USVAJANjE od prikupljanja dokumenata do dobijanja podobnosti

Hvala Snedra. Eto zavrsi se i to poglavlje, na moju veliku radost.

Čestitam Ambra na podobnosti! I da što pre dobijete vašeg mališana!
Kod nas sve nekako traljavo ide od početka. Ali nadam se da će uskoro da stigne ta podobnost. Evo već osam meseci je prošlo od predaje dokumenata. A u ministarstvo su nam poslali dokumentaciju još u septembru. I nikakvih vesti još uvek...

Lilli hvala. Da ti kazem, ni kod nas nije bilo nista bolje. Deset meseci tacno nam je trebalo da dodjemo do podobnosti. Sve je islo traljavo, polako, za sve smo morali da ih zivkamo, obilazimo... meni se smucilo. Ali na kraju se sve zavrsi. :)

Čestitam Ambra :)

Mi smo ''bolji" od vas - 11 meseci čekanja na podobnost. Mada je bilo i ovde još i "boljih". Važno je da na kraju ipak stignemo. A vama želim da sada ono vreme do dobijanja deteta ne bude dugo kao što nije bilo ni kod nas.

Hvala Simona :)

Lili, mislim da treba da zovete Ministarstvo i proverite da li ste dobili podobnost.
Srecno!!!

Evo i ja se oglasim.Pratim vas vec neko vreme i da mi nije vas,mislim da nikada ne bi uspela da skupim hrabrosti i krenem u proceduru usvajanja.Vi ste divne osobe i drago mi je sto postoji kutak gde mogu da pobegnem i dobijem volju i krila da nastavim dalje.Nazalost sve nas muci ista muka ali se nadam da cemo,vrlo brzo,stici do svog cilja.

Evo i ja se oglasim.Pratim vas vec neko vreme i da mi nije vas,mislim da nikada ne bi uspela da skupim hrabrosti i krenem u proceduru usvajanja.Vi ste divne osobe i drago mi je sto postoji kutak gde mogu da pobegnem i dobijem volju i krila da nastavim dalje.Nazalost sve nas muci ista muka ali se nadam da cemo,vrlo brzo,stici do svog cilja.

Srecno Gogili. Samo uporno i strpljivo.

Pozdrav Gogili, dobrodošla! Drago mi je da nas je sve više. Želim ti puno sreće i da što pre ostvariš svoje snove!

...pridruzhujem se lepim zheljama i pozdrav veeeliki za sve hrabre mame ovde i vashu dechicu!

Hvala vam devojke,puno mi znaci sto imam nekoga da me bodri,podrzi.Od kako smo mm i ja resili da usvojimo dete,naisli smo na puno negativnih komentara.Ja ne razumem te ljude....umesto da nas podrze oni kao da zele da budemo nesrecni.Pricam o nama veoma bliskim ljudima.Ja ne zelim da me neko sutra tapse po ramenu i kaze kako sam ucinila humano delo,samo zelim da to dete gledaju normalno,kao ljudsko bice a ne kao vanzemaljca.Ali da ne sirim temu.....pocela sam sa skupljanjem dokumentacije i odmah udarila u zid.Da li je moguce da niko od nadleznih ustanova nije iole upucen u ovakvu proceduru.Negde sam procitala na forumu da ljudi pitaju cudna pitanja poput jeste li vec nasli dete itd.Mene su to pitali apsolutno svi gde sam pokucala za neki papir....

Nas je to pitala sudija koja nam je davala uverenje o poslovnoj sposbnosti. Posle nam je objasnila da kada se konačno zasniva usvojenje ponovo se vadi ista dokumentacija (jer sve zastari pošto su nam službe ažurne). U svakom slučaju, meni ta pitanja nisu ni bitna. Više me je umorio psihijatar u DZ kada smo uzimali zdravstveno uverenje, pošto je bio začuđen time da želimo da usvojimo dete, onda nam je pričao o tome kako je u prirodi muškaraca da što više rašire svoje potimstvo...
Ali kada krećemo u ovu priču već smo svi spremni na predrasude. Ponekad je bolno, kada su to ljudi iz najbliže okoline, ali možda nam to pomogne da isfiltiramo ljude oko nas. Sa druge strane, meni neki bliski ljudi su u početku imali predrasude, medutim trudili su da se bolje informišu i shvate usvajanje, tako da su mnoge njihove predrasude razbijene.

Da...psihijatar je posebna prica.Mene je pitao za pol deteta koje bi zeleli i zasto bas taj pol,pa je usledilo pitanje da li znam koliko parova usvoji dete da bi ga seksualno zlostavljali....ja zgrozena i ostavljena bez teksta...nisam znala sta da kazem.Pa da li je moguce da ima i takvih ljudi?na kraju sam mu rekla da smo zato tu,da on ustanovi da li smo normalni ili ne.Da li neko zna kakav je to papir i uprave prihoda,sta tacno treba da trazim jer ni oni verovatno nemaju pojma sta mi treba.

Trebao je papir iz poreske uprave, dokaz da ne postoje dugovanja (poresko uverenje) i iz katastra nepokretnosti uverenje o imovini.

Hvala Lilli😘

Gogili,
srećno

Mene su nekad iznenadile predrasude, nekad što ih nema. Nekad mi je nedostajala podrška, nekad sam je dobila tamo gde je nisam očekivala. Što kaže Lili to nam pomogne da isfiltriramo ljude oko nas. Pravi prijatelji vremenom shvataju usvajanje, oni koji ne shvataju, shvataju manje i nisu toliko pravi. Uglavnom ovo je jedan dug put, divan i težak istovremeno.

Što se psihijatra, psihološkinje takodje u domu zdravlja tiče, mi smo imali sreće. Nikakve predrasude nismo slušali, naprotiv ti razgovori su nam bili korisni kao i što treba da budu. Da li ste vi odredili pol deteta? Ako je tako možda da preispitate tu odluku... Što budete otvoreniji pre ćete doći do deteta. Takodje i da ste biološki roditelji, sudbina bi odlučivala o polu deteta, zar ne?! Nekad ona zna bolje. Mi smo i jedno i drugo nekad više želeli devojčicu ali naveli smo pol nebitan, upravo razmišljajući tako, pa da je bila i trudnoća ne bismo 'naručivali' dete. I dobili smo sina. Iz ove perspektive ne mogu da zamislim sebe drugačije nego kao majku dečaka, obožavam mog mališana i sve što je vezano za njega pa i pol/rod i ne mogu da shvatim da sam ikada želela devojčicu.

Simona Secam se da si zelela devojcicu bila je na avataru a iz prikajka decak ... I ja bi rekla za pol da je nebitan ...jedino doba za koje ste se odlucili tj po godinama se odredjuje . 
Na Te sitnice treba obratiti paznju . Mozda je zato i bilo komentara

Da, mislila sam da je na avataru devojčica a kad sam kasnije kad je Viktor već došao tražila novi avatar videla sam da se ta slika zove 'mali vilenjak'. Znači sve vreme na avataru je bio dečak

Komentar psihijatra je svakako van pameti pa ne mogu ni da ga komentarišem. O godinama deteta se svakako odlučuje no koje god godine su u pitanju takav komentar ostaje van pameti. To može i da se menja, znači da odredite godine deteta a kasnije da podignete granicu. U svakom slučaju te godine se ne odredjuju dok se ne prodje škola roditeljstva a ta škola je još jedno preispitivanje, mogućnost da se još prošire znanja, za nove razgovore... tako da ono što pre mislite i posle može takodje biti drugačije. Ima prednosti i kad je dete malo i kad je veliko. Kad je malo duže je sa vama, to je sličnije klasičnom roditeljstvu. Kada je veće prednost je što zna da je usvojeno. Mi nikad nismo imali čas da suočavamo našeg mališana da je usvojen jer se on sećao časa kad smo došli. Opet on sa nešto preko tri godine mnogih stvari nije bio svestan i imali smo dosta nekih previranja oko vezanosti za hranitelje, za selo jer mi živimo u gradu... Kod još veće dece ne mora ni to da bude problem jer su ona svesnija prednosti roditelja u odnosu na hranitelje. Ali dosta zavisi od karaktera deteta. Nama su ta adaptacija i prve godine bile stresne ali sada posle tri ipo godine i u školskom periodu roditeljstvo nam je pesma, možda je faza ali traje i nadam se da će potrajati. Kod nekog deteta opet bude lakši taj prelaz i prvi period ali neki problemi se jave kasnije. Ali to je taj put koji se prelazi i sve je mnogo lakše i smislenije kad je dete tu nego dok se čeka i bori sa državom i socijalnim radnicima.

U pravu si Simona,mislim da pol nije toliko bitan.Tu vagaju male nijanse zasto zensko zasto musko.Ranije kada sam razmisljala o trudnoci nije mi ni padalo na pamet koji pol,samo da izguram i da sve bude u redu.

Gogili, srecno! Sta reci na pitanje jeste li vec nasli dete? Pa gde se to tako lako nalaze deca, o svasta s ovim narodom! Za pitanje psiha o zlostavljanju tek reci nemam, mozda zele da vide reakciju. Kako god, da vam ovaj put ne bude tezak i da uskoro grejete jedne male rucice!

Ja moram da priznam da mene predrasude zabavljaju. Slusam tako razmisljanja drugih i sita se nasmejem. Juce odem kod interniste po neki papir i rec po rec dodjemo do price o usvajanju. Slozi ona facu, ja kazem recite doktorka sta mislite... cuti ona sekund pa na kraju kaze: pa jel vi znate kakva su to deca koja majka moze da ostavi? Ja kazem jeste doktorka, sve je to ostavljeno zbog viska masnih kolaca, nisu hteli da jedu pa su ih ostavili. I tako se nalupa gluposti zena da ja poceh da se smejem. Bi joj neprijatno pa zacuta.
Inace u jednom privatnom domu zdravlja gde smo vadili uverenje od psihijatra, taj isti je i nas pitao jesmo li vec izabrali dete. Moj muz je mrtav 'ladan rekao: jesmo doktore evo sedi ispred ordinacije i ceka nas a nama fali samo vas papir da smo normalni pa da idemo kuci.
I dok smo na pocetku reagovali i cudili se glupim pitanjima, na kraju smo dosli do toga da bez blama podyebavamo narod do te mere da im bude neprijatno od sopstvene gluposti.

Odgovoriti duhovito je uvek dobar način. Imali smo čitavu temu o predrasudama sa puno dobrih dosetki kako reagovati na besmislene komentare. Ono što meni predstavlja problem je kad izgovaraju predrasude detetu. No to je naš put pa i decu moramo da pripremamo. Nama je sreća da je Viktor izrazito duhovit i vickast i ja mu kažem da uvek okrene na šalu ako mu kažu nešto za usvajanje. Ali zato mora dete dobro da poznaje usvajanje i svoju priču pa da oseti kad ne treba da odgovori a kad treba, kako može da okrene na šalu i šta... Mi smo vežbali uobičajene predrasude i kako na njih odgovoriti. Znao je Viktor i mene tu da iznenadi. Ja sam išla tako da izigravam dete sa predrasudama a on da odgovara kako bi on pronalazio svoje načine a ne da mu ja sugerišem. Tako bih mu rekla da mu dete govori 'to ti nisu pravi roditelji' za nas i upitala šta on odgovara. On je hladnokrvno a onako istim tonom kojim sam ja komentarisala odgovorio 'pa i nisu'. Ja sam ostala bez teksta pa se nadam da će i dotično dete ako ga bude. Onda sam mu rekla 'ti ne znaš gde ti je prava majka' a on je odgovorio 'O znam, ona je u Kruševcu npr.' Onako odvalio je bilo koji grad koji uopšte nema veze nego eto samo da skine napast sa vrata. Ne znam da li tako odgovara zaista kada te situacije dodju ali valjda će se nekako snaći.

Simona ::Odgovoriti duhovito je uvek dobar način. Imali smo čitavu temu o predrasudama sa puno dobrih dosetki kako reagovati na besmislene komentare. Ono što meni predstavlja problem je kad izgovaraju predrasude detetu. No to je naš put pa i decu moramo da pripremamo. Nama je sreća da je Viktor izrazito duhovit i vickast i ja mu kažem da uvek okrene na šalu ako mu kažu nešto za usvajanje. Ali zato mora dete dobro da poznaje usvajanje i svoju priču pa da oseti kad ne treba da odgovori a kad treba, kako može da okrene na šalu i šta... Mi smo vežbali uobičajene predrasude i kako na njih odgovoriti. Znao je Viktor i mene tu da iznenadi. Ja sam išla tako da izigravam dete sa predrasudama a on da odgovara kako bi on pronalazio svoje načine a ne da mu ja sugerišem. Tako bih mu rekla da mu dete govori 'to ti nisu pravi roditelji' za nas i upitala šta on odgovara. On je hladnokrvno a onako istim tonom kojim sam ja komentarisala odgovorio 'pa i nisu'. Ja sam ostala bez teksta pa se nadam da će i dotično dete ako ga bude. Onda sam mu rekla 'ti ne znaš gde ti je prava majka' a on je odgovorio 'O znam, ona je u Kruševcu npr.' Onako odvalio je bilo koji grad koji uopšte nema veze nego eto samo da skine napast sa vrata. Ne znam da li tako odgovara zaista kada te situacije dodju ali valjda će se nekako snaći.

Snaci ce se,sigurno,svaka cast i za vas i za Viktora.Zasluzujete svu srecu!

Hvala na lepim rečima i željama Lela