Deca potrošači - komercijalizacija detinjstva

Pronašla sam ovaj dokumentarni film. Odnosi se na decu Amerike ali je jasno da se odnosi i na našu decu.Vredi pogledati.

Strašno! Toliko toga bi imala da kažem o svemu što videh...ali, da se ne rasplinjujem mnogo, mislim da su i sami sve rekli.
Poznajem ljude koji su izbacili TV iz kuće zbog zdravlja njihove dece. Ja sam u početku bila šokirana, misleći da je to baš drastična mera i da može izazvati suprotan efekat, s obzirom na to da dete živi u društvu, nije izolovano, i privlači ga sve što mu je nepoznato i nedostižno...
Ali, opet, sednem kod drugarice i kafenišemo dok njena mala gleda crtaće. Pa se šokiramo nekim gadostima iz crtaća i ova moli dete da joj nađe nešto lepše da gleda, a mala kao hipnotisana-ne odgovara, ne skreće pogled sa ekrana, stisne daljinski uz sebe i lepo ignoriše. Užas! Da ne pričam o tome kako želi i dobije svaku igračku sa reklame. A u svakoj od njih uživa 5 minuta i onda hoće drugu. Dosadno joj je i uvek je nezadovoljna.
Jako je teško naći sredinu i odrediti granice, s obzirom na to da ne možete biti 24h dnevno uz dete. Opet, treba dati sve od sebe da pomognemo našem detetu da nauči šta je život i šta je bitno u životu, kako da sputa strasti i da uživa u onome što trenutno poseduje i naravno da se kreće i bavi sportom, a ne da kopni ispred TV-a i kompjutera. A da li ćemo uspeti u tome, ne znam. Ja se nadam da hoću, zbog mira i sreće i zdravlja mog budućeg deteta.

Ja sam odgledala samo pocetak i cini mi se zanimljivo ali ne mogu da odgledam sve jer imam mobilni net pa bih ga potrosila ako dugo nesto gledam... tako da cu mozda da promasim temu posto zakljucujem o cemu se radi samo iz tih par minuta i Mirjaninog posta Skoro sam imala jedan razgovor sa prijateljicom iz Nemacke na temu tv-a, reklama i uticaja na decu i ona mi je rekla da njen sin koji ima skoro tri god nije nikad gledao tv. Ne znam posto nisam bila kod njih da li uopste nemaju tv ili gledaju samo nocu kad dete spava ili ga i oni ne gledaju... To jeste malo radikalno ali ni ja ne bih volela da mi dete bude zalepljeno za tv. Ja nikad nisam stekla naviku da gledam tv, iako ga imam gledam ga samo povremeno, ako vidim u programu da je nesto sto me zanima... Ali nisam imala naviku da tv aparat bude stalno ukljucen, i uvek mi se cinilo da je to bolje... Muz se prvo bunio zbog toga a sad je slicniji meni i hvali me sto sam uticala na njega da smanji gledanje televizije jer mu tako ostaje vise vremena za druge stvari. Tako da se nadam da kad sam uticala na njega da ce i dete da prihvati to... Mozda necu da mu sasvim ukinem tv kao moja prijateljica ali gledacu da gledanje tv-a bude sto redje. Mislim da je to pasivno provodjenje vremena, dete zuri u tv, jede neke grickalice, pritom sa tv-a dobija kojekakve poruke koje mu ja ne bih dala i to u nekim velikim kolicinama... Vise bih volela da kreativnije provodi vreme, bilo u nekim igrama ili setnji ili sa nama ili sa drugom decom... E sad znam da je to lako sad reci a treba se baviti sa detetom po ceo dan... Ali primer prijateljice koju sam spominjala mi govori da nije nemoguce...

Ja sam u toku studija izbacila tv iz sobe.
Shvatila sma da mi oduzima dragoceno vreme za pametne stvari. Pre venčanja smo se muž i ja dogovorili da tv neće nikad ući kod nas u kuću i nije.Jesu nas maltretirali sa svih strana da nam kupe tv ali mi imamo naš mir i predivne zajedničke trenutke i mnogo više pročitanih knjiga i druženja sa prijateljima i porodicom, igranje badmintona, međusobne masaže :) ...

Deca vole da dođu kod nas jer kod nas ima brdo didaktike, knjiga, svega i svačega. Nema tupih igara brm, brm i ćao. Kad su dobili traktor sazidali smo celu farmu i naučili sve o životu na farmi, o životinjama, mehanizaciji, zakonima prirode, usevima...Ako sam im kupila avion isto...zidaju kuće, slažu pazle, uče slikarske tehnike kroz praksu, imamo gitaru, violinu, sintisajzer, sviraju koliko im volja, gledali smo film o nastajanju gitare i bili su oduševljeni, radimo eksperimente i totalno uživamo.Znaju kompletnu anatomije a sve kroz igru. Kada je prvi put nacrtao srednji klinja muški polni organ odma smo održali čas o reproduktivnim organima i bez uvijanja sve objasnili.Pustili i film o putu spermatozoida i stvaranju novog života... kuvamo zajedno...jednom rečju nemamo tv ali svi žele kod nas :) Nije tv potreban ni za vaspitanje ni za obrazovanje a ni za zabavu. Inače film ne govori samo o tv, ima tu još mnogo čega. Opet iako nemam tv informisana sam a čak ni novine ne kupujem:)
Svaki film pre nego pustim deci odgledam. Pravim selekciju i mislim da je potrebno... Ima tu mnogo materijala za priču...

Svakako da jeste teže i iziskuje više i trudai novca ali vredi svaki napor i trud i paru :)

Happy, malo je takvih danas, a ja sam oduševljena!
I naravno, nisam ni sumnjala da će se deci svideti takav ambijent i takva vrsta zabave. Oni su mali istraživači, nikada im nije dosta znanja. Upijaju ga i oduševljavaju se novonaučenim. Takođe uživaju u pokretu i istraživanju.
Problem većine dece su ustvari roditelji, koji se ne igraju sa njima, koji ne uče sa njima....
Da, sada bi moja mama rekla kako ne stiže. Ali zato se stigne odgledati po jedna španska, jedna turska i jedna indijska serija!

Biti sa detetom a ne pored deteta!
Sa detetom:pricati, igrati se, crtati, citati,trcati, smejati, glupirati, valjati, maziti, ganjati...sa detetom provoditi kvalitetno vreme. Jer to vreme provedeno SA detetom je od neprocenjive vrednosti i za dete i za nas.
Ritam zivota nam ostavlja sve manje vremena za decu i bas zato, to vreme, kada dodjem kuci je vreme koje posvecujem Ani. Vec sam pisala u Aninom dnevniku da nju ne interesuje televizija i da ne gleda crtace. U stvari kod nas tv skoro nikad nije ukljucen. Dok slazemo kocke,pazle,bojimo,seckamo...cuje se jedino decija muzika u pozadini. Ako pravim rucak, Ana mi pomaze, zajedno i kucu raspremamo i sirimo i pakujemo ves. Kada je lepo vreme stalno smo napolju u prirodi.
Komsinica koja ima svega 4 godine zna , bez preterivanja 30 v. igrica i njeni roditelji su presrecni zbog toga i kazu kako "razbija" . Na nas poziv da doje kod nas, devojcica kaze da joj je dosadno jer imamo samo kocke i pazle i da nemamo braz lutke i rece jos neke...zaboravih. A iste te lutke stoje i skupljaju prasinu u njenoj sobi.
Ana, zasta od igracaka ima nekoliko vrsta kocki, pazle,plastelin,dve bebe lutke i bojice. I mnooooooogo knjiga.I uziva u igri i u citanju pricica.

Bravo Mišu!

Plusic i od mene Maus :)