Knjige o usvajanju

Drage moje,
probala sam na Kupindu da narucim knjige Medvedic Srecko i Zasto sam usvojen/a, ali pise da nisu aktivne. Da li imate neki telefon izdavaca ili pisca knjige? Posaljite mi kao privatnu poruku, ako ne mozete ovde da upisete broj tel, please!

Snedra,
sad sam bila i "zasto sam usvojena" zaista nema vise ali "Medvedic Srecko" koliko vidim ima... Ja nisam sacuvala telefon prodavca ali mozes direktno tamo da ga kontaktiras privatnom porukom.

Snedra, kod prodavca sam danas kupila obe knjige, isla sam kod njega direktno, zivi kod SC, saljem broj mobilnog na pp. i dok ovo pisem, zamisljam da uzivas sa svojim sinom Lepotanom u vasoj kuci, mozda si ga upravo uspavala u njegovoj sobi i njegovom kreveticu, uzivajte

Draga Tesliana, mnogo ti hvala sto mislis na mene!

Nisam do sada kupila knjige i bas mislim da se angazujem, kad eto tvoje poruke!

Salji mi pls privatnu poruku sa brojem telefona prodavca i mnogo ti hvala unapred. Bas ovih dana treba da idem na NBG pa bi mi bilo usput!

Poljupci za tebe!

Je li neko čitao ovu knjigu? Kakva je?

Usvojeno dete
Autor: Milan Ranković
Novi roman Milana Rankovića, deseti roman ovog autora, romansijera, pripovedača, filozofa i filmskog kritičara, donosi snažnu i bolnu životnu priču o usvojeniku i usvojitelju. To je tema o kojoj javni diskurs danas često govori, ali na takav način da suština, (ono što se danas naziva "emotivnom inteligencijom"), biva skrajnuta, zabašurena, zaboravljena, (kao što se, prečesto, zaboravljaju i sama usvojena deca). Ranković, međutim, priču postavlja i vodi na sasvim drugačiji način: usvojitelj, profesor, posle jednog značajnog sna, odlučuje da u svojim sedamdesetim godinama, usvoji dečaka, pokrećući time čitav koloplet pitanja o identitetu i integritetu, našem jastvu i drugima, onome kako nas drugi doživljavaju, ali i o tome kako je svako od nas u drugima odslikan. Junak, zahvaljujući dečaku, faktički proživljava još jedan život, ali biva i prinuđen da, protivno svojim moralnim shvatanjima, počini zločin.

http://www.knjizara.com/knjige/knjiga/137709_Usvojeno+dete_ISBN:978-86-911393-4-6

Inače ja čitam i romane o usvajanju ali vam često ne napišem jer nije nešto stručno i sve zavisi da li volite neki žanr, često su kriminalistički... neki nisu direktno vezani za usvajanje nego za decu ulice i sl.

Čitala sam "Brata i sestru" to je neko preporučio na prethodnim stranama, preporučujem iako je roman za nas koji usvajamo drugu decu... Upravo se radi o tome kako se nositi sa različitim pričama dece kad krenu u potragu.

A jedna knjiga koja je na mene ostavila jako veliki utisak iako sam je davno čitala ali videh da ju je majka uzela opet iz biblioteke pa me je podsetila mada nisam imala snage da je čitam opet je "Beli oleander", mada je tu naglasak na odnosu sa biološkom majkom ali izuzetno je jak, njega baš preporučujem.

INTERNACIONALNI BESTSELER BR. 1



"Emocionalno očaravajuće… zlokobno zavodljivo."

Boston Globe



Svuda hvaljen kao roman retke lepote i snage, Beli oleander pripoveda priču o Ingrid, briljantnoj pesnikinji zatvorenoj zbog ubistva, i njenoj kćeri Astrid, čija se odiseja kroz niz losanđeleskih starateljskih porodica – a svaka je zaseban svet sa svojim zakonima, svojim opasnostima, sopstvenim teškim lekcijama koje valja naučiti – postepeno pretvara u spasonosno i iznenađujuće otkrivanje sopstvene ličnosti.



"Roman zastrašujuće originalnosti… Čitalac ulazi u zamišljeni svet gust poput šume… Ingrid i Astrid su dva najsvežija, najupečatljivija književna lika u skorije vreme."

San Francisco Chronicle



"Zaista nadarena književnica… Astridino putovanje je mnogo, mnogo više od čarobne, neodoljive avanture mlade junakinje koja se probija kroz život. Ono jeste život."

Denver Post



"Beli oleander, divna ali otrovna biljka, metafora je za majčinstvo u ovom impresivnom debitantskom romanu… Fičova zapanjujuće veštim jezikom donosi i inteligentnu i čarobnu priču."

New York Times Book Review



SADA I VISOKOBUDŽETNI IGRANI FILM U PRODUKCIJI VORNER BRADERSA



"Nesputan, smeo roman… intiman i epičan."

Los Angeles Times

Komentari čitalaca

Ostavite komentar
ocenaocenaocenaocenaocena
Beli oleander,
05.10.2012.
Sofija

Knjiga je neuporedivo bolja od filma. Ima dosta teskih momenata, koji nisu prikazani u filmu. Iskreno, ja sam prvo pogledala film, pa sam onda kupila knjigu. Iznenadila sam se koliko je sve drugacije, teze od filma. U filmu su izbacili dve starateljke, Ameliju (kod koje je Astrid gladovala) i Marvel (tipicnu frustriranu domacicu, rasistu) i veoma upecatljiv lik kao sto je Olivija. Sve u svemu, jedna od najboljih knjiga koje sam procitala.

http://www.laguna.rs/n90_knjiga_beli_oleander_laguna.html

Evo jednoh malog priloga ovoj temi... Neko je vec spominjao ovu slikovnicu, a posto je mi imamo evo ukratko sadrzaja i ujedno tople preporuke. Zove se A mother for Choco, autorke Keiko Kasza. Mana je sto nema prevoda, mi je imamo u originalu na engleskom, pa je ja nasoj devojcici ne citam vec prepricavam dok gledamo slike. Mozda je vise namenjena internacionalnom usvajanju, jer sugerise da (fizicke) slicnosti i razlike izmedju roditelja i dece nemaju znacaja za njihov odnos, ali je toliko carobna da je svakako treba imati u biblioteci. Radi se o pticici koja odlazi kod razlicitih zivotinja trazeci slicnosti sa njima i pita ih jesu li one njena mama. Na kraju, razocarana, nailazi na medvedicu i zakljucuje da tek ona ne moze biti njena mama, jer medvedica i ona nemaju ama bas nista zajednicko. Medvedica joj, medjutim, pokazuje sta zapravo cini mamu - ljubi je, plese sa njom, mazi je. Na kraju je vodi kuci gde ih cekaju medvedicina ostala deca - prase, nilski konj i krokodil. Divne su ilustracije, topla je, jednostavno napisana. Iako je mozda primerenija mladjoj deci, sigurna sam da bi i uzrastu do negde 5-6 godina mogla biti interesantna. I jos nesto - MM je plakao kao kisa kada je prvi put procitao:)...

Milkyway,
gde si je kupila?
Ja slično uvek podvučem kad čitamo Knjigu o džungli...Kako se o Mogliju brinu i vučica, pantera i medved i prihvataju kao svog, bez obzira što je "ljudsko" mladunče....Oni su njegova porodica, različiti ali porodica.

Jeste li cital knjigu" Cerka cuvara uspomena". Divna knjiga, viseslojna. Usvajanje, odnosno prisvajanje ostavljenog, hendikepiranog deteta je vazna okosnica koja povezuje dogadjaje u knjizi. Ko ima vremena, toplo preporucujem.

Struzzo, kupila sam je preko Amazona. A Moglija volimo i mi!

Ono što je meni "problem" u knjizi o džungli je da se Mogli na kraju vraća ljudima... Mada naravno, priče mogu biti i slične, mi u zadnja dva dana gledamo crtane filmove sa sličnom tematikom ali pisaću o tome na drugoj temi.

Filipa,
pretražih malo za knjigu koju si predložila, vidim da je hvale. Kujpiću je kad naletim na nju...

Da, to jeste malo problematično ali i na kraju odlazi nekoj novoj porodici koja jeste ljudska ali ne njegova biološka (mi imamo vrlo uprošćenu verziju o njemu, napuštenoj bebi koji na kraju odlazi među ljude, ali njemu nepoznate). Tako da nije loša priča za dete koje je menjalo sredine.
Mom sinu je zanimljiva na nivou da je pronašao porodicu i prijatelje u životinjama. Još uvek nije dobro shvatio kraj kao rastanak, " i na reci je sreo devojčicu i sprijateljio se sa njom". Možda u njegovoj glavici ljudsko selo izgleda kao vrtić.

Mi imamo jednu verziju gde se kaže da je u selu pronašao svoju majku pa je zato otišao... I Vilenjak ne shvata loše, čitamo tu knjigu a naći ću i crtani... I kod Hajdi je poruka da se vratila na selo kod dede mada sam ja brže bolje interpretirala da je to planina a i mi uskoro idemo u planinu No nebitno da se priče baš poklapaju sa našima, važno da shvate da ima različitih sudbina i životnih situacija...

Prica "Mama za Cokoa" u pdf-u na engleskom:
http://mrjonathan.com/mxrm9files/AR/A%20Mother%20for%20Choco.pdf

filipa.panko ::Jeste li cital knjigu" Cerka cuvara uspomena". Divna knjiga, viseslojna.  Usvajanje, odnosno prisvajanje ostavljenog, hendikepiranog deteta je vazna okosnica koja povezuje dogadjaje u knjizi. Ko ima vremena, toplo preporucujem.

Takodje. Stvarno divna knjiga.
Sinoc sam svratila na kupindo i obe knigice o usvajanju su opet u ponudi.

Spomenuh već na roditeljstvu da sam juče na sajmu kupila knjigu "Samopouzdana deca". To nije knjiga o usvajanju već o roditeljstvu uopšte ali mislim da je posebno primenljiva za nas... Autorka Gejl Lindenfild kreće od stava da se nasledjuju eventualno samo sklonosti a presudan značaj pridaje okolini i vaspitanju. Pretpostavila sam da je tako jer na samim koricama knjige piše:

"Nije toliko važno ko smo kada se rodimo, već za šta smo ohrabreni i šta nam je dozvoljeno da postanemo."

Spomenuh i na onoj temi o roditeljstvu da sam ja u poslednje vreme stala sa teorijom. Naime na početku roditeljstva sam čitala, upijala i neke tehnike poput "time outa" ili "bakinog pravila" su mi sad u krvi kao da su oduvek bile tu... Eventualno dopunim nekim člancima sa neta... Ali u poslednje vreme smo po ceo dan bili zajedno jer je Vilenjak bolestan pa su nam 'periodi rata' češći nego kad život ide uobičajenim tempom. Tako da sam osetila potrebu za malo teorije,tek sam počela da čitam ali knjiga ne deluje loše, i za ono što mi je poznato nije loše podsetiti se.

Ovo baš nije knjiga o usvajanju već o deci iz prihvatilišta. No pretpostavljam da je vredna čitanja. Sad naleteh na nju, ima je u pdf formatu...

http://www.prihvatiliste.rs/knjiga-nasa-deca.html

Evo priče od prošle nedelje, kada sam čitala Lepotanu slikovnicu "Palčić". Drvoseča ima 7 dece i kada nastupi glad, on ih ostavi same u šumi jer ne može više da ih hrani. Lepotan je sam prokomentarisao da to nije u redu i da je drvoseča trebao da im nađe nove roditelje. Ja sam se složila da to nije bilo u redu i rekla da možda nije mogao da im nađe nove roditilje. Onda je Lepotan rekao da je drvoseča trebalo da pozove socijalne radnice da one deci nađu nove roditelje ili da ih odvede u veliki vrtić za decu. Ja sam se složila, a on je nastavio: Ali možda u to vreme taj vrtić nije postojao! Pametnica majkina. Kada su na kraju priče deca bila ponovo sa drvosečom, L. je rekao da je Palčić trebalo da kaže tati da to nije bilo lepo što ih je ostavio u šumi jer su mogle da ih pojedu divlje životinje...

Evo jedne lepe knjige koja prikazuje različite aspekte usvajanja – iz ugla deteta koje raste i kao odrasle osobe, kao i iz ugla mame koja je usvojila tu devojčicu. Knjiga je ilustrovana brojnim fotografijama.

Kći Ganga – autor Aša Miro, izdanje Narodna knjiga Alfa, 2006. godine, original Asha Miro, La Hija Del Ganges. Aša Miro je svoj roman objavila 2003. godine, a nastavak svoje prve knjige „Dva lica meseca“ je objavila 2004.  (ne znam da li je i nastavak objavljen na našem jeziku).

Citat iz knjige, tj. sa korica knjige: „Želim da i ja imam roditelje, navaljivala je Aša kad je imala samo pet godina, sedeći na vrhu stepeništa sirotišta u Bombaju, koje je tada predstavljalo njen dom. Aša je 1974. godine otputovala u Baselonu, gde ju je iščekivala njena nova porodica. Devojčica je odrastala uz roditelje koji su je usvojili, i uz sestru, još jednu indijsku devojčicu koja je pristigla neposredno pre nje… 1995. sa svojih 27 godina vraća se u Bombaj kako bi prigrlila svoj narod i otkrila svoje poreklo…. Paralelno sa njenim rečima, kao srećno izabran kontrapunkt, nalaze se najemotivnije stranice dnevnika koje je pisala Ašina pomajka, na kojima se odražavaju strahovi, sumnje i ljubav roditelja koji su u Španiji dočekali devojčicu koja kao da im je pristigla sa samog neba, i koji su kasnije mogli da prate njene prve korake kroz svet i kulturu koji su joj dotad bili potpuno nepoznati.“

Knjigu sam dobila od kolega na poslu 2008. godine dok sam još uvek nagovarala mog muža da uđemo u proces usvajanja. Gledali su me kako se godinama uporno borim da postanem mama i poklonili mi ovu knjigu za rodjendan…

Inače, pisala sam na blogu o usvajanju da je i meni izraz "pomajka"  zaparao uši, ali upravo zato sam tekst stavila pod navodnike, tačno kako je navedeno na koricama knjige.

Toplo preporučujem!  

Snedra,
tvoj mališan sjajno shvata sve a verovatno tu ima i vaše zasluge.

Nego danas sam baš čitajući ovo što si pisala a u svetlu naših dogadjaja prvi put pomislila pozitivno i o Lepotanovim socijalnim radnicima. Dosad su mi delovali kao nesposobnjakovići zbog kojih ste vi trpeli i imali dugu adaptaciju. Ali danas sam se prvi put zapitala nisu li oni bili u pravu i nije li to stvarno bio interes deteta ma koliko da je vama bilo mučno?!  

Naime ima nekoliko uspomena iz hraniteljske porodice koje sam ja zadržala ali sklonila jer su Vilenjaka uvek podsećali na prethodni period. Medjutim muž ne razmišlja o tome i jedan od njih,neki hraniteljicin češljić za kosu je spustio sa nekog ormara gde sam ga ja stavila. Naravno odmah je prokomentarisao Vilenjak da je to on doneo a onda sam videla senku na licu. Toliko ličan predmet naravno ne može da ne podseti na hraniteljicu. Onda je celog preostalog dana bio izrazito nervozan, nije se odlepljivao od mene kao u početnom periodu, evo preumorna sam... Prilično sam sigurna da je prelazak od hranitelja ka nama jedna trauma. To je naravno za nas sve prelazak na bolje, dobio je mamu i tatu, pažnju, ljubav itd itd. Iz njegovog ugla izgubio je prethodni život, hraniteljicu koja je bila jedini lik majke za koji je znao i našao se sa nama koji smo mu tada bili nepoznati ljudi. S te strane pomislila sam da je na duže staze možda bolji taj sporiji prelazak. Mislim da ta neka vrsta traume i dalje zaklanja Vilenjaku sve vezano za njegovu priču pre nas , on ne kreće u priči dalje od hranitelja. Iako sam pisala na blogu a evo sad i ovde da smo mi pročitali knjigu "zašto sam usvojen/a" po prvi put i time došli do bioloških roditelja i raznih pitanja vezano za njih... Ali bojim se da i dalje to neće ići glatko i da je ta trauma ostala trajno...

Tek sad vidim da je poruka o Palčiću pisana još u aprilu, vidi se da me je umorio Vilenjak   U svakom slučaju moja poruka se odnosi na nju...

A za knjigu se slažem i ja sam već pisala na blogu. Jedva čekam da je pročitam ali čitanje mi uvek kvare loši prevodi... Pomajka  

Evo sad čitam na nekoj stranoj fb stranici - u SAD kad se usvaja iz hraniteljske porodice mnogo je češče da se šetaju mesecima roditelji i dete tamo amo nego da posle nekoliko dana dete predje. Ima i tih slučajeva ali je mnogo češće i čini mi se praksa da meseci prodju...

Hehe Simona, mi tu ispadosmo sa nasim hraniteljima cisti Amerikanci, 3 meseca setanja, hej!

Sad se smejem, a Boga mi je bilo povuci/potegni!   

Hehe...

Znam da je vama bilo jako teško. Pogotovo što je za naše uslove to neobično. Da ste se našli u američkoj grupi mi bismo bili neobični, čitam baš pitanje koliko je bila ta adaptacija-šetanje od hranitelja do roditelja i pet njih se javi da je trajalo tri-četiri meseca pa onda jedna osoba brzo i sve tako...  Ali kad se pogleda iz ugla deteta nisam sigurna da Amerikanci nisu u pravu... Iz dečijeg ugla odjednom nema svega što su do tada vidjali, poznavali... Moj Vilenjak je hteo da ide sa nama ali je nekako zamišljao da će i hranitelji biti tu, i dalje prisutni u njegovom životu, ustvari hteo je da se mi preselimo u njihovo selo. S te strane postepen prelazak bi bio mnogo manje traumatičan za dete.

Citam upravo knjigu koja me ostavlja bez daha. Rec je zapravo o naucnoj studiji klinickog psihologa
dr Brus Perija, o traumatizovanoj deci, nacinu na koji im je pomogao, o razvoju licnosti dece uopste. Knjiga se zove " decak koji je odgajan kao pas" . Neka vas ne uplasi naziv, jer nije ni malo pateticna nego upravo suprotno, daje nadu i veru pre svega usvojiteljima, pa i roditeljima cija su deca bila izlozena zlostavljanu, zanemarivanju da mogu da im pomognu i pre svega objasnjenje na koji nacin to mogu da ucine. Ovde je i opisan nacin formiranja mozga deteta, kao i objasnjenje na koji nacin da ublazimo nedostatak ljubavi koji dete mozda nje imalo u prvoj godini zivota koja je presudna za razvoj detetove socijalne inteligencije, razvoj empatije, licnosti uopste. Toliko sam mnogo naucila iz ove knjige. Preporucujem.