Za verujuće...

Kako u medicini za svaku bolest imamo određeni lek, tako i za mnoge bolesti, tj. protiv njih, postoji molitva. Za one koji veruju, a želeli bi da još nekako pomognu našoj Maji, evo pročitajte u njeno ime

Ja volim psalme davidove koji su pesme -molitve i koje su melem duši mojoj u teškim i tužnim vremenima a u svakodnevnom životu izvor nadahnuća...
Molim se svojim rečima i izlivam svoju dušu i hvalu kako znam i umem. Molim se gde god osetim potrebu pa i u autobusu dok putujem ali najviše volim da sa Bogom budem u svojoj kući na kolenima.

Molitva svojim recima je najiskrenija, prava, iz srca, iz duse!

Mirjana :: Molitva svojim recima je najiskrenija, prava, iz srca, iz duse!

Happy za tebe https://www.youtube.com/watch?v=lhrO8M9SuSQ inace moj omiljeni psalm

Loza Sv Simeona u M. Hilandar

Na visini zadatka Miro evo i ja sad procitah akatist Sv.Simeonu

Jedne hladne veceri za vreme Bozicnih praznika, decak od sest ili sedam godina stajao je pred izlogom jedne radnje. Nije imao cipele, a odeca mu je bila sva u ritama. Jedna mlada zena, koja je tuda prolazila, zapazila je ceznju u njegovim svetlo - plavim ocima. Uzela je dete za ruku i uvela ga u radnju. Tamo mu je kupila nove cipele i toplu odecu.
Izasli su ponovo na ulicu i zena rece decaku: "Sada mozes da se vratis kuci i neka ti je srecan praznik." Decak je pogledao u nju i pitao:" Da li ste vi Bog gospodjo?"
Ona se osmehnula i odgovorila: "Ne sine ја sam samo jedno od njegove dece." Decak na to rece: "Znao sam da ste u nekakvom
srodstvu."


''Ако Рај није у самом теби, никада нећеш ући у њега.''
''Волети, значи видети човека онаквим каквог га је замислио Бог.''
Ф.М. Достојевски

Miro,

Iz današnjeg prologa.Nešto me se baš dojmilo

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса посред фарисеја и књижевника и то:
1. како се Он труди да дигне фарисеје и књижевнике и да их спасе, а како се они труде да Њега оборе и убију,
2. како Он жели да исправи сваку њихову помисао и реч, а како они желе да искриве сваку Његову помисао и реч.
3. како је Он жалостан што не може да их оживи, а како су они жалосни што не могу Њега да умртве.

E pa Miro, ti bi mogla pod ruku sa mm. On mi svako jutro pročita Prolog, ili uveče za ujutro

Meni je to prvi program koji se otvara kad se pali komp

ПОУЧНА ПРИЧА ЗА ДЕЦУ И РОДИТЕЉЕ

Прича о два чувара

Некада давно децу су чували анђели. Пазили су да не падну с трешње, да се не убоду босом ногом на трн, да се не оклизну у потоку, да не залутају у шуму...

Ако би се анђео чувар превише занео песмом птица или мирисом цвећа дешавале су се мале незгоде. Али, то је било ретко.

Захвална деца желела су да загрле и пољубе Бога, па су скакала да Га дохвате. А пошто је било толико тога на чему треба захваљивати деца су скакала по цео дан, а њихова весела граја чула се до седмог неба.

А онда... Е, онда су њихови родитељи продали кућу у селу и купили станчић на спрату у граду. Добри анђео је учио децу да на свему, па чак и на томе, треба да захвале Богу, али – комшијама се то није свидело.

Тата је хтео тишину кад дође с посла, а мама се много секирала због новог намештаја.

А деца ко деца, чисте душице – захваљивала би Богу по цео дан! Тако их је учио анђео.

Наљутише се тата и мама – дадоше анђелу отказ! Траже бољег чувара – неког ко ће да смири децу. Не прође много – примише другог у службу.

Да је црн – црн је, да је ружан – ружан је. Ни рогови му не фале. А реп – кус.

Са сточића скиде „досадну“ породичну икону, а уместо ње стави чаробну кутију. А кутија свира, пева, шарени се! Притиснеш ли једно дугме – видиш слонове у Африци, друго – већ си на дну мора, на трећем трче за лоптом, на четвртом јављају какве су цене на пијаци...

Седе деца ко кипови, не чују се, не дишу, прескачу ручак (или домаћи), али скупоцене нове столице више не. Сви су мирни и задовољни – и деца, и родитељи, и комшије.

Изгледа да црни чувар нема мане. Али, ипак има – много се плаши крста! А његов бели претходник научио је децу да се крсте. Шта ако саставе три прста и... О, не! То не сме да се деси!

Зато им је поставио још једну чаробну кутију, у спаваћу собу. И малу телефонску у џеп. Све типка до типке!

Да три прста никада не буду слободна за крст!

А бели анђео још увек лети око прозора. Јер много воли децу. Чак је успео да се прикраде и да на чаробне кутије за замрзавање деце убаци по једно своје дугме.

Па ако га неко дете случајно притисне отопиће се и моћи ће опет да се крсти, да трчи, да ради, да воли, да дели, да запева Богу, да полети молитвом до самога неба!

На том дугмету пише – искључи.

„Светосавско звонце“ бр.2/2011.

anak ::A u stvarnosti-sve me boli. Duša koja bi trebala pripadati Bogu-najviše.

Tako se ja, na žalost, osećam ovih dana.

Mirjana ::Iz današnjeg prologa.Nešto me se baš dojmilo

СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Господа Исуса посред фарисеја и књижевника и то:
1. како се Он труди да дигне фарисеје и књижевнике и да их спасе, а како се они труде да Њега оборе и убију,
2. како Он жели да исправи сваку њихову помисао и реч, а како они желе да искриве сваку Његову помисао и реч.
3. како је Он жалостан што не може да их оживи, а како су они жалосни што не могу Њега да умртве.

Hvala što si ovo napisala ovde, Mirka!

Marija, dobrodošla na ove strane.

Marija, baš dobra priča

Moj skromni doprinos:
" Истински пост подразумева промену срца и воље, повратак Богу и долазак кући, као што је учинио блудни син вративши се у очев дом. Према речима св. Јована Златоустог "Поста не треба да се придржавају само уста", каже он, "него и око, и ухо, и ноге, и руке, и остали делови тела; око се мора уздржати од недоличних призора, ухо од злобних гласина, руке од неправедних дела". "Бескорисно је уздржавати се од хране", примећује св. Василије, "а препуштати се оштрој осуди и клеветама". "Не једете месо, али прождирете своју браћу". То исто се наглашава и у Триоду, посебно током прве седмице поста.
Ако га одвојимо од молитве и од примања Св. Дарова, ако није здружен са делима састрадања, наш пост постаје фарисејски. Такав пост не води покајању и радости, него гордости, унутрашњој напетости и раздражљивости.
Пост и молитва би, са своје стране, требало да буду сједињени са милостињом - са љубављу према другима која се испољава у практичном облику, у делима састрадања и праштања. Осам дана пре почетка Великог поста, у Недељу Страшнога суда, у Јеванђељу се чита Парабола о овцама и јарадима (Мт. 25,31-46) која нас подсећа да на будућем Суду мерило неће бити строгост нашег поста, него помоћ коју смо указали онима којима је била потребна. Према речима Триода,

"Знајући заповест Господњу, нека то буде начин нашега живота. Нахранимо гладног, напојмо жедног, обуцимо нагог, примимо путника, посетимо заточене и болесне. Тада ће Судија целе васељене чак и нама рећи: Дођите благословени Оца Мојега, наследите Царство које вам је припремљено.

У сваком тренутку нашег уздржања, морамо имати на уму савет св. Павла да не осуђујемо оне који посте мање строго од нас: Који не једе, нека не осуђује онога који једе (Римљ. 14,3). Исто тако, сећамо се Христовог прекора због јавног показивања молитве, поста или милостиње (в. Мт. 6,1-18). Триод се често позива на оба ова одломка из Светог Писма:

Погледај добро, душо моја, да ли постиш? Онда немој презирати ближњег. Да ли се уздржаваш од хране? Онда немој осуђивати брата.

...само они који су посредством уздржања научили како да контролишу свој апетит могу да цене потпуну славу и лепоту коју нам је Бог дао. Ономе који ништа није окусио током 24 часа и једна маслина учиниће се веома хранљивом. Кришчица обичног сира или тврдо кувано јаје никада нису тако укусни као на васкршње јутро, после седам недеља поста.

Sofka ::Happy za tebe https://www.youtube.com/watch?v=lhrO8M9SuSQ inace moj omiljeni psalm

Mila moja Sofka, hvala ti! Odmah sam pogledala i uživala nikako da ti zahvalim

Počeo je Časni post Nadam se da će nam svima doneti smirenje. I radost.

I ja se nadam da hoće

Kako ide post cure nek je na zdravlje i spasenje danasnji pricest
Evo mali doprinos,ja se najezih
https://www.youtube.com/watch?v=coOzpk7gFrI
cure

Hvala Bogu, ovaj post me uči mnogim stvarima i osećajima sa kojima pre nisam imala volje i strpljenja da se susretnem. . Pričest mi je lek. Juče bili u Sarajevu, u crkvi Preobraženja na Grbavici. Renovirana je, ma prelepa, akustika božanstvena, kao da anđeli pevaju . Postaviću par sličica na putovanjima

Iz današnjeg prologa

РАСУЂИВАЊЕ
Кад су мученика Крискента, племића Мирликијског, извели на суд, судија га дуго саветоваше, да се поклони идолима. Па кад у том ништа не успе, он најзад рече Крискенту: „поклони се само телом, а душом клањај се твоме Богу!" На то му честити Крискент одговори: „не може тело чинити ништа независно од душе, које му је покретач и вођ". И за то би Крискент убијен.—Јасна поука, да хришћанин не може бити дволичан. И још једна више: да хришћанин има дужност и телом служити своме Творцу, а не само душом. Овим се опровргава и лажни став неких хришћана, који телесно живе као незнабошци, а међутим хвале се, да они душом верују у Бога и љубе Бога. Они деле себе у двоје, и стављају се у службу два господара, иако су најсветија уста то огласила за немогућност.

Opet iz današnjeg prologa
Сви који побожно хоће да живе уХристу Исусу,
биће гоњени (II Тим, 3, 12; Дела Ап. 14, 22).
И Господ Исус ово је прорекао, и Својим примером доказао. И апостоли су ово рекли, и својим примером доказали. И сви богоносни Оци Цркве, исповедници и мученици, ово су рекли, и својим примером доказали. Треба ли онда још сумњати, да се кроз тесна врата улази у Царство Божје? Треба ли и за час недоумевати, да нам кроз многе невоље ваља ући у Царство Божје? Не, ту више нема никаква основа нити оправдања сумњи. Може ли овца живети међу вуковима и не бити од њих нападата? Може ли, свећа пламтети усред изукрштаних ветрова а не бити повијана тамо и амо? Може ли благородна воћка расти украј друма а не бити сметана од мимопролазника? Тако ни Црква побожних душа не може не бити гоњена, и то гоњена: од незнабожаца, од идолопоклоника, од јеретика, од одступника, од страсти и порока, од греха и безакоња, од света и демона. Исто тако нити једна побожна душа не може остати без гоњења, било спољашњег било унутрашњег све док се не растави од тела и света. Може неко и противити се овоме и доказивати друкчије по своме рачуну и по својој логици. Но ту не помаже ни разум ни логика једнога човека: хиљаде распетих говоре другчије, и хиљаде спаљених вичу друкчије, и хиљаде исечених доказују друкчије, и хиљаде потопљених сведоче другчије. О браћо моја, хришћанска вера је силна не само кад се слаже са чулним разумом и чулном логиком него и кад се (и баш нарочито кад се) противи чулном разуму и чулној логици. Који хоће побожно да живе, биће гоњени. То апостол прориче у почетку хришћанских векова, а двадесет хришћанских векова одају многогласни ехо, који потврђује истинитост пророчанства.