Price iz naseg Kutka i šire...

Princeza na ulici

Kada sam počinjao da učim za rabina, zbunjivalo me je pitanje značenja religije. Da li je suština u tome da se bude dobar čovek, ili da se bude blizak Bogu, ili da se uzdržavamo od greha, ili sve to zajedno? Onda sam jednog dana, dok sam bio u rabinskom koledžu u Jerusalimu, posmatrao kako ulicom prolazi jedan siromašni stari rabin, koji je bio disident u Rusiji pre nego što je došao u Izrael. Znao sam za njegovu reputaciju i divio sam se njegovoj hrabrosti da se suprostavi Staljinu u najgorim godinama sovjetske torture. Bio je čudan dan, padao je sneg u Jerusalimu - što se retko događa. Rabin je polako išao po snegu, u cipelama koje nikako nisu mogle da ga zaštite od haldnoće. Jedino što je bilo na njemu, a iole moglo da ga zaštiti od haldnoće, bio je šal, čvrsto umotan oko vrata. Iz daljine sam video kako je naišao na staru prosjakinju. Pružila je ruku ka njemu, on je zavukao svoju ruku u džep i dao joj nekoliko novčića. Ali, pošto se tresla od hladnoće, nije mogla dobro da upravlja prstima i novčići su pali u sneg. Rabin ih je pokupio i stavio joj u džep. Zatim je skinuo šal, omotao joj oko vrata, i nastavio svojim putem.

Dve nedelje kasnije, našao sam se u istoj sinagogi sa pobožnim rabinom. Ispričao sam mu šta sam video i pitao ga zašto je rizikovao svoje zdravlje zbog nje. "Uradili ste to iz milosrđa, zar ne? Jer ste hteli da učinite dobro delo?" "Ne", rekao je on, sa primetnim ruskim naglaskom. "Učinio sam to jer sam video princezu na ulici, koja nije imala svoje uobičajeno kraljevsko odelo, pa sam joj pozajmio svoje."

Tada sam shvatio svrhu vere. Religija nas uči da prepoznamo plemenite i kneževske potencijale svakog ljudskog bića, i navodi nas da se prema njima ponašamo u skladu sa njihovim plemenitim poreklom. I dok nas vera uči da to prepoznamo u svakom ljudskom biću, stid nas uči da to prepoznamo u sebi, zato što ima trenutaka kada to zaboravljamo.

Šmuli Boteah

Najviša cena

Draguljar je sedeo za stolom i kroz izlog svoje otmene trgovine posmatrao prolaznike. Neka se devojčica približila trgovini i prislonila nosić na izlog. Kao nebo plave oči radosno zasjaše kad ugleda jedan od izloženih predmeta. Ušla je odlučno i prstom pokazala ogrlicu od modrog tirkiza.

"To je za moju sestru. Možete li mi je zapakovati kao dar?"

Trgovac s nevericom pogleda devojčicu i upita: "Koliko novca imaš?"

Ona se podiže na prste, stavi na sto limenu kutijicu, otvori je i isprazni. Bilo je onde nekoliko manjih novčanica, šaka sitniša, nekoliko školjki i figurica.

"Hoće li biti dovoljno?", upita ponosno. "Želela bih starijoj sestri kupiti dar. Otkada nemamo mamu, ona obavlja sve poslove i nema ni trenutka vremena za sebe. Danas joj je rođendan. Uverena sam da će je dar veoma obradovati. Njene su oči iste boje kao taj dragi kamen."

Trgovac je otišao u malu prostoriju i u zlatnocrven papir zapakovao kutijicu.

"Uzmi i pažljivo ponesi", reče devojčici.

Ona uze paketić kao pobednički pehar i ponosno izađe iz trgovine.

Sat vremena kasnije u trgovinu uđe prekrasna devojka s kosom boje meda i divnim modrim očima. Stavi na sto kutijicu koju je trgovac pažljivo zapakovao i upita: "Ova je ogrlica kupljena u Vašoj trgovini?"

"Da, gospođice."

"Koliko je koštala?"

"U mojoj trgovini cene su stvar poverenja, tiču se samo mene i mojih kupaca."

"Moja sestra je imala nesto sitniša, sigurno nije mogla platiti ovako vrednu ogrlicu!"

Trgovac zatvori kutiju, složi omot i vrati je devojci.

"Vaša je sestra platila najvišu cenu: dala je sve što je imala."

Psići na prodaju

Vlasnik jedne prodavnice držao je iznad vrata natpis na kome je pisalo “Psići na prodaju”. Natpisi na neki način privlače i decu, pa je sasvim prirodno što je jedan mali dečak stao ispred tog znaka i vlasnika zapitao: “Za koliko novca nameravate da prodate te kučiće?”

Vlasnik radnje je odgovorio: “Za nekih trideset do pedeset dolara.”

Dečak se mašio za džep i izvadio sitninu. “Imam dva dolara i trideset sedam centi.” - rekao je. “ Da li biste mi dozvolili da uđem da ih vidim?”

Vlasnik radnje se nasmejao, a zatim zviznuo, pa je iz kućice za pse izašla kuja i otrčala do drugog kraja radnje. Za njom je trčalo pet nežnih, sitnih loptica od krzna. Jedan psić je poprilično zaostao za njima. Dečak je odmah učio da psić koji zaostaje šepa, pa je pitao: “Šta nije u redu sa ovim malim psom?”

Vlasnik je objasnio da je veterinar pregledao to kučence i da je utvrdio da ima iščašen kuk. Uvek će šepati. Uvek će biti takav. Dečak se uzbudio. “Želim da kupim baš tog psića.”

Vlasnik radnje mu je rekao: “Ne, ti ne želiš da kupiš baš tog psića. Ako ga stvarno želiš, pokloniću ti ga.”

Dečak se veoma uznemirio. Pogledao je vlasnika radnje pravo u oči, i preteći prstom rekao: “Ne želim da mi ga poklonite. Taj mali pas vredi isto toliko koliko i ostali psići, sada ću vam dati dva dolara i trideset sedam centi, a pedeset centi plaćaću vam mesečno sve dok ga ne isplatim.”

Vlasnik radnje ga je ubeđivao: “Ti ustvari, ne želiš da kupiš tog psića. On nikada neće moći da trči, skače i igra se sa tobom kao ostali psi.”

Tada je mali dečak seo, povrnuo nogavicu pantalona da bi pokazao svoju uvrnutu levu nogu u velikoj metalnoj protezi. Pogledao je vlasnika radnje i nežno odgovorio: “Vidite. Ni ja ne mogu dobro da trčim, a tom kučencetu potreban je neko ko će ga razumeti!”

Den Klark

Kakve divne priče! Hvala ti Hepi!

mali pariz ::

Jes vala!

Pesme su izasle iz mode, ali... nadam se da ce se nekom svideti i ovo.
Jedna od mojih omiljenih pesnikinja, za koju mnogi ne znaju da nije pisala samo divne pesme za decu.
Mira Aleckovic.

LUB

Lub si nagazio, dečače, ispravi lub
grdiće te majka
dečače
kada ti vidi izlomljenu obuću

Šta ti odjeci znače, te reči za mene šta znače,
zašto opominjem dečaka
malog komšiju slučajnog prolaznika tuda i svuda
na mene je od danas ljut
za inat će petu preda mnom opet iskrivljenu vući

Dečače, zalud ode skupljenih obrva kući,
ne ljuti se na mene
htela te nisam uvrediti
Moj lub je bio podvrnut uvek i čarape oko radoznalo
na ulicu stidljivo otvoreno
džep moj pun sitnih mrva i trista čuda

Rekla sam ti što sam htela ponovo
da čujem dobri prekor one starice
i moj odgovor sličan tvom srditi
u ono doba kad još nisam znala da ne mora lub
čovek da izgazi sebi sam
da ima drugih koji će se već za to potruditi.

UVEK ZATVORI PTICU

Tvoja samoća nije pusta samoća
ti za samoću pravu nisi znala
Dani su ti bili kovitlaci svakodnevnih briga
Nevažne sitnice ih parale grubo i krpile dugo
i mnoga je olovna kap na tebe pala
I razdirala nebo detinjstva plavo
I mnogih se besanih pasa utiskivali zubi

Dani su bili pod suncem sa malo sunca
krila si ih pred nama i smešila se deci i ljudima
verovali su da ti je život vrč zadovoljstva do vrha pun
Da su ti nade zategnute i tople kao mreže ribara u podne
Govorili su poluglasno da čuješ kako neko ima sreće
a nisu znali koliko samo laž boli
I nisu znali da čezneš za čašom bistre vode

Ti si išla ulicama popločanim nevidljivim pogledima
otisnuta bolom koračala pravo po njima
Ko si bila ti?
Obična, bedna žena bez ljubavi
Sa mnogo snova
medju nama
a sama
Ptice ti nežnosti raznele grube nišandžije
Ko si bila ti?
Prevarena žena u snovima
koja bi mogla,
koja bi htela da voli
A snove čiste - zmijolike tuku joj kandžije

Uvek rvanje sa sobom koja jesi
Uvek koreti želje, uvek čupati htenja
Uvek zatvori pticu koja bi da izleti
I uvek usužnjiti snove koji ti ipak beže

Nad ovom sam nekad lila suze u potocima... oprostite, ali moram i nju da stavim:

DEČAK PLAVIH OČIJU

Dečače plavih očiju koga nema
i koji živiš u meni
Kako je teško znati da jesi
a da te nije
kako je teško znati da si mogao biti
drvo i cvet
a da si jalov ostao

Tužno je biti a ne biti
Živeti a znati da te više nije

Ne dopustite vi bar da ostanete
usamljen bor bez mladica
Ne dozvolite da umrete
pre nego što ste umrli
Ne dozvolite da se ne rodi dečak
plavih očiju

Doći če tako dan sa sto tuga, sto kajanja
S rukama bespomoćno opuštenim pred vama
pred vremenom, snovima vašim
vi ćete sledjeni stajati

Živi retko veruju u reč živima
Ne izgubite dečaka vi bar
ako sam ga ja izgubila
V ćete možda živeti a ja ću samo trajati

Dečače, tugo moja, ja što te nisam rodila
sanjam te kako me zoveš, majku u meni dozivaš
majku koja se uvek daleko od tebe skriva
ja bih te zvala, a kako, ti si dečak bez imena
i ta praznina doziva pustog u meni bije

Kako je teško znati da si mogao biti
da si mogao biti a da te nije

Uh Anuska rasplaka me... kakva pesmica..
Evo i jedne saljive, recimo za roditelje koji neznaju na koj nacin da deci objasne odakle dolaze bebe

Tiho disi rec je o pisi

Decak i devojcica bela
što se u svemu skoro slikuju
imaju neke delove tela
po kojima se razlikuju

To su pre svega njihove piše
leptiric i cvetak ubavi
divit i pero kojim se piše
pesma neznosti, pesma ljubavi

Decji pesnici proslavise
srce i glavu, jednom recju
i telo i duh, ali decje piše
nema u tome slatkorecju

Bela moja ruko zapisi
ja prvi pevam o decjoj pisi,
koja zasluzuje ista prava
kao srce i kao glava

Da nije piše kojom se brusi
biser sreće na sedmom nebu,
piskili bismo na nos ili usi
i niko ne bi imao bebu!

Šta još o tome treba znati
neka vam kažu otac i mati,
koji se brinu o vasoj sreći i
bolje oni nego neko treci

Decak ima caroban kljucic,
a devojcica zlatnu bravicu
za njih ja ubrah ovaj strucic
rima i za njih dizem zdravicu
Živeli

Dobrica Eric

evo jedne simpaticne pricice,na mene je ostavila utisak....


ŽIVI SAMO ZA DANAS KAO DA NIKADA NEĆEŠ UMRIJETI I DOBRO PAMTI OVO

Moj prijatelj otvori jednu od ladica koja je pripadala njegovoj ženi.Izvadi jedan zamotuljak u rižinom papiru i reče: 'Ovo nije bilo što, ovo je nešto specijalno.'
Odmotao je paketić i odbacio papir, i onda se duboko zagledao u biranu svilu i čipku.Ona je ovo kupila kad smo bili prvi put u New York-u, prije otprilike osam ili devet godina. Nije to nikad upotrijebila . Čuvala je to za neku 'specijalnu priliku'.
'Dobro...ja mislim da je sada prigodna prilika za to'.Prišao je krevetu i položio rublje pored druge garderobe, koju će ona imati - na pogrebu.
Njegova žena je umrla.
Okrene se prema meni i reče:'Ne čuvaj nikada ništa za neke specijalne prilike, svaki dan u tvom životu je specijalan'.
Još uvijek mislim na njegove riječi...one su promijenile moj život. Više čitam, a čistim manje. Sjedim na terasi uživam u pejzažu, i ne smeta mi korov u vrtu.
Provodim više vremena s porodicom, a manje na poslu.Shvatio sam da je život u suštini jedna cjelina ispunjena užicima, a ne tečaj preživljavanja.

Više ništa ne čuvam. Upotrebljavam svoje kristalne čaše svaki dan. Obučem svoj novi sako kad idem u supermarket, ako mi je želja.
Ja ne čuvam svoj najbolji parfem za specijalne izlaske, ja ga upotrebljavam uvijek kad poželim. Fraze...'jednog dana' i 'jednog od ovih dana'su nestale iz mog rječnika.
Ako nešto vrijedi vidjeti, slušati ili raditi, onda ja to želim vidjeti, slušati ili raditi SADA. Ja nisam siguran u to što bi žena mog prijatelja uradila, da je samo znala da je neće biti ovdje sutra.
Ja mislim da bi ona bila više u kontaktu sa svojom familijom, svojim najbližim prijateljima.

Ona bi možda nazvala svoje stare prijatelje i molila za oproštaj za neke nesporazume, i pomirila se s njima. Vjerujem da bi ona išla jesti u kineski restoran, to je njena omiljena hrana.
Upravo ove neučinjene male stvari što meni smetaju, ako bih ja znao da su mi sati izbrojani. Smeta me što sam prestao sretati svoje dobre prijatelje koje sam 'jednog dana' htio kontaktirati.
Smeta mi što ne pišem pisma, koja sam mislio pisati 'jednog od ovih dana'. Smeta mi i žalosti me da nisam rekao svojim roditeljima, svojoj braći i djeci, češće, koliko ih volim.

Sada pokušavam ne zakasniti, ne držim po strani, ili čuvam nešto, što može obogatiti naš život sa smijehom ili radošću.
I svaki dan kažem samom sebi, da je danas jedan specijalan dan... Svaki dan, svaki sat, svaka minuta... je specijalna.
Ako si ti dobio/la ovu poruku, znači da te netko voli,a postoje i osobe koje ti voliš. Ako si prezauzet, da pošalješ ovo dalje drugim osobama, i kažeš samom sebi da ćeš poslati 'jednog od ovih dana'...'Jednog od ovih dana' je tako daleko... ponekad ne dođe nikada više...



Instrukcije za zivot


Jedi puno sirove (neobrađene) riže. Pružaj ljudima više nego što očekuju, i radi to s voljom. Nauči napamet stihove koje voliš.
Ne vjeruj u sve što čuješ, ne troši vrijeme na spavanje,i ne spavaj toliko koliko bi želio. Kad kažeš nekome: 'Ja te volim' reci to zato što tako osjećaš. Kad kažeš: 'Žao mi je', 'oprosti mi', gledaj osobu u oči.
Budi zaručen najmanje šest mjeseci, prije nego što se oženiš. Vjeruj u ljubav na prvi pogled. Ne sprdaj se s tuđim snovima. Voli duboko i pasionirano. Možeš biti povrijeđen, ali to je jedini način da živimo puni život.

Ako se ne slažeš, budi ipak lojalan. Ne vrijeđaj. Ne osuđuj nikoga zbog njegovih rođaka.Govori polako, ali misli brzo.
Ako te netko pita o nečemu na što ti ne želiš
odgovoriti,upitaj s osmjehom: 'Zašto te to zanima?'.
Ne zaboravi da najveće ljubavi i najveći uspjesi, obuhvaćaju i rizike.
Nazovi svoju majku.
Kaži 'na zdravlje' kad čuješ da neko kihne.
Ne zaboravi tri stvari:
Poštuj samog sebe.
Poštuj druge.
Odgovoran si za sve što radiš.

Ne dozvoli da jedan mali nesporazum pokvari veliko prijateljstvo. Kad primijetiš da si pogriješio, ispravi to brzo. Odgovaraj na telefon s osmjehom, da onaj koji zove čuje da se ti osmjehuješ.
Zasnuj brak sa ženom/čovjekom, koji voli razgovarati.
U starosti će vam konverzacija biti važnija od bilo čega. Ne budi puno sam.
Otvori svoje naručje za razmjenu/promjenu, ali ne zanemari svoja vrednovanja. Šutnja je ponekad najbolji odgovor. Čitaj više knjige i manje gledaj TV.

Živi dobar i dostojan život. Kasnije u starosti možeš uživati u sjećanjima. Vjeruj u Boga, ali zaključavaj svoj auto.
Važno je da je atmosfera u kući ispunjena s ljubavlju.
Učini uvijek tako da stvoriš mir i harmoniju svojoj okolini. Ako si u nesporazumu sa svojim ljubljenim/om, promotri situaciju kakva je sada, a ne kakva je bila nekada.
Čitaj između redova.
Podijeli s drugima ono što znaš.
Tako se stvara besmrtnost. Budi brižan prema našoj planeti.

Moli se, postoji jedna neopisiva snaga u molitvi.
Ne prekidaj nikada nekoga tko ti upravo pokušava dokazati svoju odanost. Ne zabadaj nos u sve.
Ne budi previše radoznao.
Ne vjeruj nikada muškarcu/ženi, koji ne žmire kad ga/je ljubiš. Jedanput godišnje otputuj negdje gdje nikada nisi bio. Zarađuješ li puno para, plasiraj ih negdje gdje ćeš moći pomoći drugima. To je najveće zadovoljstvo što ti bogatstvo može dati.
Ne zaboravi da, ne uspiješ li u svemu što želiš, ponekad je to sretan pogodak.
Ne zaboravi da ljubav između dvije osobe treba biti više nego potreba jednog za
drugim.
Sagledaj čega se moraš odreći na svom putu. Približi se ljubavi i kuhinji s odvažnošću i predanošću. . .

Bogati siromasi


Neki jako bogat poslovni čovjek
odlučio je svome sinu pokazati šta je to siromaštvo kako bi više znao
cijeniti bogatstvo koje ima. Odveo ga je na neko siromašno seosko imanje
kod porodice sa puno djece. Proveli su ondje dva dana.

"I, jesi li sad vidio razliku između bogatstva i siromaštva?" - upitao je otac sina kad su se vratili kući.

"Jesam, oče!" - odgovorio je dječak.

"Ja sam jedinac, a ona djeca imaju i braću i sestre.

Mi ispred kuće imamo bazen, a oni imaju rijeku u kojoj mogu plivati i loviti ribe.

Mi imamo klimu u kući, a oni samo otvore prozore i struji im hlad od hrastova ispred prozora i s rijeke.

Mi o pticama gledamo na televiziji, a njima prave ptice slijeću na prozore.

Mi imamo psa, a oni imaju stado ovaca.

Jesam, oče, naučio sam što je bogatstvo. I žao mi je što i mi nismo tako bogati."

da,retko kad se setimo da smo bogati samo što smo zdravi...

Da li si ti sargarepa, jaje ili zrno kafe?

Cerka se zalila svom ocu na tezak zivot i rekla kako ne zna vise kako da se suprotstavi zivotnim problemima i teskocama, kako nema vise snage za borbu; jer cim resi jedan problem, vec je pred njom drugi i tezi od prethodnog.
Njen otac, koji je bio kuvar po zanimanju, odveo ju je u kuhinju. Uzeo je tri lonca, napunio ih vodom i stavio ih na vatru. Za kratko vrijeme voda u posudama pocela je da kljuca. U prvi lonac je stavio sargarepu, u drugi jaje, a u treci nekoliko zrna kafe, zatim ih je ostavio da se kuvaju neko vreme.
Cerka se nije mogla strpeti, jer nije znala sta njen otac tim postupkom zeli reci i dokazati.
Otac je iskljucio sporet, pa je izvadio sargarepu iz vode i stavio je u posudu, a isto je uradio sa jajetom i kafom. Pogledao je cerku i upitao: "Sta vidis?"
- "Vidim sargarepu, jaje i zrno kafe", odgovorila je.
Zatrazio je od nje da opipa sargarepu i osetila je da je sargarepa jako meka i krhka. onda je zatrazio da oguli jaje i videla je da je ono tvrdo i skuvano. Rekao joj je da pomirise kafu, a ona se nasmesila kad je osetila njen bogati miris.
-"Ali sta sve ovo treba da znaci"?, upitala je zacudjeno.
-"Znaj, kceri moja, da su i sargarepa i jaje i kafa prosli kroz isto stanje, boreci se sa istim neprijateljem -'kljucalom vodom', ali se svaki od njih suprotstavio na razlicit nacin.
Sargarepa je bila tvrda i jaka, ali je vrlo brzo omeksala i oslabila u kljucaloj vodi.
Jaje je cuvala njegova jaka ljuska, ali ne zadugo i ono se skuvalo u vreloj vodi i promenilo iz tecnog u tvrdo stanje.
Dok je kafa sasvim drugacija. Njeno zrno je ostalo isto, naprotiv - ona je uspela promeniti vodu! A ti??
Da li si sargarepa koja je naizgled jaka, ali, cim naidjes na manje prepreke i teskoce, oslabis i gubis snagu?
Ili si jaje mekog srca koje, kad naidje na probleme, postaje jako. Tvoja ljuska (spoljasnji izgled) se ne menja, ali se menja tvoja unutrasnjost tako da tvoje srce postaje tvrdo, jako i gorko?
Ili si zrno kafe koje izmeni vrelu vodu (a ona je izvor bola) tako sto je cini ukusnom i daje joj lep miris. Ako si kao zrno kafe, ti svoju okolinu cinis boljom, vrednijom, ti teskocu sebi olaksavas tako da ona bude olaksica umesto teskoce i problema, brige i tuge.
Razmisli, kceri moja, kako ces se suociti sa svim problemima i teskocama ovoga sveta??"
Nazad na vrh Ići dole



Jednog dana, jedan slepi covek sedeo je na stepenicima
jedne zgrade,
sa sesirom blizu svojih stopala i jednim natpisom na kome
je pisalo:
"Slep sam, molim vas pruzite mi pomoc."

Jedan slucajni prolaznik, igrom prilika strucnjak za
reklamu, koji je
tuda prolazio, zaustavio se zapazajuci da je u sesiru
bilo prisutno samo nekoliko metalnih novcica.

Savio se da bi mu pruzio novac, zatim, i bez pitanja za
dozvolu,uzeo je karton, okrenuo ga ispisavsi novi natpis.
U toku popodneva slucajni prolaznik se vratio do slepog
coveka zapazajuci da je njegov sesir ovom prilikom bio pun novcica
i novcanica.

Slepi prosjak prepoznavajuci ga po koraku uputio mu je
pitanje da nije bio on taj koji je nesto napisao na kartonu i
sta je to mogao napisati.

Nasta ce prolaznik odgovoriti:

"Nisam napisao neistinu – samo napisah tvoju poruku na
drugaciji nacin", nasmesi se i izgubi u guzvi.

I tako slepi covek nije saznao da je natpis jednostavno
glasio:

"Danas je prolece … a ja ga ne mogu videti".

Promeni strategiju kada se oko tebe sve naopako krece
i videces da ce se pre ili kasnije okrenuti na bolje.

Hrabrost
Pre mnogo godina, dok sam radila kao volonter u bolnici Stenford, upoznala sam devojcicu po imenu Lizu, koja je bolovala od jedne retke bolesti. Pokazalo se da je jedina mogucnost da ozdravi bila da joj se transfuzijom da krv njenog petogodisnjeg brata, koji je na neki neobjasnjiv nacin uspeo da prezivi istu bolest, tako da su se u njegovom organizmu stvorila antitela koja mogu da savladaju tu opaku bolest.

Lekar je njenom malom bratu objasnio kakva je stuacija i pitao ga da li
zeli da da krv za svoju sestru. Decak je posle samo jednog trenutka, duboko uzdahnuo i rekao :
- Da, spreman sam ako ce to spasti Lizu .

Dok su vrsili transfuziju, lezao je u krevetu pored sestre i smesio se. I ostali su se smesili gledajuci kako se devojcici vraca boja na obrazima. Onda je njegovo lice ubledelo i sa njega je nestalo smeska. Pogledao je u lekara i drhatvim glasom upitao:
- Hocu li odmah poceti da umirem?

Posto je bio mali, decak je pogresno shvatio doktora, mislio je da ce sestri dati svu svoju krv.
Ja sam tada naucila sta je hrabrost.

odlično!

Maus, ja tek sad ovo pročitah.
Smrzla sam se.



Никола Боровчанин чита свој рад "Бајка о Части"


Велику награду Светосавског књижевног конкурса ове године је добио
ученик Никола Боровчанин, из ОШ „Васа Чарапић“ из Белог Потока код Београда.
Њему је посебне дарове уручио помоћник министра вера у Влади Републике Србије др
Драган Новаковић. По општем уверењу и жирија а и публике, у питању је изузетно
квалитретан рад, који се среће можда једном у више година. Ево, просудите
сами...


Бајка о Части

У нека давна времена живеше људи бистрог ума и племените душе.
Лутали годинама по различитим крајевима тражећи место за свој дом. Кад дођоше до
Велике Реке, решише да ту и остану. Подигоше своје куће, направише своје село, и
израдише велико, бројно и здраво потомство. Изабраше себи и краља по имену
Разум. Добише и веру, језик и писмо. И тако настаде народ. Беше надалеко познат
по својој честитости и мудрости.

Време је пролазило. Живот им беше богат. Али све што је добро,
привуче и завидне људе. Из врло удаљених крајева, где су владале неслога и
мржња, а краљица им била Завист, кренуше да нападају овај народ. Рушили су им
куће, отимали децу, палили књиге ...

Но, народ беше храбар и неустрашив. Зато Завист реши да убије
Разум. Тако и би. Народ оста без краља те одлучи да власт припадне његовој жени.
Она се звала Част. Имала је кћерку Слободу и сина Живот. И уместо да без разума
народ пропадне, они су са Части постали још јачи. Част је владала поштено и
достојанствено. Била је скромна, искрена и праведна. Кћерка јој је у свему
помагала. Слобода је била најлепша девојка на свету и вољена у
народу.

Завист, већ бесна, покуша да убије и Част, али без успеха. Затим
покуша да отме Слободу, али је и она била неухватљива. Народ их је добро чувао,
баш као што се чува највећи завет предака. Но, Завист није мировала. Тражила је
пут до зла. Тако наговори Живот да се одрекне мајке и сестре добијајући за
узврат обећање - вечну славу и власт. Живот је поверовао. На превару затвори
Част и Слободу у кутију заборава. Постаде краљ. Народ се уплаши новог краља јер
Живот без Части и Слободе је Живот са страхом. Тада су истина и нада далеко, а
туга и зло прве комшије. Завист је имала кћерку Лаж која се по наговору мајке
уда за краља. Уз њу Живот постаде још суровији, а народ несрећнији. Живот и Лаж
добише кћерку Превару и сина Заборава.

Дођоше још црњи дани. Народ је пропадао сваким даном све више. Од
разумног, часног и слободног, остаде само преварени народ. И -
заборављен.

Не прође много, а Завист одлучи да оде одатле јер више није имала
на чему да им завиди. Са њом одоше и кћерка Лаж и унука Превара јер им је,
овакав какав је, Живот досадио. Кад је краљ остао сам, са сином Заборавом, осети
неизмерну тугу и покајање за оно што је учинио свом народу, те паде у постељу.
Син се сажали над својим оцем те одлучи да нађе кутију заборава. Није је било
тешко наћи.

Била је на путу, заборављена. Обрадовао се, али ју је узалуд
покушавао да отвори. Седео је тужан данима поред очеве постеље надајући се да ће
неким чудом оздравити.

Једног дана виде га мали дечак златне косе и упита -"Познајеш ли ти Част и Слободу?"
Не, ја сам се родио после њих," одговори Заборав, "али их познаје мој отац Живот."

"Слушај ме добро," рече златокоси, "ако желиш да Живот оздрави,
мораш испунити три задатка-жеље. Тако ће се кутија заборава
отворити."

- Прва жеља: Учини да Живот заувек заборави на Завист, Лаж и
Превару.
- Друга жеља: Врати народу Част и Слободу!
-Трећа жеља: Не дозволи да језик твог народа падне у заборав!

Заборав све тако учини, па се Живот изнова пробуди. Уз њега су и Част и
Слобода живели дуго и срећно. Живе и данас али их треба чувати од кутије
заборава.


Никола Боровчанин 6/1 ОШ Васа Чарапић,

Бели Поток код Београда, 27.01.2011.

Једно јутро, након доброг сна, пробуде се близанци у мајчиној утроби и почну се препирати:
- Ма дај!? Немој се шалити да верујеш у живот после рођења?
- Па, овај... Сигурно постоји нешто након рођења. Можда се овде за то припремамо?
... - Јеси блесав! Живот после рођења? То нема никаквог смисла. Како би то уопште изгледало?
- Не знам... волео бих да буде пуно светла и простора! Можда бисмо могли трчати? Било би забавно јести својим устима!
- Ти си луд! Немогуће је ходати и јести својим устима. Да није тако,
онда не бисмо имали пупчану врпцу, а имамо је. Кажем ти, рођење је крај!
- Не знам, али верујем да ће се догодити нешто добро. Нешто што не можемо ни замислити.
- Ти си стварно луд, нико жив се од тамо није вратио! То значи да је рођење крај. Осим тога, шта недостаје овом животу овде?
- Можда ћемо изаћи напоље и срести Маму. А она ће се бринути за нас, љуљати нас, хранити, мазити..!
- Мама?!? Не могу веровати? Ти верујеш у Маму! Па добро, где би по теби та Мама требала бити?
- Не знам. Можда свуда око нас? Можда смо живи само захваљујући њој?
Можда без ње не бисмо могли ни размењивати мисли? Мислим да без ње не
бисмо уопште постојали!
- Ма дај! Да ли је неко видео Маму? Ја нисам. Зато је јасно да не постоји!
- Да, могуће је да не постоји .... Али, знаш... понекад, када смо потпуно мирни, као да је чујем како пева и додирује наш свет!

Animirani film koji je dobio Oskara neke 1987. g.
Traje pola sta, ali ga vredi pogledati

Ori, ovaj film je jedinstven! Mogu ga gledati svaki dan i odgledala sam ga nekoliko puta i svaki put, svaki put se sva najezim i gledam ga sa istom paznjom i ne trepcem. Ovaj film, po mom misljenju treba pustati deci u skoli. jer mogu mnogo nauciti iz njega.

Potpuno se slažem sa tobom...Mislim da bi ga u školi trebalo puštati
Ja sam ga sad po prvi put odgledala, i oduševila se.

Iz ne znam kog razloga, uopšte ne vidi šta si postavila

Fantastično!

Baš mi žao, pariz, meni radi.
Evo ovako link pa probaj
https://www.youtube.com/watch?v=dyxURBVW_MU&feature=player_embedded

Miro, drago mi je da ti se svidja

Sad prvi put pogledAla Orli,
prelepoooo !