Drugi rodjendan

Htedoh da upitam u Snedrinom dnevniku ali da joj ne bih offtopicarila tamo... a i nemamo temu o drugom rodjendanu. Da li ga slavite i kako? Ja sam malo u nedoumici - da li se za drugi rodjendan uzima dan kad smo upoznali dete, dan kada je prešlo kod nas ili dan konačnog usvajanja? Meni su svi ti dani značajni ali ne bih da detetu baš slavim četiri rodjendana Da li to svako uzima po svom nahodjenju ili postoji neko "pravilo" koji je dan drugog rodjendana?

Dobro pitanje. Ne znam za nepisana pravila, ali meni je najvažniji, najemotivniji bio dan kad smo se sreli...
Čin konačnog usvojenja jeste bitan, ali ponajviše u formalnom smislu. Dete je već neko vreme kod nas, već smo uhodani... iskreno, nisu me "šetale" emocije kao onog vrelog julskog dana. Kao što ti reče, samo jednom je prvi susret, prvi dan...

Kod mene je recimo najvazniji dan kad je nase dete doslo kuci. Sve nekako pre toga je bilo u grcu i nervozi, sta, kako, hoce li nas prihvatiti, kako ce reagovati. Pamticu dok sam ziva prvo jutro kad se probudila u svom krevecu sa osmehom od uveta do uveta. Kod nas ce biti taj 23.april drugi rodjendan sigurno.

Kod nas je drugi rodjendan dan kada je malena dosla kuci . Mada su svi dani koje je Simona nabrojala vazni , nekako je ovaj postao najvazniji, mozda je uticala i knjiga koju sam spominjala - JA IMAM DVA RODJENDANA , jer i tamo je drugi rodjendan na dan kad im je dete doslo kuci. Ja mislim da svako treba da slavi dan za koji misli-oseca da je njima najvazniji .

mi obelezimo onaj dan kad su dosli kuci,ali onako u uzem krugu familije ili samo na 4 odemo negde ako mozemo taj dan ili koji dan ranije ili kasnije sve zavisi dali mm moze da idemo zbog posla.

Meni je najupečatljiviji dan kad smo upoznali Vilenjaka... Scenu kada mi dolazimo a naš mališan stoji na kapiji, na kiši često prizovem u sećanje... Nije hteo da udje koliko ga god hraniteljica zvala, hteo je tu da čeka mamu i tatu. Ugledala sam ga i već sledećeg trenutka sam pomislila da će se nahladiti da ne sme da stoji na kiši, pa da brzo udjemo... Sasvim praktična misao, istog trenutka "rodila" se majka. Videću i sa mužem ali što se mene tiče biće taj dan...

Nama je drugi rodjendan dan kada je nasa cera dosla kuci.Provodimo ga samo nas troje u nekom provodu ceo dan,igraonica,duge setnje,kolaci....

Mi smo se baš danas dogovorili - drugi rodjendan će biti na dan kad smo upoznali sina... Danas je devet meseci znači imamo još tri meseca do drugog rodjendana

Isto ćemo ga slaviti samo nas troje, detetu ću objasniti tek pred sam rodjendan da ga ne zbunjujem sada još sa tim...

Simona ::Mi smo se baš danas dogovorili - drugi rodjendan će biti na dan kad smo upoznali sina... Danas je devet meseci znači imamo još tri meseca do drugog rodjendana

Čestitam 9 meseci!

I mi ćemo isto slaviti 17.7. dan kad smo se prvi put sreli, šetali, prepoznali....
Svi ostali dani su mi manje bitni. Dan kad smo stigli kući nije bio prvi dan našeg zajedničkog života jer smo već živeli zajedno nekoliko dana u vikendici MM druga (tamo odakle je Struzzolino). Kad smo konačno usvojeni, bili smo uveliko porodica, to je bila samo formalna, administrativna potvrda.

Hvala Struzzo

Slično i kod nas... Nama je dan kad je Vilenjak došao kod nas sedam dana kasnije. Medjutim to je samo prvi dan kad je prespavao. On je nekoliko dana pre toga bio sa nama po ceo dan, te se to ne poklapa sa danom kad je došao kod nas kući. A ta noć je bila puna strepnje naročito jer nismo poneli jastučence sa kojim je do tada spavao uvek. Dan konačnog usvajanja nam je isto značio na nekoj sigurnosti i što više nema poseta socijalnih radnika i što može da krene u vrtić... I onaj prvi izvod iz matične knjige rodjenih sa našim imenima kad sam izvadila, čini mi se si i ti to opisivala a osećaj je neopisiv... Ali to je opet više neka zvanična potvrda onog što je već postojalo... A u onom prvom danu 21. 05. je sve započelo... Kako ti kažeš tada smo se i sreli i prepoznali i igrali, tada nam je bio i prvi dodir i prvi poljubac... Nekako mi najviše taj dan i liči na susret prilikom rodjenja deteta pa me i s te strane najviše asocira na rodjendan...

Mi smo za sada odlučili da ćemo slavit njen pravi rođendan. To je za sada.

Anak,
oba rodjendana su prava :)

"Problem" kod zvaničnog rodjendana usvojene dece je što nas uvek podseća i na njihovo rodjenje ali i na priču koja nije vezana za nas. Ne znam kako je bilo sa drugim usvojenim mamama ali mene su osećanja razbijala pred Vilenjakov rodjendan, razna, od sreće uobičajene za rodjendan deteta, od zahvalnosti njegovoj biološkoj majci što je rodila mog mališana, do neke vrste zavisti što je prisustvovala tom trenutku njegovog dolaska na svet a ja nisam, preko straha da koliko god godina da prodje kad dodje rodjendan Vilenjak će pomisliti na mamu a ta mama neću biti ja, pa onda nama su dolazili hranitelji pa je tu bio čitav niz osećanja vezanih za njih, pa mnogi ljudi su vidjali tada prvi put Vilenjaka pa sam strahovala od njihovih komentara... I sve to je moglo da bude ispoljeno kad Vilenjak zaspi jer on se samo radovao rodjendanu. Ali sad vidim da i on zna da bude ćutljiv kad su rodjendani i da nešto razmišlja, još nismo došli na neku temu vezanu za to... ali ne sumnjam da ćemo doći... E zato postoji potreba za drugim rodjendanom koji je samo naš, koji je čista radost, u kome se samo radujemo dolasku našeg deteta, našem susretu, našoj porodici, ne delimo ga sa drugim ljudima, nemamo pomešana osećanja...

Ja za sad nemam problem sa tim načinom razmišljanja. To je verovatno zato jer je ona rođena na omiljeni datum mm, i on je od kada smo mi u VTO priči želeo da naše dete bude rođeno taj dan. I eto..... Ne znam šta ćemo slaviti, još uvek se nadamo. Ma, samo neka ona dođe, pa ćemo slavit svaki dan života provedenog sa njom

Da, moguće da su doživljaji različiti...

Zaboravih još nešto što je mene mučilo, a to su teške okolnosti koje su pratile Vilenjakovo rodjenje... Da je bio sam u bolnici, sam u domu, da je plakao a da nije bilo nikog da ga uzme, ta slika me je ubijala... Takodje da ja nisam ni znala da on postoji, da smo mi imali dovoljno hrane, udobnosti, bliskosti, putovanja i štajaznam dok se naše dete zlopatilo. Znam da mi nismo krivi za to, ali me je muka spopadala... Bilo je toga još sigurno što sam razmišljala tih dana sve spremajući rodjendan. Ne znam da li će me na svaki Vilenjakov rodjendan hvatati slične misli i osećanja ali prošle godine sam se baš izmučila tih dana...

Nama se bliži drugi rodjendan a nadam se da se moja majka neće pobrinuti da se i za taj dan nerviram

Moj otac kupuje Vilenjaku bicikl za taj dan pa je onda ona rekla da je bezveze da ne dodje on a onda i ona. Ja onda kažem onda je bezveze da ne dodju i drugi baba i deda. Ona pre toga šapuće da ne zovem slučajno nekog (misli na Vilenjakove drugare) pa je Vilenjak to čuo i protestvovao što šapuće. Inače u medjuvremenu dok ovo pišem udje muž pošto je uspavljivao Vilenjaka i priča mi da mi dok nismo bili tu javljala se njegova majka sa identičnom reakcijom kao moja, kao nećemo valjda da TO obeležavamo i tsl Tako da muž kaže da njegove ne zovemo kad su se tako postavili a moje ako već kupuju bicikl red je da zovemo. Isto je moja majka prokomentarisala da deda neka kupi bicikl ali ona neće da kupi poklon, to je neki bezveze dan nego će za pravi rodjendan Ja kažem kako može biti bezveze dan kad je upoznao roditelje a i Vilenjak joj kaže da mu kupi bar malu igračku za taj dan. Ja ne znam šta je tim ljudima... Majka se nervirala i što je Vilenjak lepo ispričao kako je on živeo u selu kod hraniteljice, kako je tamo imao pse i svinje, kako sada živi ovde, na šta sam mu ja rekla da će živeti uvek ovde. Baš mi je bilo drago što je taj deo lepo savladao i zna lepo da ispriča do duše priču o biološkoj majci ne spominje ali nadam se da će jednog dana i to znati da slično opiše. Ali moja majka a izgleda i svekrva ne znam šta bi htele, da mi zaboravimo da je dete usvojeno, da on zaboravi da je usvojen, zašto bi on prećutkivao svoju priču... Ako se plaše obdaništa i dete da će tamo pričati - u medjuvremenu su se desile neke stvari tj da jedna od majki inače jedna tračara zna da je Vilenjak usvojen pa sam prilično sigurna da vaspitačice znaju iako im mi nismo rekli a verovatno i deca. Tako da je sada sasvim svejedno da li će pričati ili neće. Drugo nikako ne shvatam kako neko ne može da shvati da postoje stvari koje su u usvajanju i u biološkom roditeljstvu različite. Ne može pretpostavljam meni da bude isti dan Vilenjakovog rodjenja i mojoj majci rodjenja sestre i mene. Iako se radujem njegovom samom rodjenju to nije nešto što je vezano za mene i muža, mi toga dana nismo znali ni da nam je dete rodjeno, jeste malo čudno ali je tako... Jeste to sada i naš dan ali i dan vezan za biološku majku i ostale ljude, za razliku od drugog rodjendana koji je samo naš dan. A svekrva i moja majka bi da mi zaboravimo taj "bezvezni" dan i radujemo se "pravom" rodjendanu... Da ne pričam ushićenost moje majke pravim Vilenjakovim imenom kojim ga ja zovem kad baš moram i u zvaničnim prilikama (zovem ga uvek po nadimku) koje takodje nema veze sa mnom... To sam joj lepo i objasnila ali kao da ima amneziju za to...

I kad je sve tako, zašto ne proslavljate samo vas troje? Zbog bicikla, šta?
Nikada oni neće shvatiti usvojiteljstvo.
Idite taj dan negde na izlet a bicikl i goste primite neki drugi dan. Kad je već svejedno.

simona verovala i li ne ja vise volim da prosalvim njihove datume rodjenjai jako se ponosim tog dana kao da sam ih ja rodila i ne osvrcem se o bioloskoj majci opste kako se ona osecaj taj dan dal ije opste pomislila makar 1 na svoje dete i dali se opste seca datuma kad ih je rodila jer mislim na oboje.a i svi u familiji vise volimo prave rodjendane pa ih i obelezim u velikom drustvu i to u samo jednim delom prijatelja i kumova da sve pozovem nebi mi restoran bio dosta nego gledam ko ima decu pribliznog uzrasta a ostale zovnem sutra na kolkace.evo nama se priblizava mikijev rodjendan i sad razmisljam sta cemo dali cem oga krstiti ove godine i praviti veliku festu ko mariji sa 80 ljudi i 40 najmanje dece ili da napravim samo za uzi krug familije,cak mi neki i predlazu da samo mi i kumovi i odemo negde na rucak jer je veca kriza nego kad smo mariju krstili .ali imam jos 3 meseca fore pa cemo videti dotle sta cemo ikakao
a drugi rodejndan veruj mi da pola nji ne podsetim kad su deca dosla nebi se ni setili datuma zato mi u krugu nas 4 provedemo dali koji dan ranije ili kasnije ali obelezimo sa nekim izlaskom sa decom u setnji
a kakao vreme prolazi eto sad ce u novembru 4 g kakao je marija dosla sve mi je vazniji njen rodjendan .jer kakao godine prolaze sve se vise okrecem glavnom rodjendanu il isto ja nisam sa tim toliko opterecena ko neki kaki u vezi cele price oko usvajanja kakaoneki kazu meni je sve do mora ravno a ne da sam po ceo dan opterecena kakao ce ko da da prihvati dete sto je usvojeno ili kako ce on da prihvati pricu,moja deca 10 deo oko usvajanja neznaju sto ovde polovine dece zna i ja se opste ne opterecujem sa tim jer necu da im punim glave sa svime tome nego ako me pitaju ja im kazem ili mm i na tom se zavrsio a ne da sami pokrecemo teme oko usvajanja jero ni su jos mali i nemogu sve da svate odnosno sve svataju ali necu da im punim glavu sa svime time.meni miki ni jednom nije spomenuo gde je bio i nikad nije reko ime mesta odakle je doso iz hraniteljske porodice a od nas je cuo 100 puta da smo spomenuli to mesto.zato ni nesekiram se puno oko svega toga

Struzzo,
i ja tako nekako razmišljam... Pričaću sutra sa ocem o tome.

Nina,
eto različite smo a verovatno su nam i deca različita te se nadam da je svaka odabrala najbolji put za njih. Ja se ne osećam kao da sam rodila Vilenjaka, to nije naša priča. Ne zaboravljam njegovu biološku majku, niti on treba da je zaboravi a znam da ni ona ne zaboravlja nas... Naprotiv zahvalna sam joj za sav ovaj život koji imam sa Vilenjakom i već sam pisala da bih se osećala jako loše da sad i to malo trenutaka koje je ona imala prisvojim. Mislim da Vilenjak što bolje savlada celu svoju priču, što može opuštenije da je shvati, prihvati, ispriča, što otvorenije pričamo o tome to će se lakše izboriti sa predrasudama drugih ljudi... Zato mi smeta što naši roditelji to nekako hoće da stave pod tepih, da se o tome ne priča, ne slavi, da budemo isti kao oni a mi nismo isti... Ja hoću da slavim našu različitost, da slavim usvajanje, dan kad smo se mi upoznali i postali porodica a ne da to zaboravljam, ne govorim o tome, a slavim trenutke u kojima nisam ni na koji način učestvovala... Sutra ću kažem pokušati da malo popričam sa ocem o tome... ne bih želela da se nerviram i za drugi rodjendan... nadam se da će shvatiti.

otkud zanas da je vilenjakova mamjka nije zaboravila na njega i otkad znas da ona nije zaboravila nas kad ti nju i neznas ili si je upoznala pa sve to znas,

Nina,
pa samim tim što znam Vilenjakovu priču a i prilično detalja iz života biološke majke mogu da pretpostavim. Nije baš da znam možda sam se netačno izrazila. Nisam je upoznala.

Mada ja mislim inače da vrlo malo bioloških majki može baš da zaboravi decu koju su rodile... Ima naravno raznih priča i raznih žena, pa možda neke misle stalno, neke povremeno pomisle, neke vrlo retko ali baš da su zaboravile... ne znam, meni to nekako neverovatno.

Vidiš Nina, meni je smešno da nekome zacrvenim post samo zato što drugačije razmišlja, drugačije piše.
Ti si heroina ovog dela kutka. To znači da si bila maltene prva u ovome, pisala si opširno i detaljno o tome, informisala druge, bodrila, usvojila i drugo dete i zato si za sada jedinstvena ovde. Ali čitam ovaj tvoj poslednji post i nije on jedini takav i moram da prokomentarišem makar mi lupila minus kao u Jadrinom dnevniku (ne tvrdim da si to bila ti ali priznajem da sam od tebe lično očekivala drugačije zauzet stav o temi o kojoj se pisalo. Ne mislim na bodrenje nečijih različitih izbora, tu smo se svi složili).
Šta ti znači ovo potenciranje kako se ti ne baviš ni drugim rođendanom, pričom o biološkoj majci ( a tamo negde na drugoj temi "krv nije voda"), usvajanjem uopšte a mnoge ovde da? Ili da tvoja deca ne znaju 10% o usvajanju kao neka deca ovde. I? To su tvoja deca.
Različite smo, Nina. Različite u obrazovanju, iskustvu, karakteru, svemu. I u ovome. I u tome je lepota. Negde smatram da baš mi, usvojitelji bi trebalo da smo te lepote svesni. Koliko je lepo što smo različiti.
Ti si jedna mnogo simpatična žena. Nikad ti nisam komentarisala kako pišeš. Meni je i to tvoje pisnje autentično i zanimljivo. Kao "Petrijin venac" Dragoslava Mihailovića. Jesi li gledala film, ako nisi čitala knjigu?
I vrlo cenim koliko si spremna da pomogneš. Ali pokušaj malo kad pročitaš recimo Simonin post da se staviš u njenu poziciju a ne da uvek i samo polaziš od sebe.

stru nisam te ja zacrbenila
sto se tice moje izjave da krv nije voda mislila sam na njih dvoje kad su se prvi put videli i dalje stojim iza toga.a necu da potenciram da deci punim glavu u vezi usvajanja to svuda pisem nego polako sta me pitaju kazem.marija do 3,5 g nije ni znala sta znaci rec usvajanje dok joj nismo rekli da je i ona usvojena ko njen bata
po meni je prvi rodjendan bitan i slavim ga sa puno ljudi a ima cak par forumasica koje dodju na njih ali toliko to ne govorimo ovde.kao i sto uvek slavim kad sam presla kod mm da zivim i taj datum mi je prvi dan braka a ne kad smo posle godinu dana otisli i napravili svadu i vencali se.po meni je uvek taj prvi vazan kao i rodjendani isto
drugi obelezimo deciji samo malo a ne da pravim pometnju oko toga i veliku pompujer se zna kad je dete rodejno
a sto sae tice poljedinosti oko decije price i ja znam puno u vezi moje dece jer sam procitala njihov dosije a i od hraniteljice sam cula puno .zato i kazem a i znam jos neku decu koji su sad svoji ljudi sa 30 g koji su usvojeni bili da ih nikad nije interesovalo ko ih je rodio nego ko ih je odhranio i da su tek sa 18 g culi da su usvojeni dotle nisu ni imali poljma.zato ja moje toliko i neforsiram da sve zivo znaju u vezi njihovog usvajanja pogotovo ne dete od 4 g netreba da sve to zna jer su nama tako rekli da poljam bioloske majke tek kazemo oko 1o g kad jer dete svesnije svega a ne da bunimo dete od 4 g.

vidim da sam opet ja na tapeti a to nije prvi put i cak razmisljam da se povucem samo zbog toga sto svi potenciraju tu pricu da nerazumeju sta ja pisem.i cak mi je palo na pamet da obrisem moje dnevnike samo zbog toga jer nisam visoko obrazovana mislim sa svim tim titulama nego samo sa srednjom skolom
a ja moju decu obozavam i jako sam ponosna na njih da ih cak mm i ja smatramo nasom decom bioloskom jer opste ne potenciramo da su usvojeni i u njima prepoznajemo jako puno naseg .dosad smo najmanje milion puta rekli da sam te ja rodila ,cak je i mm koliko puta reko ko da si ih ti rodila pred decom i mi se time ponosimo sto ih smatramo nasim bioloskim,a negovoreci koliko puta sam cula pricu i komentare a da oni neznaju da sam ja tu ili da mi neko kasnije prenese pricu da govore kako se ponasam prema njima ko da sam ih rodila a ne usvojila ,jer je ranije bio mit o usvajanju da su usvojitelji bili jako lose nego bioloski roditelji,a da ja moje cuvam i pazim bolje nego neka bioloska majka

znam da sam sa ovim postom skrenula sa teme ali morala sam odgovoriti

sad sam videla da si opet crvena stru a vidim i da je moja poruka zelena gore ,kako bi sama sebi mogla da obojim poruku za to neznam i nisam cula da se moze

Hvala Struzzo,
evo ja sam te sad zazelenela da malo "umanjim" crvenilo.

Nina,
nadam se da se nećeš povući sa foruma.

Ja kažem imam drugi pristup ali kako rekoh različite smo a različite i sredine a svakako može se pristup i menjati ako vidimo da nije odgovarajući za decu. Mislim samo da priča o usvajanju nije potenciranje toga. To smo mi, to je deo našeg života, identiteta naše dece. Kao što biološke majke pričaju o porodjajima jer je to njihov prvi susret tako mi isto pričamo o našem prvom susretu.

Jutros je moje dete pre vrtića reklo kako voli mene i voli hraniteljicu. Rekla sam mu da je to pravo osećanje, da mi je drago što nas obe voli. Takodje da se ljubav ne umanjuje što je više ljudi koje volimo, naprotiv uvećava se. Pa smo onda nabrajali sve ljude koje voli. Onda sam mu rekla da je toliki broj ljudi koje voli i koji njega vole njegovo bogatstvo.

E mislim da smo lepo isplanirali...

Prvo pričam sa ocem a još sve nešto u šiframa pošto se to dešava u firmi pa kaže on ništa me ne razume... Uglavnom, prvo sam mislila da oni dodju 28. 05. kad je Vilenjak došao i tada donesu bicikl a nama da ostane 21. 05. da ga sami slavimo. Medjutim ispostavilo se da otac tog dana ide na neki put pa je to otpalo. Onda sam smislila da mi tog utorka uopšte ne idemo na posao niti dete u vrtić i lepo ceo dan budemo zajedno. Ionako smo se mi upoznali pre podne. Tako ćemo da prethodno kupimo tortu i mi da proslavimo rodjendan, nas troje. E onda ćemo popodne da idemo sa mojim ocem da kupimo bicikl i onda idemo svi u restoran na ručak, doći će znači moja sestra, roditelji i muževljevi roditelji. Pošto ćemo mi pre podne već ispričati sve naše priče oni onda na tom slavlju neka se ponašaju kako hoće... Javiću vam :)