Voznja automobila u trudnoci

A, vidiš!

Evo malo da ozivimo temu...
Ja vozim vec godinama, i najvise volim kada vozim sama sebe. Cak i kad me mm vozi, ja ponekad hocu da izadjem iz kola...
Sada, ne znam... vozila sam do prosle nedelje, sa sve progesteronom koji pijem, jer mi je posao udaljen 12 km, morala bih 2 prevoza da menjam, a onda mi je istekla registracija...sad cekam platu da registrujem svog ljubimca. I isla sam prevozom...izmedju kola i prevoza, biram auto, samo zato sto me strasno nervira nevaspitanje naseg naroda.
A sto se tice pesacenja, jedva cekam da jos malo padne tmperatura, onda sam ja na svom terenu, i tada je pesacenje oko Ade prava uzivancija.

Baš kao što neka od vas reče samo zavisi kako se osećate. Što se tiče mene ja sam radila VTO (IVF) i rekli su mi nikako vožnja i samo da ležim, bar u početku, e kada sam ušla u 7 nedelju nisam mogla da izdržim već sam sela za volan. Sada sam u 13 nedelji i meni i bebici je sve OK pijem utrogestan 3x2 i ne smeta mi ništa.....bas danas sam presla preko 100km i posle toga išla na kontrolu i sve ok, tako da smatram da ako ženi ne smeta i ako se oseća dobro, a pri tome zna da vozi, (pošto smo mi žene realno poznate po lošoj vožni, čast izuzecima) onda trudnjače samo cepajte po gasu i ne dozvolite da vas neko iznervira

Ja sad pijem utogestan i imam vrtoglavice od njega tako da se i plasim da vozim a trudnice koje se osecaju dobro pa sto da ne voze?

Nisam vozila prvih 10 nedelja trudnoce, jer sam morala da mirujem zbog uvecanog jajnika. Sad vozim samo kad moj dragi nije u mogucnosti da me odveze gde treba i prija mi voznja isto kao pre. Volim inace da vozim. Vozila bih ja i cesce, ne bih njega cimala, al njemu nesto psiholoski lakse kad me on vozi. Meni svejedno.

Da podignem i ovu temu malo!

Istog sam misljenja, ako je neko vozio godinama (ja vozim 24 putne godine!!!) i ako mu voznja ne predstavlja stres, ima normalnu trudnocu, moze da vozi. U suprotnom se treba pripaziti.
Meni za sada ne smeta da vozim, jer mi nije nikakv napor, ne smeta mi pojas.. ionako vozim samo kratke relazije, jer iako mm ima polozeno i suepr vozi, ja imam veci sres kad sedne on da vozi, nego kad vozim ja. Jer ne vozi tako cesto, pogotovu ne po gradu.

U prvoj trudnoci sam vozila od prvog dana posle ET, i to par hiljada km, dok smo dosli kuci, nje mi smetalo, a ne verujem ni da mi je napravilo problem. POstoje i specijalni pojasevi za trudnice, koji se stavljaju na pojas, pa stite stomak i bebu malo vise, ali kooostaju, pa ga sigurno necu nabavljati za 3-4 meseca, jer mislim da je promasena investicija. Svakako, ovde zakon kaze da trudnice ne moraju da se vezuju od 6. meseca, naravno, uz potvrdu lekara, ali i protiv toga sam, ipak je to nasa bezbednost. Ima jos jedan faktor, ovde se vozi dinamicno ali i sigurno, pa su rizici manji, ali, da zivim u BG, ili ne bih vozila uopste i isla taksijem, ili bi me vozio neko u kog imam poverenja! Moj utisak je da se nigde tako ne vozi ko u BG, svi zure, nikad ne znas hoce li ti istrcati neko, ili izleteti neki auto, ne postuju se propisi... bio mi je stres voziti svakodnevno i kad nisam bila trudna!

Ja od kad sam saznala da sam trudna nisam sela da vozim. Kad sam saznala od stresa sam ostavila kola ispred lab. Posle nisam vozila jer sam nervozni vozač. Svađam se sa samom sobom dok vozim i jedino tada psujem. To mi nije bilo potrebno u trudnoći pogotovo da detence iz stomaka sluša majku prostakušu. Još uvek mi kola stoje na parkingu. Mm nas vozi.

Vozila sam kroz celu trudnocu; ne neke velike relacije, vec po gradu. Vezala sam se naravno. Nije mi smetao stomak.

Pozz... evo da i ja kazem koju.
Znam zene koje su vozile do kraja trudnoce...
Moja sestra je vozila i na more u sestom mesecu.
Ja to tada nisam odobravala...
ali i ja cu voziti na more u petom
samo lagano...
kad se umorim menjamo se, ili idemo na kafu :)

Ajd kad već viruckam, da i sam akažem nešto. Znamda sam vozila do ...nekog meseca, iako se mm bunio. Lično mi nije bio problem. Tek pre par meseci sam shvatila šta je moglo da mi se desi, kad mi je neki deda, iz čista mira, zakoračio na kolovoz. Videla sam ja njega, kako stoji pokraj puta, ispred neke menjačnice. Znači stoji! Pešački 200m u levo, a semafor 300m u desno. a on, od jednom iskorači i ja na kočnicu.
Ništa ne bi bilo strašno da par dana pre toga nismo stavljali Cvrletovo sedište u muževljev auto. A pametni tata je isto (sedište), samo bacio nazad, ne pričvrstivši ga! Znam da je trebalo da proverim, ali kome bi palo na pamet da mu je bilo mrsko da zakači sedište?
Elem, ja na gas, Crvle u moje sedište svom snagom. Ja izletim iz auta i pogledam pozadi, a on se jadan ne vidi, visi sa sve sedištem i vrišti!
Deda je pobegao brzinom svetlosti. Čula sam da su neki ljudi vikali za njim. A ja sam samo molila Boga da mi je dete u redu. Ništa mu nije bilo, samo se prepao.
A ja....ja sam jedva pokrenula noge! Tako sam se tresla pola sata da mogu samo zamišljati kako bi bilo bebi u stomaku, da je preživela taj stres kome sam bila izložena. A možda bih zveknula i stomakom, ko zna. Ja se u stvari uopšte ne sećam kako je meni bilo prilikom tog zakucavanja kočnice.

Uh Mirjana... mogu misliti taj šok.
Ja sam sada sam 12. nedelja i pre neki dan sam počela pomalo da vozim, dakle samo kratke relacije i ako moram. Mada mom mužu ni to nije pravo. Nije mi problem da vozim nego upravo iz tih razloga ne daj Bože neke budale na putu. Inače nisam nervozan vozač pa se baš ne nerviram dok vozim.

Neki dan sam isla u selo. Pustila muziku i polako. I tako polako, omasila sam skretanje i otisla jos jedno 10 km... Tada sam odlucila vozicu samo krace relacije, grad i bliza okolina :)

Inace ne stresiram se nesto posebno u voznji.

Ja vozim evo i sad u 9 mesecu ali samo ako moram,tj. ako odemo negde na slavlje pa mm popije,onda ja vozim,sad je vec naporno ali dobro,nije svakodnevno...