Kako spava vaša beba

Kako prespavati noć?


Imati bebu nije nimalo jednostavan fizički i umni posao. Za ženu to predstavlja i potpuno napuštanje prvog (bezbrižnog) i drugog (trudničkog) stanja i prelazak u „treće” stanje ispunjeno protivurečnim osećanjima, dilemama, konfliktima, ali i emocionalnom ispunjenošću zadovoljstvom kakvu samo roditelji mogu razumeti. Oblast spavanja odojčeta, u nauci, za sada, predstavlja oblast nagađanja više nego znanja, sa neujednačenom stručnom literaturom (više esejističkom nego empirijskom). Ova oblast ujedno predstavlja aktivno polje sukoba dveju psihijatrijskih škola: psihoanalitičke i bihejvioralne, što se odražava kroz različite pristupe i savete o higijeni spavanja odojčeta. Iako obrazci spavanja predstavljaju više odraz temperamenta deteta nego načina roditeljstva, buđenje po desetak puta tokom noći spada u domen poremećaja spavanja i bebe i mame.
Deprivacija spavanja bebe utiče na spavanje mame i obrnuto, a deprivacija spavanja mame utiče na partnerski odnos mame i tate. Poremećaj spavanja onda postaje porodični problem.

Ukoliko je kod bebe poremećaj održavanja sna, često buđenje, otežano smirivanje i prelazak iz budnosti u lak san jedini manifestni problem (bez povećane dnevne razdražljivosti, poremećaja odnosa u dijadi majka-beba, motornih poremećaja, bilo kojeg regulatornog poremećaja), poremećaj spavanja odojčeta je sasvim pouzdan.

Buđenje na svakih 20-30 min. u drugoj polovini noći ima objašnjenje u skraćenju ukupnog trajanja faze plitkog i dubokog spavanja koje je kod odojčeta inače kraće nego kod odraslih, a faze plitkog spavanja dva puta su vulnerabilnije nego kod odraslih.

Otuda i češće i lakše buđenje. Kratkotrajna buđenja su dakle normalna i očekivana pojava, nakon kojih se beba samostalno uspavljuje. Ono što nije uobičajeno je da se beba često budi i ostaje budna nakon toga, a posebno ako po buđenju beba postane motorno aktivna („ide negde”).

Osim generalno povišene budnosti bebe, razlozi za čestim buđenjem mogu biti i zajedničko spavanje mame i bebe, pri čemu uplašena mama budi bebu čestim proverama. Iako mame čuju i najmanji šum koji beba proizvodi, misli se da je bezbednije da beba spava u ograđenom krevecu.

Drugi razlozi mogu biti u vezi sa rastom zuba, što možete prevenirati utrljavanjem lokalnih anestetika, zatim zapušen nos, žeđ, temperaturne razlike, pa i hrkanje mame.

Zbog svega, ako je to moguće, treba omogućiti bebi da spava odvojeno od mame u svom krevetiću. Bebe imaju potrebu za toplotom majke i komunikacijom sa njom, ali pre svega, beba ima potrebu za spavanjem kada je vreme za spavanje.

Postavlja se pitanje koje su to uzrasne granice kada ono što bebi u jednoj fazi razvoj prija i potrebno joj je, u drugoj fazi razvoja šteti.

Buđenje i noćni podoji su do četvrtog meseca imali biološku važnost za bebu, ali sa 11 meseci to predstavlja ponašanje koje se odvojilo od svog uzroka i predstavlja naviku koju održava majka, najčešće iz sopstvenih uverenja i strahova.

Od šestog meseca dete ima bolju termoregulaciju i uveliko uzima drugu (čvršću) hranu, tako da se potreba noćnog dojenja smanjuje na najviše jedno buđenje radi dojenja.

Posle šestog meseca (najkasnije do devetog) noćno dojenje je nepotrebno jer se očekuje da dete noću spava a ne da vari hranu (70% dece u uzrastu od 9 meseci spava najmanje 5h u kontinuitetu bez buđenja).

Međutim, razumljivo je i zašto majke ne prekidaju sa noćnim dojenjem. Bebin plač je neverovatno snažna draž (po inezitetu plač može dostići buku inteziteta pneumatske bušilice za razbijanje betona), i u mozgu majke predstavlja signal za lučenje mleka.

Uz sadejstvo materinskog instikta, strahova za zdravlje bebe i prirodne potrebe mame za snom, nastaje snažna pokretačka snaga za automatizovano nuđenje dojke pri prvom plaču bebe tokom spavanja.

Zbog svega, uspavljivanje sisanjem nakon buđenja treba prekinuti. Istina je da to bebi daje osećanje sigurnost, toplote, hranu (mada sa 11 mes. retko ima potrebu za pravim podojem), ali je ometa u razvoju i učenju samoumirivanja.

Ukoliko se u preteranom i prezaštićujućem roditeljskom ponašanju učvrste obrasci ponašanja deteta koji bi trebali da isčeznu na mlađem uzrastu, nastaje problem koji ometa detetov razvoj.

Poremećaji spavanja između prve i druge godine života bivaju udruženi sa lošim apetitom i zaostajanjem u rastu, razdražljivošću tokom dana, problemima u socijalizaciji i usvajanju razvojnih veština.

Dodatnu zabunu unose i medicinski pamfleti koji promovišu fizičko zdravlje deteta dojenjem do dve godine.

Problem sa takvim savetima je što su uvek generalni i ne poštuju individualni razvoj već su skoncentrisani na jednu ili dve varijable npr. imunološki status deteta i enzimska podrška, a zanemaruju sve ostalo, pogotovo emocionalni i umni razvoj, pa i činjenicu da mleko tada nema ni približnu hranljivu vrednost potrebnu detetu, a da su komunikativne sposobnosti deteta daleko naprednije, tako da ono sa majkom ostvaruje mnogo složeniji emocionalni odnos od onoga koji se dešava tokom dojenja.


Dakle, šta onda činiti kada se dete probudi?
Dve su mogućnosti. Kada ih pročitate, pre svega zapišite spisak koraka koji ćete preduzeti, kako se ne biste uspaničili na bebin plač, koji će se i pojačati na promenu dosadašnjih navika.

Prva mogućnost - ukoliko ne možete da tolerišete bebin plač već je uzimate u ruke, nunate, ljuljate dok ne zaspi, činite to sve dok se beba potpuno ne opusti („oklembesi”) i dublje ne zaspi.

Nestrpljivost i požurivanje samo doprinosi da nakon spuštanja bebe u krevetac ponovo začujete plač. A onda sve iz početka, ali svaki put sve duže.

Tek nakon 20-tak minuta nakon uspavljivanja beba ulazi u dubok san iz koga se teško budi. Ukoliko se tokom noći probudi, ponekad je dovoljno pomaziti je po leđima ili lagano pevušiti pa da se beba ponovo uspava.

Ovaj metod često pomaže, ali je nepouzdan i može pomoći u konverziji jednog načina uspavljivanja u drugi, a da se fragmentisano spavanja ne menja.

Dobra strana je što ne podazumeva nuđenje dojke, a podrazumeva uključenje drugog roditelja kako bi mama predahnula.

Tehnički, svaki od ovih postupaka predstavlja potkrepljujuću reakciju na bebino ponašanje, tako da se suštinski bebi ne pomaže bitno u učenju samouspavljivanja.

Naravno,ovaj metod se preporučuje roditeljima koji sumnjaju i pored dokaza o dobrobiti drugih metoda.

Druga mogućnost nosi gotovo sigurnu promenu noćnih obrazaca spavanja, u periodu od 3-5 dana, najduže do dve nedelje, u zavisnosti koje se bihejvioralne tehnike primenjuju.


Generalno, bihejvioralni terapeuti predlažu dva osnovna postupka:
a) primena pozitivnih rituala pre spavanja kao predvidljiv znak za umirivanje bebe, a povezani su sa pozitivnim interakcijama između deteta i roditelja. Kao posebno povoljan metod predlaže se masaža odojčeta ili deteta.

Osim promene obrzaca uspavljivanja i spavanja, primena masaže povezana je i sa pozitivnim efektima na učenje, rast, razvoj, jer umanjuje nivo stres hormona kortizola, adrenalina i noradrenalina, a dovodi do povećanja tzv. „hormona sreće” - serotonina.

Kod adolescenata pad bunosti primenom masaže registruje se i na EEG aktivnosti mozga. Kada se uvedu rituali kao signal pred spavanje, onda se i vreme odlaska na spavanje može pomerati ka željenom terminu. Pozitivni rituali se odvijaju van detetovog kreveca.

b) Trening samouspavljivanja, u svom izvornom doktrinarnom pristupu, isključuje roditeljske intervencije tokom spavanja. Podrazumeva stavljanje deteta u krevetac dok je još uvek budno („pospano ali budno”) i dopuštanje da se dete „plačući uspava”.

Tehnički, neintervenisanje roditelja, umanjuje ponavljanje „neprikladnog” ponašanja bebe u vreme uspavljivanja i spavanja. Plakanje, bes, pozivi deteta, moraju biti ignorisani potpuno (nemodifikovan program), izuzev ako je dete bolesno, povređeno ili nebezbedno.

Očekivano je da se tokom prve noći ponašanje dramatično pogorša (dugo plakanje, češće buđenje), ali se nakon 3 do 5 noći ponašanje dramatično menja.

Uspeh zavisi isključivo od doslednosti roditelja. Ukoliko roditelji budu reagovali na plač deteta, program postaje neefikasan i dolazi do pogoršanja, jer se plač i bes onda potkrepljuju.

Modifikovani program (za roditelje koji slabo tolerišu ponašanje deteta doživljavajući ga kao patnju, a ne kao učenje novog ponašanja) podrazumeva da roditelj može biti u istoj sobi sa detetom i mogućnost da verbalno ili dodirom uteši dete (ne duže od 60 sekundi u intervalima od 20 minuta).

Ove intervale treba produžiti kako roditelji postaju opušteniji. Iako preporučeni program može izgledati surovo, on je u mnogim državama sveta preporučen od strane pedijatrijskih asocijacija i dečjih psihijatara i pokazao se kao najuspešniji metod koji uči dete i pomaže mu u razvoju potrebnih veština, a roditelje odvaja od prezaštićujućeg ponašanja koje, ako pošteno analiziramo, nije ništa drugo nego nuđenje poruke detetu da nije bezbedno.

Danas sam u novinama (Politika) pronašla ovaj članak.
Možda nekom pomogne

Hvala

RTS emisija o spavanju beba

Jeste li budile decu nakon tri sata u prvim nedeljama života?

Meni je to nonsens, ali opet...Pedijatri mi rekli na otpustu da ga budim nakon tri-četiri sata max. A meni nešto žao, u stvari više mm i mami mojoj, pa dodjem kao dušmanka
Naravno ima perioda kad spava sat dva, ali nekad odvali i četiri.

Ispočetka sam i sat navijala, prvih par dana no nije trebalo, sam se probudio. Sad sam prestala. Ja bih najradije pustila prirodno sve, ali me malo brine jer je bio ispd 3kg na rodjenju, jedino zbog toga.

Mi našu bebu nismo budili. Ona je velika spavalica i ako se sama ne probudi ili nije blizu toga da se sama probudi nema svrhe da je budimo. Jednom prilikom smo je budili oko 25 minuta nakon čega je ona malo promrljala siku i nastavila spavati, pa se sama probudila nakon pola sata i jela normalno.
Mi pokušavamo uvesti neki red u to spavanje. Ona je već sa mjesec i koji dan izbacila jedan noćni podoj, zaspe oko 20-21h i probudi se oko 3-4h. E onda su nas počeli mučiti grčevi pa je ona tek zaspala oko 23-24h pa se budila u 4h dok mm nije jedno veče dao dudu i okrenuo je - ja dok sam se vratila iz wc-a dijete je spavalo, i nastavila je spavati do ujutro u 7. I to je tako trajalo neko vrijeme ona se oko 4h promeškolji mi je okrenemo i ona nastavi spavati ili se uopšte ne budi. U 7h jede i nastavi spavati do 10h. To je meni bilo super, ali je bio fazon što više nije imala grčeve nego je ostajala budna nakon kupanja do 23-24h.
Pošto ipak beba od 2 mjeseca i 10 dana ne treba da bude budna do to doba opet smo je počeli stavljati na spavanje oko 21h (nakon kupanja i podoja). Evo borimo se već treći dan da zaspe u to doba, i svakim danom je sve manje ''borbe''. Nakon podoja je ona poluuspavana, stavimo je u krevetac i damo dudu, malo je pomazimo i ostavimo, i onda se ona budi-buni, a mm ili ja se opet vraćamo i vraćamo dudu i malo pomazimo dok ne učvrsti. Opet se budi oko 3-4h, sisa nekih 10-15 min i nastavlja spavati do ujutro.
I da u sobi, tj. u krevetcu spava samo naveče- preko dana je na kauču u dnevnoj sobi. Ista stvar je i sa dojenjem - preko dana u dnevnom boravku, a naveče u spavaćoj sobi. Noću je svejtlo smanjeno na minimum ili ga uopšte ne palimo.
Vidjećemo kako će ići dalje.

Spavanje je jako važan proces kod svih zivih bica. Regulisan je komplikovanim mehanizmima koji sluze mnogo cemu. Covek je bice koje spava nocu a zivi danju. Shodno ovome, znanju o svim ovim mehanizmima, i kao polaznica "Milicufbub skole za velike i male" smatram da mi niko ne daje pravo da sve ovo menjam.
Našu devojku nijednom nismo probudili da bi jela - ni danju ni nocu. Kada se budila nocu, svetlo nije paljeno (TV je sve vreme bio u pozadini, i koriscen je kao svetlo). Nismo je ni presvlacili (zasto onda placamo "Pampers"?). Noću nije ni sisala. Cim zaplace, stize flasica. Pojede, pa polako u klrevetac, bez naglih pokreta da se ne rabudi.
Reultat ovoga je da je sa mesec i po izbacila nocni obrok. To je znacilo da u 23h jede, i u 6h ponovo. Vremena su se kako je rasla pomerala u korist spavanja i nikada nije bilo problema.

cufta :: Spavanje je jako važan proces kod svih zivih bica. Regulisan je komplikovanim mehanizmima koji sluze mnogo cemu. Covek je bice koje spava nocu a zivi danju. Shodno ovome, znanju o svim ovim mehanizmima, i kao polaznica "Milicufbub skole za velike i male" smatram da mi niko ne daje pravo da sve ovo menjam.
Našu devojku nijednom nismo probudili da bi jela - ni danju ni nocu. Kada se budila nocu, svetlo nije paljeno (TV je sve vreme bio u pozadini, i koriscen je kao svetlo). Nismo je ni presvlacili (zasto onda placamo "Pampers"?). Noću nije ni sisala. Cim zaplace, stize flasica. Pojede, pa polako u klrevetac, bez naglih pokreta da se ne rabudi.
Reultat ovoga je da je sa mesec i po izbacila nocni obrok. To je znacilo da u 23h jede, i u 6h ponovo. Vremena su se kako je rasla pomerala u korist spavanja i nikada nije bilo problema.

Isto smo postupali,(bez upaljenog TV,samo mlečna, blaga lampa i redovno presvlačenje do 2 i po meseca) mada nismo polaznici "Milicufbub skole za velike i male"

tuli ::

cufta :: Spavanje je jako važan proces kod svih zivih bica. Regulisan je komplikovanim mehanizmima koji sluze mnogo cemu. Covek je bice koje spava nocu a zivi danju. Shodno ovome, znanju o svim ovim mehanizmima, i kao polaznica "Milicufbub skole za velike i male" smatram da mi niko ne daje pravo da sve ovo menjam.
Našu devojku nijednom nismo probudili da bi jela - ni danju ni nocu. Kada se budila nocu, svetlo nije paljeno (TV je sve vreme bio u pozadini, i koriscen je kao svetlo). Nismo je ni presvlacili (zasto onda placamo "Pampers"?). Noću nije ni sisala. Cim zaplace, stize flasica. Pojede, pa polako u klrevetac, bez naglih pokreta da se ne rabudi.
Reultat ovoga je da je sa mesec i po izbacila nocni obrok. To je znacilo da u 23h jede, i u 6h ponovo. Vremena su se kako je rasla pomerala u korist spavanja i nikada nije bilo problema.

Isto smo postupali,(bez upaljenog TV,samo mlečna, blaga lampa i redovno presvlačenje do 2 i po meseca) mada nismo polaznici "Milicufbub skole za velike i male"

Takođe nisam polaznica te škole (ali je simpatišem ), ali isto smatram da je spavanje, pogotovo noćno, mada mi i preko dana umemo lepo da spavamo važnije od nečeg drugog, tj. to nešto se može i preskočiti...Mislim da tako kvalitetno spavanje doprinosi tome da rastemo kao da nas neko zaliva. Takođe smo puni energije pa isto tako kvalitetno umaramo sve dok smo budni. Neka. Nek' je nam zdrav i napredan!

Na osnovu najnovijih istraživanja britanskih pedijatara, deca predškolskog uzrasta ne spavaju dovoljan broj sati dnevno.

Poznato je da loš i prekratak san može biti uzrok psihofizičkih problema deteta u kasnijim godinama njegovog života. Tako, adolescent koji nije kao dete spavao dovoljno i kvalitetno, može imati problem sa manjkom koncentracije, određene kognitivne probleme, može pokazati i slabiji uspeh u učenju. Kod starijih ljudi koji u detinjstvu takođe nisu spavali dovoljno, primećena je tendencija ka gojenju i nervozi.

Pedijatri preporučuju da je najvažnije biti uvek u toku sa satnicom dečijeg spavanja. Na taj način, može se primetiti negativan ili pozitivan trend spavanja. Najbolji pokazatelj toga da li dete dovoljno spava je detetovo ponašanje tokom dana: ukoliko imate petogodišnje dete koje spava 9 i po sati dnevno, a ide u vrtić, igra se napolju i tokom dana nije pospano, onda ono spava sasvim dovoljno za 24 časa. Međutim, ukoliko vam je dete tokom dana često pospano i razdražljivo, to je znak da mu je verovatno potrebno više sna tokom noći. Rešenje je da pomerite odlazak u krevet na pola sata ili jedan sat unazad, kako bi dete dobilo priliku da kvalitetnije i duže spava.
Mali test za roditelje
Ukoliko želite da proverite da li vaše dete dovoljno spava, odgovorite na sledeća pitanja:

Da li moram da budim dete skoro svako jutro?
Da li moje dete uvek zaspi tokom vožnje u kolima?
Da li je moje dete češće tokom dana umorno i razdražljivo?
Ukoliko ste pozitivno odgovorili na bilo koje od ovih pitanja, onda vaše dete verovatno ne spava dovoljno. Ukoliko želite to da promenite, morate pomoći detetu da razvije dobre navike vezane za spavanje. Za početak, odredite idealno vreme za odlazak u krevet i toga se striktno pridržavajte. Nemojte dete previše angažovati u kasnim poslepodnevnim satima, izbacite gledanje televizije pre odlaska u krevet, korisnije je da zajedno pročitate neku priču.
Koliko sna im je potrebno?
Svako dete ima svoju individualnu potrebu za snom, koja zavisi od brojnih psihofizičkih faktora. Nekoj deci je potrebno više od 12 sati sna dnevno, neka su čila i odmorna tokom celog dana i sa devet do deset sati sna. Na kraju teksta, predstavljamo vam neke opšte smernice o tome koliko sati sna je potrebno detetu u određenoj godini njegovog života:

Uzrast Noćno spavanje ; Dnevno spavanje --- Prosečna dužina ukupnog sna
2 godine od 10 i po do 12 i po sati; od jednog do tri sata (jednom dnevno) ---Od 11 do 15 i po sati
3 godine od 10 i po do 12 i po sati; od jednog do tri sata (jednom dnevno) ---Od 11 do 14 sati
4 godine od 10 do 12 sati ;od 0 do dva i po sata (jednom dnevno ili bez spavanja) ---Od 10 do 13 sati
5 godina od 10 do 12 sati ;od 0 do dva i po sata (jednom dnevno ili bez spavanja) ---Od 10 do 12 i po sati
6 godina od 10 do 11 i po sati; Bez spavanja --- Od 10 do 11 i po sati
7 godina od devet i po do 11 i po sati; Bez spavanja --- Od devet i po do 11 i po sati
8 godina od devet i po do 11 i po sati; Bez spavanja ---Od devet i po do 11 i po sati

Neno, sada tek vidim da je deci bio rodjis. Srecne nam bile još 100g!!!!! I tiker za kumu ti je odlican.
Strule i Tuli, bas mi je drago da simpatišete našu školu, ulazite u grupu "simpatizera".
Tek kada nam deca porastu znacemo sta je ko nasledio od kolicine sna i ritma sna. Neka spavaju a sa tim i rastu, koliko je kome u ovom momentu potrebno.

E kad sam ovo preživjela...
Okupali bebu, podojila je (muž se vratio na posao), ona poluuspavana i ja je spustim u krevetac- a ono vrisak. vidim da vrišti (nisu grčići- mada je intenzitet isti) i ostavim je razmišljajući pospana je samo će minut dva plakati. Međutim to traje i traje. Nakon nekih7 minuta to još uvijek traje i sve mislim ako je uzmem neće onda zaspati ko zna do kad. I tako je ona plakala oko 20 min a ja stajala kraj nje, na kraju je zaspala.
Jesam li ja normalna?

lilly13 ::E kad sam ovo preživjela...
Okupali bebu, podojila je (muž se vratio na posao), ona poluuspavana i ja je spustim u krevetac- a ono vrisak. vidim da vrišti (nisu grčići- mada je intenzitet isti) i ostavim je razmišljajući pospana je samo će minut dva plakati. Međutim to traje i traje. Nakon nekih7 minuta to još uvijek traje i sve mislim ako je uzmem neće onda zaspati ko zna do kad. I tako je ona plakala oko 20 min a ja stajala kraj nje, na kraju je zaspala.
Jesam li ja normalna?

Jesi! onaj ko je najviše sa detetom (a to si ti), oseća i zna šta je za njega najbolje.

Hvala ti. Sad se stalno suzdržavam da je ne uzmem iz krevetca da je malo pomazim - grize me savjest
Ali spava pa je ne diram, nadoknadiću joj valjda preko dana

Kako spava moja beba , uglavnom kako ona hoce, a tu nema bas mnogo pravila niti ustaljenih navika. Do sada nije nijednom prespavala celu noc bez budjenja. Imali smo svetlo razdoblje od 4-6. meseca kada se budila nocu samo jednom da popije mleko i to je to. Sada se budi po nekoliko puta a obavezno izmedju 1 i 3 nocu odgleda po neki film sa nama
Tako da ocekujem neko pocasno mesto za sebe u "Milicufbub" skoli

A kako spava moja beba? Do svojih 10-11 meseci savrseno. Sa nepuna 2 meseca je prespavala noc, od 21h do 8-9h, uz jedan podoj koji smo izbacili sa 7 meseci. Nikada nije bila budna duze u toku noci.
A sada.. Kako je krenula u vrtic, pocele su prehlade, nos stalno curi, zubi rastu po 3 istovremeno. Kada je bolesna, budi se po 10 puta, place. Neko od nas je podigne, ona uglavnom nastavi da spava, pa je vratimo u krevetac. Cesto se i razbudi, pa je po 2 sata uspavljujemo. Nekad to bude krace, a ima i noci kada se celu noc uopste ne cuje. Uglavnom, sarenoliko. Samo sto sada, za razliku od onog vremena kada sam bila na bolovanju, meni zvoni sat u 5.45h i vrlo cesto sam jaaaako umorna.

Joooj kako ja tek sada da vidim ovu temu
Ja moram da pisem duplo jer imam dva razlicita primerKa
Prvo, zlatno Lence, sa mesec dana je izbacila jedan obrok, sa dva meseca spavala celu noc, od 6-og meseca krenula da place u snu, ali nkada nije imala neke seanse duge budnosti (osim par puta u 10-om mesecu), sama zaspi, kad hoce i gde hoce, ima svu slobodu, ne trazi nikakav tretman, nikakvo posebno mesto, ima svoj jastuk, legne, pokrije se i cao... e sad, kao jedan od osnivaca gore pomenute skole, dopustam joj da nekada zaspi u 23:30, da spava popodne od 16h (kao npr danas.. i sl). Nikad dete nisam budila ni kao novorodjence ni sada, ne volim ni da mene neko budi.
Drugo, Milena, uzas jedan za koji nemam resenje. Ona je sisala, i bas kao sto onaj prvi post Jelencetov rece, kad je sa 6 meseci krenula cesce da se budi, ja sam joj gurala sisu i zaj... stvar. Sada, kada vise ne sisa, zaspi, pa se kroz sat probudi, pa nastavi i tako do 4h se budi na sat dva, a onda zakove od 04-10, 11 pa cak i 12h. Nisam pametna sta joj to znaci, ali evo drugu noc ne reagujem na njen plac, samo ustanem, pomazim je i pokrijem i vratim se u krevet... nadam se da odustane u skorije vreme, jer ja 27.02. pocinjem da radim i ne mogu ovako da se ganjam sa njom nocu.

Bas dobra tema... Moj bebac spavka lepo i danju i nocu..recimo uvece se uspava oko 9,pola10,pa se budi izmedju 2 i 3 pa oko 7h..e tad mi je najteze jer mi se mnogo spava..nocno presvlacenje smo izbacili pa to obavimo ujutru i opet se uspavkamo do 10h. Ali muke imam jer hoce u ruke,jaoo to mi je bas naporno otezao je ali nikako nece kad ga spustim.. kako ga odvici? Heelp

Stefi, tesko pitanje Ana dok je bila manja nije nesto imala tu potrebu za nosanjem, cak joj je cesto i smetalo, lepse joj je bilo da je spustim u krevetac, malo se meskolji i zaspi. Sada, potpuno nova prica, kao drugo dete, samo da je neko nosi, nevezano za spavanje, vec po ceo dan...a ja sam taman mislila kako je fino nismo navikli na ruke

Ma on je za spavkanje super,siki,stavim ga u krevetac i uspava se..ali tokom dana trazi u ruke non stop.nekad je stvarno naporno kicma odpada

Beba da bi se naucila u krevecu da spava i da tu stekne sigurnost treba jos dok je budna tu da se stavi i da zaspi,a ne u rukama ili na drugom mestu pa da se prenese,takodje tu i da se budi...tako mi je objasnila nasa dr.

stefi :* ::Beba da bi se naucila u krevecu da spava i da tu stekne sigurnost treba jos dok je budna tu da se stavi i da zaspi,a ne u rukama ili na drugom mestu pa da se prenese,takodje tu i da se budi...

pospana ali budna....
sve je to zbog toga sto se beba na trenutke budi izvesno vreme i ako okruzenje nije ono isto u kom je zaspalo, oseca nesigurnost i ne ume samo ponovo da se uspava... to su te kratke faze budjenja... zato ako je zaspalo u krevecu, kad se na kratko probudi , "pogleda" , proveri da li je sve u redu (a sve je u redu ako je sve onako kako je bilo pre spavanja) i onda lepo nastavi bez "dizanja panike".

ja citala, nakon sto sam neko vreme muku mucila jer sam nosala...gresila... e onda vise jok

Moje dete lepo spava,osim faza kada mu rastu zubi.Kupanje,mleko i sam se uspava,nikad ga nisam uspavljivala na rukama niti je spavao sa nama u krevetu ,skoro kad je bio bolestan sa ja prebacila al nema sanse samo ruke ka krevecu da ga vratim.Zaspi oko 22h a budi se oko 9h problem je sto se on celu noc vrti,okrece i to ne na stranu nego cas gore cas dole,sedne i samo se prevrne,udari glavom,noge proturi kroz okradicu,podigne gore noge,haos nema sanse da je pokriven u dzak nece,nema sanse da zaspi,sreca pa nam je toplo u stanu.Jedno vreme sam ustajala pa ga stalno pokrivala ali sad kako radim komiram se nemam snage! Po podne isto uzima svoju pelenu,dudu i kaze pavam,stavim ga u krevetic i izadjem iz sobe! Problem je kad negde odemo nece na krevetu da zaspi pa svuda vucemo rasklopivi krevetac! sve ima svoje prednosti i mane!

hm...kako spavaju moje bebe...
svakim mesecom je drugačije.
ono što je sada situacija,jeste da Ivona uvek sama zaspi,voli mleko pred spavanje,oko osam oboje zaspe. Njoj je sledeće buđenje oko ponoći,pa onda zavisi,ili tek oko šest,a neka već oko tri sata.
Oboje već u pola sedam ne spavaju-tad ih tušnem,umijem,presvučem.
Dušan-nije kao što je nekad bio...sad-uspavljuje se uz mleko,u ležaljci,posle se prebacuje u svoj krevetac...onda sledi buđenje na dva sata,sat,pabude i na deset min.-uvek u krevecu su dve flajke-čaj za laku noć i za mleko...
budi se vriskom...to mi ide po živcima.kad se tako noću budi-uspavkjivanje je na rukama...

Naša beba već sedam dana spava od 21h do 7h
Nakon onog silnog plakanja nismo više imali ''takvih momenata'' (mama je bila bolja, a i ) beba je bolje prihvatila odlazak na spavanje. Trenutni raspored pred spavanje: jedemo u 19h, pa se malo skinemo da se opustimo i vježbamo, oko 20h je kupanje, nakon toga hranjenje (u spavaćoj sobi sa malo svijetla) i spavanje.
za sad je dobro, nadamo se da ćemo ostati u ovom ritmu.