Klinike u Britaniji

Nerado se sjecam svog prvog postupka ali evo:
Radila sam ga na Victoria Wing klinici pri Woking Nuffield bolnici. Klinika je privatna, ali radi IVF i preko drzavnog osiguranja (NHS). Postotak uspjesnosti im je veci od drzavnog prosjeka, ali je nesto nizi od Lister klinike.
IVF je bio jan/feb 2010.
Moj postupak je vodio Mr Curtis koji mi je pola godine prije toga radio laparaskopiju/histeroskopiju u Royal Surrey bolnici. Odstranio mi je par malenih mioma sa unutrasnjosti maternice i endometriozu koja mi je bila zamrsila jajovod. Prije nekoliko godina je operirao moju drugaricu kad je imala poodmaklu vanmaternicnu (greska njenog ljekara opce prakse). Nazalost joj jajovodu nije bilo spasa.
NHS mi je odobrio postupak u zadnj tren, par dana pred moj 40i rodjendan, s tim da se mora izvesti u roku od 6 mjeseci. Mladje zene moraju na listu cekanja, ali ne ceka se dugo, mada moze da zavisi od sezone.
Mr Curtis je odlucio da zbog tog sto mi je FSH na ljeto bio 9 (a suzbija ga povisok E2= 194) idem na kratki protokol. Med. ses. na klinici mi rece da cu mozda uci u proces vec sa ciklusom u oktobru. Pitam je da li je OK da u medjuvremenu imamo nezasticen sex i ona mi zabrani. Glupaca, i ja sto sam je pitala, i ona sto ne zna da mogu pred kratki postupak a to joj je posao, grrrrr! Tu je meni malo pocelo da zvoni alarmno zvonce. Na istoj toj su klinici sestre rekle mojoj prijateljici, dok su je pripremale za zadnju fazu IUI, da sto se sad time maltretira, bolje joj da ide kuci i zaskoci muza!?!
Prodje oktobar i preskocise me, kazu definitivno novembar, samo nas nazovi kad ti krene i bukirat' cemo ti UZ naredni dan-dva. Pocetkom nov. ja procurim i nazovem ih kad oni meni telefonom kazu da su nazalost prezauzeti jer su zapoceli puno dugih protokola i ne mogu sada stopirati te zene. Ja sokirana, bez rijeci. Onda mi predloze da, posto mi naredni ciklus pocinje u nezgodno vrijeme pa me nece stici obraditi pred Bozic, uzmem neke kontraceptive sa estrogenom koji ce mi skratiti ciklus tako da ce me stici "obraditi" pred praznike. Odbila sam jer ionako imam problema sa estrogenom. U decembru sam dobila dvaput (pocetkom i krajem) tako da sam morala cekati kraj januara. Treceg dana sam isla na UZ i pocela s Menopurima (450IU) i naredni dan dodala cetrotide (250). 7dc sam imala UZ gdje se ustanovilo da su mi se folikuli podijelili u 2 grupe: pet ih je bilo malih (5-8mm), a pet vecih (10-12mm). Nastavljam sa konjskim dozama Menopura i 10dc ponovo na UZ. Pet malih folikula su bili nekih 6-11mm, a velikih je preostalo 4 (objasnili su mi da je jedan vjerojatno bio prazan pa je usahnuo) i bili su 15-16mm, ako se dobro sjecam. Tu sam vecer imala zadnju inekciju stimulacije, a naredno vecer Pregnyl. 13og dana sam stigla na kliniku oko 7 ujutro, dobili smo veliku sobu sa kupatilom, mjerili mi pritisak par puta i dosao anesteziolog na kraci razgovor. Aspiraciju je radio Dr Brook koji je iz nekog razloga kasnio preko sat vremena. Konacno su me odgurali u neku malu prostoriju gdje su me uspavali. Mislim da sam se tu i probudila nakon punkcije jer se sjecam da su me liftom vratili u sobu. Dr Brooka nisam ni vidjela. Uskoro su mi sestre opet provjerile pritisak i donijeli su i meni i mm dorucak (poached eggs & toast, yum). Hrana je bila fina, ali nisam ja tu dosla da doruckujem. Konacno se pojavila embriolog, sperma je dobra, a od 4 folikula imam samo 2 jc. Kako? "Tako se nekada desi" je bilo sve sto je rekla. Kako sam bila na rubu suza, a mm mutav, na tom se zavrsilo. Meni je ipak radi dalje reference bilo vazno da znam da li su folikuli bili prazni ili nedostupni.
Sutradan su me nazvali sa vijestima da su se obe jc oplodile prirodno i da dodjem sutradan po embrione. ET mi je bio ravno 48 sati nakon aspiracije. U cekaonici nas je bilo oko 6-7 zena i nesto manje muskaraca. Brzo su me prozvali i odveli u sobu koja ima i WC u kojem sam se presvukla u one spavacice sa razrezom straga (he, he, podsjetilo me na * vic). Lijezem na onu stolicu sa metalno/plasticnim naslonima za noge. Pojavljuje se Mr Curtis, dobro raspolozen: "Imamo 2 embrina, mozes da ih vidis na ekranu." Oni svaki sa samo 2 celije. Uglavio mi onaj neudobni "rastvarac tunela" i sprema se za rastvaranje cerviksa, kaze:"Ovo ce sada biti malo neugodno." Nisam mogla da se suzdrzim i upitam:"For me or for you?" Ni jedan mu se misic na licu nije pomakao, vrag zna sta je pomislio. Za tren oka mi je gurnuo kateter i ubacio embrione. "Think sticky thoughts", bio je savjet. Od dana aspiracije sam bila na progesteronu, moguce da mi je od njega malo kasnio menzes, ali beta je bila gotovo 0.
Nakon par sedmica imali smo follow up sastanak s Mr Curtisom, rekao mi je da su jc bile grade 2, a embrione je odbio da komentira. Rekao je da sumnja da cu imati vise jc u bilo kakvom drugacijem protokolu. Pitala sam da li savjetuje da radimo neke testove prije novog IVFa, rekao je Ne. Pozurivao me je jer mi "zbog godina drasticno opadaju rezerve jc". Nisam ga pitala zasto nisu na to obratili paznju kad su me odbili u novembru, ali sam kasnije glavnoj sestri, koja me vrbovala za novi pokusaj na njihovoj klinici, rekla da su time iznevjerili moje pouzdanje. Eto, uhhh...
Sto se tice poor respondera, doktori su spremni da idu sa maksimalnim dozama stimulacije u kratkom protokolu. Ako na kraju imate manje od tri velika folikula nece raditi aspiraciju (pritom se ne spominje kompenzacija dijela troskova). Prirodnjake ne rade.
* vic: Sumadinac i Dalmatinka u vrtlogu strasti. Ona:"Straga, straga!" On:"Nije ga stra' nego mi se klizaju opanci!"

skoro sam čula lijepu vijest! nakon 4 neuspješne vto, sve rađene na klinikama u EU, peta je uspjela na ovoj klinici u manchesteru, u okviru procesa rađena je i genetska analiza embriona.
http://www.carefertility.com/loc-manchester/care-fertility-sc0/page-care-fertility/