Bioloski roditelji

Snedra,
katastrofa... Ceo taj zakon se zasniva na prokreaciji kao jedinom mogućem osnovu za porodicu. Tako će doći na udar i oni koji nemaju dece, oni ako se usvoji taj zakon uopšte neće biti porodica. Takodje ni usvojene porodice neće biti porodice ili će to bar biti upitno. Stoga se pretpostavljam daje pravo i biološkom roditelju. Zakon je katastrofalan i nadam se da neće biti donet uopšte

Danara,
važno je da ne pričamo protiv bioloških roditelja. Ostalo što pričamo je već vezano za priču. Uvek pošto o njima ne pričamo nisu nam do kraja drugi ljudi jasni, bar ja mislim da bismo se bolje razumevali kada bismo znali priče. To vidim nekad po mojoj majci koja je sva u fazonu onog starovremenskog shvatanja usvajanja - Viktor je naš i tu nema razgovora o prethodnom. Medjutim ako nekad pomenemo njegovu biološku majku njen put je toliko tužan i težak da se skoro i moja majka rasplače i ne može baš tako da gleda i da sasvim ne pomisli na nju.

Simona, fascinantno je kako vaspitavas sina i o svemu sa njim razgovaras. Kad usvojim dete citacu ove tvoje komentare kao udzbenik.

I ja sam zapanjena kako se deci u skoli zadaju tako licne stvari o kojma treba da pisu. Nije ni kulturno ni civilizovano. Ali to je u nasem mentalitetu. Slazem se da niko nije duzan da polaze racune.

Inace, da ja sam zapravo resila da su bioloski roditelji "losi momci". Sada me malo cudi kad cujem kako ti i jos neki ovde govore o tuznim zivotima majki. Prosto se pitam sta bi to moglo biti. U svakom slucaju, sigurno da postoje oni koji ne bi cinili zlo i to nije problem, ali svakako postoje i ovi drugi i zbog takvih i pisem. Jer lako cemo kad je sve dobro. Treba biti spreman za najgoru situaciju.

Sto se tice izmene zakona, veoma je losa, jer tek onda ce doci do izrazaja ovo o cemu sam pisala. Ne znam cemu to, zbog cega bioloski roditelji dobijaju takva prava i pitam se da nije to nekakav put ka otvorenom usvajanju. Pretpostavljam da ce se zakoni menjati i ubuduce u raznim pravcima i uskladjivati sa zapadnim.

Da li hranitelji poznaju bioloske roditelje, da li su ih vidjali i da li komunikacija sa njima u stvari predstavlja vezu i sa bioloskom roditeljima? Narocito ako je u pitanju starije dete koje je zivelo sa bioroditeljima. Da li hranitelji uticu na dete u pogledu vaspitanja, da li ga uce necemu, da li dete kod njih moze da stekne neke dobre navike?

Simona, i to sto sa Viktorom pricas o bioloskoj majci deluje da on prakticno sve podatke o njoj vec ima.

vec sam pisala da hranitelja ima svakakvih.Mi smo imali srec pa su nasi bili predobri prema nasem sinu. Sve navike je stekao dobili smo formiranu licnost. Jedino lose sto je ostalo od njih je vikanje i to preglasno.Ali ziveo je na selu pa su tamo svi vikali. Jedva smo uspeli da ga naucimo da ne vice toliko. Sest meseci je kod nas a i dalje vice mada mnogo manje nego kad je dosao. Pricali smo i o bioloskoj majci ime cu reci posle usvajanja , ali njemu je jos zbrka.Pitao je cak i kad ce mo naci biolosku majku na sta sam rekla kad poraste i vise nije pitao.Kod hranitelja idemo na slavu Sv. Jovan i rekli smo sinu a on kaze koliko ostajemo tamo.Kazem idemo u goste na par sati. A on > Pa onda moramonasoj kuci da se vratimo necemo spavati kod njih.Idemo na rucak budemo jedno popodne i vracamo se kuci rekla sam. proslo je od tada par dana i vise nema one histericne napade kao pre da se grebe vristi i place.

Evo da potkrepim Simoninu pricu o skolskim zahtevima koji bi kao posledicu mogli da imaju to da dete nesvesno, poneto zeljom da isprica nesto interesantno, otkrije sirem krugu dece svoju intimnu pricu o bioloskim roditeljima (ako zna tu pricu) ili o svom zivotnom putu, hraniteljstvu i usvajanju, na uzrastu kada bi to deca mogla da okrenu protiv usvojenog deteta.

Kod Lepotana u skoli je skoro je obradjivana tema "Tajna". Ucili su pesmicu, razgovarali o toj temi i dobili da napisu sastav "Ispricacu vam svoju tajnu". Iako znam da je Lepotan vrlo obazriv u prici o licnim temama, preventivno sam sa njim porazgovarala o tome da ne mora o svemu sta mu se desavalo u zivotu da prica u skoli, da u tom sastavu moze cak da opise neki izmisljeni dogadjaj ili da opise nesto sto ce biti zabavno, a nije vezano za usvajanje (npr. kako je baki napravio cestitku za Novu godinu i ubacio u postansko sanduce a nije se potpisao ili nesto slicno). Iako se nismo dogovarali, i suprug mu je kada je cuo sta ce biti tema sastava dao slicne savete.

Mi sa njim od malena pricamo o njegovoj "prici" shodno uzrastu. Podsetili smo ga ponovo da mnogi ljudi povrsno poznaju usvajanje i da o tome ako zeli moze da kaze najboljem drugu ili drugarici sada ili kasnije kada budu stariji. On je prokomentarisao da ce pricati sa njima o tome kada poraste.

Gabriela, sto se tice hranitelja, sto je dete starije to je veca verovatnoca da ga je dok je bio kod hranitelja posecivala bioloska majka ili srodnici, ili je hraniteljica vodila dete u CSR gde su omogucavani takvi susreti. U tom slucaju, hranitelji poznaju bio roditelje, s tim sto pretpostavljam da nemaju podatke o njihovom prebivalistu.

Sto se tice nacrta hrvtskog zakona, povucen je iz procedure i izgleda da ce ljudi koji su u vezi sa usvajanjem u Hrvatskoj uspeti da uticu na zakonodavce da se izmeni predlozena odredba da bioloski roditelji mogu da vide podatke o detetu. Drzimo im palceve!

Gabriela,
hvala ti na tako lepim rečima. I ja sam zadovoljna odnosom koji smo Viktor i ja izgradili i dalje gradimo. Jeste, o svemu i svačemu pričamo svakodnevno, samo ja izdvajam onaj deo koji se tiče ovih tema.

Hranitelji najčešće imaju podatke o biološkim roditeljima ili su bar raspoloženiji o njima da pričaju nego socijalni radnici. Kako sam shvatila u nekim slučajevima i žive u istom mestu. U našem slučaju nisu živeli no ipak većinu informacija koje sam dobila je bilo od hraniteljice. Uglavnom sam sve to već podelila sa Viktorom. Ipak to nije mnogo, samo eto daje jednu sliku njemu zašto je bila takva situacija. Deca ako ne znaju ništa mogu da razmišljaju da su ona nešto kriva a naročito i drugari ih mogu uvrediti da ih ni rodjena majka nije htela ili im reći već neku sličnu surovost. Zato sam ja išla par koraka ispred i objašnjavala okolnosti koje su pratile njegovo radjanje, naravno sve to što Snedra kaže srazmerno uzrastu. Bez obzira na to što umom mogu shvatati situaciju kako su meni usvojene osobe objašnjavale ili sam čitala one nose jedan veliki bol zbog ostavljanja, racionalno mogu da objasne ali u njima još živi ona beba koja nije znala zašto samo je osećala da nema pažnju koja joj je potrebna. No opet mislim da je današnjim usvojenima uz naše poznavanje usvajanja i podršku kojima im pružamo ipak lakše nego onda kada usvojeni roditelji nisu smatrali važnim da pričaju o usvajanju ili su čak pričali protiv bioloških roditelja. Verujem da i ti kao i ostali ako usvojiš nećeš da praviš tu grešku pričanja protiv bioloških roditelja jer to je prvo što ti kažu u školi roditeljstva da se ne sme činiti. Ali važno je i da u samoj sebi nadješ neko razumevanje za njih. Naša deca su naša deca Ona odrastaju sa nama i ona nas poznaju kao i mi njih. Viktor zna ne samo ono što ja kažem već i što pomislim, osetim... Ja nikada nisam rekla ništa protiv hraniteljice ali on je i kao mali znao da kaže da vidi kako stisnem usne kad se ona pominje. Verujem da isto tako oseća nežnost koju ja osećam prema njegovoj biološkoj majci uvek me nekako pažljivo gleda i nekako ne može to da negde svrsta još uvek. Tako da bi bilo dobro da ako udješ u proces usvajanja negde nadješ razumevanje a svakako mi prihvatamo ili odbijamo priču.

Trkosoca,
kod nas obratno, Viktor kad je došao progovarao nije, sav naviknut na povlačenje i ćutanje. Sad je sav grlat, no i mi smo bučni. Ja nekad kad počnemo da vičemo kažem da će nam komšije zvati socijalne radnike i da se smire

Snedra,
kod nas znaš da je Viktor smatrao da kada mu je neko blizak treba da kaže i za usvajanje. Meni je i psihološkinja rekla da je to sasvim normalno. Medjutim posle više loših iskustava više ne priča. Na sreću loša iskustva su došla od tih drugara iz vrtića. Rekao je još u prvom razredu drugarici iz razreda i ja ne mogu da verujem da ona do danas nije ispričala ali nije. Naravno, pre ili kasnije će deca saznati i moramo živeti i mi i oni sa tim. Možda i neće biti tolikih predrasuda a možda će biti strašno. Šta nas zadesi tako nam je. Ja sam videla i kod vas na rodjendanu a videla si i ti kod nas da naši sinovi imaju mnogo društva, da su lepo prihvaćeni, pa se nadam da neće kod mnogo ljudi sad to načiniti neku veliku promenu. Ali tamo gde bude moramo biti podrška našoj deci.

snedra ::Sto se tice nacrta hrvtskog zakona, povucen je iz procedure i izgleda da ce ljudi koji su u vezi sa usvajanjem u Hrvatskoj uspeti da uticu na zakonodavce da se izmeni predlozena odredba da bioloski roditelji mogu da vide podatke o detetu. Drzimo im palceve!

Sjajno! Nacrt zakona je bio skandalozan i sreća za mnoge ljude da nije prošao.

Nedavno sam procitala na Internetu jedan komentar da 99% majki cija su deca na usvajanju, ima psihicke bolesti. To nije statisticki podatak vec komentar. Posto ste skoro svi odavde vec prosli kroz sve to, da li je to tacno i da li postoje slucajevi da biomajka nije mentalni bolesnik. Mislim od onih slucajeva koje ste vi imali prilike da sretnete tokom procesa usvajanja.

Gabriela,
na netu se piše svašta. Taj stav mi deluje kao predrasuda prema usvajanju a i predrasuda prema mentalnim bolestima. Kada se krene u školu usvajanja uči se koje sve to situacije mogu biti razlozi da su deca data na usvajanje ili oduzeta. Samo jedna od njih su mentalne bolesti. Znači nije tačno.