece za usvajanje (dece ima ali im papiri nisu cisti a to zato sto se sporo oduzimaju od bioloskih roditelja, uvek je prvo teznja da ostanu sa njima a i kad se odluce da im oduzmu decu onda procesi traju godinama).

Koju granicu godina nameravate da stavite? Mi i kad razmisljamo o drugom detetu to je starije tipa do deset godina, romsko dete, to zato sto pretpostavljam da parovi koji nemaju decu manje traze romsku i stariju, do duse posto vec imamo sina mi bismo ogranicili na devojcicu.

Simona, oduševila si me ovim što si napisala, da biste uzeli još jedno dete, i to baš iz kategorije za koju se retko ko odlučuje -- starije, žensko, tamnoputo dete. Sigurna sam da će vas -- ako istrajete -- ćerkica obožavati jer će tačno videti i osetiti koliko ljubavi ulažete i u brata i u nju. I mi bismo uzeli starije dete (to sam već negde napisala) i nemam 'genetičkih' predrasuda prema Romima. Radila sam 2 i po godine na selu gde ima puno Roma i tu sam upoznala njihovu kulturu i način življenja mnogo bolje nego pre, a zaključak je -- ljudi su ljudi... Naravno ne sviđa mi se njihov način života, sujeverje itd. ali to je stvar odgoja a ne genetike. Genetika ko genetika -- uvek je lutrija, čak i kad su u pitanju naši vlastiti geni.

E sad da se vratim na temu.

Moja rođena ujna je usvojena. Doveli su je kad je imala 3 meseca. Svi su to znali, tj. ceo grad, moj ujak itd, samo ona nije znala. Odnosno, tako smo mi verovali, a i njeni roditelji. Istina je, međutim, bila da je ona u pubertetu saznala da je usvojena i njena mama je tad primetila da je počela čudno da se ponaša, ali im nije ni nagovestila da zna. Kad joj je tata umro, posvađala se sa mamom oko nasledstva i svašta joj rekla, kako joj nije ništa i slično. A mama joj je pružila više nego što bi neka majka pružila rođenom detetu. Ni dan danas ne govori sa mamom, što se meni čini surovo, i ne mogu to da opravdam time što se, eto, razočarala kad je saznala da ju majka nije rodila. Za tatom žali i stalno mu ide na grob a mamu neće ni da vidi. Baš mi je žao. Zbog jedne greške tako nekoga šutnuti -- to je više nego surovo. Šta onda sutra da očekuješ od svoje dece kad si im dao takav primer.

Uh, Tangerine, na tom primeru se vidi koliko su ove teme "hod po tankoj žici"...Iz pozicije tvoje ujne kao usvojenog deteta mogu da pretpostavim koliko joj se svet srušio saznavši tako kasno i od drugih...
A sa druge strane, žao mi je i njene mame...tužna mi je njena sudbina. I možda da joj je i rekla na vreme tvoja ujna zbog svoje isključivosti bi je za nešto isto osudila..
Ko zna...mami ostaje da se kaje. Sama. Baš tužno. A verujem da i ćerka, ujna tuguje.

Simona,
ipak ideja o drugom usvojenom detetu postoji?
Ja sam se već izjasnila po tom pitanju i sad ste mi samo potvrdile moje pretpostavke koliko je to teško. Druga je stvar da Struzzolino ima brata ili sestru za usvajanje. Nema niti će ih biti-to su nam rekli u czrs, tj. da je pri rađanju njega biološka majka imala hiruršku intervenciju da više ne rađa.

Hvala Tangerine :)

Sto se muza tice on bi krenuo u usvajanje, Vilenjak vec zeli brata i sestru stoga smo pitali socijalne radnice oko toga. Ja medjutim ili sam u fazi da ne bih zelela drugo dete ili mi se ta zelja ipak probudi... Sve zavisi kako idu stvari sa Vilenjakom, videcemo kad dodje do konacnog usvajanja i nekog naseg ipak nadam se mirnijeg perioda kako ce nam ta ideja izgledati, prvenstveno meni...

Sto se romske populacije tice problem sa diskriminacijom je jako veliki i dubok, to pretpostavljam ti i znas s obzirom na posao koji si radila. Diskriminacija ne nestaje i kad dodju na usvajanje, ali ipak zive u puno boljim uslovima, sa roditeljima koji su im podrska pa ce im ulivati snagu da se izbore. Romska deca vec u hraniteljskim porodicama postizu sjajne rezultate. Mislim da su ona vec u ranom dobu svesna razlicitog odnosa prema njima i da se vise trude. Moj malisan je odrastao sa romskim decakom. I dok je Vilenjak njega voleo hraniteljica kaze da ovaj drugi decak bio srecan sto je Vilenjak otisao. A to zato sto je on duze kod njih, a onda je dosao Vilenjak i pokupio svu paznju. Cela okolina je vise volela Vilenjaka, ma koliko da je nas decak lep i sarmantan, ne mogu da se otmem utisku da je i boja koze tu imala uticaj. Taj drugi decak je pokazivao vise intelektualnih sposobnosti od naseg Vilenjaka iako ni sa njim niko nije radio, do duse on je stariji pa ne moze da se uporedi bas. Ali imam utisak da se vise trudio. Njegova braca i sestre su svi po hraniteljskim porodicama i pominjala sam da su jako dobri djaci, imaju sjajne rezultate i on kaze da ce da bude kao oni. Moje dete tamo je bilo omiljeno ali nije mu bio neki fond reci, ni koncentracija, najvise je pokazivao spretnost, sarm i duhovitost. Da bi vrlo brzo kod nas poceo da napreduje iako ga mi uopste ne forsiramo, prvo nam je da se on emotivno prilagodi, lako ce sa ucenjem... Samo pre cetiri meseca dete nije moglo da vidi knjige, niti da se skoncentrise, uglavnom je cicalo i igralo se, a nista ga nije zanimalo u smislu da postavi neko pitanje, jedino je hteo da gradi kuce, tu se vidi sta mu je nedostajalo... Sad stalno trazi da mu se cita, prepricava knjige po slikama i bez njih, fond reci mu se znatno prosirio, postavlja razna pitanja, ne mozemo da postignemo da odgovorimo, prava mudrica, zna da igra memorije, sklapa slagalice (te dve stvari tamo jedva da je kapirao), uci da pise, crta, boji, uci da gleda i na sat itd... Da ne hvalim vise Vilenjaka, eto sta je majka -pocnem da pisem post pa udarim u hvalu mog deteta Ali stvarno mislim da promenjena sredina mnogo utice na razvoj, mnogo vise nego sto sam ja mislila... Ipak cetiri meseca nije toliko dugo vreme a to kao da je druga osoba od one koju smo mi tada upoznali...

I da se i ja vratim na temu... Ima jos tragicnijih slucajeva kasnog saopstavanja o usvajanju. Ja se i danas secam lepote jednog muskarca, mozda najlepsi kog sam ikad videla... Ali cim sam ga videla znala sam da nije nesto psihicki u redu, bila je zima a on bos. Kad sam dosla u frizerski salon ispred koga sam ga videla kazu cesto je on tu i ispricaju mi da je kao odrasla osoba saznao da je usvojen i da je tog trenutka poludeo... Do tada je bio lep a takav mu je bio i karakter, studirao je mislim slikarstvo, bio divan prema roditeljima, uspesan... Ja ne verujem da moze bas tako da se poludi nego je verovatno imao sklonost ka bolesti koja se posle jednog takvog soka ispoljila. Ali niko ga nije smatrao opasnim, bude malo u psihijatrijskoj ustanovi pa ga puste. Da bi prilikom jednog izlaska silovao i ubio majku, ubio oca i na kraju sebe... Strasno... Verovatno se ceo svet srusi tim osobama, ceo zivot im je laz, njihov identitet, ono ko su... Naravno, nista ne moze da opravda silovanje, ubistva pa ni taj slucaj negovorenja sa majkom... Ali takvi primeri mogu da nas samo podsete koliko je ozbiljan zadatak pred nama i da cinimo onako kako su nas ucili, otpocetka nasoj deci govorimo da su usvojena, da odrastu sa tim.

Moja majka kad god nesto spomenem da imam problem sa Vilenjakom kaze zamaramo ga pricama o "jednoj zeni", dete je divno itd. Zaboravlja da je ta zena Vilenjakova bioloska majka, da nije bilo njene odluke o radjanju ne bi bilo ni njega i on svakako ima pravo da zna za nju kao sto i mi imamo obavezu da o njoj pricamo... A ove i slicne price pokazuju koliko je to bitno za osobu i koliko ne moze da ostane divna sa tajnama...

Izvinite- moram ovako, u više poruka...
Mi smo bili najmlađi i jedini par u našoj školici od 6 koji je hteo da usvoji i romsko dete.
Struzzolino nije romsko dete i zanimljivo je što iako smo rekli da može i romsko dete nikad nas nisu zvali za njega. Posle mi je jedna socijalna radnica objasnila da romska deca se ponajviše i usvajaju u inostranstvo, pa negde umeju da i preskoče zvanje i razgovore ljudi odavde jer znaju da inostrani parovi uzimaju odmah. Moram priznati da mi je to objašnjenje bilo sumnjivo odmah. Tj. odmah sam pomislila da ako je tako ti inostrani parovi i to odmah je idealno za korupciju.

Struzzo,
otprilike sam odgovorila u mom prethodnom postu... Ja sam nekad zelela dvoje dece, sanjala decka i devojcicu pa kad sve lepo funkcionise sa Vilenjakom pomislim na to i neka zelja mi se ipak javi... Ali i dalje sam pri tom da nece biti drugog deteta, no nije ta odluka tako zacementirana, javljacu vam ako bude neke promene...

Struzzo ::Izvinite- moram ovako, u više poruka...
Mi smo bili najmlađi i jedini par u našoj školici od 6 koji je hteo da usvoji i romsko dete.
Struzzolino nije romsko dete i zanimljivo je što iako smo rekli da može i romsko dete nikad nas nisu zvali za njega. Posle mi je jedna socijalna radnica objasnila da romska deca se ponajviše i usvajaju u inostranstvo, pa negde umeju da i preskoče zvanje i razgovore ljudi odavde jer znaju da inostrani parovi uzimaju odmah. Moram priznati da mi je to objašnjenje bilo sumnjivo odmah. Tj. odmah sam pomislila da ako je tako ti inostrani parovi i to odmah je idealno za korupciju.

Verovatno... Mada mozda se radi i o tome da romska deca tamo i zbog okoline imaju vece sanse da uspeju. I ja da sam socijalna radnica i da imam mogucnost da dam dete ovde ili u inostranstvo gde znam da je bolji odnos prema romskoj populaciji opredelila bih se za inostranstvo. Ali ima sad usvajanja i kod nas, bas kad smo mi usvajali Vilenjaka usvojeno je jedno romsko dete u istom centru. Bilo je dva para, mozda malo ali socijalna radnica kaze da su oba para bila fantasticna i da joj je bilo jako tesko da odluci i saopsti tom drugom paru da nisu dobili dete.

Struzzo ::Uh, Tangerine, na tom primeru se vidi koliko su ove teme "hod po tankoj žici"...Iz pozicije tvoje ujne kao usvojenog deteta mogu da pretpostavim koliko joj se svet srušio saznavši tako kasno i od drugih...
A sa druge strane, žao mi je i njene mame...tužna mi je njena sudbina. I možda da joj je i rekla na vreme tvoja ujna zbog svoje isključivosti bi je za nešto isto osudila..
Ko zna...mami ostaje da se kaje. Sama. Baš tužno. A verujem da i ćerka, ujna tuguje.

Upravo to što kažeš -- ta isključivost samo pokazuje da joj je verovatno bio potreban okidač da majku šutne iz života. Ne bih ovde detaljisala, ali činjenica je da je odbacila mamu prvom prilikom kad joj nije ispunila hir. Izgleda da je ne samo isključiva nego i razmažena, a to što je svoju decu takođe naučila da 'nemaju [više] babu' pokazuje nesposobnost praštanja. A u ono vreme su oni verovatno smatrali da će biti nesrećna ako sazna.

Šta hoću da kažem... iako očigledno dosta toga zavisi i od toga kakva je ko osoba, mislim da ste sve učinile pravu stvar što sve odlučile da deca što ranije saznaju da ih vi niste rodile. Odabrale ste teži put, ali put iskrenosti, koji će sigurno i vas i decu odvesti na pravu, bezbednu stranu.

strasno je to sto je majku odma odbascila zbog hira oko nasledjivanja ali takvih slucajeva ima i u bioloskim porodicama ali svi odma kad se posvadjaju ili nesto urade odna ih zigosu sa usvojeno je pa zato je to i to uradio
drago mi je simona sto se ipak dvoumis oko drugog deteta jer svima kazem otkad je miki doso nama jew marija u momentu sazrela omatorila i odma pocela da se ponasda kao starija sestra a ne mladja jer i ima toga sto su uvek sestre vise privrzenije braci nego oni njima.
ja nisam bila protiv tog da usvojim i romsko dete jer su nama cak rekli da ima dosta i dece romske populacije koji su bele puti i da se na njima opste nevidi da su romi jer su povukli gen od jedno od roditelja koji je beo ili su imali nekog u zadnjem kolenu ko je beo.kako kaze nasa soc radnica ima jako puno primera gde su deca tamnoputija a nemaju nikog od romske nacije u njihovim precima to sad sve zavisi od genetike.jer ima dosta njih koje znam da su tamnoputiji a srbi i to 100 posto cisti zadnjih 10 kolena .zato to i kazem da tako ima i romske dece koja su bela ko sneg i nikad nebi reko da su romi jer u mojem okruzenju ima dosta romske porodica i gledajuci njih dosta puta sam se zacudila kad vidim da su deca bela.soc radnica mi je pricala kad su imali romsku devojcicu na usvajanju kad god je zvala potencionalne parove i kaze da je mala romkinja oni odma odustanu nepuste je da zavrsi do kraja i kad je jednu zovnula i rekla joj sve to osetioa je po njenom glasu da se dvoumi i da nezna sta ce i kaze nesto cu vam reci ali to nebi smela dok se nevidimo a to je da je mala bela i da je mozda od vas i mene beja da zena nije mogla poverovati i da su odma dogovorile sastanak i kasnije su ipak taj par i odabrali za roditelje male jer joj se odma ucinila da nece imati nikakve barijere izmedju tog sto je ona romso dete.zato ja svima to uvek kazem da mogu naglasiti da oce dete romske nacije ali bele puti jer neki soc,radnici se neslazu csa tim ali to nam je nasa rekla i kaze da ona uvek voli da naglasi sa kom god prica oko usvajanja da ako oce da usvoje dete i da ih okolina ne odbaci jer imaju crno dete da tako navedu.
evo primer juce sam bila u ns i slucajno primetila zenu belu drzi decaka za ruko oko 8-10 g a mali crn jako sad dali je crnac ili rom neznam i bas sam se obradovala da ima i tog a neznam dal imu je mama ili bebisisterka ili sta ali lepo mi je biti videti ih zajedno
a cula sam od jedne rodjeke pre neki dan da zna jednu familiju koji su usvojili devojcicu romkinju i da je mala bas crna i da se jako razlikuje od njih ali da je svi prihvataju od prvog dana i da je mala presrecna u toj porodici i nakraju je ta zena i rodila dete opet devojcicu i da neznas da nisu bioloske sestre nebi verovala kako se slazu i vole i da majku i oca nikad nije bilo sramota sto mala jako odudara od njih samih po boji koze
ala sam ja sad ispisala ceo roman

Danas smo posle duzeg vremena citali Medvedica Srecka. Vilenjaku slikovnice stoje na polici i jedna se cita pre popodnevnog spavanja a druga uvece i on bira koja knjiga. Jedno vreme je birao Srecka svaki dan a vec duze vreme nista... Ja bas danas pomislim da li je moguce da svaki put preskace tu knjigu kad on izabere bas nju. Naravno od tolikog citanja vidim da je zna napamet. Ali kad je doslo do one strane da bioloski roditelji nisu mogli da paze na decu on negde odluta. Kad procitamo on za sve slikovnice trazi da on cita. To je ustvari prepricavanje slika, jos ne zna stvarno da cita. Obicno se rasprica oko slika a ovde slabo. Kad je doslo da medvedici zive u domu pitam ga ja a gde su im roditelji. Kaze - ovde nema roditelja... Bas je onako zazvucalo... Ja spomenem da nisu mogli da paze na njih i tu su ih negovale negovateljice i nastavimo dalje. Sad je u fazi kad se bavi dolaskom od hranitelja kod nas. Mene je jedan dan terao da pricam detaljno kako je to izgledalo, cudilo ga je kako je hteo da krene od hraniteljice, ali dobro to je bilo jedan dan kad mu je nedostajala pa smo je posle zvali. Onda je juce prebacio muzu sto ga nije odmah uzeo. Posto je muz to spomenuo za vecerom ja sam opet objasnila da smo silno zeleli ali da dete prvo mora da upozna roditelje pa smo morali sedam dana da ga uvece vracamo kod hranitelja, da sam ja pokusala da to ubrzam kod soc. radnika ali nisu nam dozvolili i tako je nakon sedam dana krenuo sa nama. Neka druga pitanja nisu dolazila ali ne sumnjam da ce uskoro samo ce nas verovatno iznenaditi koja ce biti...

Brat od strica sa suprugom ( sa kojima smo jako bliski ) je u procesu usvajanja oko godinu i po dana , imali su jedan poziv , bez uspeha. Sa njima smo od pocetka price o usvajanju , nasa devojcica prati sve : u pocetku je samo slusala , sada vec daje savete . Posto ih jako voli , cesto ih zove telefonom ( ne stanuju u nasem mestu ) da se raspita ima li nesto novo ...
Moja devojcica tacno zna razliku izmedju usvajanja i radjanja deteta , ali nisam znala do koje mere joj je i jasna cela situacija , do pre neki dan : kaze mi da bi volela sestru . Pitam je hoce li da mama i tata pokusaju da mama rodi jednu seku, jer od kad je ona dosla, cudom je popravila mamin stomak ( njene reci ) , a ona na to - Ne , usvojicemo ! Na pitanje zasto , ona je rekla sledece : - Ako ja nisam mogla da budem u tvom stomaku, necu ni da ona bude tamo !
Izgleda da smo stigli do faze kad vec oseca, razume razliku izmedju nase bajkovite price dolaska kod nas, i prave price . Narucile smo zajedno prvu slikovnicu o usvajanju bratu i snajki , uz njen komentar da ce bebi ona ispricati kako je biti usvojeno dete isto kao i kad te mama rodi ...

pametno ti saro dete rekla da oce seku da nebude sama.znas otkad tiu ja to govorim kazi joj da smo i mi na njenoj strani i da je podrzavam.a bratu ti se isto nadam da ce sto pre doci do deteta jer znam kako su fini i prijatni ljudi i samo cekaju momenat kad ce im stici jedno malo bebce

Ja sam na strani Sare i njm Mislim da deca nemaju pravo da donose takve odluke, naravno da se i njihova zelja moze uracunati kod odluke roditelja. Ali samo razlog da dete ne bude samo ili njegova zelja nije dobar motiv ni za radjanje a ni za usvajanje. Drugo dete bi trebalo da bude zeljeno od strane roditelja i da oni osecaju spremnost da mogu da se sa svim problemima njegovog odrastanja nose, kao i sa prosirenom i promenjenom porodicom. Porodica u kojoj nema bioloskih srodnika mislim tek je poseban zahtev, deca iako su oboje/obe usvojeni mogu se sasvim razlicito ponasati prema tome, imati sasvim razlicite zivotne price. Tako ja razmisljam i za sebe, vec sam pisala. Kod nas je Vilenjak vec vise puta izrazio zelju za bratom i sestrom.

Inace sjajno je sto je ukljucujete u proces usvajanja drugog deteta. Mislim da to moze da pomogne i njoj samoj a i tom drugom detetu. Mi isto komentarisemo pred Vilenjakom, najcesce ja prepricavam muzu desavanja sa Kutka, pa Vilenjaku odgovorimo kad postavi neko pitanje. On najcesce ne komentarise sem ponekad za Lepotana posto njega zna od pre. Vilenjakov komentar npr sto je kod Lepotana tako dugo trajao dolazak od hranitelja kod mame i tate (bila sam mu obecala da ce se videti pa posle morala da objasnjavam da nije jos dosao, pa nije jos...) je prvo da sirom otvori okice i pita kako pa kako, a na kraju objasni - mali je... To izgovori glasom kao da to sve govori

Saro,
da ponovim po ko zna koji put da se divim tvom odnosu sa ćerkom. Zanima me da li tvoja pametnica postavlja pitanja vezana za biološku mamu, ko je, zašto je ostavila itd.
Je l' pominješ knjigu o Medvediću Srećku koju svi imate?
Je l' možete ponovo da napišete kako ste je nabavili?