USVAJANjE od prikupljanja dokumenata do dobijanja podobnosti

Joj hvala. Ja jedino mobilnim mogu,nemam foto aparat. Valjda ce dati da ga slikamo. A socijalna radnca mi je rekla a tata,ma samo da vam kazem bicete ljubomorni. Da li lici ili vise voli muskarce ne znam. Zbunila me je. Ali nema veze,samo da je zdrav i ziv,sve ostalo polako.

U celoj prici oko usvajanja najbitnije je strpljenje. A ako je dete do dve godine bitno je da si najmladji par, uvek za male bebe biraju najmladji par sto se i u nasem slucaju potvrdilo . Nismo bili najmladji i eto... Samo prvi dan kad su nam rekli da smo odbijeni i mm i ja smo bili tuzni vise ne. Sad mi je i drago sto nas nisu izabrali.... Cekamo pravi poziv i uzivamo u zivotu.

Viktory, lepa ti je slicica.   Ko zna, mozda bebac lici na tatu (kao nas sin na mog muza). Jos 10 dana pa cete saznati. Srecno!

Tijana, i tvoja slika je lepa i optimisticna . Ako mislis da CSR biraju prema godinama, mozda cete bas vi na sledecem razgovoru biti najmladji par. Meni se cini da CSR uzimaju i druge karakteristike u obzir, ali kod bebe su mozda presudnije godine usvojitelja.

Citajuci vas, nekako mi se cini da su Tijana i Viktory bile pozvane u istom CSR za istog bebca... Mozda gresim... Ali sam sigurna da tebe Tijana i tvog muza negde ceka bas vase dete i da kada se sretnete sa svojim detetom, shvaticete da je dobro sto ovog puta niste izabrani.

Simona je vec pisala da je ona bila pozvana u istom periodu i za Viktora i za Lepotana u vreme kada smo i mi pozvani za Lepotana. To znaci, isti CSR je pozvao i mene i Simonu kao potencijalne usvojitelje za Lepotana. Iz ove perspektive (a verujem da bi se i Simona sa mnom slozila), zivot je na pravi nacin uklopio kockice: Simona i njen muz su izabrani da budu Viktorovi roditelji, a moj muz i ja da budemo Lepotanovi roditelji!  

Snedra ti si genije, imas vise iskustva od nas i bas mi je drago da si na ovom forumu.

snedra ::...

Citajuci vas, nekako mi se cini da su Tijana i Viktory bile pozvane u istom CSR za istog bebca... Mozda gresim... Ali sam sigurna da tebe Tijana i tvog muza negde ceka bas vase dete i da kada se sretnete sa svojim detetom, shvaticete da je dobro sto ovog puta niste izabrani.

Simona je vec pisala da je ona bila pozvana u istom periodu i za Viktora i za Lepotana u vreme kada smo i mi pozvani za Lepotana. To znaci, isti CSR je pozvao i mene i Simonu kao potencijalne usvojitelje za Lepotana. Iz ove perspektive (a verujem da bi se i Simona sa mnom slozila), zivot je na pravi nacin uklopio kockice: Simona i njen muz su izabrani da budu Viktorovi roditelji, a moj muz i ja da budemo Lepotanovi roditelji!  

Upravo je tako bilo... I još sam ja "znala" da je Viktor naš sin a da na Lepotana čekaju negde njegovi roditelji nekako pre izbora i to napisala na forumu... Ja verujem u ono da su to naša izgubljena deca, kako je Happy jednom rekla... Pritom naravno ne treba nikad negirati onaj naučni, realni deo, biološke roditelje dece, da smo mi takodje u realnom svetu išli na neke razgovore na kojima smo bili izabrani ali... Videćete i na toj temi koliko je Znakova bilo za svakog od nas, a nekako kad dobijete vaše dete znaćete da nije moglo drugačije da bude... Evo kad pogledate samo Snedrinu i moju porodicu, misim to i vrapci znaju ali eto za nove na forumu ako niste čitali... Lepotan i Viktor su živeli u istom selu i znali su se i pre nego što smo mi došli. Viktor bar je jako srećan što ima druga iz bebećih dana a verujem da je slično i kod Lepotana. Divno se druže i danas, neka specijalna povezanost. A Snedra i ja smo se povezale preko Kutka a kad smo se videle uživo shvatile smo da smo srednjoškolske drugarice, iz istog razreda. Ima još povezanosti koje nisu za javnost ali valjda i ovo govori da negde na našim putevima sve to što izgleda slučajno možda i nije toliko slučajno Nekako razvijajte to uverenje kod sebe da vas negde čeka vaše dete jer kad je sa svima nama tako bilo, nema razloga da ne bude kod vas... Kad posumnjate iščitajte temu "naša izgubljena deca", mislim da će vam vratiti optimizam :)

trkosoca ::U celoj prici oko usvajanja najbitnije je strpljenje. A ako je dete do dve godine bitno je da si najmladji par, uvek za male bebe biraju najmladji par sto se i u nasem slucaju potvrdilo . Nismo bili najmladji i eto... Samo prvi dan kad su nam rekli da smo odbijeni i mm i ja smo bili tuzni vise ne. Sad mi je i drago sto nas nisu izabrali.... Cekamo pravi poziv i uzivamo u zivotu.

tako sam se i ja osećala kada smo bili odbijeni. kada su mi pre pola godine javili da nismo izabrani, rekli su mi kao znamo kako se sada osećate, ali znaj te da ste divan par i verujte mi brzo ćete doći do vašeg deteta. tako da glavu gore - uskoro će ponovo da vas zovu

Evo ja cu da ti ispricam nase iskustvo...
Nama su rekli da cemo dete od 2 godine za 3 dana da odvedemo kuci.   Mi slusamo i ne verujemo sta pricaju... kako bre dete da odvojis od hranitelja za 3 dana, to je nemoguca misija. Precutimo mi tu i mislimo se daj prvo da upoznamo dete, ko zna kakav karakter ima, kako je raslo, ko su hranitelji i kako su je gajili, pa cemo posle da razmisljamo o studiji izvodljivosti od 3 dana.
Prvog dana je susret bio u centru, svi nacickani u kancelariji. Dosla je sa hraniteljkom i moj muz je prvi sarmirao sa ogromnim poklonom u rukama. Druzeljubiva kakva je, odmah je krenula da se igra sa njim. Posle 15 minuta, posto nas je bilo mnogo u kancelariji, rekli su nam da izadjemo malo napolje i odemo u park sto smo i ucinili. Tako je krenulo druzenje koje je potrajalo par sati. Dok se ona igrala mi smo koristili priliku da od hraniteljke dobijemo pocetne informacije o njoj. Da napomenem da su nam u centru rekli: danas u parkic, sutra je vodite negde, prekosutra prespavajte kod hranitelja, nakosutra da se vidimo pa da ide sa vama.
Nije bas tako islo. Sutradan smo proveli kod hranitelja u kuci, popodne smo je izveli napolje sami i nije bio nikakav problem sto nema nje, dan kasnije je i pre i posle podne provodila sama sa nama, a 5 dan smo bili na putu za Beograd sa hraniteljkom koja je bila toliko divna da pristane da ostavi sve i krene sa nama.
Koliko god dete bilo divno i dobro, toliko je ipak bila vezana za hraniteljku. Na spavanje je morala da ide ona sa njom. U nasem slucaju sve smo mogli sa detetom ali kad dodje momenat spavanja tad pocinje haos. Posle nekoliko dana dogovorimo se mi da probamo nesto... hraniteljka ima rodbinu u BG, kaze idem ja da spavam veceras kod njih a ti probaj da je uspavas... ako bude frka sedam u taksi i dolazim. Znaci niko se od vajbera ne odvaja, drzimo se za telefon ko da sutra ne postoji. I tako ona nestane ujutru, mi provedemo animirajuci dan sa detetom, tempiramo da popodne zaspi u kolima i da se probudi kod nasih prijatelja koji imaju decu njenih godina. Upali fazon, ne primecuje da nema mame (hraniteljke). Uvece se vratimo kuci i muz i ja u polupanici sta cemo i kako cemo ali dovoljno sigurni - hraniteljka je na 20 minuta od nas. Krene uspavljivanje, red plakanja, red Mase i mede, red skakanja po krevetu, red dranja, red Mase i mede, red smejanja, dodje 11 uvece, muz zaspao na trosedu, ja u znoju a ona i dalje ne spava. Mislim se bice ovo duga noc. U neko doba zaspa od umora. Oka sklopili nismo tu noc. Spava izmedju nas u bracnom krevetu, nas dvoje kao zaledjeni, da je neko ne prikljesti, pola noci gledas je l' dise a drugu polovinu razmisljas sta te snaslo.  
Probudi se ona ujutru kao mrgud. Nadrndanaaa (gora od mene kad ustanem) pocne da dreci - nisam ja ta faca koju je ona navikla da vidi kad otvori oci. A ja ko mleveno meso... mrtva umorna, neispavana od dana kad je dosla u kucu, muz me gleda da l' cu da se srusim od umora il sta cu vec... animiraj dete kako znas i umes. Odmah sam se setila svih onih majki kad su mi pricale da nadje covek neku snagu u sebi i da gura napred bez obzira na umor i neispavanost. E takva sam bila i ja.
Kada smo pregurali tu noc, sve ostale bile su lakse... hraniteljka je ostala jos nekoliko dana kod rodbine ali je vise nije videla. Ostala je zbog mene, da bi mi dala tu sigurnost koja mi je bila potrebna. Njeno virtuelno prisustvo meni je tih dana bilo sve. Ja sam sve informacije crpela od nje, sta god bi krenula da uradim prvo sam konsultovala hraniteljku. Zena zmaj, da nije bila takva kakva jeste, bilo bi mi 10x teze. Prvih nedelju dana nisam mogla da se sinhronizujem. Nisam umela da skuvam rucak i da gledam dete, pratila sam svaki njen pokret kao kobac. Dolazili su prijatelji svakodnevno da se igraju sa njom da bi ja mogla da spremim nesto da jedemo, da operem ves, da pocistim kucu.
I tako je postojao zivot pre nje i dosao onaj posle nje. Dve nedelje su bile potrebne da se potpuno opusti i prihvati nas bez granica. Onog dana kad se probudila ujutru i nije bila namrgodjena sto me vidi - tog dana sam znala da sam je dobila. E tad me prozvala samoinicijativno mama miki, i 5 dana kasnije "izbacila" sam je iz bracnog kreveta da spavam ko covek. Sve posle toga je bilo lakse... sad se svadjamo, raspravljamo, igramo, inatimo, druzimo, volimo, mazimo, skitamo i sta god hoces.
Cela prica odvajanja deteta zavisi od hranitelja i kakvi su oni. Nasi su sve ucinili da dete lakse ode od njih a bolje prihvati nas. I dok smo bili u drugom gradu, ostavljali bi nas same sa njom u njihovoj kuci, isli u kupovinu, kod prijatelja, na sve nacine su nam olaksavali zivot. Ni jednim gestom nam nisu stali na put. Da dodam da nas niko iz centra nije kontrolisao, mi i hranitelji smo sve sami odradili. Koliko podrske nadjete u njima, toliko lako ce vam biti.
Da je patila zbog odvajanja - jeste, samo nije znala to da kaze ali mali signali su bili svuda. I dan danas spomene stariju bracu sa kojom je odrasla, ili kad ugleda nekog decaka koji lici na njih. Prvih dana sve tamnokose zene podsecale su je na hraniteljku, sreca nasa pa su nam sve drugarice plave.   Da ce vam se zivot preokrenuti - hoce, koliko god mislite da znate sta vas ceka - ne znate. Svaki dan ce vas nesto iznenaditi ali sve se to prevazidje i svaki novi dan je laksi od prethodnog. Kada udjete u vasu rutinu vi ste pola posla zavrsili i vas zivot ponovo dobija smisao. Moj muz prvih dana na poslu nije mogao da se sastavi, neispavan, polublesav i polulud nije znao ni sta radi ni sta ce on uopste tu. Bracna konverzacija je umrla i svela se na: jel spavala, jel jela, jel plakala, sta radi, kupi mleko-hleb-jogurt-masu-medu-kinder jaje-pelene-meso za supu-jel gadjala psa carapom-vodi je u igraonicu da se istrese, zovi komsinicu da je cuva da ides u maxi nema kuci sta da se jede, itd...    
Veceras je zaspala u 20h i otud ovoliki tekst... nadam se da sam bar malo docarala te prve dane ludila zvanih "postali smo roditelji preko noci".

Ambra, mene si rasplakala ovom pričom. ja se sećam svoje sestričine kad je moja sestra počela da radi i nije imao ko da je čuva do polaska u vrtić. onda smo se svi iz familije uključili u čuvanje po raspoloživom vremenu. u prvo vreme sve nas je mrko gledala. kad se probudi bez majke, to je haos plakanje do besvesti. A sada (posle par meseci) obožava me, nije problem da je pričuva bilo ko od nas

Eeee dok dodjes do toga "nije problem" ti se mislis da l' da je udas sa dve ili upises u privatni vrtic od 7-18h
Dok smo dosli do faze "lezi dole inace gasim masu i medu" mnogo znoja na ovu 'ladnocu sam obrisala.  
U moje vreme je bilo: crtani u 19.15 i posle toga lezi u krevet hteo ne hteo, okreni se ka zidu i spavaj... ugase svetlo i izadju iz sobe. Danas se moje dete uspavljuje tako sto prekrsti noge u krevetu, nasloni se na 2 jastuka ko matora, uzme flasicu mleka i gleda crtani bar 45 minuta i bole nju uvo sta ja imam da kazem na temu.  

to je tačno, koriste računare i mobilne telefone kao da su odrasli, ponašaju se "ko te šiša", raspravljaju se, svađaju.
ko zna tek šta nas tek čeka sa našom cicom, kažu da je baš vezana za hraniteljicu,a li da je izuzetno druželjubiva sa okolinom. tako da biće povuci potegni, ali samo nek dođe ona kod nas, biće to teške slatke muke.

A da...jos...lezerno podigne glavu, pogleda da li je pas blizu nje, ako nije kaze a kuca?...ako nije tu onda se dere dodji dodji dodji dokle god ova ne dodje, saceka da se i ona spakuje u krevet i misija uspavljivanja moze da pocne.

sada ste super

Kod mene petkom i vikendom nema spavanja do kasno jer se gledaju pinkove zvezdice grand i tako. Da me ne bi dete budilo rano i ono ce malo kasnije u krevet. A radnim danima oko devet je ok. Bar ja tako zelim da bude kad dobijemo dete

Vise bih volela da pored mase i mede nauci opus djordja cvarkova boskica i torbice. Ne moze da mi prodje dan bez njihovih sala . Ha ha ha😅😅😑

Trkosoca, ja obozavam ujutru da odspavam, al oces jes! Nece da moze, koliko god kasno legao, najcesce su mu vec u sedam oci kao krofne!

Uuuu Danara ako je druzeljubiva, pola posla ste vec odradili. To ti je ko sa mojim detetom. Odma igras na tu kartu. Prvo dozvolis sve sto i hranitelji a onda kad se adaptira pocnes da ukidas.

Inace sve sto si navela ti radi i moje dete... svadja se, isteruje svoje, besni kad nesto ne moze, ljuti se ako ne das...dovede te do te faze da ni jedna kazna ne pali. Dokle god joj ides po volji je super kad ne dozvolis onda je dreka. Magistrirali smo ignorisanje. Lepo te gleda i place, kad okrenes glavu prestane. Danasnji klinci su prosto lukavi. Neverovatno mi je dokle su u stanju da idu. Nekad ja i muz sednemo i crknemo od smeha a ona prvo place na tepihu pa se na kraju i ona smeje ko blesava.

Trkosoca dobar ti smisao za humor. Sve ce to tako da bude al ako usvojis jedno od 15 a ne do 4 godine

Ja lepo mom muzu govorila da usvojimo dete od 17 pa da fino saljemo odma na ekskurziju, skupljamo pare za hajat i maturu, budemo mladi roditelji (ko da sam je/ga rodila sa 28), idemo zajedno u kafanu ko Ceca i deca, da ne kupujemo pelene vec durexe, za koju godinu odemo u penziju i ostavimo mu radnju.... al' on nije hteo.

Pa dobro kad neces ti sad pevaj tasi tasi tanana i boc boc iglicama, menjaj pelene i grej mleko, a mozda nauci da peva i Mileta Kitica u skorije vreme.

Koliko se ismejah za durexe i Kitica i dete od 15g.biksi moze i da se dere sa brda na brdo ko sto se radi u nasem kraju. Zlatibore pitaj Taru .....😍😍😍

Tek sad vidim biksi mi smo vrsnjakinje iz istog grada. Ustvari negde procitah ti si sa Zlatibora zar ne?

To moze samo kod tate, da izbaci ruku kroz prozor, pusti radio do daske a iz kola se cuje "Hajde mala da pravimo lom, sto da ne, neka pukne ko iz neba grom, je, je, je"...

Mama ima bolju muziku u kolima i ide ono "Mala voli Audi, mala voli BMW, Mala voli dolare, mala voli evre, penje se na stolove, voli separee, nemoj biti siguran da mala voli tebe"...

(ovaj tekst je plod maste autora i ne opisuje realno stanje stvari, a ni Mileta Kitica... gledacemo da je strujemo Pavarotijem)

Ambra hvala na detaljnom opisu. Kad zamislim svu tu srecu u svojoj kuci vredi ova nervoza i iscekivanje. Joj da docekamo svi to.

Vredi, vredi... i jos ti je najlaksa ta slatka nervoza koju sad osecas... ona posle bice ti teza. Moje emocije su tek skoro pocele da se razvijaju i da se vezujem za nju, na pocetku nije bilo tako. Prvo budes sludjen, ne znas sta te snaslo, pa dok se ne naviknes na sve to, na novu ulogu i na majcinstvo...tek na kraju dodju emocije, kad sve slegne. Neprimetno mi se uvukla pod kozu i samo u jednom momentu shvatim da bi ubila za nju, ne bi ni trepnula.

E Ambra, ludaco, nisi tacna, majke mi! Al ga opisa!

Mi nase dete iz zeze naucili da peva Pogledaj de mala moja! Svi se cepaju od smeha dok on to peva!

Trkosoca, ja sam na pola sata od Zlatibora, predgradje Uzica. Sad i ja vidim da smo generacija. Mali je i ovaj virtuelni svet.

Ja sam bas iz Uzica ali sam udata u Pancevu. Sa brda u Vojvodinu. Sva rodbina mi U Uzicu i na Zlatiboru.

A ja sam Pancevka a zivim u Sremskoj Mitrovici