NADALINA je trudna ... prirodno!!!

E pa Nadalina srecno ti i blagosloveno bilo novo cedo,a prvencu srecan rodjendan.
Ljubac

srecno ,nemogu da verujem ,ali mi je drago da se cuda desavaju i da ima neke nede pogotovu za nas fssovke

E draga bas si me obradovala. Ovo je divna vest. LJubi nam Jocu i mazi stomacic

Hvala vam, mile moje!!!

Uvek mi je puno znacilo kad cujem, procitam da se "nekome tamo" desilo FSH ili neko drugo cudo koje rezultuje bebom... Ali, ipak, nekako je to uvek bilo daleko, i uvek sam na neki nacin hvatala sebe u nekim trenucima kako i ne verujem bas da je to "tamo" u stvari jako blizu, jako realno, i jako stvarno... I ne ponosim se takvim trenucima, narocito sada, ali, valjda je ljudski gresiti...
Prosto je neverovatno, da nakod duzeg perioda privikavanja sebe na pomisao da je sudbina tako odredila - da se moram na neki drugaciji i tezi nacin boriti za dete, da ima u meni snage za to i da to prihvatim kao najnormalnije, najprirodnije i jedino moguce razmisljanje, delovanje i usmerenje, prosto je jako , jako neverovatno tek tako shvatiti - da si trudna - bez folikulometrija, bez dogovora sa suprugom kad ce se ici na ponovnu analizu njegovog uzorka, bez razmisljanja kad ponovo iskontrolisati FSH, kad zvati Ivanovice - ili koje god druge dr, ... nego - tek tako, pogledati kalendar jednog dana, i shvatiti da kasni... uraditi test, cak krisom i od muza - jer - sto nagadjati neverovatne stvari... a onda, kad se crtica zarozi, onako isprva stidljivo a onda smelo, ostanes bez daha u kupatilu, i samo gledas u jednu tacku, ne dises, mozak hibernira i ne trepces...
Neverovatno...
Valjda coveku treba vremena da se navikne da zivi s problemom... A onda ovako nesto dodje - kao da nije moje, kao da je nezasluzeno.... Onda vrtlozi srece, neverice, sumnje - mozda nije to - to, pa opet euforija, opet neverica... sve u cutanju... muzu sam tek popodne rekla... mami, i sestri tek sutradan... Ostali i oni bez teksta, pa onako, nehotice, pitaju - "...Pa...kako?!..." - Eh, KAKO, znate, pcelica i cvet, eto, i mi sad najzad naucili izgleda tu lekciju, nesvesno, nehotice, dalo nam se iznenada...
Samo Bogu hvala...
Samo Bogu hvala, i daj Boze svima...
Samo te reci imam...

Idem drage moje, onaj moj slavljenik vec vristi u ogradici, zeli na slobodu, cekaju ga fioke koje treba da "sredi", papuce koje treba da povadi iz komode, ima se tako puno posla... A ja sedim tu i pisem, ne pustam ga da radi svoj posao...

Ljubimo vas, i grlimo jako, hvala vam sto se radujete s nama, silnu zelju imamo da uzvratimo to radovanje, da uzvracamo , bez prestanka...
Dace Bog! Eto, daje i nevernim Tomama!

Tvoje, tvoje, nego sta... i vrlo zasluzeno...

A osecaj znam - i ja sam tako dozivela moju prirodnu trudnocu, s nevericom i tim cudnim osecajem da je nisam zasluzila... (pa ce brzo i nestati? hvala milom Bogu, nije!)... da nisam dovoljno injekcija dobila i vaginalnih sondi i igala za punkciju istrpela, malo krvi za betu dala, i malo testova s jednom crtom bacila, itd. itd.
Kako smo budalaste mi zene s kojima se priroda jednom poigrala...
I kako smo srecne sad! Ja bih isto tako volela da mogu kao virus da prenesem trudnocu, da se raspe po ovom Kutku... i drugim kutkovima sveta u kojima se ceka taj najlepsi zivotni dar.

Joci srecan rodjendan!!!

Nadalina...bash sam odreagovala na ovaj tvoj post.eh...
Srecan rodjendan Tvom vechitom prolecu,i uzivajte u divnim,zajednichkim trenucima!

Nadalina vijest je prekrasna, oravo cudo, cestitam ti i neka je sa srecom

Draga Nadalino, čestitam!!!!Ovo je stvarno divna vest, tako ohrabrujuća...Baš si me raznežila u ovo idilično zimsko jutro...

nadalina ::Ali, ipak, nekako je to uvek bilo daleko, i uvek sam na neki nacin hvatala sebe u nekim trenucima kako i ne verujem bas da je to "tamo" u stvari jako blizu, jako realno, i jako stvarno... I ne ponosim se takvim trenucima, narocito sada, ali, valjda je ljudski gresiti...

Ove tvoje reči su me posebno dotakle...i ja sebe vrlo često zateknem kako kad pričam o trudnoći ili o roditeljstvu imam utisak kao da je to nešto tako daleko, nešto što se dešava samo drugima...ne meni...pa se u sledećem trenutku opomenem, naljutim...u sebi ponovim po ko zna koji put "moraš da veruješ, moraš...biće"...I ja se ne ponosim što sam nekim delom otupela, što sam toliko potisnula u podsvest želju da maštam kako se šepurim pokazujući svoj trudnički stomak ili kako ponosno na poslu pokazujem fotografije dece...
Hvala ti Nado na divnim rečima, hrabre, očvršćuju...

Ljubi mi puno tog tako zaposlenog dečaka... i malo "čudo" u stomaku...

Nadalina ! Kakva divna novost.

Hej, cao svima, drage moje... Malisa ce se probuditi svaki cas, a ja malo citala dnevnike... MMMMMM, koja milina....

Samo da vam javim, moje "prirodno FSH cudo" je u stvari mali Jovanov bratic, koji je vejiki bebac , evo sutra ulazimo u 19. nedelju, i zaokruglio je mamin stomak mnogo ranije nego njegov stariji brat...
Vec, joj, miline, trazimo veeeeeeliki krevet za Jovana, od cak 160 cm, jer ce on svoj velikodusno dati svom malom braticu...Prosto, jos uvek po malo ne verujem...

Drzimo palceve da se napuni Kutak FSH cudima ko parkovi maslačcima!!!...

Nadalina mila moja drugarice kakva vest . Mene nije bilo jedno vreme, danas sam se prikacila na Kutak i gle lepe dve vesti procitah danas, sigurno ih ima jos ali eto na brzinu listam Kutak... Kako sam srecna, srecna pa to je divno vuci me za nosic .
Od srca ti cestitam i laku trudnocu ti zelim, divna, divna vest, dala si mi danas nevidjenu snagu da nastavim svoju borbu kako znam i umem, cuda se desavaju, nadam se da ce me bog pogledati.

Ljubim tebe, malenog Jovana i malenu bebicu u maminom slatkom stomaku .

Nadalina cestitam

Divno draga! Kako vreme leti, već 19-ta nedelja
Poljupci za dva brata

Jovan ce dobiti batu

Jos jedan bata, divno, presrecna sam zbog tebe i naravno i dalje cemo verovati u cuda jer su ona svakako moguca, a ti si draga najbolji primer za to. Ljubim tebe i tvoje bebe

Nadalino nasa, vreme zaista brzo tece

Ljubi mi tvoje dve najsjanije zvezde!!!

Nadalina , ja tek sad videh novosti. Cestitam od srca

Kako li je nadalini sa dva zlata UŽIVA GARANT!
Ja samo da vas ljubnem

Nadalina,sta da ti kazem osim da sam se setila kako si nedavno pisala negde da ste se ti tvoj dragi dogovarali da imate vise dece,i kada sam procitala da se desilo cudo znala sam da vam to Gospod ostvaruje polako,ali sigurno.
Jako mi je drago da se sve odvija kako treba i da ce Jovan dobiti brata.
Nadalina pisi one tvoje divne tekstove,kad ugrabis vremena
Ljubac za tebe i Jovana,a batu mipomazite preko tibe

Uzivam, Happy, draga, nego sta nego uzivam!!!
Moj veliki sin (danas napunio 15 meseci!!!) u mom narucju, ljuljuskamo
se, plesemo, a moj maleni sincic (pregurasmo polovinu trudnoce) pod
srcem, poceo da gurka mamu, i osetno i vidno, zeli i on da plese u
nasem plesu ciste ljubavi... I njisemo se, svo troje, a dusa se nadima
od srece, oci su blistave i nasmejane, a ruke - Boze mili!!!, ruke grle
maleno nestasno telo, a dolazi im polako jos jedno, rukama koje su sve
neznije - sto vise maze...
Megi, Adriatika, Majo, sve koje ste tu, glasne ili tihe, ma sve vas
vucem za nosice i grlim vas da vas zarazi virus divnog cuda koji sam ja
negde pokupila...Pa da sirite i vi ruke svojim cedima, siroko siroko,
da bi svi stali u zagrljaj!!!!

Jelence, dobro se secas... Volela bih da sam i za ovu tudnocu pocela
da vodim dnevnik redovno kao prosli put... Ali, slabije stojim sa
vremenom, a i usla sam u period neispavanosti, pa na to pokusavam da
trosim svaki slobodni trenutak. A misli samo bruje i zuje, smenjuju se,
redjaju i nadopunjuju...
Prosto sam , posle uspesne vantelesne i Jovanovog rodjenja, sama sebi
delovala nezasito, sto sam i dalje u mislima imala odeljak koji se
"bavio" sledecim odlaskom na vantelesnu, kao neki program koji ne
pokreces na racunaru ali sam radi u pozadini, odbrojava vreme i prati
algoritam vremena i desavanja, i samo ceka da se prikaze na ekranu i
otvori prozor za dijalog.... Naravno, postojala je i luda nada da ce se
jednom, pre pokretanja tog programa, desiti i ovo cudo, da prirodno
ostanem trudna, ali tu je vec osecaj da sam bezobrazno "drcna" i
nezasita, odmah stisavao takve misli i gurao ih u daleku zabit moje
duse...

I onda, sta reci... Kad se ipak desi, kad ti se da, kad ti se pokloni
dar veci od neba, poveri na cuvanje, na dozivotnu ljubav, i to po drugi
put... Ja ne umem takav tekst da kazem ili napisem, cak i u molitvi sad
najvise cutim, pustim dusu da, ne recima, vec necim nalik talasima
prica Bogu najrazlicitije oblike jedne iste price: HVALA... HVALA...
HVALA...

Eto, ne zamerite zbog mozda suvisnih detalja, to sam ja u Nisu, kod mojih , pa imam malo vise vremena za citanje i pisanje...
Ljubim vas, kao sto moj Jovanuska salje poljubac: stavi ruku na usta i uzvikne MAAAA!!!!

Nadalina, uvek sam volela da citam tvoja pisanija.
Zaista sam uzivala.Eto kako nas Bog obraduje.Kad se najmanje nadas.
Uzivaj u sreci.Zaista imas razloga.

Nadalina, kako divnoooooooooooo....
Ljubimo vas!

Hvala Nadalina sto si nasla vremena i za nas,a tekstovi kao sto vec rekoh divni,pitki,nadahnuti,kao od prave trudnice _mamice,i kao sto vidis verovala si i dato ti je i to kako i koliko draga.
Ljubi Jovana a tebe puno puno pozdravljam