Prica o hrabroj zeni

Leptirko                         

Maus, draga, hvala ti!
Bak, hvala ti puno! I ja jedva cekam da krenem sa svojim dnevnicima.
Ljubim vas sve, zene drage!!!

       
mislim... šta reći...

Juče su bile tačno dve nedelje od transfera. Nadam se da se sada raduje veeelikoj beti ta divna žena, koja me je nadahnula i promenila za čitav život!
To je. za mene, bio sudbinski sisret, iako nisam neko ko se prepušta prstima sudbine. Verujem da mnogo toga zavisi od nas samih, ali ostavljam prostora i višim silama.
Ženo, heroju, nadam se da si sada najsrećnija žena na svetu!!!!!    

I ja se stvarno tome nadam, da je videla lepu betu i da će joj se želja ispuniti!

Leptirko svaka cast, nadam se da je ugledala svoje tri carobne cifre i da je zelja ispunjena  

Leptirko tek sada vidim ovo,procitah u jednom dahu,ostadoh nema. Zena borac,svaka joj cast,iskreno se nadam da sad vec milki svoj stomacicc i raduje se novom zivotu,novom pocetku! Svaka cast na pretocenim emocijama i talentu za pisanje! :-*

Hvala, drage moje zenice!

leptirko ostala sam bez reci sto zbog price zenine sto zbog tvog pisanja kakao si napisala tvoje emocije u tom momentu da si me rasplakala.nadam se da je zeni uspelo i da ce njenim andjelima ispuniti i poslednju zelju da dobiju batu ili seku a sto ne i da budu jednojajcani blizanci da bi svakoj cerki podelila po jednu bebu

Nina, divno si ovo rekla!

Ovu priču posvećujem jednoj Vesni, našoj Ganedini, hrabroj ženi, borcu, koju nikada ne želim da zaboravim




Majka- promenljiva reč, zajednička imenica, prirodnog i gramatičkog ženskog roda. Lako ju je izmenjati po padežima. Majka je najlepša reč srpskog jezika. Majka, mama, mamica, majčica- toliko načina da se kaže jedna reč.
   Puna su usta slatke topline kada se izgovara. Kažu- jedna je majka, ali mi znamo da nije majka samo ona koja je rodila dete. Majka dete rađa iz srca. Majka je ona koja voli, koja te sanja i čeka. Majka je počasna titula jednog borca.
   Čedo drago, znam da nisi imala prilike da tu reč uputiš onoj koja te je rodila. Ta reč se u tvojoj duši krila, rasla, pupela, puštala korene, sa jeseni nestajala. zimii se javljala, u proleće cvetala.Tražila si je u snovima, šaputala i dozivaa kao u bunilu. Vreme je prolazilo, a ona je sa tobom rasla, kao želja, kao molitva. Na njenom mestu iznikla je nada, kao najlepši cvet koji se ne dira. Nisi smela glasno da je izgovoriš, da ne nestane, da se ne razveje poput pepela, jer toliko digo je u tebi ćutala. Znam da te ta ista reč zaboli, kao oštricom zapara i za sobom ostavi ranjave tragove, ta divna reč koju nisi izgovorila. Sa ćutanjem se rodila želja da je čuješ, ako je već nisi izgovorila. Već si izrasla u borca, ženu od kamena, ranjene duše, ali snažnu. Išla si hrabro, rušila zidove, gradila srušene mostove, jer želja je bila jača od svega. Ljubav i želja su te vodile, osvetljavale tvoj put , čak i kad nije bilo zvezda na vidiku. Padala si. Umela si da se srušiš, rastaviš i ponovo sjediniš sve slomljene delove svog bića. Svaki put, posle svakog loma, jedan sitan deo tebe bi nestajao, ostajao na putu, a na njegovm mestu se rađala nova nada.
 Mnogo je ljudi oko tebe, oko nas, mongo je onih čiji putevi jasno vode do cilja. To su putevi na kojim nema gliba u koji se tone do lakata, nema trnja koje probada, a zvezede su tako blizu, na dohvat prirode. Čudna je ljudska priroda, jer takvi će kao dodole dozvati kišu, skočiti u glib i ubosti se namerno na ružin trn. Još tada si se pitala, ali na neka pitanja odgovori ne postoje. Tumačimo ih kako znamo i umemo. Usput grabimo sve znakove, upijamo ih očima, rukama, nogama. Upiremo se da ih pročitamo, shvatimo, kako da pobegnemo iz lavirinta...
  Gledamo oko sebe neke ljude koji žive naše snove. Možda su ih i oteli od nas, ko bi znao. Pljujemo na vreme koje sa sobom donosi prazninu i lajemo na pusti život, a onda se sivilo raziđe i opet nam pokaže jasan put- i tako u nedogled.
    Suština života- čitava se nauka izgradila na tumačenju. Svetovi su nastajali i nestajali, kidale su se zore, rađali smo se i umriali- i opet ostajali nedorečeni. Čekanje, traganje i nada, to je suština mog, tvog, naših života. Seti se Antićeve pesme Plava zvezda, traganja za jednom, trećom, petpm, kao u bajci, preko sedam mora i gora. I kad je pronađemo- idemo dalje. Uvek idemo dalje, makar i u snovima.
   Čedo moje, oslovljavam te srcem svojim, ja, koja nisam majka i ne znam koliko ću još trnja pregaziti i koliko puta još promeniti tu reč po padežima, koliko ću još dugo izučavati njene gramatičke kategorije.
     Vidim te kako stojiš uplakana, ni ovde, ni tamo, ni juče, ni danas. Čujem tvoj prigušeni jecaj i sve što godinama skrivaš u sebi. Kratak je jedan ljudski život da uzmemo i damo onoliko koliko smo želeli, koliko smo se nadali.
   Pogledaj svoj put, čedo moje, pogledaj kako je krivudav. Osvrni se samo na sve prepreke koje su iza tebe ostale, sve koje si savladala. Ostale su tamo, iza sedam mora, iza sedam gora. Pogledaj samo koliko je zvezda na nebu! jedna mora biti tvoja!
   Kada pronađeš svoj mir i kada se vrati snaga da sakupiš krhotine svog bića koje su na tvom putu ostajale, shvatićeš a je najveći deo tvog bića i postojanja baš u tebi. Ljubav, snaga i nada još žive. Tada ćeš znati kako da kreneš svojim putem i koja je ona zvezda koju tražiš.
   Ne zameri sto te oslovih sa čedo, jer želja za milozvučnom rečju beše jača od svega. Verujem da ćemo se opet sresti, jer puno je zvezda na ovom nebu i ima ih dovoljno za sve nas.

Au, žene, ne mogu više da plačem danas. Prvo Ganedina, sad ovo...
No,kada kaže naš narod, što te ne ubije to te ojača... Ili još bolje rečeno: "ponekad prelistam svoje ožiljke čisto da me podsete koliko sam jaka!.

leptirko82 ::Juče su bile tačno dve nedelje od transfera. Nadam se da se sada raduje veeelikoj beti ta divna žena, koja me je nadahnula i promenila za čitav život!
To je. za mene, bio sudbinski sisret, iako nisam neko ko se prepušta prstima sudbine. Verujem da mnogo toga zavisi od nas samih, ali ostavljam prostora i višim silama.
Ženo, heroju, nadam se da si sada najsrećnija žena na svetu!!!!!    

Leptirko, ima li ikakve šanse da saznaš da li je uspela? Da zoveš bolnicu i pitaš ili tako nekako? I ja se nadam, i želim joj da se raduje i da opet postane mama  

Joj leptiru moj, najdivniji na svetu. Znala sam da si mnogo divna i plemenita , ali ovim si me potpuno oborila s nogu . Evo me plačem na poslu kao kiša i svi se pitaju šta je sa mnom i šta mi se desilo . Sa ovim pismom si ušla u moje srce i tu ći te zaključati za ceo život . Moram te upoznati kad-tad , gde god .

Duso moja, i ti si mene do srzi dirnula i jako bih volela da te upoznam i znam da ce se to i desiti, jer obe to zelimo. Ljubim te i brisem ti suze,

Znaš leptiru moj , prijavila sam se za druženje 26.,04 . a čini mi se i ti . Posle jučerašnjeg dana rekla sam sebi da neću otići . Sada me ti teraš da se predomislim .
Evo , iako te ne znam , dođe mi da tebe usvojim i da te gledam i slišam dokle god ove moje oči budu mogle da gledaju i ove moje uši mogle da čuju .

Drage zene, Lavice, Kraljice, predivne i Bozanstvene.

Auh Leptirko,kakva prica,kakve emocije,raturi me u paramparcad.Ostala sam nema...
Svaka cast na svakom napisanom slovu.

ganedina ::Znaš leptiru moj , prijavila sam se za druženje 26.,04 . a čini mi se i ti . Posle jučerašnjeg dana rekla sam sebi da neću otići . Sada me ti teraš da se predomislim .
Evo , iako te ne znam , dođe mi da tebe usvojim i da te gledam i slišam dokle god ove moje oči budu mogle da gledaju i ove moje uši mogle da čuju .

Duso moja draga, sad moras da dodjes, ima da te stiskam i stiskam i stiskam....da budemo ceda jedna drugoj!




Hvala vam, zene drage, na lepim recima. Samo napisem ono sto osecam, bez recenzije, Nisam neko ko volE da se eksponira na taj nacin. Da jesam, nesto bih izdala do sada, ali Kutak je cudo i zene na Kutku. Stalno me podstice da dajem, jer toliko doboijam, dobijam paznjui, lepu rec, ljubav i razumevanje.

Uh, leptirko, isplakah se danas onako cisto, iz duse...divna si, draga moja, plemenitost, njeznost i dobrota izlaze iz svake tvoje rijeci...ljubim te i grlim do neba daleko   

Leptirko stvarno divno napisano.  

Leptirko divno si ovo napisala, verujem da se svaka prepoznala u tvom pisanju. Puno je trnja na ovom putu, zivot je dovoljno tezak i bez njega, ali mi smo te koje moraju na svojim plecima da ponesu tu tezinu i bore se. Ganedina je jedan veliki borac, jedna divna i voljena zena, ako je i poklekla u ovom momentu, neka je ima pravo na to, ali sigurna sam da ce da se podigne, obrise kolena i nastavi dalje. U kojem god pravcu da krene ima moju punu podrsku, a i jedva cekam da se vidimo na druzenju.

Leptirko, sta reci a nezaplakati.Divne li prici i jos lepsih I jakih emocija.Mislim da bi sa  tvojim smislom za pisanje mogla da napises scenario za film za sve hrabre zene koje se bore u zivotu za jedan novi zivot.Imamo mnogo uloga za taj film, I sve one imaju mesto u tom film.
Ljubim te, kao i sve drage zene koje se bore za svoj najlepsi dar-bebe.   

leptirko nemam reci.potresle su me obe price na koracima i ovde tvoja i nisam tela da komentarisem ali sam ipak morala ovde
znas da te svi volimo vde i volela bi da te upoznam a i nedeli nas velika kilometraza

Zene, hvalA vam na divnim recima. Vi ste sve moja inspiracija i moja snaga! Nina, volela bih da tebe i tvoju divnu decu. Blizu smo, zaista i uskoro cemo nesto upriliciti.