USVAJANjE od prikupljanja dokumenata do dobijanja podobnosti

Pozdrav svima! Mi smo sa svojim sinom vec desetak dana. Super je sve proslo,prihvatio nas je posle prvog dana. Hranitelji su bili zaista fer,korektni,ucili su ga da mu dolaze mama i tata. On i moj muz neverovatno lice,oci iste. Sad se ne odvaja od mene,za tako kratak period se vezao za nas. Presrecni smo. Biti mama je zaista nesto posebno,prelepo.
Danara bice sve super. Ljubimo vas!!!😘

Viktory,
drago mi je da sve to čitam, uživajte i na dalje

Neobično je to da se desi da deca zaista "liče" na usvojene očeve naročito. Možda je to neki kriterijum izmedju ostalog kako socijalni radnici biraju roditelje. To sam videla i pre našeg usvajanja a i mi kad smo postali roditelji dešavale su nam se razne situacije. Često su bili komentari da je Viktor "isti otac, da nisu videli dete da tako liči na oca" a već kad objavimo slike na fb, komentar do komentara, čak u poslednje vreme i za Viktora i mene, gde nas nadjoše Naravno, Viktor je sad veliki i zna kako se nasledjuje i ja izbegavam bilo kakve komentare o ličenjima jer znam da to usvojenima može da bude bolna tačka. Ali dok su mali ta sličnost možda i nije loša.

Mi kad smo bili na razgovoru rekli su nam da sada gledaju da dete po necemu lici na jednog od roditelja.  Rekli nam da je deckic plav sa loknicama i jesan a muz i ja crne kose osim sto muz ima 120 kila i jesan je. Tako da im jeslicnost jedan od najbitnijih ktiterijuma pri izboru konkretne porodice ostalo manje bitno.

Viktory, divno je čitati te Srećna sam zbog vas. Samo hrabro dalje, sad imate najlepši i najodgovorniji put roditeljstva gde vam želim puno mudrosti, strpljenja i ljubavi. Ljubi sina i od Kutka

Hvala! Ljubim,puca sve!!! 💝😘

Danara, drzimo palceve da malena sto pre podje sa vama u svoj novi dom!

Viktory, divno je sto se sve odvija bas tako!

Sto se licenja tice, i nas sin lici na mog muza kad je bio mali, tako da ocigledno pored ostalih osobina socijalni radnici obracaju paznju i na to!

Uzivajte!

Eto, nisu samo hranitelji mog deteta vanserijski, ima ih jos. Cisto da razbijemo losu karmu. Mi se vec zezamo da kad nasa hraniteljka dobije novog bebca a mi resimo da se prosirimo, odma idemo kod nje po drugo dete, bar znamo da necemo ni jednu brigu u zivotu imati.
Victory ti vec uzivas u novoj ulozi a Danari zelim da joj sutra bude veliki dan i da krene u novi zivot bogatija za jednog malenog clana porodice (joooj sto volim devojcice , da mi ne zamere nista mame decaka).

Jako sam je zavolela i zgotivila, mogu slobodno reci najvise od svih na ovom forumu. Ona je jako draga, emotivna i bez obzira sto se jos nismo upoznale imam samo reci hvale za nju. Mojoj dragoj Danarici i njenom muzu zelim srecan pocetak roditeljstva i da uzivaju sa malom tvrdoglavicom. Evo i moj muz salje velike poljupce i pozdrave.

Ćao društvo, vratili smo se u ponedeljak kući nas troje. Mala je slatka kao šećer, tvrdoglava i društvena. Juče je bilo jedno 20tak min histerije, traženje " mame", danas i dalje je traži, sreća što ne histerise. Kada pita gde je "mama" najbolje prodje kad ignorisem pitanje. Kaze mi "idemo kući" ja joj kažem i ovo je kuća. Trebaće nam vreme da preboli. Hvala svima na čestitkama, šaljemo veliki 💋 i podršku svima.

trkosoca ::Jako sam je zavolela i zgotivila, mogu slobodno reci najvise od svih na ovom forumu. Ona je jako draga, emotivna i bez obzira sto se jos nismo upoznale imam samo reci hvale za nju. Mojoj dragoj Danarici i njenom muzu zelim srecan pocetak roditeljstva i da uzivaju sa malom tvrdoglavicom. Evo i moj muz salje velike poljupce i pozdrave.

pozdrav za oboje i da što pre postanete tata i mama 😘😊

E pa cestitam dolazak klinceze u novi dom.

Nista ne brini, za 2-3 dana prestace da spominje mamu i bice ti lakse. Posle ce taj gubitak da se ispolji na neki drugi nacin (kod nas se gledali masa i meda do iznemoglosti prvih mesec dana) ali sve to prodje i dodje na svoje mesto. Kasnije ce sama od sebe poceti da te zove mama, moja Ana je pocela posle 20 dana da me zove i mama i miki (ne moze da kaze moje ime pa je osmislila ime koje je njoj odgovaralo) da bi pre 10 dana izgubila to miki i ostadoh ja mama u punom sjaju Nije ni tata dugo cekao Posle od mama, mama, mamaaaa, maaaaaama, mama, mamaaaaaaaa neces moci da dises

Znas ono: deca mamu zovu kad je frka, kad treba da se jede, kad im se piski, kad hoce napolje, kad nema necega, kad im treba nesto....sve u svemu ceo dan mama.... tatu zovu samo za jednu stvar: da pitaju gde je mama

Kod mog deteta ti je svakog cuda 3 dana dosta... za 3 dana nauci nesto novo ili za 3 dana izgubi naviku. Za 3 dana smo izbacili Masu i Medu iz zivota (samo pred spavanje 10-15 min). Evo danas je treci dan bez cucle. Od te cucle nismo mogli dugo da spavamo nocu ko ljudi jer ako joj ispadne iz usta a ne moze da je nadje to je tragedija, gde god krenes nosis 3 cucle sa sobom jer kad je zafrljaci momentalno treba da stvoris drugu, cucla nam je bila ko svetinja... sad smo je napokon izbacili iz zivota i sad nam je super.

Tako ce biti i kod tebe... par dana i menja se stvar iz korena, stizu novi fazoni i fore i svaki dan je interesantniji od prethodnog.

Uzivajte

Danara ::Ćao društvo, vratili smo se u ponedeljak kući nas troje. Mala je slatka kao šećer, tvrdoglava i društvena. Juče je bilo jedno 20tak min histerije, traženje " mame", danas i dalje je traži, sreća što ne histerise. Kada pita gde je "mama" najbolje prodje kad ignorisem pitanje. Kaze mi "idemo kući" ja joj kažem i ovo je kuća. Trebaće nam vreme da preboli. Hvala svima na čestitkama, šaljemo veliki 💋 i podršku svima.

Mama? Strašno je kad hraniteljice prvo uče uopšte decu da ih zovu mamama a onda ne pripreme decu iako dovoljno ranije čuju da će deca ići na usvajanje...

I kod nas je dete zvalo hraniteljicu mama dok nije čula da će ići na usvajanje pa mu je onda rekla da je zove baba. Posle sam imala problema da objasnim značenja reči jer ako mame postaju babe a onda dodje kod nas pa dobije babe sve je moguće... On je nastavio da hraniteljicu da zove po imenu kako je i danas zove. Bar nismo imali situaciju da je zove mamom, tj ja sam bila mama od početka... No plakao je za hraniteljicom dve nedelje svako veče. Ali Viktor je bio veći...

Ne znam šta sa rečju mama kad se odnosi na hraniteljicu... Verovatno je najbolje tako da ignorišeš i da sebe počneš da oslovljavaš odmah sa mama... Mi smo iako nas je dete zvalo mama i tata stalno to potencirali,recimo "idi kod mame, donesi to od tate itd"... Vaše dete je manje pa bi brzo to trebalo da profunkcioniše...

Pa ne uce sve Simona. Nasa hraniteljica Anu nije ucila ali je imala dvoje starije dece koji su je zvali mama. I kako ona sad da objasni bebi ili malom detetu da je ona baba, tetka, strina, hraniteljica, Mileva, kad dete dnevno cuje 1000x mama od druge dece. To dodje prirodno detetu.
Nije mogla da kaze e Ana ja sam za tebe Mileva a za ono moje dvoje mama.

Mi Ani nismo spomenuli rec mama i tata prvih 20 dana bas namerno da bi ta velika rec izgubila znacenje i obrisala se u secanju. A onda je dosla moja mama u posetu i ona je cula kako ja nju zovem mama i jedan dan je samo dosla kod mene i upitno rekla mama, cekajuci sta cu da joj odgovorim. Kad je dobila potvrdan odgovor to je bio presudan momenat da krene da ispipava teren i da me zove i mama i miki. Tek onda smo krenuli i sa tata i tako se i on polako uvukao u pricu.

Ista stvar je bila i sa babama i dedama...dok je dete skapiralo da ima 2 babe i 1 dedu trebalo je mesec dana. Zbog konfuzije mi nismo dozvoljavali da se bilo ko od starijih predstavlja kao deka Pera ili baba Mira vec iskljucivo po imenu. Dete nas je danima bledo gledalo ne kapirajuci ko koju ulogu igra. Danas zna ko su joj bake i deka i nema vise konfuzije, cakstovise ako se neko predstavi sa deka Pera ona odma kaze neeee deka _ime njenog dede_ i da do znanja da prihvata samo Pera.

Ani niko nije mogao da objasni da ide na usvajanje, sta detetu od 2 godine da objasnis? Pa ne moz' da objasnis da ide u park a kamoli na usvajanje. Kazes joj idemo cao i ona zna da negde ide a gde nema pojma. Danarina cerka je jos mladja.

Ja sam Anu skoro naucila da kad kazem idemo da setamo to znaci da stvarno setamo, kad kazem idemo u zivot to znaci idemo u igraonicu, a kad kazem idemo da se vozimo to znaci da ustvari duze idemo kolima ali nema pojma gde ide.

Deci kao tvoj Viktor je moguce objasniti nesto zato sto su starija i zato sto i te kako razumeju, dok ove male "kidnapujes" i vodis kuci pa sta ti Bog da prvih dana. Parola snadji se.

Ambra,
nisam sigurna ni da su pokušale da objašnjavaju deci. Da su ponavljale da su 'tete' deca bi to prihvatila. Viktor je odrastao sa hraniteljicinom unukom te je ona govorila 'baba' te hraniteljica nije ni imala takvo "opravdanje" da deca na hraniteljstvu čuju 'mama' od druge dece.

Kod nas je kažem i pored te konfuzije da mama postaje baba bilo objašnjeno detetu da smo mi mama i tata i oslovljavanje takvo od prvog dana, takodje je onda babe i dede oslovljavao tako. Ne znam da li bih radila tako da dete nije pripremljeno ili da je pokazivalo neki otpor. Ali u principu sam ja da se pokuša da sem ako dete nema veliki otpor da oslovljava mame i tate tako, babe i dede takodje, i sve ostale... Zato što mislim da to pomaže prihvatanju svog identiteta u tom ranom dobu.

Moje dete nije usvojeno al smo se njen tata i ja razveli kad je imala oko godinu dana... iako je vidjala oca cesto-min 2 do 3 puta nedeljno ona je  iz meni nepoznatog razloga bila ubedjena da je Tata ime a ne f-ja i onda smo imali situaciju u parku gde je tatu od svoje drugarice takodje oslovila sa Tata. Kad se cela prica desava imala je mozda oko 2 god. Ona je jednostavno slusala kako ga njena drugarica zove i prosto je i mislila da treba tako da ga oslovi. Kad sam krenula da joj objasnim da to nije njen tata da ona ima njenog tatu koji se zove Pera a da je ovo Marijin tata koji se zove Zika dete me je zblanuto pogledalo ... dobro nije trebalo dugo vremena da ukapira sta pokusavam da joj kazem... al onda je negde u svojoj glavici skapirala da tate sluze samo eto da pricuvaju decu kad mame imaju druga posla pa smo imali situaciju gde je sa 3 god pocela da trazi brata ili sestru pa sam onda pokusala da joj objasnim da mama prvo mora da nadje muza i nekog ko ce da bude tata toj bebi nasta mi je dete mrtvo hladno reklo sta ce nam tata imamo baku . Ma moje pitanje kako to misli imamo baku rekla mi je- pa lepo, imamo baku da pricuva bebu ako ti i ja budemo negde isle same  ... Ono sto pokusavam Simona da kazem jeste da tako maloj deci apsolutno nije lako objasniti pojam mame i tate pogotovu ako hranitelji imaju svoju decu i ovi mali slusaju kako ih ovi veci oslovljavaju... za njih u tom uzrastu mama i tata su samo imena ljudi koji im ulivaju neku sigurnost

Alisa,
Iznenadi me da imaš ćerku, nisam to do sada znala... Ali divno da je tako. Ne idealizujem ja da će deca odmah sve razumeti ali na odraslima je da objašnjavaju, upravo kao što si i ti činila.

Viktor jeste imao tri godine i devet meseci kad je došao kod nas ali je bio dosta iza tog uzrasta vezano za intelektualne stvari, govorio je tako nerazumljivo da sam ga samo ja razumevala. Samo je švrljao i nije umeo da prati granice, nije imao strpljenja da mu se iščita ni najtanja knjižica. Kasnije je progovorio prvi čisto od dece iz okoline. Već posle tri meseca prilikom prve posete socijalnih radnika umeo je da crta, da prati granice i boji tačno dotle... Ne zato što je odjednom postao genije kad je nas ugledao nego zato što smo se bavili njime, pričali, objašnjavali, crtali, bojili, pokazivali. Ne dolazi shvatanje sveta od nekog uzrasta, naravno delimično je vezano i za to, ali vezano je itekako i za rad sa detetom i ono koliko se sa njime bavi ili ne bavi.

Ono što ja zameram hraniteljicama je da ne govore istinu. One nisu mame, one su tete, da su tako postavile stvari deca bi lakše prozvale mame mamama. Imamo i mi slučajeve kao što je kod tebe da deca koja ne rastu sa tatama zovnu baš mog supruga tata. I deca kod hraniteljica bi isto zovnula ali je trebalo ispraviti ih kako si i ti radila. Naša bivša hraniteljica bi sigurno ispravila svoju unuku da ju je zovnula mama ako je to čula od Viktora i drugog dečaka koji tu živeo.

Čini mi se da je Lilymar pisala kako je svojoj ćerci čim je došla a čini mi se da je imala nešto više od godinu dana govorila da ju je mama dobila iz srca. To mi se jako dopalo pa evo i sad pamtim. Nije važno koliko dete ima godina ili da li će u tom trenutku razumeti važno je da odrasla osoba gradi jedan iskren odnos sa detetom i nastoji da objašnjava i da reči imaju značenja.

Bila sam ubedjena da sam je spominjala i ovde ... moja "malena" evo punih 19 godina vec ima  
Razumem ja tebe potpuno sta pricas i donekle se slazem ali mi takodje jako bezdusno deluje da detetu od godinu,dve kazes da mu nisi mama i da ono jos uvek nema mamu dok sva ostala deca okolo imaju i mamu i tatu a pritom i ne znas kad ce njegovi mama i tata da dodju po njega ( mislim na usvojitelje ovde) ... meni je bilo lako da mojoj cerki objasnim jer je ona zapravo imala tatu... a ovde ti tako malom detetu treba da objasnis da su ga bioloski roditelji ostavili i da ce njegovi novi mama i tata jednog dana doci po njega ... nekako mi je to suvise za tako malo bice

Simona, pa sta da joj objasni kad ova ne razume? Nema mozak da razume, imala je fond od 20-30 reci i to je sve. Deca u tom uzrastu iskljucivo kopiraju drugu decu po principu sta majmun vidi to majmun radi. Kada su tako mali to je tako.

Ja Ani sad mogu da pricam da je dosla i iz srca i sa drveta i sa rodom, ona to nece razumeti. Prvo bi dosla sa plisanom igrackom u obliku srca, zatim bi mi pokazala drvo kroz prozor i na kraju donela knjigu gde ima neka ptica. Toliko o razumevanju. Razlicita su deca... To nema nikakve veze sa gradjenjem iskrenog odnosa nego sa mogucnostima deteta da razume o cemu pricamo. Na kraju krajeva svako od nas uci dete ili prica detetu ono sto zeli. Neka ce brze savladati materiju a neka sporije. Ne postoji kalup ni isti princip rada.

Sa druge strane moj brat od ujaka koji ima 11 godina, svoje rodjene roditelje nikad nije nazvao mama i tata vec po imenu, Mira i Marko. Imao je godinu dana kad je poceo, i koliko god da su objasnjavali da su tata i mama on je to lepo odbijao pa tako i ostadose. Reko bi covek da zivi kao podstanar kod mame i tate.

Forsirati dete sa mamom i tatom za moj pojam je nepotrebno. U momentu kada dodje vreme za to dete ce samo poceti. Da je Ana htela jos 6 meseci da me zove Miki, pustila bi je. Ako to nju cini srecnom i ako to zeli neka tako bude. Meni je bilo mnogo vaznije da vidim da mi je dete srecno i veselo, razigrano i opusteno... kad kaze moja miiiiki i skoci u zagrljaj pa stegne svom snagom koju ima i nasmeje se sa svih 16 zuba... e to je neprocenjivo... dzaba "mama" sa tugom u ocima.

O Alisa, pa to je velika devojka :) Ali razumem da je još uvek malena za tebe...

Znam da to nije lako ali zato postoje škole roditeljstva gde se hranitelji sa socijalnim radnicima i psiholozima mogu konsultovati kako da čine. Sem toga naša nekadašnja hraniteljica je dobila nekoliko knjiga o hraniteljstvu a bar je nama rekla da su tada svi dobijali.

Ambra,
i ja rekoh da nisam za oslovljavanje roditelja sa mama i tata ukoliko dete ima jak otpor (to je ovo što ti kažeš da izgovara sa tugom u očima). Ali ako dete nema ni tugu ni otpor smatram da je u usvajanju bolje da se roditelji oslovljavaju sa mama i tata. Ne znači da sam u pravu ali kod nas je tako. Meni se čini da je tako bolje i za Viktora i za nas kao porodicu. I ovako ima dovoljno težine, i razgovora i pitanja i kako godine prolaze sve će ih više biti... Ne može se sad sve dovoditi u pitanje, da sve razlažemo, razmatramo, bar ja bih se tako raspala. Mora da bude neka čvrsta tačka a to smo mi kao porodica, nešto što je bar za mene neupitno, i po nazivu, i po suštini, po svemu. Tako mogu da iznesem sve one teške momente kojih ima i biće ih... Ali različiti smo, nekom je to oslovljavanje nebitno/manje bitno, onda neka tako i čini.

Naša ćerka ima dve godine, ne forsiramo reči mama i tata za sada nas zove imenom. Polako ćemo ubacivati i te reči. Danas je bila moja majka kod nas , pre toga smo se upoznale sa njom preko fotografija to je baba ta i ta i dete je super reagovalo. Nije se plašila čak je i sama prilazila da je Baba poljubi u kosicu. Tako sa idemo polako prvo ženski deo familije pa onda ćemo i dede da uključimo. Priznaje da se plaši pojedinih delova stana. Plašila se hodnika naše zgrade na spratovima gde su pregorele sijalice. Tek kad sam joj objasnila da tu žive cike, tete, bake i deke koji su naši komšije i koji su dobri pristala je sama da hoda uz stepenište (jedno vreme sam morala da je stalno nosim).

O pa vi lepo napredujete. Iz ovih prica mogu da znam sta da ocekujem kad mi usvojimo dete. Mada svako dete je prica za sebe. Mi smo na trecem spratu u zgradi bez lifta tako da nam nosenje ne gine.Nasa komsinica od cetiri g stalno moli da je roditelji nose. A jel mica nosi pelene? Ja se sv uprpim kad pomislim na odvikavanje od pelena i problem necu na nosu i sl.

Danara,
super sve to izgleda

I mi smo sve postepeno upoznavali ali je relativno brzo upoznao babe, dede i moju sestru. Mog oca je upoznao prvi put kad smo došli kući sa sve hraniteljicom, to je super prošlo... Doneo mu je neki džip na daljinsko upravljanje, pa kako ne bi super prošlo! Tu se slažem sa Ambrom, deca su samo zasenjena poklonima i igračkama... Vremenom tek se odnos razvija.... Izuzetak je moja sestra, za nju su predvidjali i socijalni radnici i hraniteljica da će se Viktor odmah zalepiti i da, nju je samo neprestano gledao i odmah se proglasio za njenog zaštitnika a ta ljubav traje i danas. Protiv nas deca mogu nešto da mu kažu ali neka se čuvaju ako nešto kažu za tetku.

Što se strahova tiče, i Viktor je imao slične a čitala sam i druga usvojena deca. Meni je najbolji savet dala Sara, znači kad se plaši nekog dela stana da ga pošaljem tamo ali da vičem, da mu nešto govorim iz druge sobe kako bi ga moj glas ohrabrivao. Kod nas je delovalo.

Hvala ti što deliš iskustva, eto to uvek i meni pomogne da se vratim u prošlost i setim se odakle smo krenuli. A novim roditeljima tek može biti korisno. Eto neke stvari su česte, ponavljaju se i šteta što kod nas ljudi nisu otvoreniji i da češće dele svoja iskustva. No svako ko deli učini nešto na tom planu za sve nas...

Ja sam nesto permutovala pa sam mislila da ima manje od 2 godine, kad ono sin od Victory je mladji a Danarina cerka je vrsnjakinja moje.
Babe i dede (ako znaju sa decom) su rajska bica. Nama je baba upravo otputovala i to je Ani bas tesko palo. Navikla je da joj baba bude ceo dan na raspolaganju i ispunjava zelje. Baba je popustljiva, mama i tata i nisu bas.
Strahovi su normalni kad su tako mali... pa i mi veliki imamo fobije, sto ne bi imali i oni. Kako bre nikad nemaju strah od uticnica za struju i otvaranja ormana...