Kakav ste roditelj?

Još nešto da dodam.
Moram priznati da nisam blagonaklono gledala na popustljivo vaspitanje moje jetrve. Mislila sam da će joj deca loše proći u životu, jer su previše zaštićene i razmažene (otac im je poginuo kad su imale po godinu dana).
Danas mogu da kažem da su obe dobre devojke. Dobre, kulturne, pametne, uspešne!

Masho, interesantna tema,ali i nezahvalna i neiscrpna, u isto vreme. tema ne trazi da svoju decu opisujemo,ali ako na taj nacin govorite o sebi,onda o.k.
roditelj jesam,ali kakav ću biti,videćemo. slazem se u jednom sa nekom od vas ko ima blizance,ne secam se ko je napisao,bojim se da od silnog servisa ne stizem dA uživam u oboma koliko sam mislila da cu,a to zato sto se trudim biti dobar roditelj,ne shvatsjuci ponekad da biti im dobar-sada,znaci apsolutno im se posvetiti samo u nežnostima.
za sve ostAlo,ima vremena,iako cesto mislim da nema i bas sad treba to nešto drugo da odradim.
svesna sam jednog-necu daleko od modela svoje majke,iako smo joj i sestra i ja zamerale na strogom režimu,ali i tome što je celog svog života bezrezervna žrtva za nase potrebe,pa i sada,kad je šezdesetu pregurala. eto,vreme će već pokazati.

Mili, Lenka je tu kao Lucija a zna da broji. Lenka je za Luciju Ajnstajn! Ja sam izgleda od vas tu "najgora". Prema svemu uglavnom imam stav "boli me uvo", bice vremena za to, ako hoce. Udovoljavam cak i da se kosa pere jednom u 7-10 dana iako joj je evidentno prljava, jer ne voli. Dozvoljavam raznorazni nered u svrhu igre.
Hrana me isto ne zanima posto smo svi debeli, ja sam presrecna sto ljubav prema hrani nije nasledila od mene, mm i psa.

Ćufta,
meni je baš zanimljiv taj tvoj ležerni stav...

Ja ga nemam, mada možda bih bila ležernija da je ćerka u pitanju. Nekako je moj utisak da su devojčice drugačije a i kasnije kao žene i da je manja opasnost od popustljivog vaspitanja ili je čak i poželjno. Ali za sina sve razmišljam da će sa dvanaest godina a možda i pre biti fizički jači od mene, a uvek je tu mogućnost lošeg društva i sl... Ako ga ne naviknem da sam ja roditelj a on dete bojim se kako bi to izgledalo tada. Gledam naravno da mu što više objašnjavam, da on odlučuje što više, da ga pitam za mišljenje ili dam mogućnost izbora ili ovo ili ono pa delimično odlučuje... ali zadržavam roditeljski autoritet. Ne može da jede slatkiše ako nije pojeo redovan obrok, ne može da ide u krevet kad mu padne na pamet, može jedno veče da se ne tušira ili nekoliko dana da ne pere kosu ali ne više od toga, ne može da obuče nešto tanko ako je napolju vejavica, a ako mu se ne svidja moj odabir i odabere nešto drugo odgovarajuće toplote to može... Igračke nastojimo da sredi mada skoro uvek sredjujemo mi sa njim...

Joooj Simona, ja sam stava da ti devojcice mogu napraviti veci problem od decaka, ako su nevaspitane, raspustene i sl... ali isto tako mislim da strogoca ili briga o tome koliko puta su jeli pastetu, da li se kupala svako vece, isla na spavanje sa suzama u 21h i sl... nece to spreciti. Odnos roditelj-dete se ne gradi na taj nacin. Ja sam kod svojih roditelja imala svu slobodu, bas kao i Bubi, i nikad nisam pravila probleme, nekako iz zahvalnosti prema njima ili sta vec... imala sam osecaj odgovornosti, moja majka je imala poverenje u mene, ja u njoj videla i autoritet, i prijatelja i podrsku.... evo i danas je tako...
Moja Lenka jede kobasice sa lukom, videla je od nas i ja znam da to nije zdravo, ali nece ona umreti ako se jedne veceri najede, njoj se to svidja. Nece ona biti losa zbog toga za 10 godina, niti bi bila bolja da sam joj davala samo ceralije sa mlekom.

Milijana,
i ja nastojim da to što mora ne bude sa suzama, nego da i on shvati da to mora jer je bolje za njega... Vilenjak sad ide u vrtić i ne može da legne u jedanaest jer je ujutru pospan, neispavan, moram da ga budim a onda dan već loše počne... Evo jutros se sam probudio i on sam je bio zadovoljan što je tako... Zašto bi bio problem da se spava dovoljno ili da se jede zdravo ili da se održava higijena? Onda se valjda ima dovoljno snage i zdravlja za sve ostale aktivnosti...

Milijana ::Joooj Simona, ja sam stava da ti devojcice mogu napraviti veci problem od decaka, ako su nevaspitane, raspustene i sl... ali isto tako mislim da strogoca ili briga o tome koliko puta su jeli pastetu, da li se kupala svako vece, isla na spavanje sa suzama u 21h i sl... nece to spreciti. Odnos roditelj-dete se ne gradi na taj nacin. Ja sam kod svojih roditelja imala svu slobodu, bas kao i Bubi, i nikad nisam pravila probleme, nekako iz zahvalnosti prema njima ili sta vec... imala sam osecaj odgovornosti, moja majka je imala poverenje u mene, ja u njoj videla i autoritet, i prijatelja i podrsku.... evo i danas je tako...
Moja Lenka jede kobasice sa lukom, videla je od nas i ja znam da to nije zdravo, ali nece ona umreti ako se jedne veceri najede, njoj se to svidja. Nece ona biti losa zbog toga za 10 godina, niti bi bila bolja da sam joj davala samo ceralije sa mlekom.

Ovo kao da sam ja pisala. Moji roditelji su bili bas takvi, i mislim da sm oi brat i ja ispali normalni i dobri ljudi

cufta ::

Milijana ::Joooj Simona, ja sam stava da ti devojcice mogu napraviti veci problem od decaka, ako su nevaspitane, raspustene i sl... ali isto tako mislim da strogoca ili briga o tome koliko puta su jeli pastetu, da li se kupala svako vece, isla na spavanje sa suzama u 21h i sl... nece to spreciti. Odnos roditelj-dete se ne gradi na taj nacin. Ja sam kod svojih roditelja imala svu slobodu, bas kao i Bubi, i nikad nisam pravila probleme, nekako iz zahvalnosti prema njima ili sta vec... imala sam osecaj odgovornosti, moja majka je imala poverenje u mene, ja u njoj videla i autoritet, i prijatelja i podrsku.... evo i danas je tako...
Moja Lenka jede kobasice sa lukom, videla je od nas i ja znam da to nije zdravo, ali nece ona umreti ako se jedne veceri najede, njoj se to svidja. Nece ona biti losa zbog toga za 10 godina, niti bi bila bolja da sam joj davala samo ceralije sa mlekom.

Ovo kao da sam ja pisala. Moji roditelji su bili bas takvi, i mislim da sm oi brat i ja ispali normalni i dobri ljudi

ili ja

Baš nadjoh jedan članak koji je sličan onome kako ja razmišljam. Pritom ne mislim da je ono kako vi vaspitavate decu pogrešno ili da su vaši roditelji činili pogrešno i ni najmanje nisam htela da kažem da ne mogu takvim vaspitanjem ispasti dobri i normalni ljudi. Možda naš stav zavisi i od osobe tj sad deteta ili toga kakvo smo mi vaspitanje imale što ste vi i spominjale... Evo članka...


"Ne smeš" i "moraš" - ne bežite od ovih reči
Објављено: 10.12.2012

Roditelj treba dete da nauči dve osnovne stvari: da nije sve što je prijatno istovremeno i korisno; da nije sve što je neprijatno istovremeno i štetno.

Kada se rodi, malim detetom upravljaju urođeni biološki programi. Takvu vrstu motivacije imaju i životinje i ona je veoma jednostavna: sve što je prijatno ocenjeno je kao dobro i korisno, a sve što je neprijatno je ocenjeno kao loše i štetno. Zato ovu vrstu motivacije, prema Frojdu, koji ju je prvi i opisao, nazivamo princip prijatnosti. Za razliku od životinja - koje su prirodnom selekcijom genetski pripremljene za život u određenom prirodnom okruženju koje je relativno stabilno i koje se stotinama godina ne menja, ljudi ne žive u prirodnom okruženju već u okruženju koje su sebi napravili, a koji zovemo ljudsko društvo. Kada bi odrasla osoba počela da se ponaša isključivo u skladu sa principom prijatnosti, veoma brzo bi došla u sukob sa društvenim normama i bila ocenjena kao problematična, devijantna ili nenormalna. Cilj svakog roditelja jeste da pomogne detetu da odraste i da ga pripremi za samostalni život u društvu. Zato je roditelj taj koji tokom procesa odgajanja deteta treba da utiče da dete promeni svoju biološki programiranu motivaciju. Roditelj treba da malo dete nauči dve osnovne stvari. Prva je da nije sve što je detetu prijatno istovremeno i korisno - da postoje i štetne prijatnosti. Druga je da nije sve što je detetu neprijatno istovremeno i štetno - da postoje korisne neprijatnosti. Ovo učenje se odvija kroz neizbežan, arhetipski konflikt roditelja i deteta. Dete u tom konfliktu zastupa biologiju, a roditelj zastupa društvo. Jezikom psihoanalize, to je konflikt principa prijatnosti i principa realnosti. Za dete je ovaj konflikt bolan zato što pogrešno misli da ga roditelj voli samo ako mu povlađuje. Ono, u ime ljubavi, pokušava da roditelja podredi sebi i svojim željama. Svako roditeljsko "ne smeš!" i "moraš!" dete razume kao odbacivanje i to jasno izražava. Samo onaj roditelj koji je svestan svog cilja i neizbežnosti konflikta sa biološkim u detetu, može dobro da odigra svoju ulogu i uspešno odoli detetovim protestima i inteligentnim emocionalnim ucenama.

Kada dete shvati da mora da se podredi roditelju, i da disciplinovanje nije negacija ljubavi, tada je prihvatilo princip realnosti, piše "Politika".

Roditelj koji detetu nudi ljubav, ali i jasnu disciplinu, utiskuje se u detetovu psihu kao "unutrašnji roditelj" koji je u detetovom kasnijem životu izvor samoljubavi i samodiscipline. Ako roditelj želi da mu dete bude stalno srećno, mora da mu popušta, tako da nastaje popustljiv "unutrašnji roditelj". Ovakvo dete kasnije ne može sebe da natera da radi ono što treba ili da ne radi što ne treba. Zato savremeni roditelji treba da odbace sladunjavu ideologiju stalno srećnog deteta, jer "bezkonfliktno" vaspitanje ne daje dobre rezultate.



http://www.mojedete.rs/13927-Ne-smes-i-moras--ne-bezite-od-ovih-reci.html

buby ::

cufta ::

Milijana ::Joooj Simona, ja sam stava da ti devojcice mogu napraviti veci problem od decaka, ako su nevaspitane, raspustene i sl... ali isto tako mislim da strogoca ili briga o tome koliko puta su jeli pastetu, da li se kupala svako vece, isla na spavanje sa suzama u 21h i sl... nece to spreciti. Odnos roditelj-dete se ne gradi na taj nacin. Ja sam kod svojih roditelja imala svu slobodu, bas kao i Bubi, i nikad nisam pravila probleme, nekako iz zahvalnosti prema njima ili sta vec... imala sam osecaj odgovornosti, moja majka je imala poverenje u mene, ja u njoj videla i autoritet, i prijatelja i podrsku.... evo i danas je tako...
Moja Lenka jede kobasice sa lukom, videla je od nas i ja znam da to nije zdravo, ali nece ona umreti ako se jedne veceri najede, njoj se to svidja. Nece ona biti losa zbog toga za 10 godina, niti bi bila bolja da sam joj davala samo ceralije sa mlekom.

Ovo kao da sam ja pisala. Moji roditelji su bili bas takvi, i mislim da sm oi brat i ja ispali normalni i dobri ljudi

ili ja

moja deca jos jedu sto ljucu hranu jer vole pored nas su naucili jer mi jedemo i nista ne odvajam posebno za njih samo kad je marija bila do godinu ipo dana sam nesto odvajala samo za nju pre nego sto zaljutimo ali se ona bunila sto nejede kao i mi i otad joj nebranimo kobasice,salame,pastete to su nama svaki dan normalno u izshrani za dorucak cak majonez jedu i kecap nekad ma sve preradjevine od mesa svinjskog sta se pravi.cak im nebranim da prvo pojedu nesto slatko pa tek da doruckuju ili rucaju ili nesto da grickaju dotle jer znam i ja prvo nesto slatko da stavim u usta pre nego sto jedem i hvala bogu nemamo nikakvih problema jer jedu normalno sve od hrane sta se skuva il ispremi jedino marija manje oce voce samo kad joj padne na pamet ali takva sam i ja jer samo par vocki volim a sto se tice hrane da jedu ko ja svi bi poludeli jer ja pola stvari nejedem ali zato oni jedu bez problema.da se svi cude kako oni jedu sve a ja ne kako nevide od mene to jer ja nejedem buraniju,pasulj,grasak sva variva samo paprikase i gulase moze ali od zivinskog i svinskog mesa a oni jedu i od divljaci sve mislim srne,divlje svinje,zeza cak jaretinu i jagnetinu ja nejedem a oni vole jer kazu da deca rade sta i mame a eto to nije kod nas.mm koliko puta je reko da njih dvoje jedu slatkise ko da sam ih ja rodila jer imajujako puno mog ponasanja

Simona ::

"Ne smeš" i "moraš" - ne bežite od ovih reči
Објављено: 10.12.2012
l

I onda kao dobra i nezna majka dobijes nadimak Kriger, koji ti ostane decenijama, cak ti bude i "user name" u svom meilu - slucaj moje majke!

Cufta ali mogu da zamislim

Sad sam uspavala Vilenjaka pa mogu još malo da pišem, pošto mi je kad sam stavila članak ušao u sobu pa sam samo poslala post... Dakle ne slažem se sa onim delom članka da je to jedino ispravno vaspitanje. Stoga sam rekla u onom početnom postu da mi je zanimljivo Ćuftino vaspitanje. Ali kod mog deteta nema šanse da bi bilo primenljivo. Ja sam maštala isto da budem roditelj koji će više objašnjavati a manje disciplinovati, mada sam ja inače protiv roditelja prijatelja, no mislila sam ipak da će mi objašnjavanje i saradnja preovladjivati... Trudim se i sada da toga bude što više. Ali imam primer mog muža koji je blaga i nekonfliktna ličnost pa dok Vilenjak nije išao u vrtić i ostane sa njim to je bio haos. Vilenjak je pravi primer iz ovog članka, dete koje uvek ispituje granice, koje hoće da nametne svoju volju i moć, koje voli da pobedjuje radi pobede, koje voli da se takmiči... Možda tipiziram ali zato sam rekla da mislim da je možda kod devojčica drugačije jer gledam njega koji je tipična muška priroda koja hoće da dominira i da se bori i pobedi, kad ga te faze uhvate a to je često nema veze da li je u pravu, nema veze da li objašnjavaš ili ne, razume ili ne. Kažem gledala sam mog muža sa njim pa on jadan pokušava da objašnjava, da okrene na šalu, ma ništa, što on bolji dete sve gore... Mene koja sam oštrija je nešto i uvažavao, morao je u medjuvremenu i muž da se koriguje, a malo smo uspostavljanjem nekih pravila i upoznavanjem Vilenjaka i njega ublažili. Ja sam dugo krivila hranitelje i njihove metode i mislila da ja ne mogu da budem roditelj kakav sam zamislila da budem zbog njih. A sad sve više mislim da nije toliko ni do njih već do te jake, buntovne, takmičarske prirode. Kod takve prirode je zaista mislim ovaj članak tačan, roditelj predstavlja ono što će kasnije biti društvo i ako nauči da sam sebe kontroliše i koči biće u redu i kasnije kad odraste.

Simona ::Baš nadjoh jedan članak koji je sličan onome kako ja razmišljam. Pritom ne mislim da je ono kako vi vaspitavate decu pogrešno ili da su vaši roditelji činili pogrešno i ni najmanje nisam htela da kažem da ne mogu takvim vaspitanjem ispasti dobri i normalni ljudi. Možda naš stav zavisi i od osobe tj sad deteta ili toga kakvo smo mi vaspitanje imale što ste vi i spominjale... Evo članka...

Ja sam pala na ovaj deo Simona

cufta :: I onda kao dobra i nezna majka dobijes nadimak Kriger, koji ti ostane decenijama, cak ti bude i "user name" u svom meilu - slucaj moje majke!

Ja moju zovem Hitler, ali je volim koliko svako dete voli svoju majku-najviše!

Ja ne mogu da se slozim sa ovim clankom, jer kad mi neko kaze MORAS, ja mu odgovorim: COVEK MORA SAMO DA UMRE I DA SE RODI GO!
A kad mi kazu NE SMES, odgovor je uvek isti: E BAS SMEM!
Kako onda da to primenjujem na svojoj deci

Moji roditelji su uvek govorili da sa decom nema demokratije E sad iste principe su primenjivali i kod mene i kod mog brata, ali sa potpuno razlicitim rezultatima. Ja sam bila ta koja je postovala to da je njihova zadnja, a moj brat je prema svemu tome imao prilicno nehajan stav. Nije da se hvalim, ali ja sam ipak bolje ispala na kraju Ja sad kao novopeceni roditelj zamisljam da cu mom detetu da dopustim dosta toga jer smatram da ce tako biti sigurnija i imati vise samopouzdanja, ali naravno nikako ne bih prelazila granicu bezobrazluka i nevaspitanja. To ce, sigurna sam, biti strogo sankcionisano.

Milijana ::Ja ne mogu da se slozim sa ovim clankom, jer kad mi neko kaze MORAS, ja mu odgovorim: COVEK MORA SAMO DA UMRE I DA SE RODI GO!
A kad mi kazu NE SMES, odgovor je uvek isti: E BAS SMEM!
Kako onda da to primenjujem na svojoj deci

Pa ne govori nam društvo direktno da ne smemo, nego ako neko krade, ubija i sl završiće u zatvoru. Sem toga poštujemo i razne druge norme - ne idemo goli po ulici, ne dolazimo u deset na posao ako je radno vreme od osam, ne puštamo muziku do daske noću itd... Naravno ima i onih ljudi koji će i to prekršiti ali ogromna većina ljudi će se pridržavati tih normi i propisa.

plavaptica ::... E sad iste principe su primenjivali i kod mene i kod mog brata, ali sa potpuno razlicitim rezultatima. ...

To sam baš ja htela da kažem... zavisno od ličnosti jedno isto vaspitanje može davati sasvim različite rezultate... te možda naše snove o roditeljstvu treba korigovati koliko možemo i prema karakteru deteta, bar muž i ja smo to donekle morali da uradimo...

..ovde ocito dolazi u sukob nase misljenje,jer ono sto je za mene ispravno i normalno za druge nije....ni ne mora...pa tako i obatno,tema ode u duzinu i sirinu...hvala dragom bogu pa jesmo sve razlicite ali koliko primera inteligentnih...sposobnih...nadarenih...bla..bla da ne nabrajam sad znate a da se ne hrane zdravo..ne bave se sportom...slabo uce...idu masne kose...KOLIKO???ja mnogo...elem,vecaras mi bila svekrva..i dosla dunjina sestra od tetke ...znaci sestra mog muza...da bolje pojasnim moja svekvra njih dvoje...decak i devojcica...bili nekad i oni deca ..mm mogu reci normalan,ima posao,zenu,dete..ne pije...ne pusi..bla...bla...ne luta po kafanama..nije konfliktan...a sestra 6 godina mladja jos u srednjoj zatrudnela..i rodila to dete ..los brak,muz sad u zatvoru to dete odgajili svi po malo..dete genije...ima 7 godinica...mali intelektualac koga nema ko da pogura i to usmeri..dete koje razmislja kao neko od 20 godina a ponasa kao da ima bar 10...ALI dete koje je cesto prljave kose,koje je vidno mrsavo,ishrana katastrofa..nema navike jer nije imao ko da je nauci i bas me pita veceras kakva sam ja bila...ja kazem kad si bila kao dunja ti namerno dodjes do saksije i svu zemlju povadis..nikad niko ton nije povisio na nju asem majke koja joj je i dan danas autoritet...ta na nju ruku nije podigla,moje ima dve godine pa dize dete koje je do 5e godine imalo cuclu...a do 4e pelene..dete koje sada pise i cita i cirilicu i latinicu...mogu ovako do sutra nabrajati..ona se prosto takva rodila...jer nju nije imao ko da nauci..u vrtic nije isla,uglavnom kod babe i dede na selu gde sve moze pa je ostala normalna,umerena...skromna...ma divna..ljudi ja vama to ne mogu recima da opisem...sta sam htela reci..sad sam izgubila koncept ali htedoh da kazem da je sve relativno...i mi i deca...i njihove zelje...i druzenje,i okolina,sve to donekle utice...samo ne zelim da joj ukradem to detinjstvo sada kad je sve kao na pokretnoj traci..hocu da je pustim da bude dete...da se isprlja...da prospe sok na tepih...da pokvari igracke...da pocepa knjigu..nece ona biti ni bolji ni losiji covek..ja smatram da su geni i karakter i nasledni i vec odredjeni njenim rodjenjem...ona je tatkva kakva je...i ja mogu samo da je prihvatim..i uzivamu njoj...a kakav sam ja roditelj????kakav god da sam i za kakvog me god bude smatrala znam da ce me voleti kao i ja svoje rotitelje jer sam ovakva zbog njih...eto...odoh da se ususkam pored nje

Simona, nemoj bas sve bukvalno da shvatas. Pa ne mislim ja da moje dete treba da ide golo, prljavo i sl...kao sto i ti, verovatno, ne mislis da treba dete driblati, davati mu iskljucivo zdravu hranu bez slatkisa, suhomesnatog, onih "belih otrova" i sl...
Verujem da sve mi koje pripadamo ovoj lezernijoj grupi roditelja imamo stvari koje branimo deci, trenutke kad ih grdimo, kad vicemo, pa i udarimo, ali generalno, u vecini slucajeva smo opustenije. To nema veze mnogo sa karakterom deteta, jer u uzrastu do dve godine, sva su deca manje vise ista.
Moja majka je, recimo, stava da detetu treba uvesti red, zna se kad se ruca, kad se spava... ja nisam, ja je pitam da li hoce da jede i ako hoce, ruca, ako ne, ne mora. Ni ja ne jedem kad nisam gladna, ni ja ne lezem kad mi se ne spava. moja Lenka je veceras legla u 23:30, sutra ce se jedva probuditi za vrtic, ali ce zato sutra uvece leci ranije... nece svet stati, ne bi mogla da je ganjam u krevet u 22h i da se mucimo i ona i ja....
Tvoj me stav, a i tvoj Vilenjak podsecaju na moju jetrvu i njenog decaka (cak su i istog uzrasta) oni su stalno u nekoj borbi, oko jela, spavanja, oblacenja, igranja... Ja shvatam da ti ne mozes biti kao ja, niti ja kao ti, samo mislim da je mnogo lakse kad si opusteniji, kao i u svemu drugom u zivotu....a svi ce oni biti dobri ljudi, bas zato sto je nama stalo da to od njih napravimo, na ovaj ili onaj nacin.

Milijana ::....
Tvoj me stav, a i tvoj Vilenjak podsecaju na moju jetrvu i njenog decaka (cak su i istog uzrasta) oni su stalno u nekoj borbi, oko jela, spavanja, oblacenja, igranja... Ja shvatam da ti ne mozes biti kao ja, niti ja kao ti, samo mislim da je mnogo lakse kad si opusteniji, kao i u svemu drugom u zivotu....a svi ce oni biti dobri ljudi, bas zato sto je nama stalo da to od njih napravimo, na ovaj ili onaj nacin.

E baš je tako i kod nas kao kod tvoje jetrve... Mada smo mi uspeli manje više da utvrdimo osnovna pravila ali život bez borbe nije izgleda život tako da se uvek nadje neki razlog za borbu, idila kod nas kratko traje I inače ne pobedjujemo uvek mi, evo sinoć je Vilenjak nakon pranja zuba, kupanja, sve završeno legao u krevet i odjednom zaključio da je gladan. Znam da nije gladan jer je jeo ali opet ne mogu da ostavim dete kad kaže da je gladno... Pitam da li hoće malo dvopeka, hoće... Od to malo ne bi se nikako ni zasitio da je zaista gladan nego to je njegova mala pobeda, jede u krevetu nakon pranja zuba... Slažem sa tobom za ležernost, lakše je i ja bih volela da sam malo ležernija i da manje brinem. Za sada to nisam uspela ali možda ću vremenom...

Kao i svaki drugi roditelj - najbolji svom detetu!

Bas tako.

maus ::Kao i svaki drugi roditelj - najbolji svom detetu!

Da, da, trudim se...
Ja sazrevam kao roditelj paralelno sa sazrevanjem mog sina. Osluškujemo se, pratimo.
Nema konačnog recepta, rešenja...i svako je dete ipak priča za sebe.
Ne želim da se nadovezujem na nečiji post osim ovog njegoševskog drage Mišice :-P...Sve ste za svoju decu jedine i najbolje mame!

ne rekoh li ja već...volla bih da budem roditelj poput Mime,a za sada sa malim stažom možemo samo da maštamo.Kakav sam roditelj,pokazaće moje dete kad odraste,u svom okruženju,prvenstveno svojim ponašanjem u kući,pa u školi,društvu..