Jasle, vrtic, obdaniste!!!!

O hvala puno jos jednom Cufto :) Bas si mi pomogla, da ne pitam tamo i ne idem vise puta.

Drage mamočke:)

mogla bih , na bar još 10tak tema , da ispišem po koji redak, no, evo, vidim da je i ova tema poprilično aktivna, a i mene , posebno, u poslednje vreme dotiče.
Jer, kod nas je ultra aktuelan odlazak u vrtić.
Valjda, ovog puta, konačno.Jer, do sada sam već dva puta odlagala, taj start sa vrtićem.
I, nisam se pokajala što nismo ranije.
Ali, okolnosti se menjaju, a prvenstveni razlog je što moje dete nasušno želi u vrtić.Naravno, predstoji da vidimo kako bi to funkcionisalo, ne očekujemo probleme, ali, iznenađenja su moguća, mada, sumnjam.Jer, moje dete svaki dan pita i traži , u poslednje vreme, da ga vodim u neki vrtić.Odlično zna , rekla bih, šta je to ili šta bi trebalo da bude vrtić.Kako iz priče moje, tako i zahvaljujući našim zajedničkim obilascima vrtića(i privatnih i državnih), još od skoro pre godine dana, pa tako, sporadično odemo u po koji, ali, to se sada baš aktuelizovalo, jer, jednostavno ne mogu da dozvolim da pati , usled usamljenosti, posebno što je hladno vreme.Ne viđa se sa ekipom iz parkića, itd.itd...traži da ide i da dolaze gosti, ma, svašta nešto.I, da u igraonicama, u prepodnevnim satima, kao što je neka mama napisla, i nema baš dečice....Ili su bolesna, ili u vrtićima.....
Inače, Kada uđemo u neki vrtić, ušetava kao da je svaki dan tamo.I, odlično reprodukuje sve u vezi te posete, kasnije, u toku dana....A, kada sam čula priču, tj. da mi govori da se oseća usamljeno,baš bukvalno tako, i kada moje dete svi vaspitači "procene"zrelim detetom, znam da ga ne mogu "čuvati" više u kući.Mada, nije mi potrebna, da budem iskrena, verifikacija vaspitača......zaista, mislim da sam dovoljno kompetenta,samim time što sam mama svom detetu,kao i time što sam izabrala određene metode, stanovišta, gledišta, i prema tome, ja imam svoj stav,o razvoju mog deteta.Dobro dođe da se ćuje i od strane vaspitača mišljenje...ali, nešto nisam primetila da u ma čemu zaostajem.....Npr. moje dete je sa 2godine imalo svog "zamišljenog drugara".....te, to što mi je jedna od vaspitačica htela o tome nešto reći, prateći tu konverzaciju sa tzv. "zamišljenkom" baš mi ništa nije posebno značilo...osim što sam mogla da dodam u kom se prosečno uzrastu javlja, šta faktički znači, itd, itd.....jer, već dovoljno pročitala o tome, blagovremeno.
E, sada, šta je to što je moje dete propustilo, navodno, umeđuvremnu neodlaskom u vrtić?Po meni, baš ništa!
Sa mog stanovišta, najranije vreme, ukoliko je neko u mogućnosti dotle, ne bi dete trebalo krenuti u jasle,pre 2.5godine.Nekako, u svom svom ličnom haosu, imala sam sreće , da mi ruku dopadne , uvek, dobra literatura....Pa, npr. kod M. Montesari, eto, lepo piše da su do 3.godine, u tzv. još uvek "embrionalnoj " fazi.Da ne budem preopširna do neveroovatnih razmera, neću da obrazlažem ovo, ali, vaaljda, sve mame ovog sveta znaju kako je sa detetom u 1., u 2.i do ili 3.godine.....
Takođe,baš tvrdokorno mislim,da deca/ a to su po teoriji, još uvek bebe, ma koilo da su to mali čovečuljci/do 3.godine, ipak, iziskuju jednu posebnu negu.U svakom smislu.To to prime,im ostaje, zauvek.
Jasno mi je, iz pročitanih postova, da se neke mame neće složiti,ali,.....eto, ovo je moj stav, imoje iskustvo.
Vidim da je ovde bilo reči i o bolestima,....Nikako ne mogu da prihvatim da biti skoro non stop,bolestan i i to u najranijem uzrastu znači "ojačavanje imuniteta", ili da biti malo dete u kolektivu, nije razlog za učestalla razboljevanja.Kako podnositi učestale bolesti, kako živeti te dane, sa bolesnim detetom?
Moje dete, do sada, bilo bolesno, tako da se ni na prstima jedne ruke ne može izbrojati.Inače, ja bih poludela...........I, itekako sam mogla da preduprdim i izbegnem bolesti, ...čak i do fizičkog uklanjanja mog deteta, koj e odavno "zna" da beži od onih drugaraa koji kašlju i kijaju...Sa dve godine , znali smo šta je nadlanica, pa smo trljali oke ili nosić nadlanicom,kada smo napolju ....i, pristojno ili ne, moje dete je naučeno da koristi rukav, kad a god hoće da dodiruje sluzokožu oka, nosa....itd...eto, tako je to kod nas.A, sa druge strane, pucamo od enrgije.I, to kakve energije.Zadivljujuće i začuđujuće.Čak i za same lekare, je moje dete interesantno.Pogled, stav, radoznalost, šarm, odnos, obilje informacija usvojenih, u tako malenom uzrastu...
Šta smo od "škloice" prospustili?Takođe, mislim-baš ništa!Do sada....Jer, moć govora je neverovatna, artikulacija glasova,pre svakog vremena, fraze, mislim da smo na nivou deteta od 5 godina, po bogatstvu rečnika.
Komunikativno dete, druželjubivo, i...ma, sve sam ja odvagavala..u komunikaciji i usmeravanju sa mojom malom glavicom, kako ni jedna vaspitačica ne bi.....
O tome da ume da razluči da na 4-5 stranih jezika izgovara istoznačajne reči, sa 2.5godine, a sada već i da brbllja na 2 jezika bukvalno cele rečenice( ne računajući srpski..pa, u kom bi to vrtiću bilo savladano, pre svega, mislim na državne.Pri tome, imam zdravo dete, u proteklom periodu, i dakle, bez glavobolja, oko toga.A, sve je bilo zastupljeno....prema senzbilitetu, karakteru.....(u knjizi M.M. piše da se psiha formira do 3.godine, a karakter do 6.ideali između12-18.itd....mada, osećam taj karakter još od 10.dana,po rođenju i vidm da istraživanja potvrđuju tu moju intiuitivu....i, tako mi je bilo drago zbog toga, kada sam to slušala na tv-u).

Suština, da ja nisam za vrtić i razumem patnju sve male dece koja moraju u vrtić, a ne žele,...I,šta je loše u tome da dete krene u vrtić, tek kada je u stanju da "ispripoveda" šta se tamo događa?!
O nošama i sedenju, o kojima Kasia piše...tu sam sliku imala u glavi, iako tada ovaj tekst nisam čitala....Naravno da će biti prehlađeni, kada hladan vazduh struji, nisko, blizu poda....o promaji...o preznojavanju i nepresvlačenju..uopšte nisam htela da budem pokidana oko toga, jer , znam da to niko neće učiniti, ili , bar ne onako ekspresno, kako i koliko to treba da se ta mala tela ne ohlade u mokroj odeći...Uvek koristim ćebence , dok smo na noši....Noša.....To je pokazatelj, koliko je dete malo, realno, i kako tretman mora biti brižan.a, u kolektivutak dece, to nije moguće.
Šta je sa tim da se antitela stvaraju tek posle 3.godine..pa, zahvaljujući njima, dete kreće da formira sovj imunitet i bori se i reaguje , nadalje, na viruse, bolesti..itd...dakle, moj zaključak, je da je vrtić nužno zlo, do 3.godine!

Kasia,

a zašto se ne opredeliš za varijantu da vam neko dolazi i čuva klince kod kuće?Npr. ima vrtića , kao što su Bubamarica ili Tin tin, koji anagažuju žene za dnevno čuvanje, u tvom stanu?!Cene su sasvim pristojne.Dnevno-1.000,oo dinara.Tom cenom sam se i ja rukovodila , kada sam angažovala ženu, koja mi čuva dete više od pola godine.Inače, ja sam baš dugo bila na porodiljskom, tj. posebnoj nezi.I, tu se ni malo ne kajem, uprkos svim mogućim izolacijama ovog sveta, što sam to vreme , baš to i toliko vreme bila uz i pored deteta.
I sada, po koji dan ga sama čuvam.I zbog uštede novca , ali i zato što mogu, prosto zbog prirode posla.Sa druge strane, došlo je vreme, kada meni , jednostavno, treba vazduha za disanje, ili ću , čini mi se, skroz pući.Pa, dosta je bilo.Ni sekunde vremena nemam da pustim nogu, kada senpr. vraćam s posla.Ni to više nije neko prirodno stanje.Nije dobro više ni za koga, u našoj kući.
I, tako dođe red na odlagani vrtić.
E, posle ovako dugog , jel, izlaganja, a pri tom sam, naravno, propustila gro stvari da kažem, a htela bih, vraćam se na vrtić.....
Elem, pitam mame koje su se opredelile za privatne vrtiće,
- po kom kriterijumu ste birale vrtić?
-kakve su cene?
-šta znači poludnevna varijanta:4 ili 6 sati?
-gde ima na 6 sati boravak?
-šta je uključeno u cenu koju plaćate?
- i , kako planirate da realizjujete dan, u smislu dnevne rutine i režima, npr. Ko i kada će vam spremiti ručak, ako vi radite, za dan kada se vratite sa detetom iz vrtića, nakon skraćene varijante?
-u jednom od vrtića , rekli su mi da mogu da donesem svoju užinu....zar?
....Moja ideja je neka poludnevna varijanta, za početak, uz mogućnost moje kontrole glavnih obroka- ručka, ali i da ono što pretekne, pokušam da uguram u večeru, jer znam da ni u jednom privatnom, niti državnom vrtiću neće jesti hranu, koju dobija kod kuće.Znači,moj pokušaj da imam kontrolu nad hranom, donekle, spavanjem, zbog apsolutno neverovatnog preznojavanja mog deteta, .Vapim i zelim predah i za sebe, i zadovoljstvo za dete, ali, ne i da se viđamo svakog dana u 17h!Naprotiv, mislim da je boravak u vrtiću sasvim dovoljan, da se potroši energija, steknu drugari, o kojima će se pričati u kući...ali, da , u ovom uzrastu, još uvek treba da ima porodično okrilje, kao glavno težište tog malenog života, ako već inistira na " zajedno".Bar u ovoj fazi.Naravno, ukoliko dođe do opčinjenosti vrtićem/mada, i to je pitanje dokle će trajati, usled tendencije da se zasiti i ljudi i događaja,/svesno i očekivano prihvatam, da mama i tata padnu , jedno vreme, u neki drugi , treći plan...

Morala sam da napišem , bar delić onog što me okupira sa svim što je u vezi oko i sa vrtićem..
I, nije mi lako da napravim kombinaciju, niti da odaberem vrtić.Ne isključujem ni državni.Jednostavno, čekam da se sve posloži, a odlučna sam da krenemo u vrtić, konačno.

Prvo da izrazim moje neslaganje sa tim - dete se formira do tri godine, sto do tada stekne ostaje zauvek itd. Nista ne mora ostajati zauvek sem ako mi tako odlucimo. Ja se menjam sa svoje skoro 44 godine i ne smatram da mi je ista zauvek a kamoli tako malo dete. Moje dete je usvojeno sa tri godine i devet meseci i ne negiram ja svakako ni biolosko nasledje, niti uticaj hranitelja. Naprotiv osecam ja i jedno i drugo, ali osecam i nas uticaj takodje, a najvise ce sam Vilenjak odlucivati cemu ce u sebi dati snagu i vrednost, sta ce razvijati a sta napustiti.

Sto se vrtica tice, ja sam ih duze vreme proucavala, slusala komentare roditelja cija su deca tu isla, ali je presudnu ulogu imalo dete. Sreca da se poklopilo da mu se dopao bas onaj vrtic koji je meni bio na prvom mestu. Mada mi se i tu ne dopada bas sve ali tesim se da je Vilenjak sam odabrao a ja gledam da kod njega razvijam da sto vise odlucuje. Bitna mi je blizina, mozda se ostali roditelji nece sloziti sa mnom, znam da ima roditelja koji vode decu preko pola grada. Ali ja sam u tom pogledu konformista i volim da mi je posao, vrtic na pet minuta hoda, sve drugo mi je mucno. Svi vrtici koje sam proucavala su u kraju ali malo dalje te sam i zbog toga izuzetno srecna sto je malisan odabrao bas ovaj. Ima poludnevna i duza varijanta ali su meni savetovali za starije dete ovu duzu. Prvog meseca ce ici krace pa cemo za dalje videti. Takodje mi se svidja sto u pocetku mozemo mi da budemo tacnije moramo dok god se Vilenjak ne navikne. S obzirom na ipak ne tako davnu promenu sredine da ja sad ostavljam dete koje vristi i razvija strahove bas bi mi bilo mucno. U poludnevnoj varijanti postoje dorucak i uzina, u celodnevnoj dorucak, uzina, rucak, uzina. Takodje idu na po sat vremena napolje, imaju skoro sve vreme radionice i engleski. Sto se rucka tice ja i inace redje spremam nesto nego uzimam od majke koja zivi blizu ili nekih dana ide Vilenjak kod nje na rucak a nekih kod svekrve (inace voli da bude kod njih i bolje jede tamo nego kod kuce). Ja ako i spremam to je najcesce vikendom pa ce tako biti i na dalje...

Lily, slazem se sa tobom u vecini stvari. Ja sam ostala sa Lucom kuci do njene trece godine, sa 2,5 je krenula sa adaptaciom na vrtic po par sati na dan po koji dan sedmicno i kod nje je to islo bas sporo. Tek sa 3,5 je zavolela da ide, ali ce i dalje radije ostati kuci ako ima sanse.
Vrtic sam birala godinu dana, obilazila sve, raspitivala se i na kraju izabrala i posle vise od godinu dana bas sam zadovoljna, dobila sam sta sam trazila, a trazila sam prvenstveno vrtic koji nece sputavati moje dete u njenom razvoju, koji ima normalan odnos sa roditeljima, koji ima sto manje stresnu adaptaciju i koji ne dozvoljava da dete place i u kakvoj varijanti. Mnogim roditeljima se to ne svidja i to jeste ponekad i meni bilo naporno, ali ako ne uspeju da smire dete oni vas zovu da dodjete, vi naravno ne morate, ali je to njihov savet i preporuka, jer je logicno da ce se uz majku smiriti lakse i brze. Luca iz te faze adaptacije, nema ni jedan stresni trenutak i to nije ostavilo posledice po nju. Ona je isto na pocetku htela u vrtic i bilo joj je zanimljivo, ali par dana. Ona je dete koje je naviklo na celodnevne aktivnosti jedan na jedan i to je bio glavni problem. Vrtic zbog svoje organizacije nam je u tome pomogao jer oni imaju casove na pola sata ili 45 minuta i sve je super kreativno injoj interesantno.
Nas vrtic je 230 evra u tome je 5 obroka i engleski svaki dan koji je jaaaako dobar.
Postoji varijanta poludnevnog boravka od 4 sata i tu su ukljucena 3 ova varijanta je cini mi se 100 evra. Na sest sati ne postoji nigde gde sam ja gledala, ali mi sada idemo 6 sati, ali placamo punu cenu.
U cenu su ukljucene sve redovne aktivnosti, matematika, svet oko nas, kreativne radioinice, pricaonice, engleski, muzicko... Sve dodatne aktivnosti postoje u vrticu ali se placaju naknadno ponuda im je velika, od plivanja do tenisa, takodje svakog meseca organizuju izlete po Beogradu, muzeje, bioskop, zoo, kalemegdan i sl, a jednom mesecno i nocenje u vrticu koje je uvek sa nekom drugom temom ( mi jos nismo probali jer princeza nije jos spremna)
Kod nas u vrticu moze da se donesu svi obroci ako zelite. Posto im je hrana odlicna mi ne nosimo nista. Luca jede bas sve i sve joj se svidja. Imaju dorucak koji je dobar, nema nikad virsli, pasteta, margarina i slicno vec hrane tipa pogacice od heljde, kacqmak, kajgana i sl. Dorucak jekad stignu pa do 9 onda prv uzina kojaje uvek vocna od sezonskog voca. Onda oko 12-13 rucak obavezna supa, salata i kuvano jelo. Jednom nedeljno je riba, imaju uobicajnu hranu, ali modifikovanu tako da cesto koriste plavi patlidzan, bob, socivo, blitva i sli.
Oko 15 casova je druga uzina koja je najcesce slatkis. Imaju jos jednu u 17 ali na toj nikad nismo bili. Na pocetku nedelje se dobije meni za celu nedelju pa mozes da organizujes kuci sta treba da se doda. Luca lepo jede u. Rticu pa kad dodje kuci tek oko 5 drugi put ruca ili vecera, to kombinujem u za isnosti od toga sta je imala za rucak. Mi stignemo u pola 4 kuci i obicno sve uspem da skuva, do 5, ili skuvam za sutradan ako je nesto sto zahteva vise vremena.
Mislim da sam na sve odgovorila
Sest sati bo

Ja se ne slazem iz prostog razloga sto mislim da nije svako dete isto. mozda je tvoje dete spremno tek sa tri godine, ali moje je bilo spremno sa 20 meseci i tad je krenula. Nema cebenceta kad sedi na nosi, ne govori 2 jezika jer joj to sada nije ni potrebno, ona je srecna tamo, privikla se odmah istog dana, raduje se kada udjemo u ulicu u kojoj je vrtic, peva pesmice kuci koje je pevala tamo sa decom..... Viruse je imala i ranije, svaki put kad odemo na rodjendan, ili bude sa nekoliko dece.... S druge strane, bratanac mm-a je krenuo u vrtic sa tri godine i bio bolestan prvih pola godine non stop.
O ceni i kriterijumima za izbor nema smisla da pricam jer nisam u BG-u, mogu samo o organizaciji. Lenka ide na 4 sata, od 08-12 i ima dorucak do 09h i uzinu oko 11h. DOrucak je slican kao kod Ere, ali oni imaju i sunku. Uzina je isto sezonsko voce i takodje postoji mogucnost dogovora oko hrane, ali ja to ne radim, ona jednostavno jede sve.... Kod njih ima varijanta i na 5 sati, onda dobija i rucak, ali Lenka ruca posle spavanja, tako da nam to jos ne odgovara, kad budem pocela da radim, preci ce na 8 ati, pa ce se navici na novi raspored.
Kako se organizujem? Kuvam rucak dok ona spava, ili pre podne dok je ona u vrticu, ako nisam negde napolju. Kad budem pocela da radim, kuvacu uvece za sutra.

Milijana,
hajd, da krenem od tebe, kao poslednjeg posta.
Moja predpostavka, je da bi i moje dete moglo biti spremno za vrtić i sa 20 meseci, ali ja nisam htela da ga dam.Naprotiv, tada sam još uvek koristila odsustvo, po osnovu posebne nege-nastavak porodiljskog.
A, nisam htela vrtić, nipošto.U tom uzrastu.
Inače, meni bi najviše odgovarala varijanta od 6 sati.Ali, za sada, nisam naišla na tako nešto, mada, postoje opcije, tipa"dođite, posetite nas, dogovorićemo se".
A, što se tiče 2 jezika, pa, između druge i treće godine, najbolje usvajaju dvojezičnost.I, zašto takvu informaciju,i sugestije stručnjaka, ne bih praktično realizovala.Odlično se zabavljamo, a bogme , i hvalimo, i najblaže rečeno šokiramo spoljnu sredinu raznim "znanjima" stranih izraza ili reči.Zašto ne?
Milijana, a zašto ne bi imali ćebence prebačeno, dok su na noši?
Gole butine.Upravo se preko butina proverava da li je detetu zima ili ne, tj. hladno, a ne pipanjem prstića, nosica....Mom detetu su , često, prsti hladni, ponekada mi je bilo neprijatno kada bi to drugi izkomentarisali....dok nisam pročitala i za butine, ali, i da kada detetu intenzivno mozgić radi, pristi bivaju hladniji.....da ne dužim......

Čak sam razmišljala i o nekom ino vrtiću.I, to mi je vrlo, vrlo u planu, ali, koče nas neke objektivne okolnosti, na koje ne možemo da utičemo, a nije novac...jer, ima inostranih vrtića koji su čak jeftiniji od naših privatnih.


Simona, Ero,
vidim da ste i vi solidno vreme odvojile i da ste se bavile time, gde i koji vrtić.....Inače, lično bih volela da bude što bliže mestu stanovanja, i nisam za opciju tzv. vrtićkog prevoza, pa preko pola grada, tek da bi se išlo u jedan ili neki od privatnih ili neki od odličnih državnih vrtića.a, izgleda da ih ima, i ovih drugih.Ali, treba sve uklopiti.Ja sam takva.Ali, i sama sam svesna da neću naći najidealniju varijantu, a priznajem i cena mi je jedan od odlučnih faktora!Dalje, primetila sam ,od onih koje sam kontaktirala, mislim na privatne vrtiće, hrana, nije ništa značajnije bolja, ili je skoro identična sa državnim sektorom.
Meni se ni doručak , ni uzine nešto baš ne dopadaju.....I, ne daju se porediti sa onim što ja spremam mom detetu, pre nego što dođe i prihvati ga žena koja ga čuva.Kada je hrana u pitanju, baš vodim računa.
Moje dete ne pije jogurt.a, zastupljen je , većim delom u vrtićima. Zabluda je da je jogurt izvor calcijuma.....itditd...Jogurt ne pije, jer ga ne želi, još uvek, iako su primetne promene u ukusima....
Kuvana jela...to ne prolazi....Pedijatar iz razvojnog nam je, svojevremeno, rekla da "bebe vole grilovano meso"....i, uvek kada je meso pripremljeno , bez kuvanije sa povrćem, pojede se.A, bez mesa, pa , kako bi, u ovom uzrastu?A, mišići, a formiranje mišićnih vlakana...i bla-bla...nekima ostavljam utisak zaluđene žene, ali, ja sam uverena da dobro radim, tj. da sam dobro i ispravno , do sada postupala.

Simona,
mom detetu nisam dala priliku da bira, za sada, jer svuda nam je lepo bilo gde smo išli...kao.......prosto, samo da je vrtić, ekipa, događaj....pesma, igra....bez obzria na vrhunski nestašluk i neiscrpnu enrgiju, u stanju je da odgleda i pozorišnu predstavu i Čaroliju i Disney on ice....do kraja!A, potom, kreće "upoznavanje"i trčanje po prostoru gde se nalazimo....Ma, biće problema u vrtiću, u smislu"ograničavanja slobode", što se valjda, tobož ili kako već zove "disciplinovanje "ili dovođenje u red?!Nekog ograničenja mora biti, a ja , lično, sam za minimum ograničavanja kretanja deteta....
Takođe, bojim se svog , nazovimo to -garda!
Relacija : vaspitač-ja.
Volela bih da mi neki vaspitač, kaže na koji bi način najbolje upoznala moje dete?!Neću trivijalna, dnevna "materinska" naklapanja....Gruba sam, ali, eto, zašto mi vaspitač ne kaže npr:posmatrajući dete na šta se i koliko dugo koncentriše".I, naravno, da ga zbog "ringe-raja" ne ometa u tom času.....čime god da se moje dete okupira.....
Mislim da sam jedini roditelj, koji bukvalno prihvata, a to znači i toleriše"neposlušnost" deteta, ...npr.ako ga dozivam, pa se dete ne ustopira, u sekundi...to se nama događa, retko, jer retko, retko vriskom, najvišom intonacijom reagujem, usled potencijalne opasnosti...jer, ja imam , ali , stvarnao sluha i tolerancije za naučni stav" da kada se dete igra, nije u stanju ne samo da ne čuje svog roditelja, već ni glas da mu prepozna"..Zato, ne podnosim grubost roditelja, zbog oglušavanja dece da im priđu, kada ih zovu.
Kada krenem u poštu, sa detetom, da platim račune, to sam samo ja krenula od tačke A do tačke B.Ali, ne i moje dete.Ono je "samo" izašlo u šetnjicu...a to znači...cunjaknje okolo...normalno, da mi nije lako zbog toga...ali, čemu onda vreme provedeno sa njim...
Ne beru baš sva deca i ne raduju se cveću.....Što , takođe, ima svoje objašnjenje....
I, da , naravno, nikako nisu deca sva ista....Zašto , uopšte, postoiji ta priča kod odraslih" sva su deca ista"....što sam i sama mislila , dok nisam dobila to isto dete.....
Simona, tebe za kraj
Nikao nisam imala prilike, a možda je sada baš, da ti kažem nešto....Možda, baš sada kada tvoj Vilenjak kreće u vrtić, a biće to promena u našim porodicama, svakako...ali, sledeće sam mislila, u najkraćem, naravno: vreme je da se okreneš literaturi, praktičnim savetima, čisto u pedijatrijskom sferi, ne više , ili bar smanji, preciznije: reduciraj apsoriciju info vezanim za usvajanje.Neću dalje pojašnjavati.Jer, treba da se sveobuhvatno baviš samim detetom, dnevnim , praktičnim događajima, ne sa naglašenim akcentom da je dete usvojeno.Nadam se da si me pravilno razumela.
U vezi komentara "...zauvek"....nije moguće sve što se želi reći/napisati/ i što se misli, i pored mog beskrajno dugog posta moguće obrazlagati.....mada, ja to radim....i nekima je to trip, nekome nije....svejedno....
Naravno da spoljni faktor čini svoje.Pored nasleđenog gen. zapisa.
Ipak, mnogo toga je "zauvek".I, to baš u razvojnom uzrastu do 3.godine.
Od ishrane, preko med. tretmana,govornih mana....prostog "bavljnja detetom"......
Nije poljubac deteta, isto što i čvrsti, topli zagrljaj.Ovo drugo, ima pozitivniji efektat na razvoj deteta!
Dete u uzrastu od oko 20meseci + - koji mesec, ima karakterističnu sklonost da drugog mališana pljuska po glavi.Ali, ima i izuzetaka.
Detetu-bebi, kojoj se otvoreno pokazuje ljubav, na sve načine, ređe ili se manifestacija ovog ponašanja uopšte ne dogodi.
O mozgu, koji se jedini ne obnavlja, kao ljudskom organu, .....Šta ćemo sa moždanim sinapsama?50% do 3.god. ili priblizno treće godine se razvijaju, pa još 25% do oko pete godine, preostalih 25%...kasnije.....tokom života....
Kako se razvijaju m.sinapse?
Tako što se majka, tj. roditelji "bave" detetom.Kako se bave detetom?
Sve počinje od rada prstiju, koji se prati od prvih nedelja života.....te , dalje, razvijanje svih čula..........................................................na mnoštvo načina, sumnjam da bi u vrtiću ,u jaslenim grupama radili ono što sam ja sa mojim detetom..ma, mislim......kako ne?!!
Nešto sam pročitala, nešto postfestum saznala, a mnogo toga sam radila intuitivno, ili prosto zahvaljujući svom relativno prosečnom obrazovanju...fakultet.


Da završim, konačno, ja ću imati problem da se odlučim za vrtić, ali ne odustajem, čak, radujem se, i to zato što ću i ja danuti svojom dušom...malo.Valjda.
Ali, videćemo kakvi ćemo biti što se tiče virusa.Čak, višer se bojim klasičnih nemara, koji bi doverli do razboljevanja, a nama to u kući, svaki put, užasno teško pada.
Znam roditelje, koji ni pet para ne daju za ono što mene najviše brine.

Lilya,a sta mislis da ti sama otvoris detetu vrtic?

Citajuci tvoje postove mislim da bi to bila najbolja ideja

Niucemu se ne slazem sa tobom!!!

Kao prvo Lily i ja se kao i Tanja ne slazem s tobom u niucemu.
Ja imam 2 deteta razlicitog uzrasta,isto pruzam ljubav(otvoreno) i jednom i drugom, ni jedan poljubac ne dobije vise ovaj drugi od prvog,ni jedan zagrljaj ni jednu setnju.Sve isto radim ali potpuno isto i Viktor je jedna dobrica,temeljan,miran,tih,poslusan,nikog udario nikad nije,Vuk puka suprotnost bije,udara,neposlusan,glasan.........
Moje dete je uvek govorilo do polaska hocu u vrtic,hocu u vrtic,krenuo sa 35 m (nepune 3 g) i prvih nekoliko dan raj,onda uzas i do skoro je trajala ta agonija,hocu u vrtic krenemo,pola puta bude tuzan,place ali tamo bude fin.Svakog jutra prvo sto pita jel danas subota?
Hrana u vrticu je takodje dobra,ako izuzmemo pastete koju dobijaju jednom nedeljno za dor sve ostalo je vise nego dobro.Corbasto je i meni na prvom mestu,tako da i toga u vrticu ima i bude ukusno i lepo i po meni zdravo.Ja bez supe ili corbe obrok zamisliti ne mogu kao ni moja deca.
To sto kazes za misicnu masu i bla bla se isto ne slazem,meso je kao i kod odraslih proporucljivo 2-3 puta sedmicno,riba 2 puta,tako je i u mom jelovniku.
Ja nemam tu mogucunost i vremena da napisem sta sve moje dete a zna svasta,ne zna 2 jezika ,zna na engleskom nekoliko njemu interesantnih reci,na Nemackom isto zna 20-ak reci,ali kazem to sto njega zanima,ja njega ne forsiram niti mislim da za to ima potreba a da hocu da zna znao bi,ima vremena naucice,zivot je cudo.
U vrticu ima plesna skola,upisali smo ga sa zeljom(i njegovom izjavom) da ce ici,medjutim nece,ode tamo,gleda ostalu decu i kaze necu tamo ima vise devojcica nego decaka i nece.
Sad nemam vremena odoh u vrticu a mogla bih do jutra

Lily, i ja sam na porodiljskom, i ja imam isto obrazovanje kao ti, finansijskih mogucnosti da placam zenu po glavi deteta i da biram nacin cuvanja, mogu i ja da sokiram okolinu, a verujem da nas ovakvih ovde ima i te kako mnogo, ali ne vidim kako ce to usreciti moje dete, kako ce od nje napraviti zdravo dete sposobno da zivi i da se uspesno snadje u ovom svetu i ludo vremenu, da ume da uci akd i sta treba, da zna prave vrednosti, da zna da se zabavlja, jednostavno da bude normalan covek.
Razvijamo temu i idemo u sirinu jer si nas ti tamo povukla. ne mislim nista lose o tome sto ti radis, samo mi nekako tvoji postovi odisu nekom "visinom", kao da svi drugi grese, da ce sva druga deca ostati u nekom pogledu hendikepirana. Sto puta sam rekla da smo sve mi ovde izuzetno predani roditelji cim se ovoliko bavimo svakom temom i svaka od nas cuva dete na najbolji moguci nacin, ja sam dva deteta cuvala popuno isto, pa je prvo do 8 meseci bilo bolesno samo jednom, a drugo cak 5 puta...
Ne mislim ja da te teram da drugacije razmisljas, ali zar ne vidis koliko ti problema imas u prvom susretu sa spoljnim svetom, tj. sa izborom vrtica... sta ces raditi kad krene u skolu gde je izbor suzeniji, pa kad krene da se susrece sa razlicitom decom... sada je lako cuvati dete dok je malo...kasnije su problemi i izbori slozeniji, a sa takvim razmisljajem, cini mi se da ih neces tako lako resavati. Ipak, zelim ti da uspes, za pocetak u izboru vrtica

Ja sam svojim postom htela da pomognem svojim iskustvom, ali se iskljucujem jer kapiram da pomoc, odnosno moje iskustvo, niko nije ni zeleo da cuje. Nisam svo vreme na forumu pa ne kapiram u kom pravcu ide ova tema. samo jos jedna recenica i iskljucujem se iz dijaloga koji sve vise lici na monolog. Mislim da se roditeljstvo ne moze nauciti iz knjiga, moze se iz knjiga saznati nesto novo, moze se cuti neki predlog koji mozes ili ne da koristis, ali iz knjiga ne mozes da naucis da budes dobar roditelj. Svako od nas radi najbolje sto moze i niko ne da dete u vrtic sa godinu dana zato sto ga ne voli ili ga ne daje do trece godine zato sto ga obozava. Razlicita su deca, razliciti su roditelji, razlicit je tempo zivota i uslovi.
Apelujem da se vratimo na temu iz naslova koja se odnosi na vrtice, a ne na nas rad sa nasom decom ili, ne daj boze, kritiku drugih zbog njihovog "nerada". Za ove teme se po meni otvori dnevnik pa u njemu pises sta hoces, i cita ga ko hoce.

Lily ::
Simona, tebe za kraj
Nikao nisam imala prilike, a možda je sada baš, da ti kažem nešto....Možda, baš sada kada tvoj Vilenjak kreće u vrtić, a biće to promena u našim porodicama, svakako...ali, sledeće sam mislila, u najkraćem, naravno: vreme je da se okreneš literaturi, praktičnim savetima, čisto u pedijatrijskom sferi, ne više , ili bar smanji, preciznije: reduciraj apsoriciju info vezanim za usvajanje.Neću dalje pojašnjavati.Jer, treba da se sveobuhvatno baviš samim detetom, dnevnim , praktičnim događajima, ne sa naglašenim akcentom da je dete usvojeno.Nadam se da si me pravilno razumela.

...

Ne znam da li imas pristup roditeljskim dnevnicima ali ja sam bas danas pisala da mi je zao sto sam veliki deo vremena/energije morala da trosim na pitanja usvajanja i da jedva cekam tu neku rutinu kad ce nam pretpostavljam preovladjujuci sadrzaj biti roditeljska pitanja. To ne znaci da se nisam bavila i citala i o prakticnim pitanjima, cini mi se da bi to bilo i nemoguce... Ali i ona su cesto bila povezana sa usvajanjem npr dete je jedne navike imalo kod hranitelja a mi smo smatrali da treba da ima druge, pa sve to nije islo bez otpora, cini mi se da je mnogo lakse odmah uspostaviti neke navike nego menjati vec uspostavljene i negde smo morali da popustamo mi a negde dete. No najvaznije je bilo da mi ostvarimo porodicne, emotivne veze, da prelazak od hranitelja ka nama dete ne shvati traumaticno a sve ostalo moze da dodje kasnije, kao sto sada i dolazi. Za "zauvek" mislim da je samo ono da se slozimo da se ne slazemo Kada bi to sto nema (dovoljno) zagrljaja i slicno bilo nesto sto ne moze da se nadoknadi i sto je ostalo zapisano, mislim da bi usvajanje bilo jedan proces sa prilicno mracnom prognozom narocito za one nase malisane koji su deo zivota proveli u domu. Ja te "preporuke" shvatam vise kao sugestije o tome sta je bolje. Npr bolje je, lakse je, da se jezik uci rano ali ne znaci da se ne moze nauciti u bilo kom dobu zivota uz nesto vise truda. Sigurno je da je bolje da dete raste okruzeno ljubavlju i paznjom nego u domu ali ne shvatam to kao nesto sto automatski predodredjuje osobe. Ja kazem mislim da je sama osoba ona koja odredjuje sta joj je zauvek i da jako malo toga ima na sta ne moze kod sebe da se utice ako i ima toga.

Da se i ja ukljuchim u ove polemike, i kao roditelj i kao profesionalni vaspitach sa mnogo godina iskustva i adekvatnim kvalifikacijama.
Mishljenja sam da je i "najprosjechniji" roditelj bolji vaspitach vlastite djece nego natprosjechno dobar profesionalni vaspitach. Ali roditelj mora pokazati interes da motivira svoje dijete, da pronadje materijale, igre i igracke koje ce pomoci djetetu razviti vjeshtine. U svome djetetu lakshe prepoznajemo osobine koje bi mogle biti nasljedjene, lakshe otkrivamo sklonost i mogucu nadarenost, ali isto tako i poteshkoce. Uchimo i od djeteta, i iz knjiga i iz iskustva. Van vrtica nam se pruza prilika da kroz svakodnevne zivotne situacije upoznamo dijete sa svijetom koji nas okruzuje, i to na nash nachin, a ne onako kako to predstavlja odredjeni vrtic. Djeca uz roditelje imaju shansu da budu individualnija.
Isto mislim da ispod 2,5-3 godine su nesvjesna tudjih zelja i potreba, dijele igrachke samo zato shto ih tjeraju nashe propisane forme, a kroz to mi je draze da svoje dijete vodim ja nego profesionalac koji se istovremeno brine o josh 2-3 djeteta.
Prednost vrtica je ta da oni ipak imaju vishe podobnih igrachaka, da barem vodja grupe vaspitacha poznaje bolje od roditelja razvojne faze, metode i sl., da imaju rutinu podredjenu djeci, ... I da nakon radnog dana zakljuchaju vrata i odmore se barem od nashe djece
Ja odgajam svoje dijete, a i tudju, kako ja najbolje umijem, a pretpostavljam tako i ostali.
Za odabir vrtica bih savjetovala da gledate i starost osoblja, da bude i ljudi preko 30 godina koji su istinski zainteresirani za razvoj djece, ali i one "mlade krvi". Ali ne moze se ochekivati previshe od ljudi koji rade tezak posao a placeni su 2 vrecice smokija dnevno.

Shiiiiiiziiiiiiiiiiiii pametnice moja, uzivala sam da te citam i ucim!!!!!

Samo ti navali Cufto, dok josh besplatno dijelim savjete
Ljubim ja tebe i tvoje drago dijete.

Shizika,
upućujem molbu:želim još koji tvoj post.
Čega god da se setiš, što je neposredno i posredno u vezi sa temom.
Kako stvari funkcionišu u vrtiću?Iznutra?!
Odnos prema vaspitaču?
Kontakti sa drugim roditeljima?
Eventualni Konflikt i prevazilaženje.
Nametanje rodiitelja, istrajnost roditelja u izvesnim namerama, distanca-da ili ne, a kada pod obavezno.
Rešavanje potencijalnih diskriminacija, tipa" neko dete ima skupu igračku, a moje nema"......
Kazna u vrtiću?Šta to znači, u praksi?Držim da malo dete može da ima milion frustracija, u nekom periodu dana...ja sam vrlo popustljiva, strpljiva, a vreme mi pokazuje da neiscrpni razgovor, kroz ponavljanje i ponavljanje, samo rezultira izuzetno dobrim efektima.To me izuzetno troši, tj. potrošilo,....
Ali, ne želim da prihvatim ništa što ja mislim da vređa dostojanstvo malog čoveka, i tu sam beskompromisna.
Čujem da u Bg vrtićima ima tzv"zatvor".Ćošak.Ne podnosim ni da znam za tako nešto, a tek ne da iko slično nad mojim detetom provodi.

Molim, da napišeš bar još jedan post.
Hvala.

Nisam pažljivo pročitala predhodne komentare, tako da za sada to je to, uz jedan off....
Na Kutak me vratio, posle prilično vremena, pdf o mamama usvojene dece.
Opčinio me i očarana sam čitajući te mame, za koje nisam ni znala da postoje.
Simona, nisam čitala tvoj dnevnik,od najave formalizacije usvajanja.A, i kada krenem u tvoju "kuću", uvek primetim neku tvoju novu temu, i novu i novu, i uvek me interesovalo šta to, sada, iznova pitaš, o čemu razmišljaš......čime se baviš, šta te tišti, okupira..itd.
Drugom prilikom, na nekoj drugoj temi.

Kod nas u vrticu ima kazni,kaznjavaju ih tako sto se sva deca igraju dok dete koje je kaznjeno sedi na "kaznenoj stolici"pola sata,ako nastavi da radi to sto se kaze da ne sme opet isto,i kad dodje vreme za spavanje ukoliko opet bude problema spava na kreveticu koji je odvojen od ostale dece.
Juce se moje dete vratilo iz vrtica i kaze mama B(mlada vaspitacica) i nema 30 g zakljucala Milicu u toaletu ,ja sta?zasto sine ?Zato sto nista nismo mogli da radimo od nje,B je 3 puta stavljala na stolici i ona nije bila dobra i onda je zakljucala u toaletu i ona je plakala i plakala i zaspala na tepihu.
Meni je iskreno jako zao te devojcice koja po pola dana place,kojoj su uvek oci natekle,crvene,a pritom kuci nema ko da je cuva.
Nista mi ne znamo"nazalost" sta se desava iza "zatvorenih vrata"jedino nam dete koje vec zna moze reci sta se tamo desava.
Zato za mama koje su prezabrinute kao Lili najbolja varijanta odabira vrtica jeste ona koju je mislim Era ili Mira spomenula da postoji u vrticu video nadzor i da celog dana mozes gledati svoje dete.

U sta se bre pretvorila ova tema? Pa nisu vrtici i jaslice kao ni skole zatvori. Tamo rade ljudi, ljudi koji vole to sto rade, ljudi koji su ucili skolu da to rade. ljudi koji imaju iskustva u tome sto rade? zasto ih upisujete tamo ako nemate poverenja u njih, ako vam je potrebno da u tom smislu nadzirete svoje dete?
I ne slazem se sa tim da deca treba da uce od rodjenja materije koje ce ceo zivot uciti. vreme do skole je jedino vreme kada covek u zivotu nema obaveza. ceo zivot ce raditi, ovo ili ono, po ceo dan obaveze.....ima vremena i za klavir, i za engleski i za matematiku, sport..... sta god!
"Dete je dete da ga volite i razumete"

cufta :: U sta se bre pretvorila ova tema? Pa nisu vrtici i jaslice kao ni skole zatvori. Tamo rade ljudi, ljudi koji vole to sto rade, ljudi koji su ucili skolu da to rade. ljudi koji imaju iskustva u tome sto rade? zasto ih upisujete tamo ako nemate poverenja u njih, ako vam je potrebno da u tom smislu nadzirete svoje dete?
I ne slazem se sa tim da deca treba da uce od rodjenja materije koje ce ceo zivot uciti. vreme do skole je jedino vreme kada covek u zivotu nema obaveza. ceo zivot ce raditi, ovo ili ono, po ceo dan obaveze.....ima vremena i za klavir, i za engleski i za matematiku, sport..... sta god!
"Dete je dete da ga volite i razumete"

vala stvarno ste zatrpali temu i otisli na siroko...meni je jedino zao sto dete budim za vrtic i pomisljam jadna...ceo zivot taj alarm..posle za skolu..pa posao...moje licno milsjenje je da je moje dete tamo naucilo mnogo vise nego da sam uzela neku zenu..ili da sam se kombinovala pa da je cuva ko stigne...prosto zivomo u takvom brzom i ruznom vremenu da malo vremena imas da pruzis,mislim na kvalitetno vreme ali zato kad uzmem svoje dete iz vrtica posvetim se do momenta dok ne legne....za sad ni jedna zamerka

POTPISUJEM BUBY!!!!!! Ti si rekla i ono sto ja nisam stigla da kazem!

Meni se nas vrtic dopao, ali moracemo izgleda da ga odlozimo Pisaću o tome u mom dnevniku. Ali inače je sve podredjeno deci a opet bar ono što sam ja videla ne deluju razmaženo. Mogu da se odaberu različiti termini dolaska i odlaska pa neki roditelji koji ne rade dovode i odvode decu u razna vremena. Ali pretpostavljam da će pošto ćemo mi dovoditi Vilenjaka u tipično radno vreme tada biti neka stalna ekipa dece. Časovi engleskog nisu obavezni nego kako deca hoće, ali kažu mi da obično u početku ne idu pa kasnije im bude interesantno kako se tu peva i igra se pa pridju. Najvažnije je da je Vilenjak zadovoljan, svidja mu se, naglašava da je on odabrao taj vrtić... Već se uklopio sa decom i hteo bi da ide po ceo dan... Stoga se sad nerviram što nam se opet odlaže kretanje u vrtić ali šta da se radi.

Bravo Simce, najvaznije je da je deci lepo. Nas matorce, ko sisa, ne idemo mi sa njima!!!!!

Kod nas isto mozes da dovedes dete kad hoces, oni sacuvaju dorucak, pa jede kad stigne. To mi je bilo super bas zbog ovog budjenja sto spomenu Bubisa, al moja Lenka, od kako je krenula u vrtic, budi se od uzbudjenja pre nas, pa je mm vodi kad krene na posao. Ako se uspava, ostavim je da spava, a ona kad shvati da je tata vec otiso, krene da place misleci da nece da ide... to je meni najbolja potvrda da je tamo sve ok, kakve, bre, kamere, pa taman da nemam sta da radim po ceo dan, ne bi se bavila time

Meni je super da se roditelji jako posvete djetetu, da stimuliraju njegov razvoj kako bi dijete tokom zivota ostvarilo svoj puni potencijal. Uchenje odmalena ne mora biti dosadno, dapache. Naravno da smo svjesni toga da ni akademski uspjeh, ni novac, ni fizichki izgled, ..., sami po sebi ne donose srecu. Ono najdragocjenije shto djetetu i roditelji i vaspitachi mogu dati, po meni, jeste samopouzdanje.
To nas dovodi do ovog:

Lily ::Ali, ne želim da prihvatim ništa što ja mislim da vređa dostojanstvo malog čoveka, i tu sam beskompromisna.
Čujem da u Bg vrtićima ima tzv"zatvor".Ćošak.Ne podnosim ni da znam za tako nešto, a tek ne da iko slično nad mojim detetom provodi.
.
.
.
Molim, da napišeš bar još jedan post.

I ono zalosno iskustvo koje je Mara danas navela.
Ja radim u inostranstvu i nemam uvida kakve su disciplinske metode po vrticima u Srbiji. Djecu ni u kom sluchaju ne treba ponizavati i izrugivati.
Nemam pojma Lily o kakvim skupim igrachkama prichash, ovde se smije ponijeti jedna mekana igrachka (tipa plishanog mede, zeke, mace), drzi se u djetetovom rancu sa presvlakom i djeca ih zagrle kad idu na popodnevno spavanje ili kad su jako uznemirena, ozljede se ili su nechim potreshena. Nema potrebe za donoshenjem igrachaka u vrtic.
Ovde vaspitachi cijene kad djeca donesu u vrtic neku svoju knjigu koju vole pa da se zajedno chita (a moze i roditelj da je chita, ne samo vaspitach), ili da je vezano za teme koje se obradjuju u predshkolskom. Ako svirate instrument rado ce vam ponuditi da jednog dana dodjete na pola sata i svirate djeci. Ili ako imate neko zanimanje da priblizite klincima kako se to radi (doktor, frizer, pekar). Roditelji mogu ponuditi pomoc pri pravljenju zavjese ili kostima za priredbe, a nema smisla da se uvrijede ako se njihova pomoc odbije.
Ovo shto pishesh za temperaturu i butine mi nema smisla, mozda se hladnoca na butinama ochitava, ali uzalud cebence preko istih ako je djetetu previshe podignuta majica i dzemper i shiba mu hladan zrak preko bubrega.
A jogurt je super nakon antibiotika, da shto prije obnovi floru i faunu u probavnom traktu.

Evo i mene da se pridruzim ponovo, jer kod nas ima novosti i to lepih !
Nakon jednog nemilog incidenta prilikom kog su moja deca iskoristila nepaznju vaspitaca u udarnom terminu kad dolaze roditelji i izasla sama u hodnik resena da idu kuci, i bure koju sam ja digla oko toga jer vaspitacica to uopste nije videla, nego su ih neki roditelji vratili u sobu, situacija se nekim cudom sama od sebe popravila. Vise se ne borimo sa oblacenjem i odlaskom, vec cupkamo kad cemo da krenemo . Visnja je prelomila a brat je prati, i negde sam duboko u sebi verovala da ce tako biti i to mi je moram priznati donelo veliko olaksanje. Oni iz vrtica sad izlaze siti, raspolozeni, i orni da idu ponovo.
Vidim da je Lily u svom maniru ovde dobro zaprasila i posto ja pamtim i neke njene daaaavne postove znam da je sve sa ciljem razmene iskustava, i stvarno meni je ova tema bas zanimljiva pa sto vise razlicitih dozivljaja iste to bolje. Mene npr interesuje Lily kako uspes da svom detetu ispunis dan u tom uzrastu, tj da se tako izrazim da ga istrosis. Jer sam ja kod moje dece uocila jos davno tu potrebu da provode vreme u drustvu, i da koliko god se ja trudila u nekom momentu im zaista postanem bas bas dosadna. A trudim se, zaista, kao i svako od nas. I pitala si me zasto ne placamo nekog da ih cuva, pa bas iz ovih razloga koje sam sad navela. Njima je potrebno da promene zidove, okruzenje, ljude, i koliki god otpor pruzali u pocetku, ja znam da ce iz toga samo dobro proizici. Ja zelim da oni nauce da odredjuju svoju poziciju u drustvu, u odnosu na vrsnjake, da pronalaze sebi zanimaciju i kad ih na to ne usmerava neko drugi, odrastao, vec da funkcionisu u grupi. I ne samo da funkcionisu vec i da tu pronadju zadovoljstvo.
Nas je vrtic, mogu slobodno reci, prosecan beogradski vrtic. Spolja ok, iznutra moze i bolje, i prenatrpan sto se dece tice. Najbilizi nasem mestu stanovanja, sto je sa blizancima i te kako bitno. Vaspitacice...pa u pocetku nisam bila zadovoljna, ali to je do mene, ja sam se i sama jako tesko prilagodila njihovom polasku u vrtic pa mi nista nije odgovaralo. Ogresila sam dusu, deca ih bas vole, spominju, cisti su, animirani, siti i nista vise od toga nama i ne treba. Jelovnik je ok skroz, virsle i pastete nemaju, mada ja mislim da ponekad i to treba da dodje na red, jer je bolje da im dam nekad nesto i da probaju da ne bi dosli u situaciju da sutra na nekom rodjendanu trpaju "zabranjeno voce" vec da sve bude zastupljeno, ali da im se ne stvara navika. Ribu jedu jednom nedeljno, svaki dan druga vrsta mesa, povrce raznovrsno, dorucak palenta, proja, juneci ramstek, hleb i dzem, popara, namazi razni sa ribom ili sirom. Jedino mislim da bi voce moglo biti raznovrsnije, ali trudim se to kod kuce da nadoknadim.
Igracku nose po nekad neku, kao sto Shizi rece, mekanu, plisanu, i daju im kad su na prilagodjavanju da ih grle, spavaju sa njima i slicno. Sem toga ne nosi se nista.
Kazna kod nas u grupi nisam cula da postoji, mada moja deca znaju za kaznu, jer je moje stanoviste da neke granice moraju da se znaju. Najcesce su bivali kaznjeni kad su dovodili sebe u fizicku opasnost, a posto sam ja sama sa njima stalno, naravno da nekad ne mogu da postignem da ih sadrzim, sklonim, i slicno. Kod nas tu nema kompromisa, na prvom mestu je da sa njima nemirnima nepovredjeni proturimo dan pa sve ostalo.
Npr ovaj opis vrtica koji je Era dala deluje mi skroz odlicno, i rekla bih da je to pravi moderan privatni vrtic. Negde sam citala da Luca voli da uci i uziva na casovima i super je kad roditelj prepozna takvu potrebu kod svog deteta. Kod nas u vrticu nema nikakvih casova, barem ne za sada, a ja bih volela i sto duze, jer ja zelim da se oni samo igraju, igraju, igraju, a ako vidim da naginju tome da uce na neki drugi nacin, naravno da cemo i tu opciju razmotriti.
Sve u svemu, zadovoljna sam, narocito od kako su oni postali zadovoljni .
Meni se Lily cini da ce i tvoje dete biti zadovoljno, cak i prosecnim vrticem, jer mu drustvo sigurno treba. A tebe boga mi ceka prilagodjavanje, koje je, moram ti reci iz prve ruke, nekad bas tesko za nas mame .
Pozdrav!

NEcu mnogo da se bavim ovim sto ste pisale...ja cu Lolu dati na leto u jasle..znaci 16 meseci...prvo ja ovde nemam izbora mislim na izbor jaslica i vrtica ima po jedan od svakog i to je to..drugo mislim da se mnogo mnogo komplikuju stvari oko polaska biranja i svega ostalog...ja sam isla u madjarsko zabaviste..iako nismo madjari.Tamo su me poslali da bih naucila madjarski,da,da isto tako i moj brat i sta nam fali...imam divne uspomene iz zabaviste ili vrtica kako vam drago.Vaspitacice znam ko su i radije bih platila tamo nego da mi dolazi neka zena koja ce mi uciti dete nesto sto se meni ne dopada.Hocu da mi dete ide u kolektiv da se druzi sa drugom decom da se igra i uci..videcemo kako ce ici ali to je neki moj plan :)