Da li spavate sa detetom u krevetu?

Evo spojili smo obe teme pa sada nastavite.

Kad se Milena rodila, morali smo da pretumbamo sobu kako bi stao jos jedan krevetac, pa je Lenkin krevetac spojen sa nasim u donjem delu, tj. tamo gde su nam noge. Od 14 meseci je ona uspela da se preskace iz njega na nas krevet preko dana, pa je onda krenula i nekad nocu to da uradi. Kod nje to nije navika, niti neka potreba stalno, samo kada nesto sanja ili se uplasi, onda predje kod nas, tu zaspi ponovo i onda je vratimo. Retko akd zaspimo i ostavimo je, jer ona jako nemirno spava i onda se mi en naspavamo. Nekad i ona sama malo odspava kod nas, pa se vrati.... kazem nije joj to neka navika, ali akd bi trebala da spava celu noc, ne znam kako bih izdrzala, nema sansi da bi svi ostali u krevetu.
Milena, s druge strane, i ne dremka kod nas. Kad se probudi da sisa, ja ustanem, podojim je sedeci i vratim. Kad legne pored mene, onas eprobudi jer misli da ce da se igramo
Maso, za tvoju dilemu nemam pravi odgovor. Mislim da su oni jos uvek mali, ali da je prirodno da budu malo vise vezani za tebe, jer samo tebe imaju, spavali sa tobom ili ne.

Masha UK ::Volela bih da cujem vase misljenje na ovu temu.

Moja deca spavaju sa mnom u krevetu. Kad se mbm iselio iz kuce nekako sam trebala i ja njih i oni mene. Zajednicko spavanje se nametnulo kao jedino logicno resenje za nase emotivne brodolome. Dok sam nocu lezala budna strahujuci od buducnosti bila mi je potrebna njihova toplina i njihov tad jos bebeci miris. Iako sam se emotivno skroz oporavila (a nadam se i oni) i dalje smo zajedno u krevetu...al sada iz potpuno drugih razloga. Nasa kuca je mala...ima samo dve spavace sobe...u jednoj smo nas troje...a drugu moram da ustupim dadilji...stvarno ne mogu da ocekujem od nekog ko ih cuva...zivi sa nama...i nije dosao samo u goste da spava na sofi u dnevnoj sobi koja se pri tom i ne razvlaci...

Meni uopste ne smeta sto oni spavaju sa mnom...naprotiv...ali ne zelim da nase zajednicko spavanje stoji na putu ka njihovoj samostalnosti i neovisnosti.

Masho, mislim da zaista nema razloga da brineš. Ne znam kolika su ti tačno deca, ali čini mi se da su mali.... Zato sada uživaj sa njima dok žele da spavaju sa tobom. Ti radiš, sigurno im nedostaješ preko dana. I njima prija da su sa tobom.
Kad budeš htela da ih odvojiš, prvo im uzmi poseban krevet u zajedničkoj sobi, pa kad požele, onda im pravi njihovu sobu.
Ne znam da li sam dobro razumela, da ih odgajaš sama, daleko od svojih, pa su vam ti zajednički trenuci samo još dragoceniji... Ubedjena sam da će ta tvoja posvećenost i zajedničko spavanje, maženje, čitanje kad budu veći, samo doprineti njihovom samopouzdanju i samostalnosti.

Da
Nikita se svako jutro između 5 i 5,30h, probudi i stoji u svom krevitiću, čeka da ga uzme neko od nas.......Ma, još glavu nije spustio, već je zaspao. To zajedničko spavanje i buđenje je nešto najsavršenije na svetu......i ne želim ga menjati

Vasa sava sa mnom u krevetu i to obozavamo i on i ja ...jendostavno cesto kada se uplasi ili tako nesto prekotrlja se i spava na meni i onda bude miran i spokojan a ujutru kada se probudi pa me pipka po licu i ocima ja otvorim oci a on se smeje i zagrli me ma nema nista lepse na svetu

Ana i ja pajkimo zajedno u njenoj sobi a tata se baskari sam:-) probala sam da je stavim u krevetac i privucem krevetu, nije se puno bunila ali je meni nedostajala da stavimo "nosic uz nosic"... dugo se uspavljuje, cesto siki, ja imam lak san i mirno spavam....planiram ovako jos dugoooo

Posto imam onaj krevet u krevetu, kad postane nemirna samo cu se prebaciti nivo nize a njoj staviti grsnicnik..
Brzo ce da poraste a ja sam je tako zeljna...tatici se pridruzimo vikendom...

Mi smo našli kompromisno rešenje tako što smo primakli krevetić tik uz naš. Ja moram da budem na ivici svog, on mi pokaže prstićem "tu", a tata "tamo". Uhvati me za ruku. Da vi vidite kako čvrsto drži moju ruku, pa je priljubi uz svoj obraz...Moj mali posesivni Ovan...

Nika spava u svom krevetcu u našoj sobi, i nismo nešto razmišljali da je stavljamo kod nas, jer smatram da svi treba da se naspavamo (mm radi, ja sam sa njom po čitav dan, a i ona treba da se naspava). Krevatac je udaljen od krveta nekih 70cm i još je dignut na najviši nivo (oko 80cm) jer mene ubiše leđa. Ona je već sa dva mjeseca spavala po čitavu noć i nije bilo potrebe da je dojim po noći, a i dok smo se dojili naveče ja bi to radila sjedeći da ne zaspem, a mm je ustajao iz kreveta jer sam je ja znala spustiti dok je prbacim na drugu dojku a on se bojao da je u snu ne poklopi rukom ili sl. Jedno jutro i kad sam je stavila u naš krevet ne bi li nastavila spavati ona se razbudila i htjela je da se igra, tako da...
ne znam da li će se nešto mjenjati ali za sad je ovako sasvim ok. Preko dana se mazimo (baš voli) a naveče spavamo

petar od pocetka ima malo cudne prohteve... uglavnom spava u svom krevetcu, ali se ujutru, kada se produdi oko 4-5,posle klopanja, buni... onda ga ostavim sa nama, i tako spavamo do 7'8...medjutim sada smo sami, a urasta mu nokat na nozi, pa ga boli, tako da nocas za krevetac nije hteo da cuje...
ja nisam pristalica zajednickog spavanja,iz vse razloga...prvo, mora da naci da bude samostalan, a drugo, ne zelim da remeti odnos izmedju mene i mm, u smislu nase emotivne i seksualne veze. ja jesam njegova mama, kao sto je mm tata, ali smo i dalje jedno drugom emotivni i seksualni partneri,, sto bi trebalo da budemo i posle prestanka petrove potrebe da nam se uvali u krevet.
videcemo kako ce ici, ali ne bih volela da spava sa nama.
sa druge strane, nisam pristalica odvojenih soba u tako ranom uzrastu, zbog detetovih potreba... mama bi trebalo da bude tu,pa mozda je bolja varijanta da mama i beba u prvo vreme spavaju u odvojenoj bebecoj sobi, a da se mama kasnije vrati u svoj krevet i sobu.
mi nazalost imamo dvosoban stan, tako da smo svi zajedno, ali se nadam da ce uskoro to da se promeni.

Moje iskustvo kaze da ne postoji mesto niti osoba sa kojom bih radije delila krevet od mog deteta...
tatu smo cusnule u anin krevet a nas dve se baskarimo na francuskom... tako ce biti dokle god je obema lepo...bice ona samostalna bez obzira na pajkenje samnom...

Hahahaaa:-)
Krevet mi nikada nije bio omiljen za razne aktivnosti:-)))))

Mi svo troje spavamo na velikom krevetu i ja to tako obozavam.
Pre nego se Ana rodila ja sam uporno tvrdila da nece imati priliku ni da pomisli kako bi mogla da spava sa nama u krevetu....msm samo jedna od gluposti koje sam nekad govorila.
Sada mi je najdraze kad je prebacim iz kreveca kod nas...a i ona tako najlepse i najcvrsce zaspi.

Ja spavam sa oba moja deteta u bracnom krevetu...a mm u njihovoj sobi..i kao sto Mijaki kaze..nema osobe sa kojom bih radije delila krevet od njih dvoje..pa oni ce tako brzo odrasti da vise u nas krevet nece ulaziti ni kad ih molimo..iskoristicu ovaj period dok su mali da se napunim njihovih miriisa, slucajnih dodira, uzdaha...a sto se tice samostalnosti..Mina je ne zato sto je moja, ali najsamostalnije dete tog uzrasta koje znam..Andrej ne lici ni blizu da ce biti..stalno je uz mene...ali ne mislim da krevet i spoavanje sa mamom moze da naskodi detetu, niti da samostalnost proizilazi iz samostalnog spavanja od malih nogu
A tata..e pa on ceka svoijih 'pet minuta'...pa skace ko majmunce kad ih dobije:P      

Po mom mišljenju nema ništa ljepše od spavanja sa djecom. Nama je toliko dobro bilo da smo svo četvoro zajedno spavali. Ja i mm sa strana a klinci u sredini, ma milina. Da ne pomislite da imamo neki baš veliki krevet - širina svega 160. Doduše nekad nas je spavalo troje, a to se dešavalo kad se jedno od djece ne probudi u toku noći i ne pređe kod nas.
To je trajalo do unazad dva mjeseca kada smo im izbacili krevetiće i kupili krevete na sprat. Sada neće kod nas  Kažu da su veliki (odjednom porasli) i da imaju svoje krevete.
Tako da mame spavajte sa svojom djecom dok to žele, koristite maksimalno

Izgleda da sam jedina cije dete ne samo da ne spava sa nama u krevetu, vec spava sam u svojoj sobi
Meni je Rasa od prvog dana spavao prvo u kolevci, a posle u krevecu, ponekad ga ujutru u zavisnosti kad se probudi stavim pored nas i onda se malo mazimo, mada moram priznati da i nije neka maza 

Ja sam protiv, ali nisam uspela da to izdejstvujem do kraj tj popustila sam. tako da sada Strafan zaspi na nasem krevetu pa ga prebacimo u kevetac i tamo spava do 1h nekad i krace sto se cesce desava a redje produzi. Ko d aima navije sat, pace, zove nas i nista ne pomaze( pustali smo ga pa place, pa ga varacili kad zaspi i tako bezbroj puta-rezultat ja mrtva umorna) cim dodirne nas jastuk ugnjezdi se i zaspi ko da nista nije bilo.
Mi se buduimo ukoceni i nenaspavanji. Jos je poceo da se vrati i spava na sve cetiri strane ko cigrica. Mene to nervira jer se niko osim njega ne naspava a na ovih plus 40 bez klime ni je samo jos on falio. ali zivot ide dalje. Krevatac mu je knap, udara u ogradice i onda se budi jer nemirno spava.
Razmisljali smo da mu uzmemo deciji krevet ili sofu pa da bar malo produzimo prostor za spavanje. Nazalos finansiski to sad nije moguce a da spava u drugoj sobi.........za mene pusta zelja pusti snovi. Koji mozda postanu stavrnost.

Uglavnom ne spavamo zajedno u krevetu i on voli da spava u svom krevecu, ali ima izuzetaka kad je bolestan ili kad seprobudi uplakan u sred noci, kada bez razmisljanja ide u nas krevet, ili pored nas ili mm ide u drugi krevet ili na fotelju.

U početku je spavao u krevecu. Imali smo ludu sreću da je od 15.-20. dana potpuno izbacio noćni podoj i spavao celu noć do uzrasta od 8 ili 9 meseci, kada je, zbog visokih letnjih temperatura i nedostatka klima uređaja u stanu, počeo noću da se budi od žeđi i vrućine.

Onda se uselio u naš krevet i spavao sa nama nekoliko meseci. Pošto nismo imali veliki bračni krevet u to vreme nego neki podstanarski kauč, skinuli smo jednu stranu kreveca i spojili ga sa kaučem, koji je, začudo, bio gotovo iste visine kao dušek na krevecu. On se tako navikao da spava u svom krevecu, ali sa nama, i nekako bi se uvek u toku noći izmigoljio u svoj deo. Da preciziram, pošto je veoma dugo imao noćne podoje, došao bi do mene, nasisao se, i vratio u svoj deo.

To je dosta dobro funkcionisalo sve do uzrasta od dve godine i tri meseca, kada su u našem životu nastupile velike promene -- prestanak dojenja, preseljenje u drugi grad, promena vrtića. Bila sam u 5. mesecu trudnoće kad je prestao da sisa i kad smo prešli u nov stan i nov krevet. Nisam insistirala na vraćanju u krevetić, jer ovaj francuski na kom sada sve troje spavamo je izuzetno komotan i udoban, pogotovo u odnosu na improvizovanu varijantu koju smo kao podstanari imali a koja je sasvim solidno funkcionisala.

Uglavnom, nadala sam se da će spontano poželeti sam da spava u krevetiću (140x70) kad dođe beba pošto će beba najverovatnije spavati u svom krevecu (120x60), ali zasad on tvrdi da će i dalje spavati u velikom krevetu sa mamom i tatom, a da će beba u krevetić. Taj manji još uvek nismo preneli u stan. Videćemo uopšte da li ima svrhe.

Muko moja... ha ha ha... Petar i dalje spava sa nama....  tj sa mnom...

Nekako smo se snalazili do njegovih godinu dana, spavao je u kreveticu, uz povremena prebacivanja kod nas. Medjutim, posle smo otisli kod mojih, i tada je krenuo da spava sa mnom, i tako je i ostalo. Onda je mm insistirao da spava sa nama, jer ga retko vidja, to mu je jedini kontakt.... bla bla bla.. Tako da svo troje spavamo u ne bas velikom krevetu, za krevetac nece ni da cuje. Sa druge strane, mm je vise dsutan nego kod kuce, uglvnom i kasno leze, tako da Petar i ja immo krevet za sebe...
Meni fali malo intime, da ne moram da ga uspavljujem, da mogu uvece da se ususkam i citam knjigu, da zaspim sama sa sobom...Petar retko kad zaspi pre 22.30 tako da zaspim i ja sa njim...

A tako bih volela da pocne da spava sam.... pa nek ujutru predje kod mene...al, da mogu da se ispravim ko covek...

Nase dete spava s jednim od nas dvoje, tacnije, jedno spava s njim, drugo se odmara u dnevnoj! Jos uvek se budi nocu, trazi vodu, sok i slicno. Znoji se, pa ga presvlacim, pa se okrece,otrkiva, i tako, vrlo bude zabavno spavanje s njim. Al zato uspavljivanje, trazi da mu prepricavamo epizode Pepe, jer obozava taj crtac. Sinoc ga muz uspavljivao, ja legla pored, i zaspala uz tu pricu pre deteta! Pritom, kad mu se zavrsi prica, obavezno moramo da ga zagrlimo, ako li podignemo ruku da se pokrijemo, pocesemo ili sta god, eto ga, cini mi se i iz polu sna vice, zagili zagili zagili. Ma da ga pojedes. Ja to ne bih menjala ni za sta na svetu. Ako ne zaspimo uz njega, mozemo se posvetiti mm i ja, jedno drugom, ili svako sebi, kako god. Za sada nismo jos planirali da ga odvajamo u poseban krevet.

Nina je prvo spavala u kolevci pored mene, a sada u krevetcu isto pored mene. Kad je bila manja nisam smela da je stavljam u moj krevet, da je nocu ne bih zgnjecila, a onda se navikla na svoj prostor. Medjutim krevatac je prilepljen za moj krevet pa joj po citavu noc ubacujem cuce, vodu ili mleko kroz resetkice. Samo cekam kada ce mi se ruke zaglaviti. Tata sve vreme spava u dnevnoj sobi, smeta mu da ga budi beba. I tako evo vec 12 meseci. Nikada se nocu nije budio zbog bebe. Doduse, nikada nije obecavao da ce se drugacije ponasati.