Baltic adventure- Kako sam provela letnji raspust

To samo ja podsecam nasu Mimi da njeni verni citaoci iscekuju nastavak!

Moji dragi čitaoci, izvinite na odlaganju, zagubio vam se pisac usput-nisput!!!!

čekamo čekamo, hoćemo još hajde Mimice

Gde smo stali?
Island kažete? Ma ko još tamo ide.....

Zemlja leda i vatre, zemlja netaknute prirode. Zemlja sa svega 360 000 stanovnika. Ovce nisam brojala, ali sam primetila da ima dosta konja

Da bi došli do Islanda iz Severnog mora smo prešli u Atlantski okean, a onda, kad smo već tu smo plovili malo na gore, da bi prešli Arktički krug. Kapetan je najavio da ćemo preći Arktički krug u 2 izjutra, samo nije napomenuo po kom vremenu, jer smo pomerali sat
Nalazi se na 66 ° 33' 44 " severno od ekvatora.

Napolju je bila magla, poprilično hladno, tako da i nije bilo preterano interesantno. Tada sam otkrila čari dostave hrane u sobu, jer sam večerala oko 18h, a 2 ujutru mi je ipak bilo dvaput (mrzim pomeranje sata). Zlatno pravilo glasi: uz obrok obavezno naručiti čaj! Jer tada obrok brže stigne (da se ne ohladi voda za čaj)

U tom čekanju, usputnom farbanju sestre, ribanju tepiha na koji je kanula crna farba i salve smeha, mi prešišasmo taj Arktički krug a da nismo ni primetili!!!!





Sutradan je bila ceremonija povodom prelaska Arktičkog kruga- uskakanje u bazen pun ledene vode(i leda da bi imitirao Atlantski okean) na +12 stepeni uz vetar koji ti fijuče oko glave... I sve to da bi dobio sertifikat da si prešao Arktički krug!
Ne hvala, dovoljno sam se smrzla i bez uskakanja, nisam smela da rizikujem da se razbolim (osetljiva mi bešika na hladnoću)

Inače sam na brodu išla na čas pravljenja cvetnih aranžmana (veoma lepo utrošenih sat vremena mog života) a ovo je mojih ruku delo!!!

Prelijepo Mimi85, obozavam da citam tvoje postove o ovoj zanimljivoj brodskoj avanturi. Samo nastavi

elem Island... (po drugi put jer greškom obrisah sve što sam napisala)

Neverovatan je osećaj kada se probudiš negde, gde nikad nisi očekivao da će tvoja noga kročiti. Posebna vrsta uzbuđenja prati to buđenje, jer napolju se nalazi neki drugi svet... Otvaram krmeljive oči, krvave od nespavanja, virim kroz prozor a zatim jurim na deveti sprat da izađem na palubu, hej na Islandu sam!!!!

Zemlja leda i vatre me dočekuje prilično tmurna, siva i oblačna, ali moje raspoloženje ništa ne može da pokvari, tabani bride u želji da kroče na obalu.... Stigli smo u Aku*$%#@&!ri, kako ga moja sestra zove.
Akureyri, sa 18 000 stanovnika i nešto malo manje muzeja (ima ih desetak). Drugi je po veličini grad na Islandu. Nalazi se u srcu fjorda i ne može čovek da se ne zapita ko je onaj, ko je prvi kročio tamo, i šta ga je nagnalo da tamo zapravo i ostane!
Google maps će zadovoljiti znatiželju svakom ko poželi da vidi tačnu lokaciju.
Mi smo za taj dan isplanirali da iznajmimo taksi (240 eura) i idemo da vidimo vodopad Godafoss.
Naišli na benzinsku stanicu na kojoj smo videli tablu da može i taksi da se iznajmi za ture. Ušli, pitali (ne)ljubaznu prodavačicu (ili joj je samo engleski slab) i ona reče može taksi al za jedno sat i po. Ok, odgovaralo to nama, otišli, prošetali, pojeli nešto u lokalnoj pekari, videli crkvu, i vratili se nazad. Reče prodavačica, taksi još nije stigao, čekajte da se vrati sa aerodroma(inače na Islandu svaki grad ima aerodrom za lokalni transport). Čekamo mi tako, i usput se zezamo kako im je to možda jedino vozilo pa je takva navala
Utom naiđe jedan taksi, ali umesto nas u njega se ukrcaju neke babe. Ok, nek im na dušu, gde god da idu! Nailazi sledeći taksi i gle čuda taj je naš! Do vodopada ima jedno sa vremena vožnje, a vreme je zapravo naš najveći neprijatelj, ne smemo zakasniti nazad na brod... Uspu smo pravili pauze (da slikamo brod, konje, i sve ostalo što nam je privlačilo pažnju) a onda....U daljini se vidi izmaglica... Stižemo na vodopad! I tada vreme staje.... Raštrkavamo se svako na svoju stranu, svako upija lepotu sam za sebe... Zaglušujuća buka vode, kapljice vode koje lete i prizor koji ostavlja bez daha. Vetar je duvao, ali nije mi smetao, ma iskrena da budem, nisam ga ni primećivala...

Mimi, divota. Bas se radujem tvojim pstovima. Nadam se da imas jos nesto da nam ispricas i pokazes. Cekam!

Imam... Grand finale se blizi... Samo me ubi glava na promenu vremena pa nemam snage da pisem...

Mimi, čekam nastavak tura avantura.

Sledeće jutro budimo se u Ísafjörður (sestra ga zove Isa%#$#$&!dur). Ne zna se možemo li napolje, jer brod zapravo ne može da uđe u luku, nego je dokiran u sred fjorda, pa se brodićima(tender) ide na obalu... Ipak smo izašle.... Mesto.... zapitaš se stvarno šta je nekom trebalo da se tamo naseli!!!!! A jos vise se zapitaš zašto si ti uopšte tu došao
Oko 2500 hiljade stanovnika, malo, neugledno...onako što bi rekli propisna vuko$#*ina... Na kraju smo šetale po nekom marketu (da vidimo šta jedu i kakve su im cene) i sedele na klupi na autobuskoj stanici! Bile su neke ture da se ide negde odatle, ali jednostavno je preskupo...Npr sestra je htela da idemo da gledamo kitove...Ispostavilo se da to zadovoljstvo košta 180eura po čoveku. A već smo imale isplaniranu rutu za sledeći dan kad budemo u Reykjaviku...
Tu sam imala priliku da vidim najvećui najogavniju meduzu... Naježila sam se kad sam je videla

jel ti ovo roze ne definisanog oblika i ljigave forme ta meduza

Stigli smo u Reykjavik, moju krajnju destinaciju... Za taj dan je bilo planirano da se nađemo sa sestrinim drugom čiji je brod takođe u luci, iznajmili auto i nas 5 se popakovalo u isti (rentiranje auta-sitnica 140eura dan za najobičniji mali auto....) Naravno nismo mogli da krenemo kad smo planirali, jer oni stalno imaju neke vežbe na brodu (zaposleni) pa smo u startu malo kasnili... Išli smo da vidimo Golden Circle... odnosno gejzir i vodopad Gulfoss.. Za tektonske pokrete nismo imali vremena.... Kada smo izašli, vreme je bilo tmurno i oblačno, ali dok smo stigli do vodopada potpuno se razvedrilo i onda lepota Islanda dolazi do izražaja!!!
Prvo smo stigli do gejzira, odnosno do Geysir-a,onog glavnom po kom svi gejziri zapravo se i tako zovu. On nažalost više ne radi jedno stotinak godina, al ume povremeno da iznenadi... ali odmah pored njega se nalazi gejzir Strokkur, koji je aktivan svakih 6-10 minuta. Temperatura vode oko 100 stepeni, miris izrazito sulfidan (na pokvarena jaja, tako me podsetio na studentske dane i vodonik-sulfidnu sobu )... Ulaz besplatan, imate i visitorski centar(da koristim moderne izraze) gde ima i kafe, prodavnica suvenira, wc.... Turista mali milion... koji se žale kako gejzir suviše brzo izbacuje vodu, nisu uspeli da uslikaju selfi






E sad... bio je to jako ubrzan dan, drugar je morao da se vrati ranije jer je njegov brod isplovljavao u 17h, tako da smo maltene trčali svuda, nismo mogli da uživamo natenane... aliiii vrnuću se ja tamo, makar kampovala (imam svu potrebnu opremu, to bar nije problem :-D )

onda smo išli da vidimo Gulfoss vodopad...
Pošto je taj izuzetno poznat, i svi tamo idu, ljudi ko mrava....

sirijus ::jel ti ovo roze ne definisanog oblika i ljigave forme ta meduza

jes vala... grozniju nisam do sad srela...kako joj nije zima pojma nemam

Elem, vratili smo se u Reykjavik, ručale u nekom fish&chips restoranu (izjela onu wolf fish što je htela da mi odgrize prst u akvarijumu), bila u muzeju lave (jer mi bio usput na putu do wc-a ), onda ušle u crkvu (one su sve htele a meni bilo dosadno da budem sama napolju...normalno bilo mi nelagodno i smetao mi miris tamjana ali sam makar proučavala orgulje i potpuno ogoljene zidove crkve), generalno ubijale vreme pred grand finale, krunu putovanja- Plavu Lagunu.

Kako je padalo veče, tako je krenuo neki vetar, oblaci...a mi idemo na kupanje od 21h!!!! Napolju!!!! Spoljašnja temperatura oko 12 stepeni, veoma obećavajuća.... Plava Laguna se nalazi jedno 40 km od Reykjavika, (kao i aerodrom, ali o tome ću kasnije)... Predeli pokriveni izmaglicom, lavom, mahovinom... trolovi koji se kriju međ kamenjem

Plava Laguna je nastala slučajno, pukla im neka cev do fabrike (termoelektrane), izlila se termalna voda po polju lave, i nastali prelepi bazeni... i šta će ljudi, napraviše turističku atrakciju trenutno se gradi neki ultra mega sega hotel pored, koji će imati privatne bazene za svoje goste, a čula sam da je Bil Gejts jednom iznajmio celu Plavu Lagunu samo za sebe....
Kako god da je nastala, prelepa je i presrećna sam što sam imala prilike da uživam! Voda je blago sumporna i silikatna, unutra se mažete nekim silikatnim maskama, kažu da je voda dobra za kožu... Kosu morate da namažete dooobrooo balzamom za kosu (imate ga unutar objekta u tuš kabinama) inaće će vam biti kao slama, čak i ako ne želite da kvasite glavu... Voda isparava, izmaglica, jednostavno kosa bude mokra... Mi smo bili od 21-24h, i plus posle sedeli do 1 ujutru sušili se... Mislim da smo u samoj vodi izdržali oko 1,5h, smežurani, skuvani.... Nezgodno je jer jednom kad izađete, skoro pa je nemoguće da ponovo uđete u vodu, jer nemate gde da sedite (napolju je zima) a u samom objektu do stolica dolazite tek kad skroz izađete iz svlačionica do restorana. U principu namerno je to tako i napravljeno jer zapravo u termalnoj vodi i ne treba ostajati predugo.
Naravno, imate u sklopu objekta i saunu, masaže, mazanje tim silikatnim blatom(sve se dodatno plaća a ništa nije jeftino)

Plava Laguna je mesto koje ću pamtiti dok ne zapatim Alchajmera!

Eh... tako sam ja provela letnji raspust... (prvi deo)

Sutradan me je čekao povratak kući... Prvo taksi do aerodroma (100 eura, častio me taksista 8 eura ahahhaha). Island je malo zeznut što se tiče prevoza, postoje autobusi koji voze do aerodroma, ali nijedan ne dolazi u luku, a da bih došla do autobuske stanice opet bi mi trebao taksi... da zadržimo auto i taj dan, bilo bi još skuplje... Popakovala kofere, oprostila se sa sekom i krenula.... Letela sam direktno do Budimpešte (najpovoljnija opcija plus direktan let, sa 2 kofera od 23 kg karta je izašla oko 200 eura, da poživi Wizzair!!!!) Taksista je bio sjajan, tih 40 km smo proveli u prijatnom razgovoru. Iz Budimpešte sam išla kombijem do NS za 25 eura, i tako je moja letnja avantura završena... U Srbiji me dočekala kiša i oluja, grmelo, sevalo, temperatura na koju sam već navikla
evo još par slika sa aerodroma, iz vazduha (pogled na glečer)....







i naravno imam pesak sa putovanja, tj lavu...pokupila sa vodopada.... al pošto nisam imala dovoljno za uobičajenu instalaciju- nisam imala u šta da upakujem pesak kad sam ga našla, nisam planirala da ću to naći (kutije od ferero cokoladica) onda sam upakovala u fićok za rakiju! I moram priznati da mi se to još više dopada!!!! Tako da ubuduće tako pakujem pesak, iovako en jede ferero više

Nadam se da ste uživali!!!!

Moram da dodam još lepote sa Islanda... Seka je juče išla da vidi još neke vodopade u okolini Reykjavika....
Skogafoss, Gljufrabui, Seljalandsfoss u svoj svojoj lepoti!!!!! Uživajte

više ne jedeš ferero ali piješ rakiju cool
divan raspust Mimi

Interesuje li nekoga Rotterdam? O tome bih mogla da pisem dok lezim bolesna, iovako nemam pametnija posla... Tj imam, al' nisam sposobna!

Bobac, nabavila sam knjigu Snežane Radojičić "Preko Himalaja i Gobija", sinoć sam se uspavala uz to štivo a onda celu noć sanjala kako guram prokleti bicikl preko Himalaja

Po meni, nije joj baš najinspirativniji stil pisanja (al' ide), hiljadu jedno pitanje mi se vrzma po glavi dok čitam, fali mi slika u samoj knjizi, fali mi važnih informacija (vize itd). Viktor Lazić mi i dalje ostaje omiljeni putopisac sa naših prostora.

Mimi pisi, ja jedva cekam a vjerujem.i ostale zene.
Ti si moj favorite putopisac.

Samo pisi Mimi85. Mi smo bili pre dve godine u Holandiji i bas smo se lepo proveli i uzivali. Nismo bili u Roterdamu, ali smo opajali Amsterdam, Utreht, Alkmar, Hag, Harlem i jos nekoliko manjih gradica.

Vidim da si ti nasla Snezaninu knjigu. Ja nisam imala prilike da citam ni jednu, ali redovno citam njen blog. Na blogu imas puno, puno divnih slika, sve njene avanture i izazovi sa vizama, prenocistima, hranom, opisi prirode, razgovori sa ljudima koje je upoznavala na svom putu, bas lepo. Meni interesantno i zato sto sam bila prilicno sumnjicava sto se tice Azije pre nego sto sam i sama upoznala, doduse minijaturni deo Azije, ali i to je nesto za pocetak.

Samo ti nama pisi gde god isla ili vec bila da uzivamo u tvojim putopisima.

Ljubim

A ja bas namerno citala knjigu...Nekako mi štura. Ok prelazim onda na blog... Pa cu javiti utiske...
Pisacu, samo malo da se oporavim,oborio me gadno virus, nisam u stanju... Juce mi bilo malo bolje pa iskoristila da odradim nesto za skolu. Al izgleda da bi bilo pametnije da nisam, jer me danas opet sastavilo...

mimi.... ja nemam reči. sasvim slučajno sam naletela na tvoj putopis i sad ozbiljno razmišljam da posetim severne krajeve!
pored Islanda nekako mi je alesund bio najsimpa, ne znam zašto :)