Korak po korak na putu do bete +

ncoka ::Drage moje danasnja beta je 1,9. Iskreno tako sam i očekivala. Još jednom hvala na divnoj podršci.

Ali moramo da navijamo za Zmajusku iz sveg srca

marija123 ::Aries, ala ce biti divno kad danas cujes srculence :)
Meni je dr rekla da sutra izlazim iz bolnice, da su se rezultati dosta popravili. U soku sam, nisam se nadala da ce me pustiti jos deset dana! Moram da nastavim sa surutkom i jajima, inace ce sve da se vrati. Na UZ se vidi mali mesak od 9 mm :) Nadam se da ce sve biti u redu!
Devojke, svima sto pre zelim pozitivne bete!

annci ::
Ja da prijavim samo i ovde da sam zvanicno pocela sa bockicama Dipheralinea sinoc i nrv estrofem. Sad cu videti kada idem na UZ i za kada planiramo odlazak u Prag...
Nista jos uvek ne znam, tako da na poslu najnormalnije funkcionisem, zakazujem sasstnake...al odlazem bar putovanja

Zmajuška ::Devojke, hvala na navijanju i što mislite na mene. Moja beta je negativna 0,1 što sam i očekivala s obzirom da sam juče kasno popodne dobila. Dobro sam, već u glavi imam plan šta i kako dalje, u narednih godinu dana ćemo uraditi sve od analiza što možemo i nadam se sakupiti dovoljno parica pa u nove pobede. Sve vas

Mika ::Evo i moje priče, nadam se sa srećnim krajem:
Prva vto u narodnom frontu rađena u martu 2013. godine, zbog lošeg spermograma zbog terapije koju muž svakodnevno uzima zbog sopstvenog zdravlja. Ja prethodno uradila samo hsg i one analize koje moraju da se urade zbog komisije. Beta 0, iako je bilo sve super, ležala svo vreme posle transfera. Na saopštavanju bete nikom nije jasno zašto nije uspelo, ja pitam jer treba da uradim štogod od analiza dodatnih, svi u glas odgovaraju: ma kakvi, samo vi podnesite ponovo papire za komisiju, pa da idemo u drugi postupak. Ja na svoju ruku uradih sve što sam na internetu pronašla: utvrdih da imam insulinsku rezistenciju i trombofiliju faktor V leiden, septum u materici (na histeroskopiji otklonjen). Drugi postupak smo radili u Valjevu, beta nula, iako smo bili pokriveni terapijom, imamo 3 slamice sa blastama zamrznutim (3 FET-a rađena, u jednom od vraćanja došli smo do biohemijske, ostale bete nula). Pre trećeg postupka radimo ERA test, ponavljamo histeroskopiju u Genezisu. Za treći postupak smo bili neodlučni gde da ga radimo, pa je moj muž presudio da opet radimo u Valjevu. Opet biohemijska. Za svaki od ovih transfera, ukupno 6, bila sam disciplinovana, pridržavala se saveta lekara, čuvala se, šetala tek toliko da ne zakržljam u krevetu, ali svaki put ćorak. Pred taj treći postupak odlučih da odem privatno kod endokrinologa, koji mi uvodi eutirox, zbog blage hipotireoze (nova dijagnoza).
Od tog trećeg postupka ostale su nam dve slamice sa zamrznutim blastocistama, u aprilu rešimo da radimo FET. Folikul uopšte neće da raste. Non stop na 10 mm, ja udarim po kapima FEMISAN A, po estrofemu (jedan dnevno) - (to lekar iz Valjeva ne zna, samo moj ginekolog iz Bg zna). Folikul je nekako dorastao do 20 mm, dala sam sebi stop (opet na svoju ruku, uz dogovor sa mojim ginekologom), i 17. dana ciklusa dođosmo do ovulacije, pa otiđosmo da vratimo dve blastice peti dan od ovulacije. Ja shvatih da nešto moram da promenim i rekoh mužu: očigledno ja sama ne mogu da zatrudnim, potreban si mi ti, uzmi slobodne dane, i idemo da putujemo. Muž se odmah složio i tako mi posle transfera krenusmo da putujemo po našoj Srbiji, a kroz par dana odosmo i do Švedske, avionom (na svadbu). U međuvremenu, ja svaki dan radim lh testove (imam ih kupljene, pa da se iskoriste) i svaki dan je linija malko bila tamnija. Peti dan od transfera, 10 od ovulacije lh test je bio pozitivan. Đavo mi nije dao mira odjurih do apoteke, uzeh one quick testove (osetljivost 10 jedinica beta hcg) sa popodnevnim urinom uradih test, kad ono pozitivan. Ja se obradujem, ali ne previše, jer sam i pre kod biohemijskih imala 5 dan od transfera pozitivno, pa bio ćorak. U Švedskoj smo bili pet dana, svaki dan se ubijali od pešačenja i obilaženja, ja uopšte ni jedan dan nisam razmišljala da li je to dobro ili nije, znala sam da prethodni postupci kad sam sedela kod kuće nisu završeni dobro, pa sam smatrala da je vreme za drastične mere. U nedelju uveče smo se vratili iz Švedske, a u ponedeljak ujutru radili betu. Pre bete uradih bebi rapid, crta debela odmah se pojavila, ja se ponadah da je beta oko 100 kad je crta tako lepa. Da napomenem da me je odmah sutradan od transfera dve blastociste krenuo boleti stomak (u obe biohemijske trudnoće bol mi je bio znak da se nešto dešava i da postoji nada za trudnoću, u postupcima kad nije bilo trudnoće, nije bilo ni bola).
Jedva dočekah rezultate iako su bili ekstremno brzo urađeni, jer je sestra upisala da su rezultati hitni. Stigoše rezultati na mejl, otvorih, prva strana sve poređano po redu što sam radila, d dimer, tsh, t4, ft4, estradiol, progesteron, bete nema. Lele, nisu valjda zaboravili betu da urade, već mislim i psujem u sebi, no na drugoj oj stranici se nalazio rezultat bete 11 dan od transfera, 16 dan posle ovulacije, beta je bila 977. Ja gledam, ne verujem, počinjem da plačem zbog nagomilanog stresa i silne želje da nam konačno pođe od ruke da zatrudnimo. Nadala sam se da će ovog puta beta biti barem 100 jer je do sada uvek bila kilava i bilo je očigledno da nije uredu. Ovog puta sam od bete zanemela. Uveče u šoku odlazimo kod mog ginekologa u Bg, on kuca u drvo, kaže: dobro je, možda su blizanci, zakazujemo ultrazvuk za ovaj petak, jer ja ne želim ranije. Kaže, ne moram ponavljati betu, ali ja je ipak ponovim (u sredu) da je proverim, beta je bila 2747, poduplala se super, više je neću ponavljati. Samo se nadam da ovo jeste kraj našoj borbi, a početak jedne lepe normalne trudnoće. Sedmi transfer po redu, konačno lepa beta. Ja i dalje ne verujem, iako me bolovi u stomaku stalno podsećaju da se nešto zaista dešava. Daj Bože da su moje bebe dobro, i da rastu. Naše ponašanje posle transfera je bilo potpuno drugačije od dosadašnjeg, muž je bio svaki sekund pored mene, a ja nisam sedela kod kuće i bila prepuštena sopstvenim mislima. Pronizon ovaj put nisam uzimala, na svoju ruku sam odustala od njega, jer mi je tako endokrinolog predložio (iako ga je lekar sa klinike prepisao, za svaki slučaj). Od terapije uzimam 2500 jedinica fragmina, utrogestan 3x200 mg, eutyrox  75 mg, 1 estofem, 1 femibion i vigantol kapi (5-6 dnevno). Pre postupka smo otkrili da imam insuficijenciju vitamina D, pa sam odmah krenula sa vigantolom (uprkos dosadašnjoj terapiji sa tabletama vitamina D). I ono što nisam do sada uzimala, a u ovom postupku jesam je l arginin od 1000 mg, do transfera jednom dnevno (na predlog endokrinologa)
Ne znam šta je od ovoga pojedinačno bilo presudno i pomoglo da se zakače embrioni, ili sve zajedno, uz svakodnevno truckanje u automobilu, ali uspelo je.
Izvinjavam se na opširnosti, ali morala sam da podelim sa vama iskustvo, iako vas uglavnom samo čitam.

AriesGirl ::Devojke, sad sam, hvala Bogu, i zvanicno trudna. Jedno srculence kuca jako, u sedmoj sam nedelji.

Hvala na svoj podrsci i navijanju.

AriesGirl ::Devojke, sad sam, hvala Bogu, i zvanicno trudna. Jedno srculence kuca jako, u sedmoj sam nedelji.

Hvala na svoj podrsci i navijanju.