Montessori program (vrtici, primena u kucnim uslovima...)

Procitavsi "Upijajuci um" Marije Montessori poceh da shvatam detalje o kojima nisam mogla ni da sanjam ranije... odusevljena sam njenim radom i delom... i zelim da pokusam da ga primenim na sopstvenoj deci... to naravno nije ni najmanje jednostavno laiku. Ali evo da otvorim temu koja bi onima koji zele da se pozabave svojom decom i na ovaj nacin, pomogla.
Sta mislite o ovim vrticima? imate li neka iskustva, materijale, ideje - u skladu sa Montesorijem?

za pocetak evo malo taksativnog uvoda o svemu - za one koji nisu upuceni...
http://www.montesori.org.rs/o-mariji-montesori/marija-montesori

http://www.montesori.org.rs/didakticki-materijali/didakticki-materijali

http://www.infomontessori.com/videos.htm

http://leptir-mojpribor.blogspot.com/

http://livingmontessorinow.com/category/montessori-homeschool-classroom-and-materials/

http://www.montessoriathomebook.com/Home.html/




vecina dece nam je u ovom uzrastu 0-3 kad je kljucno pripomoci "upijajucem umu" :)


ono cega slabo ima je - didakticki materijal i ideje za decu mladju od dve godine... nekako najvise ima za one preko 2 , i od 3-6..

ovde cu i ovo postirati jer nema adekvatnije teme... mozda sam nekom i dosadna ali verujem da ce nekom ipak koristiti :)

sad je vec opste poznato da inetligencija nije samo stvar gena vec i okruzenja-tako da pravi podsticaj moze pomoci nasoj deci da razviju vise sinapsi-kako ator kaze-i time povecaju svoju inteligenciju i predispozicije za bolje i lakse ucenje i snalazenje u zivotu...


Neurofiziološke osnove razvoja darovitosti
Dr Ranko Rajović, Mensa International, GCC (Gifted children committee)
Olivera Kamenarac, Biljana Lungulov, Filozofski fakultet Novi Sad, Odsek za pedagogiju

REZIME
Ljudski mozak se do pete godine razvija preko 50 posto, a do sedme još dodatnih 25 posto. Pojedini delovi mozga koji su važni za kasnije učenje, memorisanje, povezivanje podataka i divergentno mišljenje razvijaju se intenzivno u ovom periodu života, te je odgovornost društva, lokalne zajednice i roditelja veoma važna da se ovaj izuzetno važan period ne propusti, tj. da se specifičnim vežbama i aktivnostima maksimalno podstakne razvoj biološkog potencijala svakog deteta. Ovaj period do osme godine je izuzetno važan za razvoj sve dece, a posebno darovite dece, možda i presudan za njihova kasnija postignuća. Kasnije, od osme do dvanaeste godine se formira dodatnih 20 posto veza medju nervnim ćelijama, tako da učitelji i nastavnici moraju da znaju specifičnosti ovog perioda i da pravilnim pristupom i radom dalje razvijaju sposobnosti i stimulišu razvoj sve dece, a posebno darovite. Nakon toga formiranje veza medju neuronima se odvija u mnogo manjem obimu i traje do kraja života, tako da proces učenja može da se odvija i do duboke starosti, ali sporije nego u periodu do osme godine, a u nekim segmetnima gotovo je i nemoguće u kasnijim godinama naučiti nešto novo, do tada potpuno nepoznato.
Ključne reči: darovitost, stimulacija darovitosti, identifikacija darovitosti.

1. UVOD
U zavisnosti od autora koji su se bavili darovitošću, postoje i različite definicije.


Definisanje darovitosti
Autor

Visoka opšta intelektualna sposobnost Terman
Opšta sposobnost divergentnog mišljenja Wallach
Produktivno-kreativna sposobnost Tannenbaum
Visoka područno-specifična sposobnost Bloom, Feldman, Gardner
Kvalitetna upotreba misaonih procesa Sternberg

Dosadašnja istraživanja su pokazala da su rezultati darovite grupe 10-30 puta veći od rezultata kontrolne grupe (isti uzrast, opšta populacija), što potpuno jasno ukazuje na značaj darovitih, tako da programi podsticanja darovitosti predstavljaju programe od nacionalnog interesa. Utvrdjeno je da su opšti uslovi života i rada veoma važni, pa u tom smislu društvo može da se pobrine da na vreme detektuje darovitu decu i pravilnim radom omogući da dosegnu svoje biološke potencijale.

2. DA LI JE DAROVITOST MOGUĆI IZVOR PROBLEMA ?
Oko 20% darovite dece (IQ veći od 160) ima emocionalnih i socijalnih problema dok je među opštom populacijom ovaj broj dvostruko manji. Darovita deca sa specifičnim talentima i sa IQ od 125-145 imaju manje problema u prilagođavanju sredini.
Daroviti uče brže i na drugačiji način od vršnjaka, kreativni su i tvrdoglavi i često se teško prilagođavaju društvenim konvencijama. Ova dece skoro po pravilu nisu omiljena među vršnjacima koji ne mogu da ih slede zbog apstraktnog mišljenja i neuobičajenih interesovanja. Daroviti rano počinju da sumnjaju u autoritete i jasnije uočavaju roditeljsku nekompetentnost ili nedoslednost nastavnika. Ponekad nastavnici nemaju razumevanja za darovitu decu koju doživljavaju kao prezahtevnu ili napornu u svakodnevnom radu.

3. PREPOZNAVANJE DAROVITIH
Pravovremena identifikacija darovitih je najbolji način sprečavanja mogućih problema u razvoju ove dece. To je izuzetno težak posao i ne postoji jedinstvena strategija, razlikuje se od države do države, a u većini zemalja nikakva strategija i ne postoji. Radi lakše identifikacije, prioritet zauzimaju programi za stimulaciju i identifikaciju darovitosti i obuka vaspitača i učitelja koji učestvuju u ovom najranijem procesu obrazovanja.

4.NEUROFIZIOLOGIJA RAZVOJA MOZGA
Sazrevanje mozga je intenzivno u najranijem periodu detinjstva i preko 50% je završeno do 4-5 godine. A dodatnih 25% sinapsi je formirano do sedme/osme godine. U većini zemalja, deca kreću u školu tek posle navršene sedme godine i gledajući iz ugla neurofiziologije može se reći da je to prilično kasno za početak obrazovanja. Ukoliko pre sedme godine ne podstaknemo dete, neke od funkcija neće se ostvariti u maksimalnom obimu. Postoje deca koja jednostavno, bez velikog angažovanja nauče da čitaju u periodu pre sedme godine. Mogu čak da čitaju tri različita pisma (latinicu, ćirilicu, grčki…). Stimulativno okruženje doprinosi razvoju većeg broja sinapsi i neuronskih puteva, što rezultira bogatom neuronskom mrežom, a što je presudno za kasnije dostizanje urođenih potencijala.

5. METODIKA RADA
5.1. Prepoznavanje apstraktnih pojmova i njihovo povezivanje
5.2. Vežbe za akomodaciju oka i motoričke vežbe
5.3. Igre koje podstiču memoriju, zapažanje, funkcionalno razmišljanje i kreativnost
5.4. Muzika
5.5. Zagonetne priče

5.1. PREPOZNAVANJE APSTRAKTNIH POJMOVA
Prepoznavanja apstraktnih simbola je jedan od komplikovanijih procesa koje dete mora da nauči. Apstrakne pojmove, kao što su npr. slova, moraju da povežu u celinu, tj. u reč, a kasnije u rečenice koje moraju da pamte. Ovo je veština koju većina dece savlada u periodu intenzivnog sazrevanja mozga (što je svakako pre polaska u školu, tj pre sedme godine) i potrebno je stimulisati svu decu u učenju ove veštine. Vežbe sa simbolima, zastavama, imenima firmi se odvijaju u 4 nivoa težine (prepoznavanje, klasifikacija, povezivanje i asocijacije). Takav način rada je izuzetno podsticajan za razvoj funkcionalnog razmišljanja, pa se primenjuje i nakon završetka Programa, tj roditelji ga svakodnevno sprovode sa decom (u šetnji, u parku, na putu, u kući…).
5.2. AKOMODACIJA OKA I MOTORIČKE VEŽBE
5.2.1. Akomodacija oka je jedan od najvažnijih procesa za kasnije dobro učenje i koncentraciju, koji je sve više prisutan kao problem, jer visokom tehnologijom, tj gledanjem televizije, video igrica, kompjutera zapostavlja se razvoj ove izuzetno važne funkcije oka. Naime, ovaj fiziološki proces se razvija brzim pokretima oka, praćenjem predmeta, trčanjem i preskakanjem prepreka, a deca u tehnološki razvijenim zemljama sve češče zamenjuju igre u prirodi - gledanjem u ekran, što negativno utiče na pun razvoj akomodacije oka.
5.2.2. Rotacija oko svoje ose je jedan od najkomplikovanijih pokreta u prostoru za decu uzrasta dve godine, a značaj ovog pokreta postaje potpuno jasan kada se zna koje sve strukture učestvuju u njemu. Vestibularni aparat unutrašnjeg uha prenosi impulse do zadnje regije mozga, a odatle do jedara velikog mozga i malog mozga, koji su opet povezani sa III, IV i VI kranijalnim nervom, koji izmedju ostalog utiču na pokrete očiju. Jasno je da ovakav komplikovani fiziološki proces mora da bude razvijen u ranim godinama života kada se izgradjuju neuronski putevi. U kasnijim godinama teško se može uticati na ovaj proces.
Činjenica je da u dece postoji intenzivan proces sazrevanja mozga, što se vidi po nekim pokazateljima, pre svega dužini REM faze spavanja i potrošnji energije, te se taj period mora iskoristiti da pomognemo detetu što bolji razvoj prirodnih potencijala specifičnim vežbama koje stimulišu stvaranje većeg broja sinapsi, koje su važne za kasniji razvoj mentalnih sposobnosti. Važno je znati da ne treba razdvajati fizički i mentalni razvoj, jer oni su jedna celina.
5.3. IGRE MEMORIJE
Reči i pojmove (zastave, amblemi, oznake kompanija, amblemi sportskih timova…) koje deca uče (deo 5.1.) koriste se za klasične igre memorije i specifične igre za razvoj kreativnosti i funkcionalnog razmišljanja. Inače, darovita deca mnogo brže zapažaju pojmove i slike, tako da će se oni lako izdvojiti u svakoj grupi brzinom zapažanja i učenja novih reči, ali i brzinom rešavanja zadataka gde je potrebno uz inteligenciju i funkcionalno razmišljanje. Naučeni apstraktni simoboli (marke automobila, zastave, logo oznake raznih kompanija, amblemi fudbalskih timova…) su izuzetno sredstvo za početni razvoj funkcionlanog razmišljanja, kada uz inteligenciju mora da se koristi prethodno stečeno znanje za rešavanje problema. Posebna tehnika dvostrukih asocijacija dodatno podstiče povezivanje i razvoj memorije.
5.4. MUZIKA
Pokret, ples, slušanje muzike – već su važni delovi svakodnevnog programa u vrtićima.
5.5 ZAGONETNE PRIČE
Najnovija istraživanja govore da logičko razmišljanje i brzo rešavanje problema može da se vežba i da mozak može da ostvari određeno "stanje forme", poput ostalih organa. Priče su zamišljene tako da deci prirede mnoge trenutke razmišljanja i slatke muke, ali i radost posle uspešnog rešavanja.

Zagonetna priča - Primer 1(logika, vizuelizacija, kreativno razmišljanje, primena iskustva)
Devojčica se šetala po jednom proplanku koji se uzdizao pored njenog naselja. Bilo je lepo vreme koje je najavljivalo proleće.
(Dodatak za najmladju uzrast: Otopio se sneg i sve od snega...)
(Dodatak za mlađe razrede osnovne škole: Znači, upravo su se završili hladni zimski dani...)
Šetajući tako, devojčica je nabasala na jedan neobičan skup.
"Gle, tu su šargarepa, lonac i nekoliko komadića uglja! Odkuda te tri različite stvari zajedno?", pitala se ona. U okolini nije bilo nikoga. Lonac je bio crven, sa belim tufnama. Šargarepa je bila dugačka i narandžasta, a komadići uglja mali i obli.
"Hmm, mora da postoji valjan razlog, otkuda baš ove stvarčice zajedno, nasred ovog brdašca...", razmišljala je devojčica.

Zna li iko otkuda ove stvari zajedno?

(Deca koja imaju ideju podižu dva prsta)
Dramatizacija ( primer ) verovatan sled odgovora:
Dečak 1: "Neko je kuvao ručak!"
Vaspitač: "To je dobra ideja! Ali, zar bi ostavio šargarepu, koja je jako zdrava? PA valjda bi i svoj lonac poneo sa sobom, ne bi ga tek tako ostavio nasred proplanka..."
Devojčica 1: "Neko je vozio kola i to mu je ispalo!"
Vaspitač: "I to je odlična ideja! Ali otkud nekom na kolima baš lonac, šargarepa i komadići uglja, i baš to da ispadne. Ko bi se vozio po sred brdašca, gde nema puta?"
Dečak 2: "Neko je napravio zamku za zeca!"
Vaspitač: "Sjajno razmišljanje! Ali, tu nam nedostaje konopac i štap... Ima li još neko neku ideju?"
Devojčica 2: "Otopio se Sneško Belić!"
Vaspitač: "Aplauz, rešili STE prvu priču! Evo i nagrade, baš STE bili pametni!"
(Vaspitač hvali čitavu grupu, hrabreći timski rad i aludirajući na zajedničko rešavanje! Jako je bitno i zaštititi dete koje je pokušalo da reši zagonetku i izgovorilo neki odgovor koji bi mogao biti predmet podsmeha ostale dece - vaspitač hvali svaki odgovor, rečima da je to odgovor koga bi se mogao setiti samo neki naučnik, filozof, pesnik itd...)

Zagonetna priča - Primer 2
Krajnje neobična situacija (logika, racionalizacija)

Dečak i devojčica su se vozili u trkačkom automobilu. Ispred njih je jurio svemirski brod a iza njih vatrogasna kola! Ako vam kažem da ovo nije izmišljena priča, te da su i dečak i devojčica bili budni i trezni, da nisu učestvovali u snimanju nekog naučno-fantastičnog serijala, može li neko da mi objasni kako su se oni našli u tako neobičnoj situaciji?

(Rešenje: Dečak i devojčica su otišli u luna park i vozili se na ringišpilu, a tu se okreću i jure i svemirski brod, i vatrogasna kola, i helikopter, i trkačka kola... Eto, situacija sada i nije toliko neobična, zar ne?)

7. SPROVODJENJE PROGRAMA, DOSADAŠNJI REZULTATI
Pilot istraživanje (mart-jun 2008.) u predkoškolskoj ustanovi Radosno detinjstvo u Novom Sadu, je pokazalo da deca izuzetno pozitivno reaguju na ovakve aktivnosti, kao i roditelji i vaspitači, koji su primetili da se kod većine dece pobudjuje radoznalost, sami insistiraju da uče nove pojmove, a zagonetne priče jako vole da rešavaju. Istraživanja realizovana od strane nastavnika i saradnika Odseka za pedagogiju Filozofkosg fakulteta u Novom Sadu pokazala su da su deca zainteresovana, veoma stimulisana, intrizično motivisana, pažljiva, skoncentrisana na aktivnosti. Posebno se razvija kooperativnost i timski rad, a u pogledu socijalnog ponašanja dece, zapaža se poštovanje pravila.

i jos:


Dr Ranko Rajović, Mensa Srbije, Novi Sad
M.A. Olivera Kamenarac, Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača Novi Sad
M.A. Dragana Čikoš, PU Mladost, Bačka Palanka


Razvoj sposobnosti dece predškolskog uzrasta i detekcija darovite dece
(Primena programa NTC sistem učenja)



SAŽETAK
Istraživanja pokazuju da se savremenim načinom života sve više umanjuju ili u potpunosti gube neke važne biološke sposobnosti. Na tim osnovama razvijen je program „NTC sistem učenja“, koji kroz primenu saznanja iz oblasti neurofiziologije ima za cilj da potpomogne i održi razvoj bioloških potencijala deteta. Program se sprovodi u nekoliko država Evrope, a obuhvaćeno je preko 10 000 dece. Evaluacijom programa došlo se do saznanja da program dobro prihvataju i deca i vaspitači, kao i roditelji, koji se sve više uključuju u svakodnevne aktivnosti deteta.
Osnovni cilj programa jeste stimulacija razvoja bioloških potenijala deteta u uzrastu kada se fiziološki razvija najveći broj sinapsi (preko 70% do sedme godine), bez obzira na intelektualne sposobnosti. Iako je utvrđeno da primena ovog programa najpovoljnije utiče na darovitu decu koja u okviru ponuđenih aktivnosti imaju najviše prostora za realizaciju svojih potencijala, važno je naglasiti da program nije namenjen samo darovitoj, već svoj deci i da ne postoji opasnost od elitizma kao što je slučaj u nekim posebnim programima za darovite.

Ključne reči: darovitost, NTC sistem učenja, rana identifikacija darovitih

1. UVOD
Neurofiziologija učenja. Nova istraživanja sve više ukazuju na značaj sinapsi (veze između nervnih ćelija) u razvoju intelektualnih sposobnosti. Nažalost otkrića iz neuronauka se ne koriste u pedagogiji i nisu sastavni deo redovnih programa u školskim sistemima. Eksperimentalni modeli su pokazali da genetski iste jedinke razvijaju različit IQ i različitu gustinu sinapsi ukoliko žive u različitim uslovima, tj. u nestimulativnoj i stimulativnoj sredini. Dokazano je da intelektualne sposobnosti zavise od broja sinapsi, koje se najviše razvijaju do pete (50%), zatim nešto sporije do sedme (75%) i do dvanaeste godine (95%). Roditelji, a kasnije vaspitači i učitelji najčešće prave greške zato što ne koriste igre koje su za decu stimulativne, pa se često dešava da se podstiču igre koje su biološki (evolutivno) beskorisne pa čak i štetne za razvoj bioloških sposobnosti deteta. Briga roditelja, ali i vaspitača i učitelja potrebno je da bude usmerena na formiranje što većeg broja sinapsi. Brojni primeri rane stimulacije (Milutin Milanković, Nikola Tesla, Maori, Eskimi, Usein Bolt...) pokazuju koliko je važna stimulacija za razvoj gotovo svih sposobnosti (kognitivne, muzičke, vizuelne, motoričke...). Iz navedenih razloga program „NTC sistem učenja“ je utemeljen na saznanjima iz oblasti neurofiziologije, a osnovni cilj programa je da se primenom stimulativnih aktivnosti potpomogne dodatni razvoj sinapsi i održi razvoj bioloških potencijala deteta.

2. REALIZACIJA PROGAMA
Program „NTC sistem učenja“ se sastoji iz tri celine: dodatna stimulacija razvoja sinapsi (igre ravnoteže, razvoj akomodacije i grafomotorike), stimulacija razvoja asocijativnog razmišljanja (apstrahovanje, vizualizacija, apstraktna klasifikacija i serijacija, asocijacije) i stimulacija razvoja funkcionalnog razmišljanja (zagonetne priče i zagonetna pitanja).

I faza programa – RAZVOJ SINAPSI
Brojna istraživanja (M.Diamond, Berkeley, USA) su pokazala da intelektualne sposobnosti zavise od broja sinapsi. Ukoliko prestanemo da ignorišemo tu činjenicu jasno je da igre koje povećavaju broj sinapsi moraju da budu više zastupljene. Jedna od važnih aktivnosti jesu grafomotiričke sposobnosti, jer je poznato da prsti zauzimaju veliku površinu u mozgu i razvijaju ogroman broj sinapsi. U okviru istraživanja ispitivali smo razvijenost grafomotorike dece uzrasta 6-7 godina i došli smo do zabrinjavajućih rezulata. U pojedinim vrtićima više od 50% dece ne može odvojeno da podigne četvrti prst, što je prvi znak da nemaju razvijen dovoljan broj sinapsi. Ovde su prikazani rezulati istraživanja iz PU “Mladost” iz Bačke Palanke. Istraživanje je obuhvatalo uzorak od 329 dece, s ciljem da se ispita razvijenost grafomotomornih sposobnoti putem testa 4. prsta. Od dece je traženo da polože šaku na sto i podižu samo četvrti prst, što je jedan od pokazatelja razvijenosti grafomotorike.
Na ispitanom uzorku dobijen je razultat da 73,3% dece može uspešno da izvrši zadatak.

„Pčelice“ 41 24 58,5%
„Neven“ 125 102 81,6%
„Maslačak“ 39 27 69,2%
„Leptirić“ 47 23 48,9%
„Sveti Sava“ 77 65 84,4%
Ukupno 329 241 73,3%

Iz tabele se može primetiti da postoje velike razlike u postignućima među vrtićima. Vaspitne grupe “Sveti Sava” i “Neven” imaju mnogo veći procenat uspešnih (84,4% i 81,6) u odnosu na preostale grupe (“Leptirić” 48,9%; “Pčelica” % 58,5% i “Maslačak” 69,2%). Rezultat se može objasniti činjenicom da su u Vrtići “Sveti Sava” i “Neven” sistematično prošli projekat za pisanje usmeren na razvoj grafomotorike.
Koliko smanjen broj sinapsi u određenim delovima mozga može da utiče na kasnije poremećaje u učenju još uvek nije poznato, ali svedoci smo sve više razvojnih problema u poslednjih 20 godina. Jedan od razloga jeste nedostatak uobičajenih dečjih igara, a koliko su te igre značajne može se zaključiti po tome što se najveći broj sinapsi formira upravo u periodu do sedme godine, a igra osigurava ravnomeran i pravila razvoj sinapsi. Jedan od primera je i disleksija. Naime kod jednog oblika disleksije, dokazano je da je u pitanju nerazvijen centar za akomodaciju oka. U Singapuru su istraživanja pokazala da deca radnim danima gledaju TV, video igrice ili kopmjuter od 4 do 5 sati dnevno, a vikendom preko 5 sati i na taj način šalju pogrešnu informaciju mozgu da akomodacija nije važna i formira se mnogo manji broj sinapsi nego što je to evolutivnio/biološki optimalno, tako da centar za akomodaciju kod te dece nije razvijen.

II faza programa – Asocijativno učenje
Reproduktivno učenje predstavlja usvajanje znanja u gotovom vidu čime je otežano razumevanje pojmova, odnosno njihovog sadržaja. Tako imamo prostu reprodukcija bez povezivanja činjenica i funkcionalnog znanja. Asocijativnim učenjem podstiče se razvoj sposobnosti mišljenja, pamćenja, zaključivanja, sintetizovanja, transfera naučenog i sl. U ovoj fazi programa koriste se igre koje postepeno uvode decu u asocijativno učenje.

III faza programa – Funkcionalno razmišljanje
Zagonetna pitanja se prave da bi omogućila minut ili dva intenzivnog razmišljanja, povezivanja i zaključivanja. Pitanje se adekvatno osmišljeno, ako se pri grupnom radu na njega odgovori posle više od šesdeset sekundi. Kako bismo na što jednostavniji način objasnili kako se zagonetna pitanja osmišljavaju navešćemo nekoliko primera loše formulisanih pitanja (pitanja koja ne podstiču decu na razmišljanje, već od njih zahtevaju puku reprodukciju naučenih sadržaja) i dobro formulisanih pitanja (pitanja koja podstiču na razmišljanje i zahtevaju povezivanje više podataka u cilju dolaženja do zaključka).
PRIMERI
1. Loše formulisano pitanje: Šta radi šumski medved preko zime?
Predlog dobro formulisanog pitanja: Zašto je šumski medved svakog proleća jako mršav?
2. Loše formulisano pitanje: Koja životinja liči na konja i crno bele je boje?
Predlog dobro formulisanog pitanja: Preko koje životinje pređe najveći broj pešaka?
3. Loše formulisano pitanje: Šta se događa sa potokom zimi?
Predlog dobro formulisanog pitanja: Zašto je jedan zeka prišao samom potočiću a nije mogao da pije vodu?
4. Loše formulisano pitanje: Šta koristimo kada pada kiša?
Predlog dobro formulisanog pitanja: Šta liči na pečurku, a skuplja se posle kiše?
Na osnovu navedenih primera možemo uočiti da zagonetna pitanja stavljaju dete u situaciju da traga za odgovorom koristeći podatke date u samom pitanju i ranije stečena znanja. Kako bi se došlo do odgovora na postavljeno pitanje potrebno je da dođe do povezivanja barem jednog podatka i donošenja novog zaključka, što zahteva intenzivno ramišljanje, a to je ujedno i cilj postavljanja zagonetnih pitanja.

3. REAGOVANJE DECE, VASPITAČA I RODITELJA
Istraživanje je sprovedeno u 5 vrtića gde sprovodimo program (Pančevo, Bačka Palanka, Novi Sad, Beograd i Zadar), a veliki broj vaspitača je sugerisao da je uz pomoć programa veoma lako detektovati darovitu decu u ranom uzrastu, kao i to da je program izuzetno stimulativan za svu decu, a najviše za darovitu. Roditelji su primetili da deca veoma rado odlaze u vrtić, počinju da pokazuju interesovanja u više oblasti, žele da uče. Detaljna anketa je rađena na uzorku 25-oro dece oba pola starosti od 4 do 7 godina iz jedne predškolske ustanove u Zadru. Cilj istraživanja je bio da se ispita prihvatanje NTC sistema učenja od strane dece, a prema proceni tri grupe nezavisnih procenjivača: vaspitača, roditelja i dece, kao i da se ispita koje delove programa deca najbolje prihvataju na pojedinim uzrastima. Instrument korišćen u istraživanju konstruisan je za potrebe istraživanja. Upitnik sadrži tri nezavisna dela, u prvom delu evaluaciju aktivnosti programa vrše vaspitači u drugom roditelji, a u trećem delu sama deca. Upitnik sadrži stavke po kojima procenjivači (roditelji i vaspitači) ocenama od 1 do 5 (gde je ocena 1 najniža, a ocena 5 najviša) ocenjuju koliko deca rado učestvuju u aktivnostima NTC programa, a deca procenjuju koliko im se određene aktivnosti dopadaju (ovaj deo upitnika nije zadavan deci uzrasta od 4-5 godina). Izračunavanjem i poređenjem prosečnih ocena celokupnog NTC programa datih od strane procenjivača dobijena je zajednička prosečna ocena za sve uzraste i procenjivače, a koja iznosi 4,50.

U tabeli su prikazani rezultati po uzrastu:

Uzrast 4-5 godina 5-6 godina 6-7 godina ukupno
Vaspitači 4,14 4,63 4,19 4,32
Roditelji 4,47 4,60 4,66 4,58
Deca - 4,59 4,72 4,66
Ukupna prosečna ocena 4,31 4,61 4,52

Iz ovih rezultata može se zaključiti da deca odlično prihvataju NTC program, jer nijedna prosečna ocena ni u jednom uzrastu i ni u jednoj grupi procenjivača ne ide ispod ocene 4.

4. ZAKLJUČAK
Mnogobrojna istraživanja su potvrdila da rana stimulacija dece i učenje u predškolskom uzrastu imaju jako važnu ulogu na njihov kasniji razvoj. U prilog tome ide i analiza rezlutata EPPE studije, rađene u Velikoj Britaniji (1997 – 2008) i finansirane od Sekretarijata za decu, školu i porodicu, koja ističe da predškolsko obrazovanje ima presudan uticaj na postignuća u kasnijim periodima života. Iz svega navedenog, proizilazi potreba i nužnost za programima koji bi na ranim uzrastima omogućili adekvatnu stimulaciju, učenje i razvoj.
Program koji nesumljivo nudi mogućnost za to jeste i „NTC sistem učenja“, koji je kompletno baziran na igri, pa ga deca lako prihvataju i time razvijaju specifične sposobnosti učenja, memorisanja, misaonih procesa (funkcionlano znanje, rešavanje problema) u veoma ranom uzrastu. Sem toga, iskustva vaspitača, učitelja i nastavnika koji realizuju program „NTC – sistem učenja“ pokazuju da program pokazuje jako dobre rezultate i u ranoj detekciji darovite dece, a isto tako je i stimulativan za njihov dalji razvoj.
Važno je napomenuti da korist od programa imaju sva deca, jer aktivnosti na kojima se on zasniva doprinose razvoju bioloških potencijala svakog deteta, a sem toga na ovaj način može se preventivno uticati na otkrivanje i sprečavanje nastanka nekih razvojnih smetnji (disleksija, disgrafija, diskalkulija...).

Ja sam našla u jednoj knjizi koja govori o Mariji Montesori približeno današnjem vremenu da ona savetuje da zajednica male dece ima decu različitog uzrasta. To povoljno deluje na manju decu jer nastoje da dostignu veću decu a na veću jer pomažu mladjoj.

To mi je potvrdilo ono što sam ja videla kod Vilenjaka već u praksi. Naime kad je kretao u privatni vrtić jedna od najčešćih zamerki prijatelja je bila da su u privatnim vrtićima deca različitih godišta. I ja sam to smatrala pre manom ali sam vremenom shvatila da je to dobro. Vilenjak je u periodu navikavanja imao dane kad se pridruživao vaspitačicama u nezi mladje dece od sebe. A onda mu iznenada bebe smetaju pa se okrene većoj deci. Takodje primetila sam nagli rast interesovanja za sve intelektualne aktivnosti otkako je krenuo u vrtić. To možda može da se pripiše i tome što ima starije dece. Vilenjak ima takmičarski duh pa kad vidi da ona nešto bolje rade želi i on to da postigne.

Simona,
Jel to "montessori danas"? Da, tu prilično sažeto daju rad marije m. Jedna od ključnih njenih ideja je upravo to, različiti uzrastu zajedno, da jedni od drugih uče. Marija se trudila svojim idejama da i najmladjoj deci obezbedi realno okruženje, ne bi Li se što ranije osamostaljivali ibili što nesputaniji. Tako i ovo, kao i odraslima u realnom okruženju, uvek postoje različiti ljudi, što po karakteru, znanj, godinama. Što više ljudi različitih po ranim osnovama čovek poznaje, to je bogatiji duhom, ima veću šansu da nauci, upozna, ... Tako i deci prijaju drugari različitog uzrasta.
Shvatih ja vremenom. U početku takodje bila sumnjicava, po principu- starije dete može da povredi mladje ... Na žalost mi smo u grupi vršnjaka, i ne mešaju nas, iako navodno primenjuju montessori ali tek od 3 godine. Ne znam na šta se taj montessori svodi, jer nemaju ni adekvatno povezane prostorije, niti mešaju uzraste... Možda samo imaju nešto montessori materijala... Bolje ista nego ništa

Neno,
jeste, ta je knjiga.

U našem tj Vilenjakovom vrtiću mi nisu rekli da primenjuju montessori program, ali po onome kako izgleda meni deluje vrlo slično. Kod njih ima nekoliko vaspitačica, uvek je jedna sa troje, četvoro dece. Pretpostavljam da i zbog toga a i zbog toga što se stalno nečim bave a i zbog prijatne atmosfere koju stvaraju nema povredjivanja manje dece...

Ja razmišljam ovako. Nekome ko je u jaslicama, suviše je komplikovano ono što radi drugar sa tri. U drugoj godini ga mogu pratiti, ali zašto kad imam puno toga što treba tek da uradim a nisam, sa svojih dve. Na kraju kao najstariji u grupi, tj. onaj na koga se svi ugledaju, da li sam ja neki bog? Možda mi je dosta te male dece, naviko sam da obožavam starije drugare i sad mi je dosadno. I sl.
Deca nikada nisu izolovana. I u državnim vrtićima se oni mešaju. Npr. za vreme izlaska u dvorište.
Hoću da kažem da ne treba da brinete što su sa svojim vršnjacima, jer to nikako ne znači da će da nazaduju. Samo se neće osećati manje vrednim što ne znaju isto ili više od starijih drugara.
Montesori je OK, ali nije to ništa novo ni revolucionarno. Međutim, nešto mi se ne slaže (ili nisam videla dovoljno) ovo što pričaju, s onim što rade. Npr. govore kako deca treba da sama prolaze kroz razne aktivnosti, dok nastavnik samo nadgleda. OK, znam za tu vrstu nastave, zove se "jungle path" u engleskoj metodologiji nastave. KO je probao ( a ja ga često koristim) zna da je to prava džunga od časa i uživanje za nastavnika, a da li će biti i edukativnog karaktera to nije sigurno.
Npr. odgledah VK o onoj kutiji sa trouglovima i vidim kako nastavnik pokazuje ivice koje su iste, pa naslanjajući iste uz iste, pravi trougao koji se podudara sa onim prvim najvećim. A ja se smejem zamišljajući učenike kako prislone druge dve jednake stranice jednu uz drugu i dobiju romb, pravougaonik ili kvadrat. Kako da se to ne desi? Tako što će im reći:"Ne tu stranu, nego drugu." Pa to je mešanje, zar ne? I dođosmo do onoga što su i s nama radili kad smo bili mali.
Slažem se da roditelj treba da aktivno učestvuje u obrazovanju svog deteta, ali imam utisak da se neke stvari "naduvavaju".
Eto, mi smo držali "javni čas" (skoro svi nastavnici) i došlo je baš dosta roditelja da gleda. Ko zna šta su očekivali. Možda kukuruz u ćošku ili neke dosadnjakoviće koji diktiraju satima, dok deci otpada ruka od pisanja. Zapravo su bili oduševljeni. Znači, ne brinite, nije više kao što je nekad bilo!

Nemam iskustva sa svojim detetom, ali iz nekih vrlo bliskih primera znam da u grupicama gde su deca razlicitog uzrasta, deca koja su manja su zasticenija odn. veca deca im dosta popustaju tako da ovi mali i nemaju pravi dozivljaj funkcionisanja grupe kakvu ce imati kasnije u skoli. Veca grupa dece istog uzrasta ima potpuno drugacija pravila ponasanja, da to tako nazovem, odn. tek tu dete nauci kako se izboriti za sebe i svoje mesto, igracke.....i sve ostalo.

Montessori to "mesanje" ostavlja deci na volju.naime prostorije za različite uzraste postoje, ali su povezane otvorenim vratima, te dete u nekom trenutku kad poželi može da odseta i vidista rade stariji/mladji, kad opet poželi vršnjake vrati se. Na početku upotrebe svakog montessori materijala vaspitač demonstrira kako se koristi (ne znam koliko puta) potom da detetu koje Pokušava da ponovi i AKO traži pomoć dobije je. Nakon nekog perioda dete samo koristi materijal. Ako "zapne" RAZMISLJA kako dalje. U tome je suština.
Što se tiče zasticenosti, moguće da ima i toga, ali starija deca se tako uče vrlo bitnoj stvari u životu-da pomažu slabijima. Jednom će i mladji biti stariji, tako da sve dodje na svoje. Meni lično sve to vrlo ima smisla, e sad zavisi od sposobnosti vaspitača i uslova objekta kojom brzinom i kvalitetom će se ostvariti planirano.
Ne mogu da tvrdim , ali sumnjam da to igde u Srbiji funkcioniše kako treba. Bilo bi i čudo, jer se od skoro primenjuje-kasnimo samo što godina. :)

nena beba ::Na početku upotrebe svakog montessori materijala vaspitač demonstrira kako se koristi (ne znam koliko puta) potom da detetu koje Pokušava da ponovi i AKO traži pomoć dobije je. Nakon nekog perioda dete samo koristi materijal. Ako "zapne" RAZMISLJA kako dalje. U tome je suština.

Neno, to onda nije ono što oni govore da jeste, više liči na copy-paste, tj. vrlo kontrolisano vođenje ili bolje reći navođenje. Koliko je to dobro za razvijanje intelektualnih sposobnosti? Dete treba samo da dolazi do odgovora, a ne da ponavlja viđeno. To je kao kad neko nabuba lekciju i samo pršti kako odgovara, a pojma nema o čemu priča. Zar se ne borimo protiv toga?

Što se te šetnje dece po grupama tiče, pitam se ko prati decu koja su izašla i ušla u jednu, pa drugu prostoriju. Zna li vaspitačica iz prve da je dete već u trećoj ili ko zna gde?

Opet ponavljam, ljudi koji rade sa decom ne vide te granice kao vi. Ja znam da stariji nekada maltretiraju mlađe, a nekada ih štite. Takođe znam da ne postoji vaspitna institucija koja ne reaguje na maltretiranje i obratno.

nena beba ::
Ne mogu da tvrdim , ali sumnjam da to igde u Srbiji funkcioniše kako treba. Bilo bi i čudo, jer se od skoro primenjuje-kasnimo samo što godina. :)

Ja mogu da tvrdim da se ne primenjuje svugde u zemlji postojbini signore Montessori tj. u Italiji. Iz ličnog iskustva znam za jedan dobro opremljen privatni vrtić u bogatom delu Rima, ne u nekom predgrađu gde nije po konceptu Montessori, gde su odvojene sobe po uzrastu bez spojnih vrata, u stvari, jaslice su na spratu, ostali dole, u jednom, drugom i trećem delu vile, prema tome je i materijal. Takođe su posebni termini izlaska grupa u dvorište ili su u drugim delovima dvorišta.
Nije Montessori škola i njeno učenje jedino...I to nema veze da li si u Srbiji ili na Zapadu.

Mirjana :: To je kao kad neko nabuba lekciju i samo pršti kako odgovara, a pojma nema o čemu priča. Zar se ne borimo protiv toga?

Ovo je apsolutno ne adekvatno poredjenje. Vaspitač demonstrira detetu od npr 2 godine kako da npr umeće valjke u rupe, od većih ka manjim, da recimo ne bi slagali valjke jedno pored drugog. Nije za očekivati, mada je i to moguće da odmah dete samo "provali" šta treba činiti. Ovim materijalom vežba finu motoriku i koncentraciju. Ništa ne buba ! I nama su (banalan primer) prvo pokazivali kose crte pa tek onda slova.

Struzzo ::

nena beba ::
Ne mogu da tvrdim , ali sumnjam da to igde u Srbiji funkcioniše kako treba. Bilo bi i čudo, jer se od skoro primenjuje-kasnimo samo što godina. :)

Ja mogu da tvrdim da se ne primenjuje svugde u zemlji postojbini signore Montessori tj. u Italiji. Iz ličnog iskustva znam za jedan dobro opremljen privatni vrtić u bogatom delu Rima, ne u nekom predgrađu gde nije po konceptu Montessori, gde su odvojene sobe po uzrastu bez spojnih vrata, u stvari, jaslice su na spratu, ostali dole, u jednom, drugom i trećem delu vile, prema tome je i materijal. Takođe su posebni termini izlaska grupa u dvorište ili su u drugim delovima dvorišta.
Nije Montessori škola i njeno učenje jedino...I to nema veze da li si u Srbiji ili na Zapadu.

Niko nije ni rekao da je jedino. Ovo je tema o njemu. Mogu se otvoriti i druge za druge metode ako neko smatra da to zaslužuju. Sve prema sopstvenom nahodjenju.
I naravno da nigde, pa ni u Italiji , nije jedina. Daleko od toga. (i komunizam je minimalizovan u zemlji postojbini).Ni to niko nije tvrdio. Samo da se u većini zemalja ceni i primenjuje odavno, za razliku od nas koji smo "ne obavesteni" bili do skoro. Prosto nismo ni imali mogućnost da se opredelimo gde bismo decu, u koje školE.

Da se razumemo, nisam ja nikakav ambasador montessorija, samo ističem prednosti. Ima i stvari koje mi se ne svidjaju. Npr ta ideja da deca treba da spavaju na duseku na podu ogradjena jastucima da ne bi bila sputana... I da roditelj samo legnevpored kadcse dete noću probudi... To mi nije baš pametno... Ali to što meni nije razumljivo ne znači da je pogrešno.

Neno, mislim da je veći problem kod nas što i kad se obavestimo o nečemu, mi to ne primenjujemo ili to polovično činimo. To je naša pošast. U svim sferama. Imamo pravila, zakone kojih se ne pridržavamo. Teorijska znanja koja ne praktikujemo.
Sama Montessori i njeno učenje su bila svojevremeno osveženje u konzervativnoj, katoličkoj sredini gde su jaslice, vrtići bili mahom pri crkvi u uslovima vrlo često opisanim u raznim filmovima.

P.S. Neobavešteni...

nena beba ::
Ne mogu da tvrdim , ali sumnjam da to igde u Srbiji funkcioniše kako treba. Bilo bi i čudo, jer se od skoro primenjuje

Struzzo ::Neno, mislim da je veći problem kod nas što i kad se obavestimo o nečemu, mi to ne primenjujemo ili to polovično činimo. To je naša pošast. U svim sferama. Imamo pravila, zakone kojih se ne pridržavamo. Teorijska znanja koja ne praktikujemo.

upravo tako.
p.s. stidim se

nena beba ::

Mirjana :: To je kao kad neko nabuba lekciju i samo pršti kako odgovara, a pojma nema o čemu priča. Zar se ne borimo protiv toga?

Ovo je apsolutno ne adekvatno poredjenje. Vaspitač demonstrira detetu od npr 2 godine kako da npr umeće valjke u rupe, od većih ka manjim, da recimo ne bi slagali valjke jedno pored drugog. Nije za očekivati, mada je i to moguće da odmah dete samo "provali" šta treba činiti. Ovim materijalom vežba finu motoriku i koncentraciju. Ništa ne buba ! I nama su (banalan primer) prvo pokazivali kose crte pa tek onda slova.

Ma ne mora sve odmah da provali. Kad nauči otkrivajući, tako razvija intelekt. Kad nauči ponavljajući, postaje super vojnik!
Naravno, to je samo moje mišljenje! Ne znači da sam u pravu, diskutujemo.
Niti sam htela da kažem da mi se ne sviđa ovaj program, već da nije ništa novo i toliko naprednije od onoga što se kod nas odavno primenjuje. Prosto me po nekad i iznervira to što ljudi misle da smo toliko ograničeni i zatucani da je ovakav program otkrovenje.
Drugo nešto škripi kod nas. U istom obdaništu, jedan vaspitač radi, a drugi "ladi"! Onaj što radi, uživa u tome. Igra se i uči decu istovremeno, tj. pomaže im da nauče. Drugi kaže detetu "obuj obadve" čarape i samo čeka da uhvati krivinu i kafeniše.

da li je neko negde video ovakvu igracku kod nas? nadjoh kod nekih nemaca za 99e...mnogo +postarina...

[img] [/img]

Neno,skupa, ali dobra mozgalica
Kod nas nisam videla sličnu, mada RK Leto ima dobar program.
Vidim, danas u Sensi organizuje se Osnovni kurs Montesori programa, kod nas, od 14. do 17. feb.

da da, znam.
a ta rk leto je na medakovicu?
imaju li web?
daj detalje ili link za kurs... ja ne citam magazine vec dugo :)

Evo link
http://www.montesori.org.rs/aktuelnosti/-osnovni-bazicni-kurs-montesori-programa--ideo
Ja, možda odem, ako se dobro organizujem........

nije lose. samo mi se ne zvidja sto za 4 dana obuke vec daju sertifikat montessori vaspitaca !

ajde ako odes izvesti nas o detaljima!

inace nasla sam onu igracku. ni ovde nije jeftina ali ipak znacajna razlika:
http://www.kockica.co.rs/montessori/sensorial/cylinder-blocks-iii/?language=srpski

Neno, ja sam imala ovu igracku kada sam bila mala, mozda negde jos imam te tegice, kako sam ih zvala. Moguce je da su tako skupe jer su verovattno napravljene od drveta koje nije obradjivano...a nemci se pale na sve sto je bio program. Inace, tu i tamo sam ih vidjala po neki radnjama, samo ne ovako fino obradjene...

Neno, evo da ti odgovorim.
Kod nas se ne radi pravi Montesori program, bar ja nisam čula.
Deca bi u tom slučaju sve radila sama, od prirpemanja hrane za sebe pa na dalje. Verovatno neki privatni vrtić to može, to u ovolikim velikim grupama ne ide u državnim vrtićima.
Dalje, tu se postavlja još jedno pitanje, nevezano za Montesori. Postoji model A i model B u obrazovanju u predšk. ustanovama. Da ne dužim, po modelu A sobe su centri interesovanja pa deca idu iz centra u centar, međutim, koliko god to zvučalo lepo, deca posle u školi ne umeju da se snađu, jer školstvo nije tome prilagođeno.
Najbitnije je emotivno stabilno dete, a po kom programu.... u svakom će ponešto naučiti.
Što se tiče seminara, dobar je.
Taj sertifikat ne znači mnogo nikome, osim vaspitačima.

Sneza ::
Kod nas se ne radi pravi Montesori program, bar ja nisam čula.
Deca bi u tom slučaju sve radila sama, od prirpemanja hrane za sebe pa na dalje.

Taj sertifikat ne znači mnogo nikome, osim vaspitačima.

meni se čini da je po dužini trajanja a time i obimu pre za roditelje a njima ne treba sertifikat, već samo izvesna znanja...
Znam, SNezo, da se ne radi pravi, samo više ili manje približan. Ali verovatno pored ostalog i zbog toga što se sertifikat može dobiti za par dana! Sta to može da se nauci za par dana? Zar ozbiljni kurseve ne traju bar nekoliko meseci? Ipak je to drugačiji pristup i koncept obuka i sertifikacija bi trebalo i kod nas da budu ozbiljniji.

A to da deca sama spremaju hranu nigde ne pročitah. Možda užinu ili slično, to da, ali trogodisnjak jedva da može i to - otvori frižider uzme jogurt, sipa ga u žitarice i sl. Teško da će da prži jaja ili kuva grašak :) jeste da je poenta montesorija osamostaljivanje ali ipak u skladu sa godinama...
Možda školsku decu uče da kuvaju... Nadjoh negde da ima privatna montessori škola i kod nas... Potražiću, ne znam gde videh... Verovatno je tek to u povoju ali...

Nego, ne razumem što se ne bi snalazili u školi posle montessori vrtića? I koliko je to kod nas generacija prošlo montessori vrtić i stiglo u školu da bi se videli efekti njihovog "nesnalazenja"? Ili je to podatak iz neke druge drzave?

Izvini, prebacih se, ti reče za model A, a ja se prebacih na montessori. Ali čim si pomenulacto,pretopstavljam da ima neke slicnosti?