Baltic adventure- Kako sam provela letnji raspust

Nije trebalo puno ubeđivanja da me sestra ubedi da dođem u goste. Za novi FET svakako nisam bila psihički spremna, sa hranom sam već uveliko brljavila, pa pomislih- što da ne, spremna sam za još jednu avanturu. Sviđale mi se destinacije, ( iako sam većinu ranije već posetila), i intrigirao me Island. Kao što rekoh nije bilo potrebno previse ubeđivanja
Moja sestra radi na kruzeru, i ima mogućnost da pozove člana porodice da plovi s njom besplatno. Platila sam samo avionsku kartu do tamo i nazad.
Našla sam veoma povoljnu kartu do Malmea u Švedskoj (ispod 70 eura sa prtljagom) preko Wizzair-a i moja avantura je počela.
Dan kad sam krenula iz Srbije nije bio preterano topao, nekih 28 stepeni,a kad sam sletela u Malme bilo je celih 15 i padala je kiša .
Rešila sam da letim za Malme jer me je nešto privlačilo da idem tamo,nije stvar bila samo u jeftinijoj avio karti... I nisam pogrešila, uživala sam u svakom trenutku! Malme i Kopenhagen su povezani Oresund mostom, koji je zapravo pola most, pola tunel i stiže se za nekih pola sata iz jednog grada u drugi. Preko Bookinga sam rezervisala smeštaj u slatkom hotelu Moments, koji se nalazi preko puta želežničke stanice, što mi je izuzetno odgovaralo. Što se tiče aerodroma Sturup, on se nalazi van Malmea, ali se jednostavno (čak i online) može nabaviti karta za bus do centra Malmea (bus je stao ispred hotela zapravo). Vožnja je trajala nekih 40-tak minuta. Dok sam stigla, taman je i kiša stala, pa sam iskoristila da odem malo u obilazak Malmea...




Negde oko jedanaest sam skontala da osim mene nema žive duše na ulicama,osim galebova, pa sam se vratila u sobu. 5 minuta kasnije kiša je padala kao luda.
Sutradan sam nastavila obilazak Malmea, mnogo volim parkove pa sam se naravno obrela u jednom...




Kao što rekoh Malme i Kopenhagen su povezani Oresund mostom

pa se tako nastavilo moje putovanje do luke u kojoj sam se ukrcala na brod zvani Ms Zuiderdam.

Jedan od razloga da ne idem direkt za Kopenhagen je jer zapravo nešto nisam u ljubavi sa tim gradom. Krivac za to je verovatno i vreme, u prethodne dve posete tom mestu, bilo je kišovito i oblačno, pa mi je grad delovao nekako sumorno i tamno sa tornjevima sa kojih samo fali zmaj da poleti
Dakle vozom (voz ide na svakih 10-15 min) sam došla na stanicu i zaputila se ka autobuskoj stanici da bih došla do broda... Ko me zna malo bolje da smo snalaženje u prostoru, orijentacija i ja malko posvađani, pa mi je trebao koji minut više da se orijentišem pomoću papirne karte uzete u vozu(ne znam iz kog razloga nisam ubacila potrebne karte na tel pre polaska na put, valjda jer mi je deviza zašto jednostavno kad može komplikovano, no dobro). Nisam računala da na stanici Østerport nema menjačnice (ili je ja nisam videla pošto sam izašla zapravo sa pogrešne strane), pa sam se na trenutak zapitala kako ću dalje. Danske krune nisam imala.Psovala sam samu sebe što nisam zamenila pare na stanici u Malmeu jer u autobusu ne možeš platiti karticom. Ali kad je naišao autobus vozač je pristao da mi zameni evre (naravno po užasnom kursu) i nastavih ka brodu. Prethodni put kad sam bila na brodu, brod je pristajao u luci odmah pored Male sirene, al ovaj nesrećnik je veći pa je bio u nekoj industrijskoj luci... Vidiš brod ispred nosa a vijugaš do njega okolo naokolo jedno 5 km (išla sam i peške zato znam kilometražu- o tome malo kasnije)

Verovali ili ne, slika samog broda bas i nemam. Nesto mi ovaj nije bio inspirativan za slikanje. Čak ni orhideje na Lidu (menza gde jedeš) nisam slikala iako su bile prelepe. Uglavnom sam jela na zadnjoj palubi,napolju, pored bazena uz pogled na more, luku, zavisi gde smo.. Uglavnom je bilo hladno, ali mi nije smetalo. Kao gost radnika, možeš da koristiš skoro sve kao i regularni gosti, osim bazena,par prostorija za odmor i kazina. Ne kockam se pa mi nije to toliko tragično. Na svim brodovima postoji neka vrsta menze gde imate hranu manje više non stop koja vam je besplatna, voće, sokovi(voćni, gazirani se plaćaju) par restorana gde plaćate hranu (15-20 dolara obrok, plus za piće zavisi šta pijete), kafe gde možete kupiti kafu sa ukusom kafe (mada ni ona besplatna nije bila toliko loša kao pre 5 godina kad sam bila), besplatnu biblioteku, teretanu, stolove za stoni tenis, bioskop, salu u kojoj svaki dan imate neke prezentacije, ili šou program, muziku itd, nekoliko barova gde uglavnom uveče imate živu muziku.. Spa centar, opremljen za masaže, hidro bazen, sauna, frizer, šminker, pedikir, manikir-šta god vam padne na pamet je tu. Normalno cene su poprilično visoke.... Npr masaža vulkanskim kamenjem 50min sa popustom od 50% me izašla 80 dolara U principu gradić sa svim što vam je potrebno. Radnje gde možete kupiti nakit, nešto garderobe, pića, suvenire.... Pošto moja seka vodi radnje kao menadžer, uglavnom sam vreme provodila tamo dok smo na moru... Ili bih sedela na palubi i čitala dok se ne smrznem Ukupno sam imala četiri dana na moru, sve ostale dane smo provodili u različitim lukama. Na brodu je dan ispunjen različitim aktivnostima, plus ako idete napolje, dan traje poprilično dugo (ali neverovatno brzo proleti), plus pošto su bele noći, ne spava ti se uopšte...Ugl sam legala oko 1-2 ujutru a ustajala oko 8-9 u zavisnosti od toga kad brod staje u luku. Generalno je pravilo da u luci prvo izlaze gosti koji idu na organizovane ture(koje su za naše uslove preskupe, nijedna nije ispod 100 dolara po osobi a idu i do 300), zatim ostali gosti, pa tek onda članovi posade (i ja sa njima). Tako da nije bilo preke potrebe da ustajem ranije.
Hrana: doručak 6:30-10, ručak 11:30-14, užina 14-17, večera 17:30-20, ponoćna užina 22:30-23:30h. A ako ste slučajno gladni u po noći, postoji mogućnost naručivanja hrane (besplatno) da se donese u sobu..... Biti gladan na brodu-nemoguća misija. Ne jesti puno- takođe nemoguća misija
Voda na brodu se dobija procesom desalinizacije morske vode, i nije za piće, tako da u pincipu morate kupiti flaširanu vodu da imate u sobi. Na lidu i u restoranima imate da pijete vodu, pa se onda na onoj ponoćnoj užini mogu videti gosti koji pune flaše tom besplatnom vodom...jer kad daš 3000 dolara za kruz, logično je da uštediš koju paru na vodi










Pitate se čemu služi tepih koji vam govori koji jedan u nedelji? Na odmoru ste, nemate potrebe da se zamarate datumima, lako čovek zaboravi i koji je dan, jer pamtite dane ovako: Sutra smo u Kielu a prekosutra smo na moru...

Mimi sjajno,uzivala sam. Cekam nastavak 😍😍😍😍

pratila sam slike na fb a ovde je jos bolje jedva cekam nastavak mima

Bice nastavak nego kako drugacije da vas propisno udavim

Mimi divno. Samo nas davi, uzivam kao da sam ja isla.

Ljubim

Kiel, Nemačka... Luka iz koje možete ići za Hamburg...Ali... (mora da postoji ali), uglavnom je nemoguće da stignete do Hamburga i nazad...I da usput vidite nešto osim unutrašnjosti voza
Brodovi u nekim lukama ostaju duže, u nekim kraće, od čega to zapravo zavisi pojma nemam. Npr u Kiel smo stigli tek u 11h, prvo se iskrcavaju gosti...tako da smo mi izašli tek oko 13h.... Taman da malo šetkamo po radnjama, idemo na ručak i planiramo naredne dane na miru. I kupili naš suncokret za euro!

Samo da napomenem carrot cake je moje grešno zadovoljstvo, obožavam ga...i teško mi da mu odolim gde god da sam....

Tallinn, Estonija. Ne mogu opisati ljubav koju osećam prema tom gradu, fantastično očuvan stari grad (kaldrma se podrazumeva), grad koji me je očarao kada sam prvi put kročila pre pet godina.... U samom centru starog grada se nalazi restoran Troika, sa fantastičnom ruskom kuhinjom.... Baš sam primetila sestri kako u Rusiji jedemo u gruzijskom restoranu, u Estoniji u ruskom....
Ovaj put nisam posetila omiljeni restoran jer smo bili na doručku sa jednim prijateljem iz Njujorka tako da sam protrčala kroz centar na brzinu.... Vratiću se na nekoliko dana kad-tad, ovaj grad to zaslužuje.....
Veoma su ponosni na svoju istoriju, stare zanate, pa po celom centru možete videti prodavce obučene u narodne nošnje iz nekoh srednjeg veka... Mirišu bolje nego što bi mirisali tada

Ćilibar je veoma značajan na celom Baltiku (75% svetskog ćilibara potiče iz Baltičkog mora), tako da možete kupiti igračke sa ćilibarom, slike ukrašene ćilibarom, magnete, nakit.... Lampe... volim ćilibar i verujte da to ne liči na one ogrlice, broševe i slično što su možda imale vaše mame ili bake....

Sledeća destinacija je Rusija.... Sankt Petersburg.... ali o tome kad se vratim iz toplijih krajeva

Mimi uzivam
Jedva cekam ostatak...

Ulovih malo vremena pred put, pa da vam pričam malo o Veneciji Severa (mada svaki grad koji ima kanale tako nazivaju), da pričam o Sankt Petersburgu. 30 sunčanih dana godišnje, prosto se zapitaš šta mu bi da gradi grad na takvom mestu (Petre, Petre svašta ti je padalo na pamet al hvala ti za tu lepotu!!!!).... Samo ću reći da je dva dana za Sankt Peterburg malo! 10 bi bilo dovoljno da se odlučiš šta sve želiš da posetiš i vidiš i onda još 10 da stojiš u redovima da bi ušao u objekte
Nenormalna gužva, turista na sve strane.... Svakodnevno u luku staje po minimum 5 kruzera, svaki po 1000-2000 gostiju, pa posada, pa gde su tu turisti koji su došli vozom, avionom, busom,peške.... Ovo je moj drugi put u tom divnom gradu, prethodni put sam uživala u parkovima Peterhofa i obišla Carsko selo, letnje rezidencije, Katarininu palatu....
U Ermitaž nije bilo šanse ući (stoji se u redu satima da bi ušao, a ja nisam imala vremena za gubljenje) a na moju veliku žalost morala sam se odlučiti ili za noćnu posetu Ermitažu ili za gledanje Labudovog jezera, mog omiljenog baleta. A gde ćeš ga gledati, ako ne u St. Petersburgu? Tako da sam se odlučila za Labudovo jezero. Preko dana smo obišle tvrđavu Petra i Pavla i išle na fantastičnu izložbu figura od peska. Obožavam figure od peska, divim se tolikom trudu za delo koje nije trajnog karaktera. Koliko god vremena da imate, curi nenormalno brzo i dok se okrenete, već kasnite Pored Crkva svete prolivene krvi nalazi se fantastični restoran gruzijske kuhinje Cha Cha sa savršenom medovik tortom (prvi put sam tu tortu probala na Tajlandu u jednom ruskom restoranu, i malo je reći da sam oduševljena ukusom i kako se tortica topi u ustima).
Šta reći za Labudovo jezero? Da li postoje reči da opišu moju sreću, da sam u Sankt Petersburgu i gledam balet? Srce mi je puno na samu pomisao.
A onda grand finale, plovidba kanalima i prisustvovanje otvaranju mostova na Nevi! EEEeeeee to je nešto nesvakidašnje i vredi smrzavanja (nije bilo toliko hladno, a i obukla sam se za svaki slučaj, a dobili smo i ćebe na brodu). Svake noći mostovi se otvaraju (i praktično odsecaju delove grada jedan od drugog) da bi brodovi mogli da plove Nevom. Tako da ako ostanete s pogrešne strane mosta (metro radi do ponoći) ostaje vam samo da zagrlite flašu votke i dočekate zoru (figurativno rečeno jer leti baš i nema noći a i sviće oko 3). Dakle prvi put se most otvara oko 1 ujutru i ostaje otvoren sat vremena, pa se spusti. i onda oko 3 se opet otvara i ostaje otvoren do 5 ujutru. Muzika svira, most se otvara.... Fantastičan osećaj. Oko 3 ujutru smo se vratile na brod i plan je bio da ustaemo u 7h da idemo u Peterhof.... Nažalost alarm nismo čule uopšte, i da mi bešika nije pretila pucanjem ne bih se ni probudila... Tako da smo tek u 11h izašle.... Na redu je bio obilazak Crkve svete prolivene krvi, da ispunim sestri želju da uđem u istu. Ateista sam, ne verujem u Boga, crkve ne volim i ne osećam ništa kad uđem u istu, osim nelagode. Nisam ljubitelj ikona, prekićenosti koja krasi pravoslavne crkve, tog preteranog bogatstva utrošenog na.... bolje da cutim elem, uđoh u tu crkvu, koja više zapravo i nije crkva (nema službe, čist turizam), sve ikone su rađene mozaicima. Sve to lepo izgleda, ali me nije oduševilo. Lepša mi je spolja iskreno. Slike u narednom postu

Eto toliko od mene za danas. Ljubim vas punoooo

wow Mimi uživancija je čitati te. Nestrpljivo očekujem nastavak

Opet ja.... Ne mogu a da na ovom mestu ne postavim i par slika od pre 5 godina. Sankt Peterburg.... Čisto da doživite koliko tamo ima da se vidi..... Peterhof.... možda će se na nekoj od slika videti koliki su redovi za ulazak, šanse nije bilo....ali su parkovi fantastični sa bezbroj ludih fontana, npr ima jedna za koju nikad ne znate kad će da proradi pa vas može i okupati ako tad prođete.... Carsko selo sam imala priliku da obiđem(plaćena tura, koštala ko Sv.Petra kajgana)...i činilo mi se da letim iz prostorije u prostoriju Katarinine palate, a kad smo izašli napolje shvatila sam da sam sate provela unutra....Može se primetiti da sam bila opsednuta plafonima tj njihovom lepotom. Na sve strane možete videti slike objekata posle II svetskog rata, goli zidovi, ruševine zapravo...a Rusi su sve to ponovo izgradili, i vratili sve kako je nekad bilo. Naravno, donosi im to brdo love, ali kad pogledate koliko mi imamo letnjikovaca, dvoraca, pogotovo po Vojvodini koji su pod zaštitom države a propadaju...umesto da se hvalimo našom istorijom, i usput zarađujemo na njoj... Ko je imao priliku da ode u Beočin mogao je da vidi jedno takvo ruglo, Špicerov dvorac.... Kad god prođem pored njega, suze mi na oči krenu...

Mimi predivno, uzivam prosto. Bas ti hvala na ovim divnim fotkama i pricama o tvojim putesestvijama.

Oooooooooooooooooooooooooo Mimi, ovo je stvarno divno, nestvarno, divne fotografije i lep putopis. Uzivala sam u svakoj fotografiji i tvojo reci. Putovanja su zaista pravo bogatstvo!

Srbija ima toliko potencijala, samo nekako ne umemo da cenimo, cuvamo i negujemo. Videla sam neke dvorce po Vojvodini, bas im treba ljubavi i osmisliti neke sadrzaje da ljudi razlicitih godina i interesovanja vole da dodju. Valjda cemo se opametiti.

Nadam se da nastavak sledi!

Ljubim



Na

Divno Mimice baš baš lepote