Kakav ste roditelj?

kakvu sliku buby?

pa njihovu

eno ti na fejsu :)

e bre , izminirasmo temu nas dve :)

Shizika ::Za trchkaranje po kuci kad je vrijeme za kupanje nikako ne savjetujem da trchite za djetetom jer se ono samo igra i vi se ukljuchujete u njegovu igru, pa dijete u tome ne vidi da radi ishta loshe, moze mu se samo chestitati shto je postiglo svoj cilj.
...

Za oblachenje/obuvanje ja bih isto postavila timer, ali bih krenula sa prichom u takmicharskom duhu: "Hajde da vidimo hocemo li se uspjeti presvuci dok pjesak ne iscuri?!". Bodrite dijete, navijajte, napravite da je vishe igra nego obaveza. I na kraju chestitajte jedno drugom, mozete na A4 papiru napraviti listu za 7 dana u sedmici sa zadacima oblachenje/ nosha/pranje zuba/obuvanje/ ... i lijepiti zvjezdice za uspjeshno izvodjenje (mozete dopustiti djeci da oni sami nalijepe kad je zasluze). Na kraju sedmice za veliki broj zvjezdica mozete ih nagraditi nekom sitnicom, ishvalite ih do neba, bit ce im slatko jer su to zasluzili.
...

Sa ova dva dela se ne slažem a napisaću zašto... Ustvari već sam napisala da kod nas Vilenjak i muž se igraju kad se spremaju za spavanje a kod mene to ide efikasno... Vilenjak možda pobedjuje u prvom slučaju ali - zašto je to loše? Meni je cilj da on oko devet sati bude u krevetu i zaspi. Kad je muž u pitanju uračunam više vremena, kad sam ja nešto manje... Sinoć baš su nam bili gosti i da bismo stigli u krevet u približno vreme morali smo da budemo jako ekspeditivni a to sam mogla samo ja pa sam preuzela kupanje i uspavljivanje, i za možda rekordno vreme bili smo u krevetu, mislim da Vilenjak nije znao šta ga je snašlo Kaže onda on meni dok ležimo - ti si ovo sve uradila drugačije Tu malo popričamo i objasnim mu ja da radim drugačije jer sam ja drugačija od tate, a Vilenjak je opet drugačiji od nas, smo svi različiti ali je važno da se volimo. To je ono što ja hoću da podstaknem kod njega - razmišljanje. Moj muž je umetnička duša i njemu efikasni metodi ne odgovaraju i on je pronašao neki svoj stil... Dete ga upoznaje onakvog kakav on jeste, takodje i mene... Slažem se sa tobom i Mashom oko rutine, ja sam isto to već pisala... Ali bar kod mene disciplina ne sme da bude na štetu razmišljanja i objašnjavanja. I iz tog razloga ja ne bih nagradjivala zvezdicama ili nešto slično. Čitala sam da neki autori smatraju štetnim uopšte nagrade i kazne. Ja ih primenjujem ali smatram ih nužnim zlom, samo kada nemam izbora da radim nešto drugo... Ali ne bih ga nagradjivala niti kažnjavala zbog tih nekih rutinskih radnji. Ne sumnjam da bi život bio organizovaniji da to činim ali neću da to radi automatski, što mi to želimo, već da vremenom shvati vrednost tih radnji za sebe, mislim da smo onda postigli naš cilj. Sem toga možda mu se nekog jutra ne ide u vrtić, možda je ranjiviji, potrebno mu je malo maženja, pa neka ga, zašto bih mu to uskratila pre nego što nadjem način da ga ipak ubedim da ide... A drugog jutra žuri u vrtić bez problema. Mislim da je dobro da prati sebe, svoja osećanja i ritam ali da opet taj ritam ne prelazi neku granicu koju smo mi postavili...

Meni su te rutine ok ako ih i roditelji imaju. Znaci, ako uvek u isto vreme idete u setnju, dolazite kuci i sl... ali mi ne zivimo tako. ja ne mogu dete naterati da svake veceri leze u 21h, kad mi cesto ostajemo u gostima ili nam je neko tu u to vreme. Cesto vikendom idemo u selo i onda se sve tumba, potpuno drugacije provodimo dan. Sto rece, Bubi, leti je tek u 20h prijatno da se izadje i sl... Mi cesto vikendom idemo negde van grada, do banje, do nekog drugog grada u soping i sve to njima menja rutinu. Iz tog razloga im nisam to ni stvarala. Imaju one manje-vise neki ritam spavanja i jela, ali sve je to promenljivo. Slazem se sa Bubi, treba da znaju kad se peru ruke, zubi, akd se umiva, seku nokti i sl... gde se jede, gde se spava, da kazu dobar dan, dovidjenja, hvala i izvoli....
E sad, eto, to je slucaj kod nas koji pokazuje koliko nasi nacini zivota uticu na to kakvi smo roditelji. Ja postujem stav svoje dece i ako smo negde van kuce, a neka od njih trazi da idemo kuci, odmah se ustaje i krece. Isto je i sa nama odraslima. Cim nekom negde nije prijatno, sve se prekida. Ja ne podnosim plakanje, nervozu i histeriju i iz tog razloga su moje vaspitne metode mnogima blage, ali posle neke scene placa ili vike, mm i ja se prvo posvadjamao, a onda i osecamo bedno i iz tog rasloga izbegavamo takve situacije koliko god je moguce. Eto, takav sam ja roditelj: cmizdrav.

Ja nisam za strogo vaspitanje i celicnu disciplinu ali smatram da deca treba da nauce da se negativno ponasanje sankcionise...ja ih licno nikada ne bih nagradjivala materijalnim stvarima...nego paznjom i pohvalama...
Kad nesto pogrese ili se inate probam da im objasnim...ako ne ide najpre ih upozorim i dam sansu da to isprave...ako ni to ne upali sledi "time out" tj odlazak na bezobrazni stepenik u hodniku na 2 minuta...e sad to kod jednog pali, a kod drugog uopste...al to je sad druga prica za koju sad nemam vremena...

Milijana :: Slazem se sa Bubi, treba da znaju kad se peru ruke, zubi, akd se umiva, seku nokti i sl... gde se jede, gde se spava, da kazu dobar dan, dovidjenja, hvala i izvoli....
E sad, eto, to je slucaj kod nas koji pokazuje koliko nasi nacini zivota uticu na to kakvi smo roditelji. Ja postujem stav svoje dece i ako smo negde van kuce, a neka od njih trazi da idemo kuci, odmah se ustaje i krece. Isto je i sa nama odraslima. Cim nekom negde nije prijatno, sve se prekida. Ja ne podnosim plakanje, nervozu i histeriju i iz tog razloga su moje vaspitne metode mnogima blage, ali posle neke scene placa ili vike, mm i ja se prvo posvadjamao, a onda i osecamo bedno i iz tog rasloga izbegavamo takve situacije koliko god je moguce. Eto, takav sam ja roditelj: cmizdrav.

Sto je meni ovo sve poznato . I ja sam cmizdrava roditeljka. Vidim da se "Milifta" skoli prikljucuje i Buby. ta skola je malo "popustiljivija".

Cufto, pa ja umirem od smeha posle svakog tvog posta
Evo jednog primera. Jedne veceri, Lenka se nesto igrala i provocirala tatu (inace joj je to omiljena igra) i ukakila se na parket iza fotelje. Namerno. Ustala sa nose, otisla tamo i PUF. Jos se smeje i vragolasto nas gleda. Mislila je da je to igra, ali ja sam se najezila i odmah zamislila scenu negde u gostima gde isto to radi. Mora da zna da to nije igra. Ja podviknem (uvek imam isti recnik, kao da ona zna sta to znaci): Bezobraznice jedna, sram te bilo, odmah u kupatilo i na spavanje.... i ona se uozbilji, otrci u kupatilo i ponavlja :Bezobaznice... nije lepo... i sve ono sto ja govorim... istusiram je, obucem, stavim u krevetac, dam mleko, ona sve vreme cuti, vidim da zna da je kriva, popije mleko, spusti pored sebe, malo gleda u jednu tacku i zaspi. Majko moja, kad sam ja onda udarila u kuknjavu, mm nije mogo da me smiri pola sata Dzaba sto ja znam da sam ispravno postupila, propalo mi celo vece i pola noci. Sva sam se nadula od plakanja E to je pravi primer cmizdravog roditelja.

Mirjana ::Shizika, jesi li ti neki dečiji psiholog, pedagog i sl.? Uvek mi se svide tvoji saveti i komentari

Pa zar ti ne znash da ja ovamo onanishem?

Simona ::

Shizika ::Za trchkaranje po kuci kad je vrijeme za kupanje nikako ne savjetujem da trchite za djetetom jer se ono samo igra i vi se ukljuchujete u njegovu igru, pa dijete u tome ne vidi da radi ishta loshe, moze mu se samo chestitati shto je postiglo svoj cilj.
...

Za oblachenje/obuvanje ja bih isto postavila timer, ali bih krenula sa prichom u takmicharskom duhu: "Hajde da vidimo hocemo li se uspjeti presvuci dok pjesak ne iscuri?!". Bodrite dijete, navijajte, napravite da je vishe igra nego obaveza. I na kraju chestitajte jedno drugom, mozete na A4 papiru napraviti listu za 7 dana u sedmici sa zadacima oblachenje/ nosha/pranje zuba/obuvanje/ ... i lijepiti zvjezdice za uspjeshno izvodjenje (mozete dopustiti djeci da oni sami nalijepe kad je zasluze). Na kraju sedmice za veliki broj zvjezdica mozete ih nagraditi nekom sitnicom, ishvalite ih do neba, bit ce im slatko jer su to zasluzili.
...

Sa ova dva dela se ne slažem a napisaću zašto... Ustvari već sam napisala da kod nas Vilenjak i muž se igraju kad se spremaju za spavanje a kod mene to ide efikasno... Vilenjak možda pobedjuje u prvom slučaju ali - zašto je to loše? Meni je cilj da on oko devet sati bude u krevetu i zaspi. Kad je muž u pitanju uračunam više vremena, kad sam ja nešto manje... Sinoć baš su nam bili gosti i da bismo stigli u krevet u približno vreme morali smo da budemo jako ekspeditivni a to sam mogla samo ja pa sam preuzela kupanje i uspavljivanje, i za možda rekordno vreme bili smo u krevetu, mislim da Vilenjak nije znao šta ga je snašlo Kaže onda on meni dok ležimo - ti si ovo sve uradila drugačije Tu malo popričamo i objasnim mu ja da radim drugačije jer sam ja drugačija od tate, a Vilenjak je opet drugačiji od nas, smo svi različiti ali je važno da se volimo. To je ono što ja hoću da podstaknem kod njega - razmišljanje. Moj muž je umetnička duša i njemu efikasni metodi ne odgovaraju i on je pronašao neki svoj stil... Dete ga upoznaje onakvog kakav on jeste, takodje i mene... Slažem se sa tobom i Mashom oko rutine, ja sam isto to već pisala... Ali bar kod mene disciplina ne sme da bude na štetu razmišljanja i objašnjavanja. I iz tog razloga ja ne bih nagradjivala zvezdicama ili nešto slično. Čitala sam da neki autori smatraju štetnim uopšte nagrade i kazne. Ja ih primenjujem ali smatram ih nužnim zlom, samo kada nemam izbora da radim nešto drugo... Ali ne bih ga nagradjivala niti kažnjavala zbog tih nekih rutinskih radnji. Ne sumnjam da bi život bio organizovaniji da to činim ali neću da to radi automatski, što mi to želimo, već da vremenom shvati vrednost tih radnji za sebe, mislim da smo onda postigli naš cilj. Sem toga možda mu se nekog jutra ne ide u vrtić, možda je ranjiviji, potrebno mu je malo maženja, pa neka ga, zašto bih mu to uskratila pre nego što nadjem način da ga ipak ubedim da ide... A drugog jutra žuri u vrtić bez problema. Mislim da je dobro da prati sebe, svoja osećanja i ritam ali da opet taj ritam ne prelazi neku granicu koju smo mi postavili...

Ne sjecam se da si ti pitala o ovom "problemu, odgovor je bio za dijete dunjinog uzrasta, zvjezdice ne pale kod 4ogodishnjaka.

Masha UK ::Ja nisam za strogo vaspitanje i celicnu disciplinu ali smatram da deca treba da nauce da se negativno ponasanje sankcionise...ja ih licno nikada ne bih nagradjivala materijalnim stvarima...nego paznjom i pohvalama...

Sama paznja i pohvale ponekad nisu dovoljne. ja znam iz iskustva da recimo slikovnice sa naljepnicama ne iskvare djecu. Definitivno ih ne treba nagradjivati (niti tjeshiti) slatkishima, to stvara pogreshan odnos sa hranom.

E moja Mili, tako i ja. To je doduse pocelo jos pre 12g kada je Bora bilo mali i pocepao sav sundjer iz namestaja jedne veceri kada nisam bila tu. Ja se izderem, malo ga izlupam (mislim da cak nije ni osetio), on tuzan lezi, a ja kukam. Tako je isto sada i sa Lucijom. Bacim se u ocaj, samo to kod mene traje nekoliko sati.
A to sa kakenjem po kuci nas ne bi iznenadilo jer jedna od nase 2 macke (ta je kod brata sprat ispod), kad god je brat naljuti, to mu uradi negde po kuci, namestaju...... i tako vec godinama. Mi navikli
Shizi, ovo sa hranom i nagradom je garant tacno- ima logike

Milijana ::Cufto, pa ja umirem od smeha posle svakog tvog posta
Evo jednog primera. Jedne veceri, Lenka se nesto igrala i provocirala tatu (inace joj je to omiljena igra) i ukakila se na parket iza fotelje. Namerno. Ustala sa nose, otisla tamo i PUF. Jos se smeje i vragolasto nas gleda. Mislila je da je to igra, ali ja sam se najezila i odmah zamislila scenu negde u gostima gde isto to radi. Mora da zna da to nije igra. Ja podviknem (uvek imam isti recnik, kao da ona zna sta to znaci): Bezobraznice jedna, sram te bilo, odmah u kupatilo i na spavanje.... i ona se uozbilji, otrci u kupatilo i ponavlja :Bezobaznice... nije lepo... i sve ono sto ja govorim... istusiram je, obucem, stavim u krevetac, dam mleko, ona sve vreme cuti, vidim da zna da je kriva, popije mleko, spusti pored sebe, malo gleda u jednu tacku i zaspi. Majko moja, kad sam ja onda udarila u kuknjavu, mm nije mogo da me smiri pola sata Dzaba sto ja znam da sam ispravno postupila, propalo mi celo vece i pola noci. Sva sam se nadula od plakanja E to je pravi primer cmizdravog roditelja.

ovo kao da si mene opisala...cak imamo i recnik isti

Simona :: Moj muž je umetnička duša i njemu efikasni metodi ne odgovaraju i on je pronašao neki svoj stil... Dete ga upoznaje onakvog kakav on jeste, takodje i mene... Slažem se sa tobom i Mashom oko rutine, ja sam isto to već pisala... Ali bar kod mene disciplina ne sme da bude na štetu razmišljanja i objašnjavanja. I iz tog razloga ja ne bih nagradjivala zvezdicama ili nešto slično. Čitala sam da neki autori smatraju štetnim uopšte nagrade i kazne.

Ja ih primenjujem ali smatram ih nužnim zlom, samo kada nemam izbora da radim nešto drugo... Ali ne bih ga nagradjivala niti kažnjavala zbog tih nekih rutinskih radnji. Ne sumnjam da bi život bio organizovaniji da to činim ali neću da to radi automatski, što mi to želimo, već da vremenom shvati vrednost tih radnji za sebe, mislim da smo onda postigli naš cilj. Sem toga možda mu se nekog jutra ne ide u vrtić, možda je ranjiviji, potrebno mu je malo maženja, pa neka ga, zašto bih mu to uskratila pre nego što nadjem način da ga ipak ubedim da ide... A drugog jutra žuri u vrtić bez problema. Mislim da je dobro da prati sebe, svoja osećanja i ritam ali da opet taj ritam ne prelazi neku granicu koju smo mi postavili...

eto jos jedne teme za diskusiju: razlike u pristupima vaspitanju oba roditelja. kako smo svi mi razliciti, razlicite imamo i stavove o tome, cak i bracni partneri. ponekad i previse razlicite. mm i ja smo se oboje slagali da cemo strozije vaspitavati decu, dok se nisu rodila. e onda sam ja tu , kao majka ispala po njemu previse popustljiva. sto je i razumljivo. vremenom sam to shvatila i kako su odrastale i kako sam citala LOGICNA objasnjenja zasto ih treba disciplinovati NA VREME, pocela sam vise da suzdrzavam svoj nagon da im popustim u nekim trenutcima... ali i dalje sam meksa nego on. posebno u situacijama kad OSETIM d su iz nekog razloga ranjive, i da im tad bas treba zagrljaj a ne samo da urade sta hocu (da se obuju, obuku ... jer kasnimo u vrtic npr.) . nekad je to jer su lose spavale, pa su nervozne, nekad zato sto je seka otela omiljenu igracku, nekad prosto sto tog dana nije dobila dovoljnu dozu grljenja (mladja bas ispoljava tu potrebu)... onda se mi grlimo jako, ljubimo i mazimo, par minuta posle cega nastave nasmejane sve sto je trebalo prethodno da urade...

a sto se zvezdica tice, ja mislim da su odlicne za uzrast od 2 godine pa nadalje, pa i za 4-5 ali samo ako su na to deca ranije naviknuta dok su bila mladja. 4rogodisnjaku ne znaci zvezdica mnogo kao nagrada, cini mi se, jer omudre do tad. a materijalne stvari nikako. ja bih na vilenjaka primenila nagrade tipa pozoristanca na kraju nedelje ako je bio dobar, ili igraonice, luna parka leti, bazena, dozvole da se duze brcka u kadi ako voli, da sam izabere sta bi voleo kao nagradu...

nena beba ::

mm i ja smo se oboje slagali da cemo strozije vaspitavati decu, dok se nisu rodila. ..

eee bas to...ja sam skroz drugaciji roditelj od onog kako sam pricala da cu biti...i pre nego sto sam i trudna ostala...cak sam neke drugarice zamolila da me opomenu ako nekad budem pravila gresku a to je npr kad se negde zateknemo pa vidim neku situaciju dete-roditelj pa ja kazem ovako nikad necu dozvoliti pa sam tad rekla :molim te,opomeni me ako budem ista"....i znate sta...mozda sam i gora i sad me cesto kritikuju kad npr hocu da ispadnem pravedna ili malo podviknem pa kad vidim njenu facu ili mi pridje da me zagrli a ja imam osmeh pa mi kazu "ne smej se" ili nemoj je sad kad si je izgrdila zrliti a kako da odolim kad mi posle minut dodje preporodjena od grdnje i hoce da je uzmem onako u suzama,ja ne mogu a da je ne uzmem aiko joj govor vidis mama se naljutila,nisi je slusala...pa joj kazem kakva mora biti...meni se dusa cepa u takvim momentima..obicno je posaljem u sobu...i ona ode,place minut i izadje ....jos kad mi kaze "izvini mama" ja da se pojedem...takva sam,posle 5 godina borbe za nju ne mogu biti drugacija...i jos nesto i taj njen bes..tvrdoglavost i zustrija prica sve je to ona pokupila od mene,ja sam takva i prosto ne moze ona biti mirna i tiha...takve su nam komsije sa drugog sprata kao bube...takva im i deca...
...ja sam galamdzija...npr sitaucije dunja slaze kocke a ja galamim na kuce koje me ne slusa i kazem joj "ajsa,kobilo jedna mesto" dunja to istim tonom ponovi...ovo je jedan banalan primer ali za sve je tako... ...odoh sad

Shizika,
pa ovo su valjda diskusije, možemo valjda da reagujemo na postove bez obzira ko je pitao... Ne bih primenjivala taj metod bez obzira na uzrast deteta.

Bubisa, dobrodosla u klub popustljivih i cmizdravih roditelja

nena beba ::

eto jos jedne teme za diskusiju: razlike u pristupima vaspitanju oba roditelja. kako smo svi mi razliciti, razlicite imamo i stavove o tome, cak i bracni partneri. ponekad i previse razlicite. mm i ja smo se oboje slagali da cemo strozije vaspitavati decu, dok se nisu rodila. e onda sam ja tu , kao majka ispala po njemu previse popustljiva. sto je i razumljivo. vremenom sam to shvatila i kako su odrastale i kako sam citala LOGICNA objasnjenja zasto ih treba disciplinovati NA VREME, pocela sam vise da suzdrzavam svoj nagon da im popustim u nekim trenutcima... ali i dalje sam meksa nego on. posebno u situacijama kad OSETIM d su iz nekog razloga ranjive, i da im tad bas treba zagrljaj a ne samo da urade sta hocu (da se obuju, obuku ... jer kasnimo u vrtic npr.) . nekad je to jer su lose spavale, pa su nervozne, nekad zato sto je seka otela omiljenu igracku, nekad prosto sto tog dana nije dobila dovoljnu dozu grljenja (mladja bas ispoljava tu potrebu)... onda se mi grlimo jako, ljubimo i mazimo, par minuta posle cega nastave nasmejane sve sto je trebalo prethodno da urade...

...

To je mislim zanimljiva tema... Mi stalno moramo da razgovaramo i usaglašavamo se što nekad teško ide jer imamo prostor samo uveče kad Vilenjak zaspi... Do duše sad je krenuo u vrtić, mi na posao pa imamo pauzu na poslu a nekad iako ne bi trebalo raspravljamo i na sred kancelarije Kod nas je problem što smo i mi različito vaspitani, kod mene je bila stroga disciplina, znalo se kad se ustaje, jede itd, kod muža se spavalo dokle se htelo, jeo je i noću... Dobio je gastritis i imao još kojekakve zdravstvene probleme pa mu je lekar propisao uredno jelo i nikako noću, tako da sam uz pomoć lekara prvo "prevaspitala" muža Za Vilenjaka se slažemo da je dobro vaspitanje negde izmedju mog i njegovog ali se ponekad ne slažemo gde je ta sredina. Nastojimo zato da se dogovorimo oko osnovnog kao što je npr da će Vilenjak ići na spavanje oko devet a sad da li će muž primenjivati jedan način da to postigne a ja drugi, tu dopuštamo da se razlikujemo jer zapravo i jesmo različiti. Meni se čini da je muž popustljiviji generalno a da ja osetim i blaga sam kad je zaista neka potreba deteta, inače nisam...

Milijana ::Meni su te rutine ok ako ih i roditelji imaju. Znaci, ako uvek u isto vreme idete u setnju, dolazite kuci i sl... ali mi ne zivimo tako. ja ne mogu dete naterati da svake veceri leze u 21h, kad mi cesto ostajemo u gostima ili nam je neko tu u to vreme. Cesto vikendom idemo u selo i onda se sve tumba, potpuno drugacije provodimo dan. Sto rece, Bubi, leti je tek u 20h prijatno da se izadje i sl... Mi cesto vikendom idemo negde van grada, do banje, do nekog drugog grada u soping i sve to njima menja rutinu. Iz tog razloga im nisam to ni stvarala. Imaju one manje-vise neki ritam spavanja i jela, ali sve je to promenljivo. Slazem se sa Bubi, treba da znaju kad se peru ruke, zubi, akd se umiva, seku nokti i sl... gde se jede, gde se spava, da kazu dobar dan, dovidjenja, hvala i izvoli....

E ovde se nađoh i ja! Cvrle me budi da jede. A ja, nikakav red nemam. Danas ustanem u 7h, sutra u 11h. Isto tako i ležem i sl. Dakle, možda on mene sredi

cufta ::E moja Mili, tako i ja. To je doduse pocelo jos pre 12g kada je Bora bilo mali i pocepao sav sundjer iz namestaja jedne veceri kada nisam bila tu. Ja se izderem, malo ga izlupam (mislim da cak nije ni osetio), on tuzan lezi, a ja kukam.

Shizo,

buby :: pa mi kazu nemoj je sad kad si je izgrdila zrliti a kako da odolim kad mi posle minut dodje preporodjena od grdnje i hoce da je uzmem onako u suzama,ja ne mogu a da je ne uzmem aiko joj govor vidis mama se naljutila,nisi je slusala...pa joj kazem kakva mora biti...meni se dusa cepa u takvim momentima..obicno je posaljem u sobu...i ona ode,place minut i izadje ....jos kad mi kaze "izvini mama" ja da se pojedem...

Naravno da cesh je zagrliti, iskritizirash nevaljali postupak, a bez obzira na neprihvatljivo ponashanje i dalje je volish, to im svakako treba naglasiti. Nemoj se gristi shto si iskritizirala ponashanje, a josh manje shto joj brishesh suze i grlish je.
Nema smisla ljutiti se na djecu koliko bismo na muza, njemu josh ni ne kazem gdje je pogrijeshio, nek' pogadja danima!

[quote="Mirjana"]

Milijana ::Meni su te rutine ok ako ih i roditelji imaju. Znaci, ako uvek u isto vreme idete u setnju, dolazite kuci i sl... ali mi ne zivimo tako. ja ne mogu dete naterati da svake veceri leze u 21h, kad mi cesto ostajemo u gostima ili nam je neko tu u to vreme. Cesto vikendom idemo u selo i onda se sve tumba, potpuno drugacije provodimo dan. Sto rece, Bubi, leti je tek u 20h prijatno da se izadje i sl... Mi cesto vikendom idemo negde van grada, do banje, do nekog drugog grada u soping i sve to njima menja rutinu. Iz tog razloga im nisam to ni stvarala. Imaju one manje-vise neki ritam spavanja i jela, ali sve je to promenljivo. Slazem se sa Bubi, treba da znaju kad se peru ruke, zubi, akd se umiva, seku nokti i sl... gde se jede, gde se spava, da kazu dobar dan, dovidjenja, hvala i izvoli....

E ovde se nađoh i ja! Cvrle me budi da jede. A ja, nikakav red nemam. Danas ustanem u 7h, sutra u 11h. Isto tako i ležem i sl. Dakle, možda on mene sredi

[quote]
Sta mi drugo preostaje nego da se dopisem

Shizika ::
Nema smisla ljutiti se na djecu koliko bismo na muza, njemu josh ni ne kazem gdje je pogrijeshio, nek' pogadja danima!

Shizo - kad sam rekla da nisam za nagradjivanje materijalnim stvarima mislila sam na podmicivanje igrackama...te slikovnice mi nisu ni pale na pamet...secam ih se jos iz vremena kad sam gledala Super Nanny - Jo Frost...dopada mi se ideja... ali sam mislila da su moji jos mali da pocnemo sa zvezdicama:D

Odlicne su ove nase diskusije - bas, bas ih volim!!!!!!!
Nekako mi Simona i Shizika deluju kao glas razuma, a Nena kao uciteljica sa crnim okvirom naocara. A ove dve sto ne znaju kad ustaju......
nasa skola je definitivno"zgotovila" naziv "Milicufbub". Nas tri smo iste, mekane placipi*ke. Masha je "nesto izmedju"
cekamo sledece drugarice da se prikljuce diskusijama

ja moram dadam komentar...zašto posmatrate postove-crno-bele? biću direkt.,kao i uvek- Npr. Mili,kad napišem da volim te rutine koje ih čine samosvesmijim i sigurnijim,to ne znači da se strogo pridržavamo toga,jer to nije moguće. I da, mi idemo u šetnju u uvek sl. vreme, i nemam iskorake-Uglavnom- u svom načinu života,a ja se zbog toga u svojoj koži i svom životu osećam udobno. Iskreno-ne volim fa mi neko ili nešto remeti naše male rutine-a to ne znači dami je život-dan idplaniran po minutama..
banalno je jednostrAno tumačiti nečije mišljenje,ali to je falinka pismene konverz.
Dakle slažem se sa tim da deci prijaju rutine,ali kad ih počnete sprovoditi od starta.

Simona :: Kod nas je problem što smo i mi različito vaspitani, kod mene je bila stroga disciplina, znalo se kad se ustaje, jede itd, kod muža se spavalo dokle se htelo, jeo je i noću... Dobio je gastritis i imao još kojekakve zdravstvene probleme pa mu je lekar propisao uredno jelo i nikako noću, tako da sam uz pomoć lekara prvo "prevaspitala" muža Za Vilenjaka se slažemo da je dobro vaspitanje negde izmedju mog i njegovog ali se ponekad ne slažemo gde je ta sredina. Nastojimo zato da se dogovorimo oko osnovnog kao što je npr da će Vilenjak ići na spavanje oko devet a sad da li će muž primenjivati jedan način da to postigne a ja drugi, tu dopuštamo da se razlikujemo jer zapravo i jesmo različiti. Meni se čini da je muž popustljiviji generalno a da ja osetim i blaga sam kad je zaista neka potreba deteta, inače nisam...

nemam sta da dodam