Tete cuvalice

...kako bi to rekli na Rodi... iliti zene za pomoc oko beba i dece, i za cuvanje...
vidim da nam fali ova tema... a sigurna sam da ima onih koji nemaju pomoc baka iz ovog ili onog razloga... ili bilo kog drugog na dobrovoljnoj bazi.
elem, volela bih da malo razmotrimo ovu temu, podelimo iskustva po pitanju potrebnih osobina osobe koja bi radila taj posao, cena za takav rad, kao i preporuka (sto da ne?) onih koje su zadovoljne tetama...
mozda bi ovo mogla da postane i mala oglasna tabla za trazenje pomoci za cuvanje dece...
ne znam... sta mislite?

ja opasno lutam trazeci na sve strane pravu osobu...

I Nensi, šta si saznala, šta si čula, pronašla...???Napiši sve do čega si došla, u vezi "teta čuvalica"...Kod mene ih ima u parkiću, joj.....joj.....samo sede, puše i zahebavaju se....a deca , bože me oprosti koju čuvaju, da ne pričam....trepnu jednom, za sve vreme...toliko o posvećenosti..i roditelja i tih teta čuvalica, a meni će trebati!!!
Na sajtu Vodiča za rodtelje imaš linkove sa adresama vrtića,državnih i privatnih, pa Montesari program...ali tek od 3.godine...... baby servisa, itd..itd....još nisam krenula da se , konkretno, raspitujem...lepo me strah....ajde, javljaj..baš si na vreme krenula da se organizuješ!!!

nista konkretno jos lily...
naidjoh i ja na te vrtice, i agencije za dadilje,... ali meni treba odmah cim se rode a ne kasnije...
rasirila sam medju prijateljicama da ako cuju od svojih prijateljica, za neku super zenu da javljaju...
i medju medicinskims estrama sam rasirila... ako ima neka koleginica koja nema posao....
a onda sledi upoznavanje, razgovor...itd

jos uvek sve samo razglasavanje...
cudi me da bas niko koga znam ne zna zenu koja ima iskustva sa blizancima... izgleda da su se babe i dede tu maximalno angazovale...u svakom slucaju javljam cim bude novosti...
i nadams e da ce neko i ovde nesto javiti...

Ćao devojke, javljam se pošto sam ja 11 godina čuvala decu, od 5. meseci do 10. godina... i taman kad su odrasle moje dve zadnje šmizle i starija krenula u 4. razred, a mlađa u pretškolsko i moji poslodavci me preporučili njihovoj drugarici da čuvam 9. mesečnog dečkića, desi se ono što sam i sama čekala 6. godina - UGLEDAM DVE CRTICE!!! I nisam htela ništa da rizikujem, pšto sam imala već par spontanih i odbijem posao kome sam se jako radovala. Inače, završila sam informacione tehnologije i obožavam kompjutere, ali sam to završila prevashodno, zato što donosi pare, a moja prva i zadnja ljubav su uvek bila deca. Kao aj da kažem ˝ekspert˝, apsolutno sam protiv onoga, ma za male pare pričuvaće ga/je teta/baka iz komšiluka u penziji. To nikako, pre svega, sve i davoli decu, što često i ne bude slučaj, jer to uglavnom rade zbog novca, starije žene, pa u nekim slučajevima i same bake deteta nisu adekvatne za ovu vrstu obaveze. Pre svega, preveliki je generacijski jaz (kažu stručnjaci) i čula nisu oštra dovoljno, a ni refleksi da bi se ispratila energija jednog deteta od 1 - 10 godina. A i po narodski, nemaju one posle toliko godina čuvanja svoje dece i svega i svačega živce za to. Ja sam u parkićima nailazila na takve slučajeve i nisam odobravala, aj da kažem, mada smešno zvuči, sa profesionalnog aspekta, jer dok su mališani koje sam ja čuvala imali moju apsolutnu pažnju, kao da su jedini na svetu, deca čuvana od strane baka i starijih teta, su uglavnom bila nezadovoljna i često otvoreno iskazivala nezadovoljstvo. E sad, ja sam čuvala decu, zbog čuvanja dece i prema svakom se postavljala kao prema svom, ali bez obzira na motive i kvalitet, smernice koje bih ja mamam preporučila, vezane za traženje adekvatnih teta čuvalica bi bile i to redom važnosti (kako bih ja birala, kada bih birala, mada ću ja verovatno moje dete čuvati prvih 5 godina života)

- Da nema svoju decu!!!!!!!!!!! (vrlo značajan psihološki aspekt, ovakve devojke dokazano imaju više strpljenja i sjajn pristup deci)
- Da su u okviru starosne granice 25-35 godina, jer to je optimalno najidealnije vreme za ženu da se bavi decom.
- Da vam vaša intuicija kaže da vole decu i da će se dobro slagati sa vašim detetom.


E sad, čast izuzecima, ženama koje su sigurna da su njihove bake i deke najidealnije osobe za čuvanje malaca ili imaju neku stariju osobu, kojoj sa sigurnošću mogu poveriti decu, ali tu treba gledati i ispitivati i to, kako dete to prihvata. Npr. mi imamo u komšiluku, ono što ja volim da zovem uvaljivačima, koji uvale još od 1. dana dečačića babi i onda oni lepo odu u neki lud provod, a dete čami s babom danima. Za ovo nemam razumevanja nimalo. Ko prvo, da starije žene treba da čuvaju malu decu, priroda ženama ne bi oduzimala mogućnost rađanja u 50. godina, bez uvrede. Drugo, taj mali dečkić je stalno bio nervozan i ljut, smorio se jadničak, pa malo malo a čujem kako viče, bezi baba, gjupa si ili necu sa tobom. I znam da nije dete krivo, jer deca se ne rađaju i ne postaju sa 2. godine prznice, sama od sebe, on se jadničak živ smorio sa bakom, njemu treba mlađe društvo, ne podudaraju im se energije, a da ne pričam kako je pao i razbio glavu, jer je baka jednostavno previše stara da bi mogla da ga pazi svo vreme sa potpunom pažnjom i tu nema ničije krivice, jer je to jednostavno tako.
E sad i kad se uzme jedna osoba, niste vi vezani pupčanom vrpcom za nju, pa da nema puj pike ne važi, probate mesec dana, a za to vreme sve vreme posmatrate dete i kako mu je, pa izokola, a kako ti je sa... kako se družite, šta radite, jel ti bilo dosadno i tako ta neka pitanja, a deca su iskrena i odmah kažu baš ono što misle, i tu nema greške.

Eto tako, ja istupeh, ali ko zna, valjda će nekom pomoći ovaj moj tekst pri odabiru osobe za čuvanje deteta. Inače ja sam zakleti protivnik državnih vrtića i ni za živu glavu ne bih dete poslala u jedan, ali ipak ima i onih koji su prinuđeni, mada mislim da je 1 na 1 mnogo bolja opcija nego vrtić, pa em tamo ništa nije krojeno po meri vašeg deteta, em su naši državni vrtići ubi bože, sa onim starijim ženama koje uglavnom nemaju ni strpljenja ni volje za rad i samo broje koliko ima do penzije, a da ne pričam da imaju svoje probleme koji su im najvažniji, a to im je samo 8 sati posla i samo čekaju da zoni da idu kući Uglavnom, srećno od mene svim mama pri traženju idealnog rešenja za njihove šnjuftice. Ja sam već u Zemunu, našla savršen privatni vrtić za moju princezu i posetiću ih da se raspitam o svemu, pa ako Bog da, moj šnjufta će tamo u pretškolsko. Ali otom - potom, ja sam control freak baš pa sve mora par godina unapred da se zna, imam ja još vremena.

Prvo moram da kažem da ne znam zašto je Akijevoj dat minus!
Drugo. Akijeva, ja tebe razumem u potpunosti, ali moraš da shvatiš da je za decu ipak najbolje da od kad se rode budu deo zajednice u kojoj će provesti čitav život. Na žalost, svet nije idealan, ali šta ćeš učiniti za svoje detete ako ga iz bajke (znači 1 na 1, igranje i sl) sa nekih 5 god, baciš u državni vrtić gde su ostala deca već naučila kako se izboriti za svoje mesto pod Suncem.
Ja takođe želim najbolje uslove za svoje dete, pa gledam i privatne vrtiće, ali ne zbog mladih vaspitačica željnih igre ili nekog obrazovanja, već zbog manjih grupa(virusi, pažnja vaspitača i sl.). Međutim, imala sam prilike da upoznam grupicu iz privatnog vrtića (ne kažem da su svi takvi, tj. nadam se da nisu), u kojoj su deca "ko puštena s lanca"! Takvi neće dobro proći u životu, jer oni ne poznaju granice koje, na žalost ili sreću, svi mi poznajemo i poštujemo. Ako ne nađem ono p.obdaništa u kom će se znati ko je vaspitač, a ko vaspitavani, poslaću dete u državni.
Da me ne razumete pogrešno - ne očekujem od deteta da sa 4 god drhti od vaspitačice, ali da je sasluša dok mu nešto objašnjava, daje instrukcije i sl., to ću od svog deteta očekivati.
No, dođoh ovde da podelim sa vama najodvratniji snimak koji sam videla u životu. Toliko mi je loše od kad sam ovo videla....užas! Nisam nikad pomislila da nešto ovako može da se desi čoveku
NEK' OSETLJIVI NE GLEDAJU!

mukica mala, jos je pored svega i brzo zaspala i malo samo malo plakala... tuga...
e to je ono cega se plasim... kako nepoznatoj osobi verovati... jedino kamere postaviti... strasno...

Neno, ja se iskreno nadam da kod nas nešto ovako ne postoji, ali mi padaju na pamet neke druge stvari, npr. teta koja jede iz kašike kojom će hraniti moje dete. Međutim, ko zna šta sve može da nas iznenadi! Zato podržavam snimanje, u slučaju da dete ostavljamo nepoznatoj osobi

Ne mogu da verujem sta gledam... Ovo je strasno.
Inace mislim da prilikom razgovora sa osobom koja dolazi kao kandidat za "tetu cuvalicu", vrlo kvalitetno moze da se napravi uzi izbor. A kasnije ce dete samo pokazivati da li ima otpor da ostane sa tetom i time pokazati kakav odnos imaju.
Ono sto je porazavajuce je da cak i vip agencije za cuvanje dece ne vrse nikakvu proveru ovih "teta". (U smislu nekih psiholoskih provera). A ne znam ni kako bi se to radilo. Zbog toga mislim da je prvi i osnovni uslov da to bude osoba po preporuci nekog od poverenja.
Takodje mislim da dete ipak treba da ide u vrtic. Privatni ili drzavni manje bitno, ali da treba da nauci da zivi u grupi. Ojacaju oni tamo, ili kao sto neko rece nauce da se bore za svoje mesto pod Suncem, druze se sa svojim vrsnjacima.
Ja licno nikad nisam volela vrtic i mama mi prica da sam uvek plakala. Ali kad se sad setim vrtica, gledam slike ili slicno nemam ni jednu ruznu uspomenu. Ko zna zasto sam plakala.
Klinci oko mene svi vole vrtic. Mislim da im je jedini problem budjenje.
Ne znam. Ali iz ovog ugla kad mi je ova tema, nazalost, vrlo daleka, mislim da bih do 3 tri godine angazovala tetu cuvalicu (ne babe i dede), a posle u vrtic.

Ja ovih dana bas razmisljam o ovoj temi...I nekako sam se dogovorila sama sa sobom da bi mi mnogo vise znacilo da mi dolazi neko ko ce da mi opere, pocisti i sredi, recimo jednom nedeljno i na desetak dana...Pretpostavljam da cu do detovih godinu dana moci sam da brinem o njemu, ali posle planiram da radim, ako ne i pre, i onda ce mi zaista trebati neko. Meni ce trebati i neko da mi proseta pse uvece kada mm nije tu, ali to cu platiti nekom iz komsiluka...

Sto se tice tih teta, i ja sam pre za neku osobu koju poznajem od ranije, imam vec na pameti jednu devojku, koja se bavi time, i super je, ali ne znam da li ce za godinu i po dana biti na raspollaganju...

Moj post je imao za cilj da sa vama podelim svoje mišljenje iz ličnog iskustva i nisam imala za nameru da nekog uvredim ili mu namećem svoje mišljenje. Ovaj snimak je jeziv i žao mi je što sam ga pogledala, mada pokazuje da starije žene nisu za malu decu (ovde napominjem da ne svrstavam bake). Vezano za minus, u redu ja znam da ima raznih hejtera svuda, mada je glupo davati minus na ovakvim forumima. To treba sačuvati za youtube gde i klip najslađe bebe koja se smeje ima negativne glasove. U svakom slučaju neko ko se ne slaže treba da napiše zašto je to tako i da u daljem pojašnjenju iznese svoje mišljenje i to bi onda bilo produktivno. Zamislite na šta bi ličio forum da svi samo udaramo + ili -. Ja inače ne shvatam svrhu istih. Uglavnom da kažem to da sam ja osoba koja je od jaslica išla u državni vrtić i tamo preležala sve odvratne boleštine koje se dobijaju od nemara vaspitačica i ostalih (vaške, gliste, streptokoke...) i iako sam imalatek par godina svega se sećam i dan danas mi je muka kad mislim o tome kako su me držale za stolom satima da bih pojela masno meso i kupus, dok su se druga ˝poslušna deca˝ već odavno igrala. Takođe, nije mi pomoglo ni malo u tome da se naučim ovom ili onom, sve što znam sam sama naučila i ponela iz kuće, a uvek sam bila i ostala buntovnik i borac protiv nepravde i to niko nije promenio. Volela sam decu i da se igram, ali se jasno sećam da mi je bilo jako dosadno u vrtiću i da sam jedva čekala da mama dođe po mene, pa da me posle ručka izvede u parkić gde su bili moji pravi drugari. Mala devojčica koju sam čuvala od 2004. do 2006. a ujedno je išla i u državni vrtić da bi joj se sačuvalo mesto za predškolsko i da bi se navikla da bude među decom, je naprimer dobila batine od vaspitačice u državnom vrtiću, pa sam ja morala da se svađam i pretim, pošto je njena mama smatrala da nema ništa loše po neka pljeska da se nauči, a da ne pričam da me je svako jutro, kad joj mama ode na posao molila da je ne vodim u vrtić - ˝da izmislimo nešto˝. A da ne spominjem kako su se naljutile, kad sam jednog dana uredno prošla pored njih i javila im se, odvela devočicu na sprat, obukla, spakovala joj stvari i opet prošla pored njih u dvorištu vrtića, kako bih je odvela kući. Ispostavilo se da me one nisu ni konstatovale i da su se uplašile i zvale mamu u panici da je neko ukrao dete. Dakle, ja sam je uzela, ali je u suštini to mogao da bude bilo ko drugi. Evo i pre neki dan sam gledala na tv, negde je devojčica išetala iz državnog vrtića i otišla kući, a to se desilo i sadečakom s kojim sam ja išla u vrtić i na sreću se ni njemu ništa ružno nije desilo. Uglavnom ne bih tupila preterano da ne dobijem gomilu minuseva, pa da ponavljam godinu. Mislila sam da pomažem ,a li se ispostavi da samo odmažem i da sam pritom još i nekog iznervirala toliko da mi da minus, ali ne i da stavi svoje mišljenje ispod.

Ljubim sve mame i buduće mame i želim sreću i samo lepe uspomene sa njihovim ćuftama.

Akijeva, delimicno se slazem sa tobom, mislim na drzavne vrtice i bolestine. Moje misljenje sto se tice drzavnih vrtica je malo drugacije, i naravno da ne ocekujem da se svi sloze sa mnom... Mislim da dete treba da bude u svojoj starosnoj grupi, sa svojim vrsnjacima jer ce samo tako nauciti " plavila ponasanja". U drzavne vrtice dolaze deca razlicitih pozadina, i po meni je dobro da dete od najranijih dana uci da nismo svi isti. Sto se tice bolescina, ne verujem da to zavisi od brige/ nebrige vasptacica, u svakom kolektivnu je razmena bakterija i virusa velika. Za dete je dobro da dok je malo prelezi odredjene bolesti, jer na taj nacin gradi svoj imuni sistem ( moj cale je leakr, i kada smo sestra i ja bile male, uvek nas je slao kod nekog bolesnog , po zauske, grip, boginje...) Naravno , ne mislim da dete treba da bude mokro, uplaseno, ali odredjena doza " nebrige", da se tako izrazim, pomeni je i pozeljna. Nemam nista protiv privatnih vrtica, mislim da je njihova najveca prednost fleksibilno radno vreme, i to sto ako dete ima npr alergiju na neku hranu, lakse je kontrolisati ponasanje.
Ja imam tu srecu da imam klizno radno vreme, pa ce mi verovatno biti lakse oko organizacije...

Apsolutno se slazem sa tobom da ponekad starije osobe nisu najbolje resenje za stlno cuvanje deteta, ali da ga povremeno pricuvaju, to mi je ok. Ja se na primer ne slazem sa vaspitnim metodama moje rodjene majke, i verovatno ce biti rat kada bude cuvala dete, ali isto tako znam da ce mi dete sa njom biti apsolutno bezbedno...

Tvoj post meni licno znaci ne da bih se slozila sa tvojim misljenjem, vec sto si sve napisala iz ugla nekog ko je decu cuvao, tj bio sa one strane, i to si pisala vrlo iskreno, dopadalo se to nekom il ne. Takodje je dobro sto si spomenula intuiciju...
Ja znam devojku koja je mojoj drugarici ocuvala dvoje male dece, pomagala joj maksimalno, sada se nas dve povremeno cujemo i vidimo, ali meni se kod nje nesto ne dopada... Pored tog neceg, sto ne mogu da definisem, ne dopada mi se sto znam da voli da se ponekad toliko napije da ne zna za sebe. I sta ako sutradan treba da mi pricuva dete , pa makar na pola sata?

Ja pametna nisam, vec sam napisala da bi mi vise znacilo da imam pomoc u kuci oko ciscenja, a videcemo za kasnije.Na mm ne mogu da racunam, on radi od jutra do sutra, od tog posla zivimo, tako da cu morati u nekom trenutku da nadjem nekog.

Sto se tice minusa, ne sekiraj se... i ja sam ih izdobijla, da uopste ne znam cemu...tipa na temi sta sam danas kuvala....

Ja bih o čuvarkama mogla da pišem i da pišem... Pošto je moja sestra osoba sa invaliditetom onda su stalno tu, decenijama. E sad ne znam da li su to iste žene koje se javljaju i na oglase za decu, neke jesu sigurno... Uglavnom mi smo imali svakakva iskustva i prijatna i neprijatna. Što se prijatnih tiče imali smo npr čuvarku koja je radila kod nas skoro petnaest godina. Inače je medicinska sestra pa je pre podne radila u zdravstvenoj ustanovi a popodne kod nas. Sa njom smo i danas u kontaktu, čujemo se, posećujemo. Ili drugu ženu koja je bila čuvarka kod nas četiri godine, isto se posećujemo i u kontaktu smo iako su godine prošle. Najneprijatnije iskustvo je kradja... Uh to je bilo kao u romanu Agate Kristi samo kad se dešava vama nije ni malo prijatno... Ali je bilo i drugih možda ne toliko groznih ali podjednako zastrašujućih, opet kao na filmu, tek onda vidim da su ti filmovi svi snimljeni po nekim stvarima koje se mogu i desiti... Bila je jedna čuvarka koja je bukvalno psiho, spolja sva slatka i plava i da ne pomisliš šta joj se skriva u glavi... Okomila se na moju majku pa je izgledalo da moja majka nju maltretira ali je to izvodila toliko vešto da smo joj i moj otac i ja poverovali a skoro i majka sama Pa je svakakve spletke pravila prethodnoj čuvarki da se slučajno ne vrati a i onoj koja je bila u suprotnoj smeni...

I tako da vam ne detaljišem ima svega... Ako pokušam da izvedem neki obrazac naravno može biti pogrešan ali bar da pokušam. Moji su uzimali žene koje imaju decu. Nama se ispostavljalo da žene bez dece, mlade žene kraće ostaju, da ne znaju ozbiljnost onog u šta se upuštaju... E sad iako sam ja za momenat empatije, saosećanja, to se ispostavljalo kao pogrešno... Npr ta kradljivica ima osobu sa invaliditetom u porodici, to što je mogla i sama da se identifikuje sa našom situacijom nije je sprečilo u kradji. Onda imali smo dve žene koje su trpele nasilje od strane muževa. Jedna je u tom trenutku bila sasvim izašla iz te priče a druga delimično. Medjutim, obe su se pokazale kao takodje problematične. Onda kod te psiho čuvarke i kod jedne od tih žena koje su trpele nasilje deca nisu živela sa njima. Meni je advokatica rekla da se kod nas vrlo retko deca ne dodeljuju ženi i da treba da onda obratimo pažnju, što nam je i pomoglo u shvatanju karaktera psiho čuvarke. E onda nešto što sam ja primetila, negativno je kad čuvarke budu istog tipa kao žena, u ovom slučaju moja majka koja je najviše sa njima. Iako su čuvarke mojih godina uglavnom, znači moja majka i njihove majke su sličnih godina i meni je obično bilo smešno da se mogu identifikovati sa mojom majkom i to se dešavalo... Pa onda ako ste istih godina pretpostavljam da može da se desi još lakše. Moja majka je tip ženstvene žene koja se kako se u narodu kaže dobro udala i onda bi čuvarke počinjale da joj zavide, da im ta situacija što su njihovi muževi nasilni ili propalice na neki drugi način biva još teža jer su one maštale o nekom životu kao što moja majka ima. Sad npr ima dve čuvarke koje su sasvim drugačijeg tipa i mnogo je prijatnija atmosfera u kući. Obe su neženstvene i neki Apači od žena, sve od sebe očekuju a ne od muškaraca, niti one mogu da se identifikuju sa mojom majkom niti ona sa njima. Obe su se razvele i ne vidim nikakvo žaljenje zbog toga, jedna ima dvoje dece a druga četvoro. E tu drugu čuvarku kad vidim čudom se čudim kako je meni teško sa jednim detetom i sa mužem a kod nje sa četvoro i samoj sve lako... Ako mi je neko inspiracija za drugo dete to je ona. Sve ona gleda sa vedrije strane, samo priča dogodovštine njene dece, ispada kao da im je život pesma...

Eto nadam se da sam vam malo dočarala život sa čuvarkama i da vam nešto može pomoći. Kad je reč baš konkretno o deci, ja sam za vrtić, zbog socijalizacije, druženja sa decom. Tete čuvalice možda samo baš za malu decu do tri godine. Pošto je moje dete kad je došlo bilo starije od tog doba odmah je krenulo u vrtić. Pošto sada razmišljamo o usvajanju i jedne devojčice mislim da će ona biti starija pa nećemo opet imati problem čuvanja. No ako bi se desilo da bude mladja od tri godine, čuvala bi je ili moja majka ili svekrva do tog doba. To upravo zbog tih negativnih iskustava koje sam gledala... Jeste da smo imali i te kako pozitivnih ali ona negativna i te kako znaju da zagorčaju život.

Šta sve ispisaste, jedva pročitah
Akijeva, ja sam išla u jaslice od 9og meseca i stvarno sam obožavala obdanište, baš kao Ćuftina Lucija. Samo sam jednom doživela neprijatnost, kad sam donela bombone za moju grupicu, a tog dana nije došla naša vaspitačica. Spojili su nas sa drugom grupom, a bombona valjda nije bilo dovoljno za sve i ta mi ih je druga oduzela bez ikakvog objašnjenja. Eto, to ti je moja jedina trauma iz državnog vrtića.
Znam i da su uvek najavljivali mojoj mami dan kada se jede spanać, jer ga ja nisam htela, pa kao da jedem pre obdaništa. Međutim, mamu to nije mnogo interesovalo, jer bilo i voća i kolača u obdaništu.
Za minus...što reče Ema, svi smo ih izdobijali za gluposti. Ne obraćaj pažnju
Što se tiče čuvalica, nisu mi ni padale na pamet stvari koje pomenu Simona. Ja sam jednog leta, između gimnazije i fakulteta, čuvala dete s dečijom paralizom. U početku samo po dva sata, a kasnije i po 6 sati. Kad bi neko sutra čuvao moje dete, volela bi da bude kao ja sa Lukom. Njegov osmeh i pružanje ruku ka meni, govorili su više od reči njegovoj porodici.
Međutim, istina je da retko ko čuva decu zato što ih obožava. Ma, ni to nije problem, a ni vaspitne metode. Niti očekujem, niti će moći neko drugi dete da mi vaspitava. Mene više brine higijena, zanemarivanje ili nedaj Bože zlostavljanje, psihičko ili fizičko.
Zato mi je privatni vrtić prelazno rešenje.

Ja sam mislila od septembra da upisemo goozaru u vrtic,
e sad dal drzavni ili privatni videcemo, na par sati
, zbog kontakta sa decom


Nisam protivnik drzavnih vrtica mada sam cula svasta,
da otvaraju prozore kad su deca usred igre onako znojava,
da bi imali sto manji br dece (da se prehlade) ?
Da li je to istina ?
A za tete cuvalice obavezno kamere po stanu

Joj Nojo, gde si cula to za prozore... pa ako im se razbole deca, razbolece se i vaspitacice, manje ili vise...doduse, svakakvih lujki ima... KOd mene u parku postoji drzavni vrtic, koji nije imao ogradu po propisima vec samo neko gvozdje i zivu ogradu... i na jednom mestu savijene debele zice, u visini decijih ociju, ka dvoristu okrenute... I jednom ja prolazim sa psima, deca se zaletela da ih vide,a ja samo sto se nisam zaledila... tacno su mogla da se povrede... a vaspitacice sede( u pitanju su starija deca) i piju kafu...E , tada sam se bas iznervirala i svasta im rekla, samo su me gledale... Posle toga je taj vrtic renoviran, barem je sve napolju cakum pakum... A posto znam ko je sef, verujem da u tom vrticu sve radi sada po p.s.'u...

noja ::
...
Nisam protivnik drzavnih vrtica mada sam cula svasta,
da otvaraju prozore kad su deca usred igre onako znojava,
da bi imali sto manji br dece (da se prehlade) ?
Da li je to istina ?
...

Mog muža nisu upisali u obdanište jer je baba čula razgovor dve vaspitačice koje su pričale da to čine... Tad sam prvi put čula za otvaranje prozora, monstruozno... Do duše svakakvih ljudi ima, ali opet u vrtićima bi trebalo da je više takvih ljudi. Tako da se meni to čini više kao neka urbana legenda. I muževljevoj pokojnoj babi ne verujem preterano jer je ona htela da čuva muža a da ga ne upišu u vrtić. U tome je razgovor koji je ona navodno čula i uplašio roditelje bio presudan...

Noja, moram da primetim da ti je termin uavgustu ili tako nešto? Jesam u pravu? Ne znam koliko je baš idealno da ide u vrtić malićka plavookica, baš kad budeš imala malu bebu, tad je baš vreme kad počinju u vrtićima da se šire bolesti, pa može da se desi kao i kod mm. On je išao u vrtić i razboleo je svoju seku kad je došla sa mamom iz porodilišta. Tako ću ja na primer da Klaru stavim u karantin samnom kad budem trudna sa drugim detetom i kad se porodim, prva 4 meseca, osim ako je leto u pitanju. Za svaki slučaj, ako sam bila za nju u karantinu isti tretman i za ostale... Možda sam ja preterano pažljiva, ali nisam se razbolela u trudnoći, a ona mi je pupupu zdrava...

vrtic je i po meni bolja opcija zbog socijalizacije, sigurnosti, ucenja, ... i mnogo cega jos, ali ne i zbog zdravlja dece! bar ne pre 3 godine. sad to shvatih kad su mi svakih nedelju dana bolesne po 2-3 nedelje nakon boravka u vrticu.

mozda bi tako bilo i sa preko 3 godine, ne znam. a mozda u (nekom) privatnom ne bi ni sad. gde je manji broj i veca odgovornost osoblja.
i ja sam slusala price za otvorene prozore u drzavnim vrticima dok deca spavaju... ne mogu da tvrdim, jer nisam sama videla, ali gde ima dima ima i vatre... posebno kad to cujete od vise roditelja...
mislim da su i ovi virusi danas mnogo jaci i cesci nego u vreme kad sam ja bila dete... i nema vise kontrole na ulazu u drzavni vrtic... nema provere nosica i potapanja rucica u onu tecnost za dezinfekciju, kao nekad... mozda sam vec i pisala o tome... sad slinavoj deci dozvoljavaju boravak, nekad nisu... sve to utice da (drzavni) vrtic jako dugo ne resava problem cuvanja dece. govorili su mi 6 meseci, dok ne steknu imunitet. proslo je toliko. i vise. ali jos ne stekose imunitet. sad mi drugi pricaju -godinu dana. mislim da to ni to nece biti dovoljno. gledam sebe sa 40 i jos nisam stekla imunitet. razbolim se cim dodjem u dodir sa nekim virusom. dakle, pre ce biti da je individualno, genetski, pa pride jos sve te okolnosti sa prozorima, znojenjem, slinama svud okolo...

zato prava teta cuvalica do 3ce godine u mom slucaju (kad babe ne mogu da cuvaju jer ih je dve, i iz niza razloga pride) je jedino resenje. shvatih to skoro. ali kao sto smo to vec apsolvirali, tesko je naci pravu. za blizance duplo teze nego za jedno dete. em je skuplja , em je teze naci dovoljno sposobnu da to moze.
a o tome da to bude i osoba od poverenja u svakom smislu, da i ne govorim.

sto se moje intuicije tice, ne bih se oslanjala na nju. sve te slatke, nasmejane koje obozavaju decu, i to im je glavni razlog za taj posao (! kao da su mame sisale vesla!) ispostave se kao najneodgovornije, kasne, neuspevaju da ostvare brzo dobar kontakt sa decom... ili nikad. ja imam trenutno jednu takvu, koja je primljena jer je mojih godina, ima 2 cerkice od 5 i 9 godina, i mislila sam da je idealna. a uz to je i blizu. ispostavilo se da ni posle par meseci deca je nisu zavolela, niti ona ume sa njima... te je ostavijh samo kao pomoc u kuci i za nabavku,... po 2 sata dnevno...

sad bih stvarno morala da trazim pravu, jer posao trpi najstrasnije...

Ne mogu da tvrdim kako cu tacno raditi kada bude bilo vreme da nadjemo nekog, ali, vodicu se onim sto sam naucila od mojih. Naime , mi smo isle u vrtic, i cuvala nas je baka, i i jesmo i nismo bile bolesne...Zauske nikad nismo prelezale, boginje tek u srednjoj skoli, sarlah nikad...bile smo i mokre, i prvljave, i kuvale rucak od blata, i imale kucne jubimce.. druzile se sa svima, svuda su nas vodali...zimi nismo imale vodootporna odela, dok nam se prsti ne zalede, nismo dolazile s asankanja...i sem povremenih respiratornih infekcija, koje nisu bile strasne, ni sestra ni ja nismo bile bolesene. A tata nas je slao kod svih koje je znao da su bolesni, i mi ne dobismo ni zauske ni sarlah... Zato cu i ja tako svoje dete,bez nekih karantina i ogranicena, osim kada je to apsolutno neizbezno...tete cuvalice naravno da dolaze u obzir, ali videcemo na koji nacin...

Ja od pocetka trudnoce svuda idem GSP'om, desavalo se da u toku noci ustajem, kada mm nije tu i da vodim pse u park,visila sam po bolnicama, domovima zdravlja, radila sa pacijentima... i tek skoro me je uhvatio virus, i to kada sam bila kuci, nigde nisam isla..U tom smislu mislim da nema pravila, kad te oce oce te, a kada te nece nece...

A moji sestra i brat od ujaka... ceo zivot ih cuvala baka, vrtic videli nisu, kao ni GSP...posto mi je ujak dijabeticar, striktno se vodi racuna o virusima... i , i dan danas, vecito su pod antibioticima, kapima za nos i kojekakvim cudima...

Ne kazem da je ovakvo ili onakvo ponasanje pravilno, samo mislim da dete treba da bude dete i da gradi imuni sistem od najranijih dana.Verovatno cemo od tete koja bude cuvala decu da trazimo da sto vise budu napolju, da im ne pere ruke non stop, da ih tu i tamo pusti da budu musavi i sl... I pas se podrazumeva...

Uf ema, tako sam i ja mislila i ja sam tvoja genracija koja je bila napolju vazdan
Nikad bolesna ni boginje velike nista,
, ja sam raspuste provodila u planini i letnje i zimske,
al videces kad dobijes dete skroz druga prica,
kazu tete cuvalice prelaze monstruozne ulice a nedrze ih za rucice ej decu od dve god.
Necu pisati svasta sam cula i za hranu it'd
U pravu si akijeva ja cu nju upisati najvise zbog mesta imamo pravo, ili privatni..
Jer kad sam trazila zenu sad poludela sam inace imamo dve koje nam spremajy stan pa pi njima mi je sve jasno, nasli smo bili patronaznu sestru u penziji sad vise i nesecsm se zena je takav mrgud ...
Ne znamm

Inace sa andrejom nisam nikako bila bolesna ni kinula
, nebi ni sad verovTno a dosta se krecem,
sad nam tata doneo virus sa posla i to svima u kuci i cak.mojoj mami

Evo nekih zamerki na tete cuvalice iz primera moje najblize okoline...

Mog sestrica je cuvala komsinica moje sestre, ne stalno, ali par puta nedeljno po ceo dan. Meni je kod nje najvise smetalo to sto je nekako aljkava, ali prema sebi, i sto je mnogo vulgrna. Medjutim moj sestric nju obozava, i i danas ga povremeno pricuva, a i on voi da ide sa njom bilo gde. Cinjenica je da je sa njom dete sigurno, ali pokupio j neke fore za koje mislim da dete ne treba da zna. Zena ima oko 50 godina, sada vec i unuke, i uglavnom cuva svoje unuke, a moj sestric tu uskoci, i svi se super slazu.


Mojoj drugarici je decu cuvala studentkinja, i prvo i drugo dete, njih dve su se super slagale, i sada se vidjaju, a posto je ja isto znam, cujemo se povremeno. Devojka je super, klinci je obozavaju, ali kao sto napomenuh, meni se ne svidja sto ona zna povremeno da se opije do besvesti, i to mi je jedina zamerka, za sada.


Deevojcicu moje drugarice, cuva mama, tata, dve babe, teta cuvalica, sestre njegog muza, i po recima moje dugarice, mala je nemoguca. Cinjenica je da je nevaspitana, ali je pritom izuzetno pametno i pronicljivo dete, zivo i radoznao...Mojoj drugarici nista ne odgovara, zbog svega kuka...


Mal komsinicu cuva mama... dete je rodjeno prevremeno, i to tipa samo po ulasku u sedmi mesec, i jedva je izvukla zivu glavu. Iz zdravstvenih razloga je bila kod kuce, tek kada je krenula u predskolsko, pocela je da se socijalizuje...sada vec ideu skolu. Ne mogu da procenim d li je dete na neki nacin mentalno zaostalo, ali njene reakcije na spolji svet su nekako cudne...

Brat i sestra vecito bolesni, sve im fali, sestra ne moze da normalno komunicira sa porodicom... cuvala ju je nasa zajednicka baka, koja je prilicno patrijahalna, okrenuta sebi, samoziva...


Tako da, izgleda kako se kome zalomi...Ja cu verovatno bebca cuvati sama do godinu dana, pa cemo posle videti... Mozda se i moja mama vrai, u smislu da se penzionise, pa ce to biti druga prica...Mada, ne bih volela da mi dete bas u svemu vaspitava ona, jer se nasa nacela vaspitanja ne slazu bas najbolje, ali znam da ce mi dete sa njom biti sigurno.

E sada, ja bih volela da odmah posle ove bebe, krenem u akciju za drugu, da dok sam u pelenama, budem u pelenama,a sa dvoje male dece pomoc ce mi biti itekako potrebna.
Sva sreca pa postoji ovaj forum, da razmenimo iskustva...

Akijeva,dugo te nije bilo ! Kakvog samo meda imaš
Draga,sto ljudi-sto ćudi,a tek sto žena-dvesta sisa!!
Davno sam to rekla,i zaista uvek se na to mogu vraćati.
Kada bi postavlheni video klip bio merilo-nikad niko ne bi unajmljivao nekog za čuvanje. ma nikad! Zato sam ja u svojoj svesti rešila da verujem da je to montaža i tačka.
Akijeva-reče ti u prvom postu nešto što mi zasmetalo,jbga,dosta priče posle toga,te ne mogu te citirati,al ću pokušati parafrazirati-nekako odbijaš državne vrtiće-ne obezbeđuju neki vid ideala za dete-u tvom sl.tvoje.
Ideali ni u stvarnom svetu ne postoje,i u našem društvu,ja i dalje glasam za državno. Da, nisi ti ideal spominjala,već to-da u državnom ništa nije krojeno po meri tvog deteta....što mu dođe vrlo slično. Draga,često ni sami nismo krojeni po njihovim merama,stoga zašto preterivati.
Nužda zakon menja,kažu. Lično,nikad ne bih preko agencija niti oglasa tražila nwkog za čuvanje. Osobu mogu da ocenim za vrlo kratko vreme,ali ne i da je dugoročno procenim. Takva osoba treba da mi je negde stalno na očima-ako ne neki rođak, onda jako dobar poznanik.
Inače,glasam za vrtić-ali od treće godine.
Mi smo našli ženu,startovaće od njihovih god.i dva meseca. Kako će svima nama ići-ne možemo garantovati.

pari slazem se sa tobom i ako meni treba jos puno do te faze

Pari aj.mi malo otkri po kom kriterijumu si je izabrala,
sta je to po tebi vazno, bitno itd...
Ja se dvoumim izmedju devojke i starije zene,
treba potrcati za njima a opet iskustvo je iskustvo
Looda sam totalno

Kao što rekoh-meni godine nisu bile toliko meriloiako nebih angažovalastariju jer ih imam dvoje istog uzrasta. Zato mi je majka i otkazala-a sad se već kaje-jer smatra da nemože biti sposobna da ih opsluži u fazi prohodavanja.
Razmišljala se,razmišljala...i sinu mi moja komšinica,žena četrdesetak i neka god.vrata preko puta mene-bez stalnog posla,dva sina-njena deca su meni merilo. Momak student, i mlađi srednjoškolac-toliko smernu i vaspitanu decu skoro srela nisam. Eto,slobodno mogu reći da su meni merila bila njena deca i njena urednost,dostupnost. Ako smatraš da negde grešim,ili imaš još neko pitanje-slobodno pucaj.
Hoću samo da kažem da nam je to uvek mačka u džaku-kao i odabir bračnog partnera