Skitara na proputovanju- Slovenija (neplanirano) i Italija

Eh izvinjavam se drage moje na čekanju ali nisam uspevala da nađem vremena ni da sednem....

Zastali smo u jednom prelepom sunčanom danu, kada sam se probudila u Bergamu!
Bergamo se nalazi na oko 40 km od Milana u prelepoj Lombardijskoj regiji... Gde god pogledate-vinogradi, sanjaju zimski san.... Brdovita struktura terena, idealna za gajenje loze. Bergamo se sastoji iz starog i novog dela grada... Citta Alta na vrh brda bila je destinacija za moje neumorne tabane... Usput smo uleteli u malu lokalnu pekaru prepunu raznih đakonija, fokače, pice, kroasani raznih fela... Ljubitelj sam fokača (fokkacia) tako da sam uživala u slasnim zalogajima..
Tabani su nas vodili uzbrdo, do zidina starog grada, sunčani zraci obasjavali nam nasmejana i namrgođena lica (mrgud sam pre prve kafe), a pred nama se prostirao ceo novi grad i okolna sela....
Citta Alta, stari grad, okružen je venecijanskim zidinama sa impozantnim kapijama... Uske uličice bez saobraćaja, žive svoj savremeni život.... Na centralnom trgu starog grada slučajnim izborom ulazimo u Caffe del Tasso, starinu vrednu pominjanja... Postoji kafe na toj lokaciji od 1476. godine!!!! Unutrašnjost odiše istorijom, zidovi prekriveni fotografijama slavnih posetilaca ovog kafea... Ispijam božansku tekućinu koja mi vraća osmeh na lice i nastavljamo šetnju gornjim gradom. Do gornjeg grada voze i dve uspinjače, rešili smo da se jednom spustimo do donjeg grada...

Dok smo se spuštali uspinjačom, poveli smo razgovor sa jednim mladićem koga je interesovalo šta mislimo o njegovom rodnom gradu... Inače su nas ljudi zaustavljali na ulici, sa osmehom na licu, nešto nam govorili na italijanskom.... da bi se ispostavilo da su oduševljeni divnim sunčanim danom i da žele da podele tu radost sa ljudima oko sebe.... Prelep osećaj....













U donjem delu grada se nismo zadržavali puno, prošetali centrom, slikali se sa Harlekinom i nastavili ka sledećoj uspomeni iz moje mladosti, jezeru Lago di Garda.... Interesantno je ići putevima kojima si nekada kročio, vraćati se uspomenama na takav način.... Sećam se svog prvog susreta sa jezerom Garda, gradić Bardolino. Stojiš na obali i ne vidiš drugu obalu, čini ti se da si na moru al voda je slatka.... Nedelja je, gudački kvartet svira dok ti uživaš na obali....
Lago di Garda, najveće jezero u Italiji, na oko 80km od Bergama. razmišljali smo da li da idemo na jezero Como ili do jezera Garda, ali tabani su me vukli srećnim uspomenama u naručje. Za Milano ovaj put ipak nismo imali vremena, tako da ćemo ga sigurno posetiti kada sledeći put budemo išli u Bergamo....

Ovaj put smo rešili da obiđemo Sirmione... (Rimski naziv našeg grada je Sirmium, a rešili da posetimo drevni Sirmione, ima tu neke tajne veze)
Sirmione se nalazi na uskom poluostrvu na jezeru Garda, gde leti sve vrvi od turista koji uživaju na plažama i u luksuznim hotelima. U zimskom periodu, vikendom oseća se živost na ulicama ovog simpatičnog gradića.... Najzad stižemo do zamka Scaliger, iz trinaestog veka, jedne od znamenitosti ovog mesta...
Znate kako deca crtaju zamak? E ovo je takav zamak! Fali samo zastavica da se vijori sa zidina, a prekrasna deva da stoji na zidinama dok se zbog nje ratovi zapodevaju....
Uživali smo u šetnji zidinama ovog srednjevekovnog odbrambenog zamka... Strateška lokacija sa koje se vidi da li neprijatelj nailazi s vode ili kopna....























Pošto je mrak uveliko padao nije bilo vremena za posetu druge važne istorijske tačke Grotte di Catullo, arheološkog parka i ostataka vile iz rimskog perioda (I vek PNE/1 vek NE)... No, eto razloga da se ttabani vrate na ovu tačku jednog dana....
Evo par fotki sa neta da doživite šta sam propustila....

To je bila naša poslednja noć u Italiji.... U povratku do Bergama smo opkolili jedan Decathlon
Sledeće jutro smo krenuli kući.... Dogovor je bio da napravimo pauzu u Trstu (još jedna uspomena iz mladosti moje)....
Odluka je pala da protegnemo noge i vidimo zamak Miramare umesto šetnje po gradu...
Kakvo je to zimovanje ako ne posetim more????
Oštar vetar sa mora nas je podsetio koje je godišnje doba (u Bergamu to nismo znali, bilo je +20 stepeni),a Miramare me je radosno dozivao da mu pođem u susret... 17 godina kasnije, najzad moja stopala kroče tvojim parkovima....
Nikad ne znaš kad ćeš ostvariti nešto što želiš....

Miramare je građen u devetnaestom veku(1860.godine završen), beli kamen na plavoj pučini....Predivan zimzeleni park na 22 hektara na padinama oko dvorca opet me je odveo u neka davna vremena, vremena pre mog rođenja....
Građen za nadvojvodu Maksimilijana Habzburškog i ženu mu Šarlotu, njihovo izolovano ljubavno gnezdo....Krevet poklonjen od pape lično u kom nikad spavali nisu.... Nadvojvoda, vladar Meksika (da ne zalazim sad u te istorijske detalje) ubijen je 1867.godine kada je imao 34 godine a žena mu je od tuge poludela....
Za dvorac Miramare vezuju i kletvu da svako ko prespava u njemu će umreti mlad u stranoj zemlji. Druga kletva za koju sam davno čula da ako ga poseti mlad zaljubljen par i prespava u njemu da će se rastati....
Ima li istine u kletvi, ili su samo slučajnosti?
Nadvojvoda Maksimilijan ubijen u Meksiku...
Vojvoda d Aosta umro je u zarobljeništvu u Engleskoj..
Nemački general Rajner-ubili ga partizani...
Američki general je spavao u šatoru ispred dvorca, za svaki slučaj
































Rastajem se od prelepih parkova i nastavljam put kući...
U Sloveniji duva vetar a u Vojvodini me dočekuje sneg.....
Skitara oko ponoći ulazi u svoju toplu kućicu (račun me obradovao pre neki dan za tu toplotu koja me je tada dočekala) i sniva jedno specijalno putovanje....

E bas ti hvala na ovom slatkom putopisu, bas uzivah i u pisanju i fotkama, super ste mi vas dvoje! Divne fotke, divni opisi, prosto mame da se sve to poseti. Kako ima lepih gradjevina, arheolosko nalaziste, vau, kakva fotka, bas bas bas sam uzivala!

Hvala Biksi!!!!
Meni je zadovoljstvo da vam pišem, tako ponovo lutam u mislima svojim....

Možda vam opišem i vikend u Sarajevu, auto sa trepavicama i tri lujke u autu!!!

Mimi sa zadovoljstvom pratim vaše putešestvije... divni ste

Bas sam se obradovala nastavku...kao i uvek uzivanje je i citati i gledati. Cekam putopis sa nekog vikend putovanja, planiranog, neplaniranog, kao i tog specijalnog koje snivas...

Biće! Samo da pošaljem muža (neplanirano) u Rusiju sutra pa ću pisati....

Izgledaće ovako nekako

http://mimainmiraculousadventure.blogspot.rs/2018/02/mima-in-miraculous-adventure.html

Bravo Mimi! Lep je i naziv i uvodna reč! I meni je motiv bio da sva svoja putovanja imam na jednom mestu jer mi je bilo strašno žao kada su rekonstrukcijom sajta trivago nepovratno nestali neki moji tekstovi, a nigde na drugom mestu ih nisam sačuvala. Srećom toga nije bilo puno a i potrudila sam se da to ponovo pretočim u reči, pa sad sve imam na blogu. Pisanjem ponovo proživljavamo putovanja i te uspomene su zaista dragocene, a jos vaznije je sto drugima mogu dosta znaciti prilikom izbora neke destinacije i pripreme za put.

Moram priznati da mi je teško da pišem, na Kutku nemam takav osecaj težine. Hvala puno na recima podrske, mnogo mi znace!

Super je, Mimi! Bravo