BIBI.LIBI- Moja prva ICSI

Bibi.libi SREĆNO OTVARANJE DNEVNIKA!!!

Da se i ja pridruzim cestitkama kako za dnevnik, takoi za jednog bebca..

dobro jutro lepotice
sad je pao i 5. Superfact... jeeeee svaki dan smo blizi cilju!

nocas sam imala grozan san: sve nekako nabacan, ukrali mi kola, ja ih trazim, bezim od nekog ko me juri, ma sou... ali i nesto sto me je bacilo u paniku: sanjala sam kako sam kao radila neke analize i kako mi je doktorka kao nasla nesto, jos mi je sve i nacrtala(i sad mogu da nacrtam tu sliku) kao jajnike i mokracne kanale i kao nesto mi se obmotalo oko kanala (a izgleda kao slika DNK koju svi dobro znamo) i da moram to da odstranim, kako odlazemo zbog toga celu ovu pricu i kako to da svi lekari to do sada nisu videli... jao znate onaj osecaj kad u snu molis Boga samo da nije istina i sebe ubedjujes da je sve san i da se probudis!
i probudim se u goloj vodi jutros oko 4.. i onda krecu misli: sta ako...
jooooj, stvarno sam pozitivna ali eto... san me baci u razmisljanje.
ja radim u stresnim okolnostima (a ko danas ne radi u takvim, jel da?) pri tom radim i do 10/12 sati dnevno, s tim sto sam u svojoj glavi resila neke stvari i mnoooogoo manje se nerviram oko svega. samo sto sam jako umorna posle radnog dana. ishrana mi je losa, sta stignem i kada stignem, nisam pusac, pijem 1-2 kafe dnevno. i sve sam to jutros presabirala po glavi. moram to promeniti. pre svega ishranu. pijem femibion1 i to je sve.
pa vas molim za savete oko ishrane, sta i kako pre aspiracije i posle transfera?
uff ko nije sve ovo prosao ne moze da razume misli i brige....
zelim vam uspesan i lep dan pun ljubavi i smeha

Bibi.Libi neka ti ovaj postupak donese uspeh i jednu veliku debelu betu
U dobrim si rukama, sada samo opusteno i guraj do svog cilja,do svojih bebica
Navijamo jako,najjace

Bibi, to sto sanjas gluposti je ustvari koliko si opterecena citavom situacijom i koliko razmisljas previse o svemu.

Dok si samo na suprefaktu neces osetiti neke znacajne promene na sebi i funkcionisaces sasvim normalno. Kad pocnes sa drugim delom inekcija tu vec ne znam kako ces da reagujes ali ja sam bila razdrazljiva, naduta, lose sam spavala i cesto sam menjala raspolozenje. To je vec individualno. Neke zene prodju kroz stimulaciju a da ne osete a neke, kao ja, se smore najstrasnije.

Zivot koji ti vodis tesko je promeniti jer su okolnosti takve kakve jesu. Da mozes da radis manje, ti bi sigurno radila. Zato gledaj da se odmaras sto vise posle posla, da bar jedan obrok, taj kad dodjes kuci, bude pravilan a sad sto na poslu ne mozes da se hranis pravilno - Boze moj, nece nista da se desi. Ja licno nit sam svoju ishranu nesto posebno menjala nit sam vodila nekog specijalnog racuna o tome.

Do aspiracije nemas brige ali posle aspiracije i transfera bilo bi pozeljno da sebi pruzis dosta odmora, bolece te, i bar nekoliko dana da ne radis. Nije ti pametno da radis po 12 sati pod stresom posle transfera. To ce ti reci svaki lekar. Ne treba da se "skamenis" na krevetu ali odmaranje ce ti biti potrebno.

Na kraju krajeva, ja sam misljenja da ako hoce da se primi - primice se, a to ne zavisi ni od ishrane ni od posla ni od odmaranja. Zato se opusti i sa sto manje opterecenja gledaj da prodjes proceduru.

Bibi, smanji akciju na najmanju meru, bar kad dođeš kući sa posla gledaj da se opustiš, jer taj sav stres se nagomilava... jer ne možeš na bolovanje i sada tokom stimulacije? Čisto da se malo primiriš i opustiš
Ja kada sam radila vto do samog tranfera sam bila u velikom stresu zbog posla, završavala neki projekat u poslednji čas... mislim da je taj stres imao produženo dejstvo
Generalno mislim da treba malo ranije početi pripremati organizam za vto, ne stresirati se, šetati što više, opuštati se, zdravije se hraniti, ali ne nešto drastično menjati...

Krk ::Bibi, to sto sanjas gluposti je ustvari koliko si opterecena citavom situacijom i koliko razmisljas previse o svemu.

Dok si samo na suprefaktu neces osetiti neke znacajne promene na sebi i funkcionisaces sasvim normalno. Kad pocnes sa drugim delom inekcija tu vec ne znam kako ces da reagujes ali ja sam bila razdrazljiva, naduta, lose sam spavala i cesto sam menjala raspolozenje. To je vec individualno. Neke zene prodju kroz stimulaciju a da ne osete a neke, kao ja, se smore najstrasnije.

Zivot koji ti vodis tesko je promeniti jer su okolnosti takve kakve jesu. Da mozes da radis manje, ti bi sigurno radila. Zato gledaj da se odmaras sto vise posle posla, da bar jedan obrok, taj kad dodjes kuci, bude pravilan a sad sto na poslu ne mozes da se hranis pravilno - Boze moj, nece nista da se desi. Ja licno nit sam svoju ishranu nesto posebno menjala nit sam vodila nekog specijalnog racuna o tome.

Do aspiracije nemas brige ali posle aspiracije i transfera bilo bi pozeljno da sebi pruzis dosta odmora, bolece te, i bar nekoliko dana da ne radis. Nije ti pametno da radis po 12 sati pod stresom posle transfera. To ce ti reci svaki lekar. Ne treba da se "skamenis" na krevetu ali odmaranje ce ti biti potrebno.

Na kraju krajeva, ja sam misljenja da ako hoce da se primi - primice se, a to ne zavisi ni od ishrane ni od posla ni od odmaranja. Zato se opusti i sa sto manje opterecenja gledaj da prodjes proceduru.

Krk je sve lepo rekla,jedino ovo što sam pozelenela,ne bih mogla da se složim sa tim.Takođe individualno.Ja sam od Suprefakta ludela.Imala valunge,hiljadu različitih emocija u minuti,ma Klimakterična kokoška sam bila.A u stimulaciji vesela,poletna,niš' mi teško nije bilo,jurila busom u NS na folikulometrije,peške do Genesisa,pa nazad istto i taako....vesela i srećna otišla na ET,svaki put.To je psiha,a telo:
od početka osećala jajnike,prvo zbog supresije,jer im se f-ja smanjuje,a posle kad krene stimulacija,jer ubrzano rade.K'o po jajima,al' idem veselo .
BibiL.snovi da takođe ludi,neverovatni,a to je sve zbog opterećenosti,podsvest je čudo.nemoj s tim da se još opterećuješ,dešava se i drugima ,nego korak-po-korak pa po bebe

Pa ja ako izuzmem epizodu sudaranja suprefakta i siofora, od ovog prvog nisam imala vecih problema. Ali zato me menopur dokrajcio nacisto.

ja idem na godisnji cim bude aspiracija. i plan mi je da se ne vracam dve godine
superfact utice samo na moje jajnike, samo njih ponekad osecam, kao neko ziganje. raspolozenje nista.. jos uvek. ocekujem sa uvodjenjem gonala i promene, jer mi je doktorka vec spomenula da ako budem htela prepisace mi nesto za smirenje, i da to nije nista strasno... jer je sve ovo stres. mada ja to nesto ne bih.. ali videcemo.
odmaram posle posla koliko god mogu, vidjam se sa ljudima sa kojima mi prija i koji me e opterecuju. malo me je strah ovih virusa, ali sta sad...
ishranu cu gledati da poboljsam sa vitaminima.
jedva cekam sredu.. juhuhu

I mi sa tobom bice to bas kako si ti skockala u glavi

Bibi,
srećno i čvrsto držim fige da uspe! Hrabro napred!

Bibi ja tek sada vidim
Srecno otvaranje dnevnika i da sto pre predjes na trudnicke strane
Samo probaj da se opustis,bez nervoze i stresa to je na prvom mestu
Cekamo sredu i navijamo a do tada da zalijemo jajca da rastu lepo

Bibi.Libi
protivnik sam inache svih lekova (poslednjih 20 godina nisam ni isla kod lekara niti sam pila bilo kakve lekove ) , ali sam sada prvi put u zivotu pila bromazepan 3 mg pola tablete ujutro i pola uveche i to od dana transfera, i produzila sam jos tri dana posle bete ( kada sam saznala da sam trudna jako sam se uzbudila i nekako uznemirila i jako mi je pomogao bromazepan ) ali posle vise nije bilo potrebe ... inache moja Dr je i sama tako uradila u svojoj VTO i ja sam sve prepisivala kako je ona uradila - ona je rodila zdravog i pravog decaka Hvala Bogu

devojke razmislite ipak o tome , ne moze to da toliko skodi koliko moze da skodi nervoza i sve ono sto nas trefi dok cekamo ...

a sad jedva cekam da mi ukinu sve lekove da mogu da danem dusom ...

...a meni nisu dozvoljavali nista od lekova da uzmem, samo aspirin i panadol.
Za zivce sam koristila neki prirodan preparat na bazi valerijane i hmelja i to me je smirivalo.

dobar jutar devojke...
hvala na lepim željicama....
pa ja sam mislila da ipak uzmem to što mi nudi za smirivanje.. mada sam se i spremila za ležanje: filmovi, knjige i verovali ili ne: pletenje.... počela sam skoro, uz pomoć YouTubeta (kako bi neki rekli) i smiruje me skroz na skroz :-)
i naravno ključ u bravu i što dalje od negativaca :-)

ps: danas nam je šesti Superfact 0.5 i dan manje čekanja do srede....

haha još 4 noći spavam do srede... juppiiii !!!!!

bibi.libi ::
pa ja sam mislila da ipak uzmem to što mi nudi za smirivanje.. mada sam se i spremila za ležanje: filmovi, knjige i verovali ili ne: pletenje.... počela sam skoro, uz pomoć YouTubeta (kako bi neki rekli) i smiruje me skroz na skroz :-)
i naravno ključ u bravu i što dalje od negativaca :-)

Bravo za hobi, svakako će ti prijati da smanjiš napetost..........bravo i za sklanjanje negativaca sa vrata.
Sve što možeš da smisliš da sebi ugodiš sad, to i uradi....jednom se ostaje trudan

nikad nije rano da se posteno zaprasi!!!

Bibi, sto se stimupacije tice i reakcije na stimulaciju, to je zaista toliko individualno da nista ne vredi sad u napred da ti pricamo.
Ja sam kutiju Panklava jedva prezivela, a stimulacije i to prvi put duga sema, drugi put kratka sema, su mi bile kao da sam na oblacima. Sve mi bilo super. Zaista nema potrebe u napred da brines.

Cekanje bete je vec druga prica. Ja sam prvi put prelezala i to mi je bas bilo tesko. Sledeci put mi je dr rekla da se normalno ponasam i bilo mi je mnogo lakse. Kada budem isla na FET sledeci put, resila sam da sa transfera odem na posao zato sto ce mi biti lakse. E sad, ja licno verujem da je strikanje odlicna terapija za vreme cekanje bete. Tako da samo ti udri po iglama, nema glava da te boli. I ako treba bolje i da popijes nesto ua smirenje nego da se pokidas od nerviranja.

Bibi,srecno otvaranje dnevnika,sto pre nam presla na trudnicke strane

Bibi, je li manja napetost?
Pomaže li štrikanje?

jao pa štrikanje pomaže, ali pošto radim po ceo dan, nisam baš raspoložena za radove...
ovih dana sam nervozna sama po sebi.... ne znam šta mi je... malo počinje da mi se mota po glavi: šta ako ne uspe...
mislim MORA uspeti!!!! ali misli same dolaze...
mislim da će mi biti lakše posle posete doktorki i kad čujem kakvo je stanje i moje i mm....
a možda sam i samo umorna jer po ceo dan provodim na poslu...
joj jedva čekam godišnji da malo odmorim...

eh da, zaboravi da napišem:
hvala svima na podršci... stvarno...
baš mi juče bila drugarica na kafi, a ja nervozna... ona meni: pa šta ti je pa šta ti je....a zna celu priču...
malo sam bila neprijatna i rekla da moraju sad svi da me istrpe i kraj... da neću da odgovaram na glupa pitanja, tipa : šta mi je...
i stvarno, onaj ko nije prošao kroz celu priču, ne može da priča ništa !!! samo mi znamo šta je ovo.. i zato jedno veliko: HVALA

Bibi...sitno brojis do UZ :))))

dobar dan :-)
sinoć sam popila poslednju Primolut tableticu, nastavljam sa Superfactom 0.5 do daljnjeg i sutra konačno UZ!!! jej!!!!!!!
jedva čekam.
treba da dobijem sutra ili prekosutra....

sutra izveštaj sa uz..
cant wait :-)