Serklaž u trudnoći
+7
jadranka
mimi85
medolino
Pikseta
Vuchica
Ancica 87
Blanka
11 posters
KUTAK :: TRUDNOĆA I POROĐAJ :: Trudnoća
Strana 2 od 2
Strana 2 od 2 • 1, 2
Re: Serklaž u trudnoći
Draga Pikseta, hvala puno na savjetima. Rezultate Prena testa očekujem ove nedjelje. Naravno da ću to podijeliti sa dragim ženicama na Kutku, nadam se da će sve biti ok i da su bebice zdrave a za pol manje vazno. Ljubim te i navijam za tebe
Blanka- Broj poruka : 4318
Godina : 43
Datum upisa : 30.10.2014
Re: Serklaž u trudnoći
Drage moje, danas sam isla za optusnu listu i dr mi je odradio UZ i ginekoloski pregled. Sve je ok sa serklazom. Nastavljam jos sjutra sa cefalexinom i utrice do daljnjeg. Za dva dana da primim inekciju progesteron depo preventivno, i kaze to je to. Ginekoloski pregled mi je bio jako neprijatan i bas me boljelo, ali morao je da provjeri konac i sve je pod kontrolom. Kontrola mi je za 3 nedelje. Eto i to je to,pa da pribiljezim. Ljubac
Blanka- Broj poruka : 4318
Godina : 43
Datum upisa : 30.10.2014
Re: Serklaž u trudnoći
Evo da i ja upišem svoje iskustvo sa serklažom. Rađen juče u Betaniji, početak 23. nedelje blizanačke trudnoće. Moj opšti utisak je pozitivan, sad dalje da Bog da da šav drži dobro i da se ništa ne iskomplikuje. Primili su me na Patologiju trudnoće u ponedeljak, za prijem su potrebne analize krvi, urina, urinokulture, brisevi (cervikalni+vaginalni), krvna grupa sa Rh faktorom, i naravno uput. Prilikom prijema uradili ginekološki pregled i UZ, bebe su super, obe po 640g, one razne mere i plodova voda ok, grlić 19mm bez tunelizacije - sve isto kao prošlog utorka kad nam je prof. Stojić radio drugi ekspertni (osim što su bebe dobile po 120g za 6 dana! - pitala sam da li je to normalno, kažu jeste, kod blizanaca je tako jer kraće traje trudnoća, opustite se). Merili pritisak i temperaturu, otvorili istoriju, detaljno su me pitali o svoj terapiji koju uzimam i dogovorili se da mi sestra da Fraxiparin u 20h, pošto će serklaž biti u 8h ujutru, pa ne sme biti kraći period od 12h između injekcije i intervencije.
Tako je i bilo: juče u 7h je došla sestra da mi kaže da će doći po mene u 7.15, da skinem sve osim spavaćice i idemo gore u porodilište. Odvela je mene i još jednu ženicu kojoj su takođe radili serklaž i koja takođe nosi blizance iz VTO, stavili nas da sednemo, svakoj po braunilu u levu ruku i kaže sestra - plasiranje braunile je sve što je bolelo, dalje neće ništa da boli, samo zaspite i biće gotovo za 15 min. Dok smo čekale da nas odvedu u tu salu koju su predvideli, rekli su da ostanemo da sedimo tu a doveli su dve trudnice za carski rez da legnu i da i njih bocnu braunilom, pitaju kakvu anesteziju radimo, jedna reče opštu, druga spinalnu, i onda smo nas 4 čekale još u toj pripremi. Bogami nije svejedno ni njima što idu na porođaj, a ni nama dvema što idemo na serklaž, u pozadini se čuje žena koja vrišti od bolova jer se porađa (sestra kaže: ne brinite, u porodilištu smo, ovde je to normalna pojava; ovde moram da kažem da sam ja bila prijatno iznenađena celokupnim osobljem, na klinici sam prvi put u životu i moj opšti utisak je da su svi profesionalni i prilično ljubazni, i dole na prijemu, i na Patologiji i u sali). Uz svu tu napetu i prosto nesvakidašnju atmosferu, neka vrućina u celoj bolnici, ja sam bila u goloj vodi, srećom sam imala na sebi spavaćicu 2 broja veću i kratkih rukava, pa mi nekako manje neprijatan osećaj, a i ova druga ženica mi pokazuje kako joj lepo gola voda klizi niz butine. Ja se skoro uopšte nisam plašila pre toga, ali dok smo tu čekale, a čekale smo nekih 45 minuta, ne bi mi svejedno, baš me uhvatila nervoza, a ne mogu da objasnim, ne plašim se same intervencije niti za sebe, već zbog beba. Uglavnom, tačno u 2 minuta do 8 se pojavio Stojić kao vojnik i naredio pokret i uveli su me u susednu prostoriju, stavili da legnem, anesteziolog odradio svoje i ja utonuh u san. To je trajalo nekih 15-ak minuta verovatno, sledeće čega se sećam je kako su me vratili u sobu i prikačili na infuziju, a to je sve bilo pre 9, radio je TV u sobi i videla sam sat na njemu, nije još bilo 9. Tu sam ja dremala, čini mi se manje od anestezije a više od umora jer noć pred serklaž nisam skoro uopšte spavala jer su cimerki počele kontrakcije - mukicu su doveli tu u sobu oko 2 posle ponoći i neka 2 sata se ona tu borila sa bolovima i sestra je na svakih 15 min dolazila da je obiđe i proveri i onda su je odveli da se porodi, srećom je to sve bilo normalno, porođaj u terminu i sve, ali ja posle nisam mogla da zaspim. Oko 11, posle te dremke, bila sam kao nova - ništa me nije bolelo, par kapi krvi na dnevnom ulošku i posle je i to stalo (normalno i očekivano je blaže krvarenje nakon intervencije) i lepo sam i jela, gladna kao vuk. U 2 sata su mi doneli otpusnu listu, mužić je već čekao dole u holu. Piše da šav drži dobro, bez krvarenja, da su plodovi ovojci celi i da nema kontrakcija. Stara terapija (da ne nabrajam, imam je vala poprilično), plus antibiotik i naravno da mirujem. Sledeće nedelje idem na kontrolu. Za sada se super osećam, daće Bog da sve i dalje bude u redu. Biću potpuno iskrena i reći da zaista mrzim mirovanje i da mi teško pada, ali nisam neodgovorna, evo me kao bubica sam, ležim i ležaću ako treba do kraja bez pogovora i primedbe, samo da uspem da decu što duže iznesem.
Eto, baš sam izdetaljisala, po običaju, ali mislim da ne smeta, možda će nekom da koristi, usput malo i da podignemo temu, a i nekako se opustim kad 'izbacim' iz sebe neke utiske.
Tako je i bilo: juče u 7h je došla sestra da mi kaže da će doći po mene u 7.15, da skinem sve osim spavaćice i idemo gore u porodilište. Odvela je mene i još jednu ženicu kojoj su takođe radili serklaž i koja takođe nosi blizance iz VTO, stavili nas da sednemo, svakoj po braunilu u levu ruku i kaže sestra - plasiranje braunile je sve što je bolelo, dalje neće ništa da boli, samo zaspite i biće gotovo za 15 min. Dok smo čekale da nas odvedu u tu salu koju su predvideli, rekli su da ostanemo da sedimo tu a doveli su dve trudnice za carski rez da legnu i da i njih bocnu braunilom, pitaju kakvu anesteziju radimo, jedna reče opštu, druga spinalnu, i onda smo nas 4 čekale još u toj pripremi. Bogami nije svejedno ni njima što idu na porođaj, a ni nama dvema što idemo na serklaž, u pozadini se čuje žena koja vrišti od bolova jer se porađa (sestra kaže: ne brinite, u porodilištu smo, ovde je to normalna pojava; ovde moram da kažem da sam ja bila prijatno iznenađena celokupnim osobljem, na klinici sam prvi put u životu i moj opšti utisak je da su svi profesionalni i prilično ljubazni, i dole na prijemu, i na Patologiji i u sali). Uz svu tu napetu i prosto nesvakidašnju atmosferu, neka vrućina u celoj bolnici, ja sam bila u goloj vodi, srećom sam imala na sebi spavaćicu 2 broja veću i kratkih rukava, pa mi nekako manje neprijatan osećaj, a i ova druga ženica mi pokazuje kako joj lepo gola voda klizi niz butine. Ja se skoro uopšte nisam plašila pre toga, ali dok smo tu čekale, a čekale smo nekih 45 minuta, ne bi mi svejedno, baš me uhvatila nervoza, a ne mogu da objasnim, ne plašim se same intervencije niti za sebe, već zbog beba. Uglavnom, tačno u 2 minuta do 8 se pojavio Stojić kao vojnik i naredio pokret i uveli su me u susednu prostoriju, stavili da legnem, anesteziolog odradio svoje i ja utonuh u san. To je trajalo nekih 15-ak minuta verovatno, sledeće čega se sećam je kako su me vratili u sobu i prikačili na infuziju, a to je sve bilo pre 9, radio je TV u sobi i videla sam sat na njemu, nije još bilo 9. Tu sam ja dremala, čini mi se manje od anestezije a više od umora jer noć pred serklaž nisam skoro uopšte spavala jer su cimerki počele kontrakcije - mukicu su doveli tu u sobu oko 2 posle ponoći i neka 2 sata se ona tu borila sa bolovima i sestra je na svakih 15 min dolazila da je obiđe i proveri i onda su je odveli da se porodi, srećom je to sve bilo normalno, porođaj u terminu i sve, ali ja posle nisam mogla da zaspim. Oko 11, posle te dremke, bila sam kao nova - ništa me nije bolelo, par kapi krvi na dnevnom ulošku i posle je i to stalo (normalno i očekivano je blaže krvarenje nakon intervencije) i lepo sam i jela, gladna kao vuk. U 2 sata su mi doneli otpusnu listu, mužić je već čekao dole u holu. Piše da šav drži dobro, bez krvarenja, da su plodovi ovojci celi i da nema kontrakcija. Stara terapija (da ne nabrajam, imam je vala poprilično), plus antibiotik i naravno da mirujem. Sledeće nedelje idem na kontrolu. Za sada se super osećam, daće Bog da sve i dalje bude u redu. Biću potpuno iskrena i reći da zaista mrzim mirovanje i da mi teško pada, ali nisam neodgovorna, evo me kao bubica sam, ležim i ležaću ako treba do kraja bez pogovora i primedbe, samo da uspem da decu što duže iznesem.
Eto, baš sam izdetaljisala, po običaju, ali mislim da ne smeta, možda će nekom da koristi, usput malo i da podignemo temu, a i nekako se opustim kad 'izbacim' iz sebe neke utiske.
Jerapetra- Broj poruka : 1311
Godina : 40
Datum upisa : 20.03.2015
Re: Serklaž u trudnoći
Lerapetra, izveštaj ti je super, hvala što si podelila iskustvo. Pogotovu je važno da se zna da se serklaž, bez problema, može uraditi i posle 20. nedelje. Uzmi neku dobru knjigu i miiruj
Tavita- Broj poruka : 722
Datum upisa : 13.05.2015
Strana 2 od 2 • 1, 2
KUTAK :: TRUDNOĆA I POROĐAJ :: Trudnoća
Strana 2 od 2
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
|
|