DNEVNIK JEDNE VOCKICE

Na prvoj poručuje: E neću više da se slikam iz inata!

A na drugoj: Evo slikaj, ali ću samo ovakve face da ti slažem!

Ljubim Mišelinku, a gde drugo, nego u prevoje na nogama bebelim!

Ajoj, kakvi ste bili slatki! Ali videlo se vec - mala vragolanka
Za usnice - moje dete je isto donju usnu potpuno bilo pojelo i posle je tek izrasla

jaoooj, majko kakav lik
Pitam se o čemu li razmišlja kad slaže ovakve face

e,ovako...
posto smo dosad delili samo lepe trenutke,red je da podelim i one ruzne...
cekala sam ovaj trenutak samo iz razloga da Dunju pogleda neko strucniji da ne bi nagadjali dijagnozu kako je inace i receno u pocetku da je u pitanju hemangiom...
naime dunja je rodjena sa nekom cudnom promenom na lumbalnom delu kicme sa koznim naborom u vidu repica,velicine 1cm*1cm...
jos u porodilistu mi je to saopsteno na vrlo grub nacin...pokazano odmah posle porodjaja...dva dana mi se niko od pedijatara nije obratio povodom toga,sve dok dr koji me je operisao nije urgirao,odradili UZ njene kicme i samo saopsteno da je sve ok...nema veze sa kicmom i da je to jednostavno greska prirode i da eto bar nece morati da se tetovira kad poraste
...a ja sam plakala i plakala...i stalno se pitala sto bas njoj...???
ali kad smo izasli iz porodilista i kad sam to lepo videla shvatila sam da nije strasno ...i da moze da se operise..i eto sto kaze sad dr.na najboljem je mestu...
juce smo isli kod dr.Trifunovica u Tirsovu...inace plasticni hirurg...pogledao je i odmah rekao da to nije hemangiom nego kozna makula,poslao za svaki slucaj na rendgen,pa kod fizijatra...
e sad oni nam svasta nadjose..da glava naginje na levu stranu,MSCM mek...stopala u blagom varusu...i poslase na vezbice...(dosla jednim poslom a zavrsi na nekoj drugoj strani)
pokazali nam vezbe za stopla i za glavu,a ljudi moji koliko je ona vristala...ima par polozaja kako da je nosim zbog toga jer iskreno tu vezbu gde ja treba skoro da legnem na nju jer se pomera...vristi...da drzim rame i da joj glavu vucem pod pravim uglom do ramena nema sanse da izvedem...bojim se,kao da cu joj otkinuti glavu...probala sam i tamo,dete je vristalo do iznemoglosti.....
sa svim tim nalazima vratimo se kod dr..ustanovi da je sve u savrsenom redu i eto zakazao nam je operaciju za 27 januar...
eto..ako Bog da da sve bude u redu i da dunjica vise ne bude tatina "macka"...

O draga moja, baš te strefi, mogu misliti njenu muku dok radi te vežbe, grozno je za slušati ali ako mora šta da radiš.....znam da je lako reći, baš mi je žao što je to sve tako, držim palčeve za uspešnu operaciju....Biće to sve dobro a ona će biti tatina dobrica i sve to lepo podneti....A za grozno saopštavanje od strane osoblja, grub način, pa iznenadilo bi me da su bili bolji, čast izuzetcima ali njih je malo.....Ljubi je za mene....