Odbrojavanje- fsh/ poor respond/ donacija

Neno, ana
Papire sam poslala krajem maja, početkom juna, ali su ih zagubili. kad sam slala nove u oktobru, navodno su obećali da će mi dati termin prema prvim papirima, ali sam mislila da su zaboravili. Viš da nisu Bravo za Slovence

Bravo, bravo

Struzzo, ne da si u pravu, nego nemam reči. Samo mi je prijalo da se malo odmaknem od stvari koje mi nanose bol.
Kao kad si neuspešan u nekoj oblasti života i povučeš se da ne bi gubio životno samopouzdanje. I na hor sam išla par meseci samo dok nisam ukapirala da sam uspešnija na strani publike.
Ali da to čuči u nekoj pregradi u duši, čuči...Već sigurno mesec dana mi nije pao Maribor na pamet. Do skora sam se pitala kad li će pismo, a sad ni to.
Zamislite koincidenciju današnju, mali znak pored puta Prosto moram da podelim sa vama...
Šetam se Bulevarom i tražim cipele koje sam videla da su snižene a merkam ih od oktobra. Prolazeći groz vrevu i more užurbanih ljudi krajem oka spazim baku u marami kako sedi na ulazu u u neku zgradu. Vratim se par koraka da joj dam neki dinar i posramljena, vadeći novčanik, shvatim da baka ne prosi već prodaje nešto na kartonu.
I tad ih ugledam...male bele bebeće patofne heklane rukom. Starinske...u koje su nekad bebice obuvali, kao sa slika iz našeg detinjstva. Grunulo je odnekle iz mene pravo u srce i u oči...
Jedva sam se suzdržala da se ne rasplačem. Gde još taj belaj, da stresiram bakicu. Naravno da sam ih kupila, ne znam zašto, ali jesam. Pomešanih osećanja, kao da nešto krijem, sam ih strpala u torbu i pobegla glavom bez obzira. Cipele su mi posle toga privremeno vratile osmeh na lice jer nisam baš pepeljuga i ne nadjem uvek moj broj .

Ulazeći u zgradu u sandučetu me sačeka veliki koverat iz Maribora.

Teško bih podnela još jedan poraz.

Procitah i reci nestadose ,mogu te samo jako

anna ::

orline ::...i vidjenje sa komšinicom annom su dvije stvari koje nikad nisam uradila

samo te čitam!

koje ste vi

orline ::Struzzo, ne da si u pravu, nego nemam reči. Samo mi je prijalo da se malo odmaknem od stvari koje mi nanose bol.
Kao kad si neuspešan u nekoj oblasti života i povučeš se da ne bi gubio životno samopouzdanje. I na hor sam išla par meseci samo dok nisam ukapirala da sam uspešnija na strani publike.
Ali da to čuči u nekoj pregradi u duši, čuči...Već sigurno mesec dana mi nije pao Maribor na pamet. Do skora sam se pitala kad li će pismo, a sad ni to.
Zamislite koincidenciju današnju, mali znak pored puta Prosto moram da podelim sa vama...
Šetam se Bulevarom i tražim cipele koje sam videla da su snižene a merkam ih od oktobra. Prolazeći groz vrevu i more užurbanih ljudi krajem oka spazim baku u marami kako sedi na ulazu u u neku zgradu. Vratim se par koraka da joj dam neki dinar i posramljena, vadeći novčanik, shvatim da baka ne prosi već prodaje nešto na kartonu.
I tad ih ugledam...male bele bebeće patofne heklane rukom. Starinske...u koje su nekad bebice obuvali, kao sa slika iz našeg detinjstva. Grunulo je odnekle iz mene pravo u srce i u oči...
Jedva sam se suzdržala da se ne rasplačem. Gde još taj belaj, da stresiram bakicu. Naravno da sam ih kupila, ne znam zašto, ali jesam. Pomešanih osećanja, kao da nešto krijem, sam ih strpala u torbu i pobegla glavom bez obzira. Cipele su mi posle toga privremeno vratile osmeh na lice jer nisam baš pepeljuga i ne nadjem uvek moj broj .

Ulazeći u zgradu u sandučetu me sačeka veliki koverat iz Maribora.

Teško bih podnela još jedan poraz.

nije mi dobro posle ove tvoje priče što bi moja p. nana rekla-nimije dobro!
Nekad ...ali nije bitno.Drago mi je da si tu.

orline ::Samo mi je prijalo da se malo odmaknem od stvari koje mi nanose bol.
Kao kad si neuspešan u nekoj oblasti života i povučeš se da ne bi gubio životno samopouzdanje.....
I tad ih ugledam...male bele bebeće patofne heklane rukom. Starinske...u koje su nekad bebice obuvali, kao sa slika iz našeg detinjstva. Grunulo je odnekle iz mene pravo u srce i u oči...
Jedva sam se suzdržala da se ne rasplačem......

Ulazeći u zgradu u sandučetu me sačeka veliki koverat iz Maribora.

Teško bih podnela još jedan poraz.

Već smo pričale ti i ja na ovu temu...toliko razumljivo. Znala sam da ti je to bilo potrebno da se distanciraš, kao što je i meni, i svima nama...samo su nam različiti odbrambeni mehanizmi, ovakvi i onakvi, slabiji i jači...
I ja sam skoro imala jedan divan san. Sanjala sam jednu bebanu, devojčicu kako je presvlačim...ona onako razgolićena je mahala rukicama i nogicama...sećam se da sam tako jasno osetila miris njene kože. Ne znam...nadam se...bojim se da se ne ušuškam, bojim se, bojim ponovnih razočaranja...
I ja mislim da bih teško podnela još jedan poraz, ali sećam se da sam i to već jednom rekla. Nisam ranije znala koliko sam jaka. Nisam verovala u to. Volela bih da više nikad ne doživim, da nijedna od nas ne doživi više nijedan poraz.
Zato sam skoro čitajući dobre, stare Šekspirove drame, između ostalog i Hamleta pročitala ovu fenomenalnu misao...najvažnije je biti spreman... za sve, dobro i loše...to je to.
Izvinite, malo sam setna večeras...

Struzzo ::
Izvinite, malo sam setna večeras...

Orli samo prati znakove pored puta!
zaista pale!
Zoxa ce ti potvrditi, kako smo setajuci Pragom nailazili na znake... i eto....

Ori, Strule, samo da vas ljubnem!

Ori mnogo si me bre sad rastuzila. Najvise me pogodio onaj detalj gde strpas patofnice u torbu i pobegnes. Kako su mi to poznati osecaji i postupci.

Veruj u znakove pored puta. Nista nije slucajno.

Moja sestra je kao i svaka seka sve bebece stvarcice uredno pakovala i slala za mene jos dok se nisam udala. Vremenom su se stvari podobro nakupile i za decakak skolarca a i za devojcicu.

Ja ih nikada nisam dirala. Imala sam totalnu blokadu, osecala sam da ne treba da dodirujem te male plisane benkice, da mi nije dato da uzivam u tome. Cak sam u svom ocaju htela i da ih dam nekome.

Ovog meseca sam prvi put za sve ove godine pootvarala sve fioke i pocela da gledam stvarcice, da ih dodirujem slazem i uzivam u njima.
To je bio deo mojih psiholoskih priprema za VTO. Da dodirnem decje stvari i pocnem da razmisljam o tome da to nije samo primanje hormona, vadjenje jajnih celija, beta manja od jedan vec put ka stvarnoj bebi.

Nisam ni slutila da sam u tom momentu verovatno vec bila trudna.

Zato oriska hrabro izvadi patofne iz torbe i stavi ih na vidno mesto. Imas i ti pravo na to.

Jeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee, pa ovo je divna vest!!!!!!!!!! Bravo Boki, bravo!!!!!

bokice!!!???????????
i ja citam i ne verujem! citam ponovo! ma jeste bokica je trudna! cestitam! pricaces podrobno detalje sigurna sam....
a bas sam se pitala gde si... htela da pitam devojke za tebe.... onda sinoc na fejsu videla nablin omaz... i tebe medju svima kojima je uspelo! posumnjah tad nesto ali evo tak sad se uverih!!!!!!
divnooooooooooooooo!
neka je sa srecom, zasluzila si!

Bokice i ovde da da poskočim, mada sam to već uradila na koracima.
Bokica je to pre neki dan stidljivo provukla na Koracima, i da neko ne pomenu na jutrima njenu trudnoću, ne bih ni znala.




Kakav novogodišnji poklon, čoveče...

Mogla bi nam stvarno malo detaljnije opisati

-------

https://kutak.forumotion.com/viewtopic.forum?t=1754