Kakav ste roditelj?

Moram da vam kazem da bas uzivam citajuci vasa razmisljanja. Navode me na raznorazne analize i razmisljanja o raznim ljudima.

cufta ::Moram da vam kazem da bas uzivam citajuci vasa razmisljanja. Navode me na raznorazne analize i razmisljanja o raznim ljudima.

Simona ::Ćufta,
Ako ga ne naviknem da sam ja roditelj a on dete bojim se kako bi to izgledalo tada. Gledam naravno da mu što više objašnjavam, da on odlučuje što više, da ga pitam za mišljenje ili dam mogućnost izbora ili ovo ili ono pa delimično odlučuje... ali zadržavam roditeljski autoritet. Ne može da jede slatkiše ako nije pojeo redovan obrok, ne može da ide u krevet kad mu padne na pamet, može jedno veče da se ne tušira ili nekoliko dana da ne pere kosu ali ne više od toga, ne može da obuče nešto tanko ako je napolju vejavica, a ako mu se ne svidja moj odabir i odabere nešto drugo odgovarajuće toplote to može... Igračke nastojimo da sredi mada skoro uvek sredjujemo mi sa njim...

Simona, tvoje glediste mi je jako blisko... a to proanalzim i po knjigama kao dobar model. mislim da je nas zadatak (osim da ih volimo i usrecimo) da ih osposobimo za zivot tako da imaju sto manje dilema. Ako od malih nogu imaju jasne granice po svim pitanjima, manje ce da lutaju, inate se, i istrazuju (u onom negativnom smislu-sta sve mogu da urade a da prodje ne kaznjeno). Neki autori cak navode, da ako dete nema jasno zacrtane granice to moze pogubno da utice na njegovo snalazenje u zivotu... oni vape za granicama i za mogucnoscu da im se malo suprostavljaju, taman toliko da "vezbaju" karakter i dobiju "dokaz" da nam je stalo.

Milijana, mislim da ste vi imale srecu :) i da mnogo toga zavisi i od genetike (da li je neko pitom po prirodi ili buntovnik veciti) ali da vecini treba kontrola i usmeravanje, ubedjena sam...

Danas sam na poslu slusala o modelu pricanja sa decom. Jedna koleginica ima dvoje dece (sada planira trece). Za njenu decu svi kazu da su divna, a ona kaze da ih nikada nije udarila, a retko je povisila glas. Sve se zasnivalo na dogovaranju.

Simona :: roditelj predstavlja ono što će kasnije biti društvo i ako nauči da sam sebe kontroliše i koči biće u redu i kasnije kad odraste.

bas tako!
nije sustina da li ce nekad pojesti nesto ne zdravo, nego kakve cemo im navike usaditi... navescu banalan primer: ako dete provodi 4 i vise sati dnevno gledajuci crtice, ima velike sanse da se pretvori u odraslu osobu koja ne ispusta daljinski iz ruke kad god za to ima priliku... postavlja se pitanje: jel to ono sto zelimo za svoju decu u zivotu?

htedoh da dodam, da ako sam ja dobro mashu shvatila, ovo nije "ocenjivanje" nas roditelja zarad ocene, vec tema za razmenu iskustava i principa, nebi li nesto jedna od druge naucile, korigovale eventualne propuste kad se zamislimo nad njima citajuci druge poglede na vaspitanje i brigu o deci i time bar malo pomogle da deca izrastu u srecnije, zdravije, bolje ljude...
ako gresim, masho ispravi me...

Struzzo ::
Nema konačnog recepta, rešenja...i svako je dete ipak priča za sebe.

tako je! kao, na kraju krajeva ni za sta u zivotu. ali ipak sto vise recepata, udubljivanja, lakse se dolazi do zakljucaka i resenja...
ja nekako volim da cujem 101 misljenje pa strpnem po malo od mnogih, i dodjem do svog zakljucka sta delati, sigurnija nego da sam cula 3 misljenja ili ni jedno...

Odlična tema. Nažalost, sada nemam vremena da pišem puno.
I mene brine kakav ću biti roditelj, jer ova dva meseca roditeljskog staža ne mogu da računam ( a svejedno mislim da se nisam najbolje pokazala )

cufta :: Danas sam na poslu slusala o modelu pricanja sa decom. Jedna koleginica ima dvoje dece (sada planira trece). Za njenu decu svi kazu da su divna, a ona kaze da ih nikada nije udarila, a retko je povisila glas. Sve se zasnivalo na dogovaranju.

Takav je slučaj bio u mojoj familiji, ja i moja srednja sestra. Bez vikanja, bez udarca ijednog ikad. Jako poslušna deca smo bile. I onda je mama rodila treću sestru. I sve to je palo u vodu. Inat, cika vriska, udaranje nogama i rukama o pod, nas dve smo jele šta se stavi u tanjir a za nju je morao poseban ručak da se pravi jer metoda "da ogladni" je kod nje mogla da dovede samo do izgladnelosti, jer je i inače bila jako mršava. Moji roditelji nisu znali šta ih je snašlo. Morali su sasvim drukčije da se postave da bi od nje bilo to što danas jeste, zdrava i normalna odrasla osoba.

lep primer da se deca rode sa karakterom koji MOZE da se "sredi" ili "upropasti"...
i ja sam slicno mogla da navedem za ove moje dve... jos rastu u istom okruzenju i vremenskom trenutku (nema razlike koja moze da nastane i sa zreloscu tj staroscu roditelja i okruzenja-baka, deka.,...)
jednostavno karakter je u genima, s to ne znaci da ga ne treba podsticati ili sputavati...

nena beba ::

Simona :: roditelj predstavlja ono što će kasnije biti društvo i ako nauči da sam sebe kontroliše i koči biće u redu i kasnije kad odraste.

bas tako!
nije sustina da li ce nekad pojesti nesto ne zdravo, nego kakve cemo im navike usaditi... navescu banalan primer: ako dete provodi 4 i vise sati dnevno gledajuci crtice, ima velike sanse da se pretvori u odraslu osobu koja ne ispusta daljinski iz ruke kad god za to ima priliku... postavlja se pitanje: jel to ono sto zelimo za svoju decu u zivotu?

htedoh da dodam, da ako sam ja dobro mashu shvatila, ovo nije "ocenjivanje" nas roditelja zarad ocene, vec tema za razmenu iskustava i principa, nebi li nesto jedna od druge naucile, korigovale eventualne propuste kad se zamislimo nad njima citajuci druge poglede na vaspitanje i brigu o deci i time bar malo pomogle da deca izrastu u srecnije, zdravije, bolje ljude...
ako gresim, masho ispravi me...

Sad se ja slažem sa ovim što si ti rekla :)

Što se genetike/vaspitanja tiče nama je psiholog u školi roditeljstva dao jedan plastičan primer koga se ja često setim. Genetiku je uporedio sa sastojcima kolača, pa imamo ne znam šećer, brašno, višnje i tako to... E sad kolač sa višnjama opet može da ispadne na najrazličitije načine. Bez obzira što su sastojci isti neki kolač neće moći da se jede a neki će biti jako ukusan, zavisno od veštine onog ko kolače sprema. Tu je uloga (usvojenih) roditelja.

Još jedno zapažanje "sa terena". Vilenjakove socijalne radnice su mi rekle da su imale najrazličitije slučajeve koje su gledale/vodile i tu teško da su mogle da izvedu neku pravilnost sem jedne - majka je kriva za sve Kažu da je uloga majke toliko značajna i presudna, da što majka može da upropasti dete, niko ne može, ima "moć" da ga učini nesigurnim, zavisnim, problematičnim. Naravno i u drugom smislu, kod uspešnog deteta veliku ulogu opet igra majka.

Iz tog razloga a i zbog samog usvajanja ja se ne slažem sa stavom da to što smo roditelji dovoljno govori... Da je to tako, usvajanja ne bi ni bilo. Roditeljstvo se uči a nije nešto što samo po sebi znamo. I čak i kad volimo dete i činimo sve iz najbolje namere to ne znači da smo dobri roditelji za to dete. To je rizik koji roditeljstvo nosi i zato i jeste valjda najozbiljniji "zadatak" koji imamo. To se mislim vidi i iz ovog Orlinog primera, jako mi se svidelo ono što je opisala. Nakon dve ćerke roditelji su imali nov "zadatak". Da im je preovladala sujeta, da oni "znaju" ili da su insistirali na modelu koji su već primenjivali i pokazao se kod dve kćerke kao uspešan bili bi loši roditelji trećoj iako su dobri prvim dvema. Sreća za njihovu decu i njih da to nije bilo tako te su i Orline i njene sestre imale odgovarajuće roditelje.

Simona :: E sad kolač sa višnjama opet može da ispadne na najrazličitije načine. Bez obzira što su sastojci isti neki kolač neće moći da se jede a neki će biti jako ukusan, zavisno od veštine onog ko kolače sprema. Tu je uloga (usvojenih) roditelja.

Još jedno zapažanje "sa terena". Vilenjakove socijalne radnice su mi rekle da su imale najrazličitije slučajeve koje su gledale/vodile i tu teško da su mogle da izvedu neku pravilnost sem jedne - majka je kriva za sve Kažu da je uloga majke toliko značajna i presudna, da što majka može da upropasti dete, niko ne može, ima "moć" da ga učini nesigurnim, zavisnim, problematičnim. Naravno i u drugom smislu, kod uspešnog deteta veliku ulogu opet igra majka.

odlican primer!
a to za majku...apsolutno se slazem!

Dobra tema
Šta mogu reći za ovih 17. meseci roditeljstva........da sam nežan i brižan roditelj. To je ono najvažnije što je Nikiti trebalo do sada.
Sad počinju prave roditeljske brige, dileme, strahovi...
U suštini se slažem sa nenom i Simonom. Granice moraju da postoje, svako dete ih traži do roditelja je, samih kao će ih plasirati.
Eto Orle, kod mene je bio sličan slučaj, ja nepodnošljiva, radoznala, svojeglava...moji kažu čudovište, koje je sa 9 meseci prohodalo....Sve do 4-te god. kad su mi se rodile sestre.
E, onda su moji krenuli da davanjem zadataka, (donesi sestrama zvečku, ispala je cucla, pazi da ne padnu...) Tu kreće preporod, počela sam da izrastam u dobru i smernu devojčicu (što sam i danas )
Svi moji prijatelji imaju odraslu decu, i godinama sam bila u prilici da čujem ''ne mogu im ništa'', a oni u tom trenutku imaju 4,5,6, god. To ni je uvek bilo začuđujuće. Kako ne mogu ništa tako malom detetu!?
E, onda ta deca dođu kod mene, ne daju progovoriti, o kafi ni govora, branimo se od njih....šta ćemo dobiti u glavu
Pitala sam roditelje za dozvolu da ih zabavim... iseckala salvete kao špagete, stavila u lonac, dala im plastične tanjire, razno nelomljivo posuđe, brašno, vodu. Sledeći put sam tražila da mi slože peškire.... Deca su obožavala da dolaze kod mene, i danas se sećaju dobrog provoda
Nikita već ima svoje zadatke, kako tako on ih odradi, još je mali, uči se, ali ne odbija. Pre neki dan sam se šokirala kad sam ga videla da je uzeo magičnu krpu da očisti komodu. Toliko mi je bio sladak..........ma pojela sam ga, a onda je kleknuo i glancao parket.
Eto, to je primer kako deca uče od roditelja, gledao me, analizirao i odvažio se da pokuša.
Koja bi ga od vas za zeta

orline ::
I mene brine kakav ću biti roditelj, jer ova dva meseca roditeljskog staža ne mogu da računam ( a svejedno mislim da se nisam najbolje pokazala )

Orle, Orle..........ccc već si počela, a tek je 2 meseca prošlo. Šta si drugo, no dobra mama

evo ja!
odlicno bi se slozio sa obema-obozavaju da glancaju, sto svoje stocice, sto fotelje, zid i sta sve ne jos! hahaha!

ja mislim da sva deca to rade, trzili mi to od njih ili ne. oni jednostavno imitiraju roditelje.... pa moja Lenka uzme brijac i brija se kao tata

ja stvarno vise necu da pisem. Taman dodjem do kraja sa citanjem, i vidim da ono sto bih napisala, Milijana je VEC NAPISALA eto....

Cufto, pa ja sam u stvari ti

Milijana ::Cufto, pa ja sam u stvari ti

cufta ::ja stvarno vise necu da pisem. Taman dodjem do kraja sa citanjem, i vidim da ono sto bih napisala, Milijana je VEC NAPISALA eto....

veselo odlutasmo :)
na zalost, brijacem dete moze i da se povredi, ali da nas kopiraju, kopiraju nas.
e ja mislim da to treba iskoristiti, i "zaposliti" ih maksimalno. dok ih nesto okupira, tipa briskanja, dotle su "pod kontrolom" uce za zivot korisnu stvar, i nema prepirki... disciplinovanje moze i tako da se sprovede, ne mora samo nagradama i kaznama... sta vise ovo je laksi i efikasniji metod i ja ga iskoristim svaki put kad mi se pruzi prilika... na zalost imaju oni svoje "necu" faze kad radi samo "kaznicu te"

htedoh da dodam, da ako sam ja dobro mashu shvatila, ovo nije "ocenjivanje" nas roditelja zarad ocene, vec tema za razmenu iskustava i principa, nebi li nesto jedna od druge naucile, korigovale eventualne propuste kad se zamislimo nad njima citajuci druge poglede na vaspitanje i brigu o deci i time bar malo pomogle da deca izrastu u srecnije, zdravije, bolje ljude...
ako gresim, masho ispravi me...[/quote]

Bas tako Neno...moja zelja je bila da vise razmenimo prakticna iskustva i da korisnim savetima naucimo jedni od drugih. Ja se trudim da ne idem u krajnost...ni sto se higijene tice, a ni ishrane. To da li je neko dete pojelo virslu ili pastetu ili nije okupano svako vece zasigurno nece napraviti boljeg coveka od njega. Ono sto mene brine i gde se ja kao roditelj osecam nesigurno je da li ce moje roditeljstvo napraviti od njih samopouzdane...samouverene...srecne...dobre...vredne...postene...odgovorne...uspesne individue.

Ja sam majka blizanaca...decaka i devojcice...koji su potpuno razliciti...kako izgledom tako i karakterno. Meni je jako tesko da primenim isti model vaspitanja na njih oboje...jer iste vaspitne metode jednostavno ne pale...Stefan je vrlo umiljat i poslusan...zreo i odgovoran...sve ga interesuje...brzo i sa lakocom uci i upija svet oko sebe...puno mi je lakse da mu bilo sta objasnim i sa njim da izadjem na kraj. Retko kad ima napade histerije ili besa i svega nekoliko puta je bio kaznjen...sad je dovoljno samo da mu pomenem odlazak na "bezobrazni stepenik" i on se odmah smiri. Ima izrazito razvijenu empatiju prema meni i drugima...ako vidi da je nekom tesko ili da nekoga nesto boli on odmah trci i ljubi...Cesto preuzima ulogu starijeg brata... kad primeti po meni da me Tara dovede do ludila... kaze Tari: "Taja...sjusaj mamu"..."ili pocne da joj broji 1...2...3..." ne bi li se smirila ili poslusala. Cesto bi se smejala na glas, ali moram da se suzdrzim i da ga podsetim ko je roditelj i cija je uloga da disciplinuje. E sad...Tara je uzasno tvrdoglava...ljutica...inadzija...ako nije po njenom onda je haos...cesto se duri...nece da poslusa...moram da je kaznim da bi se izvinula...to joj narocito tesko pada da prevali preko usana...ponekad ne mogu da joj udovoljim...sta god pokusam ne valja...stalno cvili i kmeci i na taj nacim pokusava da zadobije paznju...ratujemo oko svega...nikakve kazne ne pale...cak ni kad ih sprovedem u delo...odbija da jede...pa ako je molim ne valja...ako je ignorisem i kazem ok...ne moras da jedes opet ne valja...imam osecaj da zna da mi je bitno da dobro i zdravo jedu pa pokusava uvek negativnim ponasanjem da privuce moju paznju...cesto se sta god da radimo zavrsi suzama...Nista je ne interesuje i nema strplenja ni za sta...cesto je destruktivna pri igranju...ako slazemo nesto od kockica ona dodje i srusi...ako citamo...dodjemo do pola knjige ona vec ode svojim poslom dok Stefan upija svaku moju rec...i samo vice: " Mama jos citaj"...tako da ponekad procitamo i po desetak knjizica jednu za drugom...njega interesuju i boje i slova i brojevi...stalno pita "sta to?"...a Tari su svi brojevi jedan i sve boje Blue...Ali ne brine mene njena nezainteresovanost za ucenje...nego ti njeni unutrasnji nemiri...strahovi...deluje mi dosta nesigurno...i ide iz extrema u extrem...ili je izrazito buntovna...ili vrlo nesigurna i trazi moju konstantnu paznju i fizicki kontakt...narocito kad neko dodje ili kad negde odemo...kao da se oseca ugrozenom...uplasenom...Uzasno mi je tesko i naporno s njom...i cesto strahujem da reagujuci na neadekvata nacim mozda samo pogorsavam stvari i strahujem u kakvu ce osobu da izraste...kako da korigujem patern negativnog ponasanja koji prepoznajem, a da joj ne slomim volju i duh gvozdenom disciplinom i kaznama...Uf nisam pametna...pomagajte....

Molim vas da mi neko objasni kako da "Quote" posto mi nikada ne uspe...probala sam na nekoliko nacina...ali izgleda uvek pogresno...

Masho,
ja već ranije rekoh da me Vilenjak podseća i na jedno i na drugo tvoje dete ali više na Taru. I isto me muče strahovi i dileme kao i tebe, uvek da li činim dobro, kako postaviti granicu i eliminisati neko negativno ponašanje a ne slomiti mu volju... Skoro je krenuo u vrtić pa je i tamo brzo došao u sukob i odbrusio vaspitačicama "e neću" i nije govorio sa njima S jedne strane oduševi me takva hrabrost, ja i danas ne bih mogla da nekom ko je po nekoj osnovi za mene autoritet tako odbrusim... Ne bih htela da on ima strah od autoriteta niti da bude tremaroš kao ja, ali opet mora se spremati za život u društvu... Već sam pisala kako to kod nas izgleda, da ne ponavljam, ali to što sam pisala je osnova, svakog dana "izniču" nove situacije koje traže nova rešenja... Tebi je utoliko teže što si sama u vaspitanju a dvoje je dece. Ne treba zaboraviti ni situacije koje su prošli, kad se to uračuna, sasvim su razumljivi i strahovi i buntovna ponašanja kod Vilenjaka i Tare, što ne znači da nam to olakšava vaspitanje.

Tuli,
dete ti je preslatko

I naš Vilenjak voli da radi po kući ali i tu postoji "začkoljica"- on hoće da radi što on hoće, kad on hoće, kad mu je zabava i igra a vrlo često neće da radi ono što bi zaista on trebalo da obavi, npr da sredi igračke. Ali ja isto gledam da iskoristim interesovanje za kućne poslove, kakvo je takvo je, pogotovo što stvarno i uradi npr obriše sto koji ja ne volim toliko da brišem. A za igračke tu su uvek neke mala lukavstva, kažem ako tata skuplja igračke to su znači njegove. Ili krenem da ih bacim... Brzo se predomisli pa krene da sredjuje, ipak nije sasvim siguran da igračke neće završiti kod tate ili u djubretu... A od nekih sredjivanja sam i digla ruke. Pošto se on i mm na trpezarijskom stolu igraju sa nekim sitnim igračkicama od kojih mu muž pravi pozorište, pa tako znaju da se zaigraju i duže vreme, a skupljanje tih igračkica je vrlo pipavo (to su one male iz kinder jaja i sl). Tao da one najčešće i ostanu tu. Ionako će ih sutra ponovo vaditi a ja inače slabo i koristim taj sto sem kad dolaze gosti tako da ga najčešće tada i sredimo...

Milijana ::Cufto, pa ja sam u stvari ti

Eeeee, kad sam ja to rekla!

tuli ::

orline ::
I mene brine kakav ću biti roditelj, jer ova dva meseca roditeljskog staža ne mogu da računam ( a svejedno mislim da se nisam najbolje pokazala )

Orle, Orle..........ccc već si počela, a tek je 2 meseca prošlo. Šta si drugo, no dobra mama

Pa na vreme sam počela, da ne dangubim

Slažem se sa tobom da decu treba uposliti, tj. dati im neku obavezu primerenu njihovom uzrastu.

I mislim da je tačno da genetika utiče, i da su neka deca naprosto zahtevnija. Nekad pomislim da su ona zahtevna jednim roditeljioma a u nekoj kući bi takvo ponašanje bilo normalno čak poželjno, ponekad se prosto karakteri razlikuju. Moja kuma koja živi na mesu i jakoj hrani i prosto je htela da svisne što se njeno dete pre hvata za svež krastavac ili papriku kao užinu ili dezert, a šniclu obilazi u širokom luku. U vegetarijanskoj porodici bi tako svisnuo mali potencijalni mesožder

Svi mi dajemo sve od sebe, ali je dobro da postoje ovakvamesta da razmenimo mišljenja.
Ja se bojim svoje naravi. Inače sam blaga, nasmejana, sa prilično velikom tolerancijom, ali kad sam jako umorna, a neko se sistematski potrudi da izvuče živac, znam tako da planem da se ne prepoznam. Takodje na nepravdu. To se jako retko dešavalo, ali me baš toga strah kod budućeg roditeljstva. Moram učiti još da se kontrolišem, jer me strah da sutra, ako bude kinjio slabije od sebe ili ga uhvatim u muljanju i bespotrebnoj laži mi se um ne pomrači. A neke od tih osobina su faze odrastanja dece, u blagoj formi.
Ne znam...ozbiljan zadatak je pred nama svima.
Onda pomislim kako su moji roditelji divni ljudi, a obzirom na uslove u kojima su odrasli (ratne i poratne godine, mnogo dece, malo finansija) ne verujem da im se neko posvećivao previše.