CATHERINE - Vratile se rode

ceti imas divnu kucicu.
samo ti lepo rasti i uzivaj

Vaaauuuu kakav stomak!

Faja dlugajice
ja samo da napisem da mi danas ticker "udje" u sedmi mesec pa sam sva nekako , inace jetrva danas prvi put posle pozitivne bete bila na UZ -i bebino srce kuca bas kako treba, Suncoslavi trebaju bata ili seka , bas smo happy, samo nek nastavi sve ovako ! Jos saznah da ce Suncoslava dobiti tetku -za one koji nisu ranije citali, moja dobra drugarica se udala za mog ujaka i ja vec imam batu a sad ce da mi rodi seku (u petom mesecu je) a ta seka ce Suncoslavi biti tetka a bice mladja od nje -vesela familija .

Inace danas mi zakazaze urologa tek za 21.04. i to jedva jer sam trudnica -ali dobro valjda ce bubrezi da budu strpljivi .

cestitam ulazak u 7 mesec!!!!
bravo za jetrvu i sa batu ili seku,a bravo i za tetku!!
brat od ujaka mm se rano ozenio,sa 18g.,ima cerku koja je trudna i treba da se porodi pocetkom avgusta,tako da ce mm prvo postati deda,pa tek tata jos jedna smesna familija
poljubac tebi i

Caty, bravooo, sedmi mesec! Kako brzo prodje... kao da sam juce citala tvoj dnevnik iz dana u dan iz Fronta i sa "fronta"! Onako, kao sjajan direktni prenos...

SRECAN ULAZAK U SEDMI MESEC!!!

Jos malo pa cete se i vi grliti i maziti!!!

Keti ma nema sta ti i tvoja Su ste prave, bas onakve kako treba.

Srećan ulazak u 7 mesec

Kako vreme prolazi....Srećan ulazak u 7. mesec...A sa pravim suncem, eto nama Suncoslave!!!!!!!!
P.S. Kakvo god lepo ime da si smislila, mislim da smo se skoro svi vezali za ovo "radno"...
Bub!

vec u sedmom mesecu,tako je proletilo!

vec sedmi????ko bi rekao kako brzo prodje vreme

Sretan ti ulazak u 7 mesec videces kako ce i to brzo proleteti!

Srecan ulazak u 7 mesec
odavnoi nisam svracala da nesto napisem
ljubimo vas

Hvala drugari,
i ja sam zatecena kako brzo prolazi vreme ...Vec je poceo porodjaj da mi se mota po glavi i naravno pravim spisak pitanja za dr, ovaj put ce se njeni zivci pokazati na delu . Inace sutra idemo da se gledamo Sunce i ja, prosle su i te 4 nedelje, jedva cekam da vidim koliko se "ugojila" i sta radi a ako sad definitivno potvrdimo pol, sutra vam pisem sa sve obrazlozenjem kakvo ime imam za Sunce . Nazalost nesanice su sve cesce, sada otprilike uspem da odspavam pola noci a pola provedem u razmisljanju, i dalje mi je najveci problem tezina koja se sruci na bubrege, pa nikako ne mogu da se namestim, ali dobro, sve nesto kosta . Imam da zavrsim danas poslednji deo garderobe-pranje i slaganje za leto pa idemo na veceru kod brata od mm koji slavi 40.-ti rodjendan.
Zelimo vam lep dan!!!

Keti lepo se provedi na rodjendanu, nadam se da Sunce te nece iznenaditi pa da bude Suncoslav! Nesanice su tek pocetak, u 9 mesecu neces ni spavati, meni je bar bilo mnogo tesko da se namestim i ako sam imala hrpu jastuka + onaj jastuk za trudnice.

Nefertari :: nadam se da Sunce te nece iznenaditi pa da bude Suncoslav!

ovo me baš nasmejalo...kako god,od svojih će roditelja biti najvoljenije!
Caty,lep provod na rođusu,ne zaboravi deveru da izvučeš uši da poraste veliki
Mazi stomače,i čekamo izveštaj sa virkanja!

Uja ,
evo vratile se Sunce i ja od dr i sreca da mi dete nece imati problem sa identitetom -jer je stvarno Suncoslava devojcica prava! Sada imamo 1.070g, dr je bas zadovoljna kako napredujemo, sve mere su ok! Sto se tice rezultata krvi, rekla mi da ne obracam paznju na masnoce, da se normalno i zdravo hranim, odrzavam proteine na nivou-uzimam mladi sir, crveno meso i ribu i pohvalila to sto sam se do sada ugojila 6 kg. Da i dalje ponavljam UK na 30 dana zbog peska i nalaze na sest nedelja. Pricale smo o porodjaju, pitala sam je za savet, kaze da meni niko nece osporiti ako zelim CR obzirom da sam radila vto, ali je njena preporuka ako nema indikacija-kao npr. visok pritisak, karlicno okrenuta beba, miom i sl da idemo na vaginalni porodjaj sa epiduralom, jer sam mlada, da mi ne sece matericu ako nema potrebe, jos cu da radjam a i da budem odmah sposobnija da servisiram bebu i dodala da naravno ako ima potrebe uvek mogu da me odvezu u salu i urade CR. Ja sam se skroz slozila sa njom -svaki argument joj je na mestu, tako da cemo da pratimo razvoj situacije. Jedinu dvojbu koju sam imala po pitanju epidurala je sto imam jako krivu kicmu -i lordozu i kifozu i skoliozu, ali ona kaze da ce me odvesti kod anesteziologa u 37. nedelji da me pogleda i da misljenje ali da su oni profi i da ne brinem-i eto ja cu da je slusam . Inace i danas je bila jako ljubazna, odgovorila na sva pitanja i bas sam do sada skroz zadovoljna njenim tretmanom. Sledeci pregled (ako ranije ne bude potrebe) je u 32. nedelji na 4D- dakle ponovice expertski UZ. Pun termin je 10.07.
Posto smo saznali da je Sunce devojcica danas vam pisem kako ce se zvati i zasto

Jupi!!! Poljubac za lepu deJojčicu!!!

Sad još da joj ime čujemo i priču koja ide pride

Suuupeeer, Caty!
U pravu si sto si se na vreme posvetila tematici "porodjaj: gde i kako"! Dr ti je bas fina neka zena... Ja nisam ni sumnjala da je Suncoslava devojcica!!! jedva cekam da procitam predloge za ime! To jest, predlog, sorry!

Super Caty drago mi je da Suncoslava ne mora da menja identitet Bravo za kilažu 1.070gr a i za ljubaznu doktorku....Jedva čekam da čujem za koje ime ste se odlučili...Ljubac...

Super za Uz i sto je Sunce definitivno cura i ja jedva cekam da cujem za koje ime ste se odlucili

IME ZA SUNCOSLAVU

Oni koji su pratili nas put koji smo belezili na ovim stranicama od pocetka (a rukovodeci se onom- sto nije zapisano, kao da ne postoji-) znaju da se aspiracija, odnosno kasnije spajanje moje i celije moje ljubavi-mm, desio 16.10. na dan kada je moja baba, ili kako sam je ja zvala-bajkan, preminula. I ja sam, i ako prilicno nesklona takvim uverenjima, videla u tome neku jaku simboliku, obzirom na to koliko mi je bajka znacila i zelela da verujem da negde "odozgo" ona diriguje i da nece dopustiti da ne uspemo. Zato sam i verovala da je Suncoslava devojcica, oduvek planirajuci da joj dam to nesvakidasnje babino ime koje nosim u miraz jos od malih nogu.
Baba nije bila samo baba po krvi vec neko koga bih, da zivot daje takve mogucnosti, uvek izabrala za onog ko ce da me budi i uspavljuje, ko ce da me uci i da mi prica, ciju cu bar jednu crtu hteti da nosim kao znak da sam bar malo njena, do kraja zivota.
Nerandza Raos je rodjena 08.03.1931. u malom mestu na zapadu Srbije, kao drugo dete i bila je toliko slatka i rumena svojoj majci da ju je ova, tada nazvala Nerandza. Godine koje su dolazile za malu vocku nisu nosile nista veselo, pa ju je majka ubrzo napustila, preminula vec u drugoj godini Nerinog zivota, a osam godina kasnije i brat i otac su poginuli u ratu. Nera je ostala sama, osudjena na tezak zivot u stali kod ujaka, gde je i spavala i radila i jela tako mala, siromasna i napustena od lepog detinjstava i bezbriznih sati medju svojima. Par godina kasnije, sa svega svojih 15 zavezala je svoju mramu, polupraznu, sa svega par stvari i krenula bez icijeg znanja u novi, ali ne tako bolji zivot. Prve cipele i kosulju je dobila uz put od partizana i od tada se nije vise vracala do kasne starosti, tamo gde je rodjena. Mnogo bora koje je dobila i kao mlada mogle su i bez necijeg pitanja da posvedoce kakvi su joj dani i kakav hleb od sedam kora zvace svaki dan. Tokom godina dozivela je da je njena velika ljubav napusti u trecem mesecu trudnoce, posle cega nikada nije dozvolila ni oci vise da joj vidi i kada se vracao i molio da vidi sina, koga nije zelela da abortira i ako je bila sama i napustena od svih. Jela je svoju muku ali se nikada nije zalila. Udala se za mog dedu, i sa njim dobila jos troje dece -moju mamu, jos jednog ujaka i tetku. Ziveli su strasno i tesko u dve male sobe, vise gladni nego siti, vise bosi nego obuveni.
Deset godina Nerandza je dolazila u pet sati svako jutro da me cuva i zameni mamu koja je radila u drugom gradu i tatu koji je stalno bio na putu. Nije je sprecio artritis koji ju je ostavljao u bolovima satima, tri infarkta i tone injekcija zlata koje je svaki dan primala da bi hodala do mene. Kada vise nije mogla, ja sam zavezala jedan slican zavezljaj kao ona pre par desetina godina i zivela malo kod nje i dede, malo kod svojih. Nerandza nikada sebi nije postavila da jede, uvek je jela ostatke sa nasih tanjira posle rucka, jer njoj nikada nista nije trebalo sem soljice crne kafe i drine bez filtera, par partija "Covece ne ljuti se" sa Kaletom na dan (kako me zvala) i saznanja da smo zivi i zdravi i da smo tu. Kada je prestala nocu da se budi i da me po sto puta proverava da li sam pokrivena, znala sam da se oprastamo. Kada je preminula, iako sam bila mala, nisam osecala nikakav otpor niti strah, kakav bi mozda deca trebala da osecaju prema necijem nezivom telu, vec sam lezala satima zagrljena sa njom na krevetu na koji su je postavili, odbijajuci da se odvojim od nje. I tad sam znala da cu imati opet Neru.
Sve sto sam napisala je siromasno, nedovoljno, i jadno i neadekvatno opisuje moju babu, jer ovde nema ni mesta, a mozda ni sluha za sve sto bi trebalo da se napise o njoj, a i ja sam vec u suzama jer ne umem lepo da je opisem, reci uvek imam, nekad i previse al za nju mi fali uvek ona prava- precizna. Nera je bila-cista ljubav upakovana u namuceno telo napustene devojcice, koju ceo sklop uzasnih zivotnih okolnosti i jada kroz koji je prosla nije upeo da zavara i zavede da bude i trunku losa.
Nera je ime za Suncoslavu, kratko, retko i za mene simbol svega sto postujem i volim i sto se nadam da bar delom nosim u sebi.
Nera je ime za moju Suncoslavu.