Kvalitet embriona

Evo nesto o denudaciji:

Kad se aspiriraju oocite tj. jajne celije iz folikula one su okruzene tzv. kumulus i korona celijama. Denudacija znaci da se uklanjaju te kumulus celije tj. oocita se ogoli. Svrha procedure je da se pri ICSI lakse uradi injekcija spermica, ali i da se takva ogoljena oocita vidi na mikroskopu i proceni njen kvalitet i zrelost. Zrelost oocite je od kljucnog znacaja kada se radi ICSI.
Sama metoda se radi mehanicki i enzimski, a bitno je proceniti duzinu ekspozicije enzimima da se ne bi oocita prevremno sama pocela da deli.

To sam nasla u knjizi In Vitro Fertilization, A practical approach, David K Gardner. Jos malo da se edukujem pa cu mozda i sama moci da uradim IVF, ha, ha, ha . Samo mi fali malo prakse i kontinuiteta u informacijama

Anuska, hvala , pa ti bas imas literaturu ! Ma kakav IVF, to je isuvise jednostavno i vec mozes, mozda ti malo prakse i kontinuiteta fali do ICSI

jel moze "prevod": Od 4 oocite Denudacija 2 MII. ICSI. Kontrola oplodnje 2 2pn
Kontam da su 2 bile ok (logicno posto su mi 2 vracene ), a sta se deslilo sa druge 2 - nisu bile zrele ili loseg kvaliteta(ako se u toj fazi vidi kvalitet) pa nije ni bilo denudacije ili nesto trece
cek jos nesto, broj folikula se zna odmah, a kad se zna broj i eventualno kvalitet dobijenih jajnih celija, odmah ili tek kasnije u laboratoriji ?

Ne stigoh juce da odgovorim, slavila se slava (moja devojacka)

Ja sam to ovako shvatila: od 4 aspirirana folikula denudacijom su nadjene 2 kvalitetne jajne celije u II fazi mejoze (MII) tj. deobe, sto je sasvim o.k. Znaci da su jajne celije zrele. Uradjen je ICSI a potom, drugog dana, procenjen kvalitet oplodnje. To se radi gledanjem koliko ima "pronukleusa", malih jedara, u oplodjenoj jajnoj celiji. Dva pronukleusa (2 pn) je savrseno normalno i takvi zigoti se smatraju kvalitetnim. Procenjuje se jos i izgled i simetrija tih pronukleusa. Recimo, da je bilo 3 pn ili 1 pn, to ne bi bilo dobro, i takvi zigoti (kasnije ce se zvati embrioni) se ne vracaju jer se smatraju abnormalnim. Znaci, kvalitet jajnih celija iz aspiriranih folikula se znaju tek u laboratoriji, kad se denudiraju (ogole, ociste od viska celija na povrsini) i "bace" pod mikroskop. Sve se to mikroskoppski odredjuje, jer jajna celija, iako je za neke druge celije u telu "dzin" ipak je previse sitna da bi odoka moglo da se vidi kakvog je kvaliteta.

Da skratimo pricu i nauku , meni ta 2 embriona sto su vracena zvuce kao potencijalno zdrave i lepe . Ali, ne znam da li si trenutno u tom postupku ili si opisavala nesto sto je bilo ranije kod tebe? Izvini sto nisam u toku, ali nemam mogucnosti da pratim sve sto se desava na forumu, a i tesko je sve popamtiti...

Ti pronukleusi, jel to znaci broj celija?

ps. Srecna slava

anuska srecna slava sa zakasnjenjem!

interesantna tema...
vidis ja imam fotografiju embriona na kome je uradjen ICSI, ali oko njga se vide neke sitne strukture, nije ogoljena. da li to znaci da se ne skloni sve prilikom denudacije, ili su ipak radili IVF iako je receno da je radjen ICSI? hm...

Hvala na informacijama! Svasta cu ja sa vama nauciti...

P.S. Srecno sa zakasnjenjem, to je i moja djevojacka slava.

Pronukleusi su jedra jajne celije i spermatozoida koja mogu da se vide u procesu oplodnje, pre nego sto se spoje. Za razliku od jedara u drugim celijama tela, ona imaju haploidni ili polovican broj hromozoma, tako da, kada se spoje, dobije se normalan, pun set hromozoma.
Pojava pronukleusa je prvi znak uspesne oplodnje i moze se zapaziti 18 h od ICSI-a. Kao sto smo vec rekli, normalno ih ima 2 - jedan od jajne celije, jedan od spermatozoida. Nije normalno da ih ima 1 ili 3. Ne znam da li je uspelo, ali sam pokusala da ubacim slicicu gde se lepo vidi oplodjena jajna celija sa 2 pn.

Kad se pronukleusi spoje, zapocinje priprema za deobu na 2, 4 itd. celije cime se stvara embrion. (Oplodjena jajna celija, pre zapocinjanja deobe tj. spajanja pronukleusa zove se zigot, a kad vec zapocne deobu, embrion).

Neno, to sto si ti mogla da vidis na fotografiji embriona su verovatno strukture zone pellucide koja normalno okruzuje jajnu celiju i zadrzava se na embrionu sve do stadijuma blastociste od 150 pa do 450 celija (5. dan po oplodnji). Osim toga, jajna celija, nekad, tek po ubacivanju spermica tj. oplodnji, zavrsi potpuno svoju drugu mejoticku deobu i izbaci tzv. polocitu, malu celiju, napolje - ali se ona nekad isto zadrzi ispod zone pelucide. Inace, zona pelucida je vrsta slojevite membrane koja ima vrlo vaznu ulogu u privlacenju spermatozoida, penetraciji i onemogucavanju daljeg prodora drugih spermica. Denudacija je, plasticno, vise skidanje celija koje se uhvate kao grozdici ili mehurici oko same oocite

Kad se vec oformi embrion, njegov kvalitet se dalje odredjuje brojem celija, njihovom simetricnoscu, stepenom fragmentacije, itd. o cemu pisemo drugi put

joj, anuska sta ti sve znas, prava si enciklopedija

srecna slava, devojacka
--------------------
Ali, ne znam da li si trenutno u tom postupku ili si opisavala nesto sto je bilo ranije kod tebe?

To je bilo ranije, tj u proslom postupku, prvom po redu, klinika Ivanovic. Imala sam protokol kao Tamaris i Nadalina ali mrka kapa, nije mi uspelo, ali makar mi znaci da sam dobila ok embrione (valjda), potencijalne
Nisam pitala nista oko kvaliteta pa i ne znam u sustini kako je sve to izgledalo, a sad me kopka sta se desilo sa one druge dve celije, koje nisu prezivele denudaciju.
Jel moguce da nisu bile zrele ili su iz nekog drugog razloga bile nekvalitetne?
jel mnogo pitam?

nije uspelo anuska, to sa fotkom. ja nadjoh neku slicicu embriona od 2 dana,




posto moju nemam skeniranu ali kod moje je bilo mnoooogo vise ovih celijica sto je okruzuju. a embrion je bio 4ro celijski.

sad vidim da ni moje postavljanje slicice nije uspelo

prepravljeno! Morate da sejvirate sliku prvo, pa da je sa svog racunara uploadujete na tinypic npr. Imate objasnejno ovde https://kutak.forumotion.com/poboljsajte-forum-f10/kako-postaviti-sliku-t196.htm

Anuska, nisam uspela da otkrijem odakle si pokusala sliku da prenese, ali sam na isto sajtu odakle je Nena preuzela sliku, pronasla fotkicu sa pronukleusima...

Vidljivi pronukleusi u sredini na 10h (kao otisak sasusene kapljice vode, ne one dve svetle tackice na poziciji 13h)

Devojke,

Ovo je sve jako zanimljivo, oduvek sam zelela da cujem i taj deo, kako se odredjuje kvalitet sto jajnih celija, sto zigota/embriona...

Hvala svim devojkama, a narocito Anushki i Nabli za ovo divno, kutkasto predavanje!

Slicice su super, neno i nabla . Procitacu uputstva pa cu i sama pokusati da ubacim slike u nekoj sledecoj prici.

Lavice, zao mi je sto tada nije uspelo. Bioloski gledano, kad su u pitanju bili jajna celija i embrion, moglo je da uspe, da ne kazem trebalo je da uspe. Ali to je samo jedan aspekt... toliko je znanin i neznanih faktora koji imaju uticaja u oplodnji, implantaciji, razvoju embriona i fetusa...

Sta se desilo sa one druge dve jajne celije - ne znam, ali je najverovatnije da nisu bile dovoljno zrele tj. da nisu dospele do druge mejoze. Biolozi koji se bave IVF-om, posebno sa ICSI mogu na mikroskopu da procene na osnovu izleda oocite njenu "vijabilnost" i kvalitet. Jedan od najvaznijih faktora jeste upravo da oocita stigne do druge, a ne da ostane na prvoj, mejotickoj deobi. To se procenjuje na osnovu polozaja deobnog vretena, prisustva polarnog tela itd. Drugi faktori koji odredjuju kvalitet jajne celije jesu njen izgled (tipicno lici pomalo na sunce ), debljina zone pelucide (nije dobro ako je predebela), prisustvo korona i kumulus celija (nije dobro ako denudacija ne bude uspesna u skidanju tj. ako su cvrsto vezane za samu oocitu), nije dobro ako je jajna celija tamna ili sa tamnim centrima (obicno podrazumeva nepravilan hromozomski aranzman), itd.

Mislim da je normalno, pogotovo kod zena posle 30-te da odredjen broj jajnih celija bude loseg kvaliteta. I tu ne treba traziti neke posebne razloge. To je kao u anegdoti sa polupunom i polupraznom casom - umesto da kazes 2 od 4 jajne celije su mi bile lose, gledaj to kao da su 2 od 4 bile odlicne!

Sad cu pokusati da ubacim jednu lepu slicicu

A. je nezrela oocita u kulus celijama, B. Nezrela oocita oslobodjena kumulus celija, C. Oocita u metafazi II (zrela) okruzena kumulus celijama, i D. OOcita u metafazi II oslobodjena, denudirana od kumulus celija

Pardon, nisu "kulus" vec kumulus celije.

Neno, vidis i da ova denudirana oocita izgleda jos malo cupavo , znaci nije neophodno da se bas sve ocisti...

Znaci one nisu pravi nudisti, nego ipak ostanu u bikiniju .
Anuska, sjajni su ti postovi, mnogo sam stvari razjasnila...
Tako izgleda jednostavno na slikama, a koliko koraka i prepreka mora da prodje da gospojce u bikiniju "startuju" najbrzi plivaci.
Odsad cu da to zamisljam ne kao oplodnju "in vitro" vec kao vatreni sudar na plazi, i gotovo.

Anuska, malo se zbunih....

Dovrsavanje II mejoticke deobe odigrava se tokom procesa ovulacije- kad krene LH pik (on joj ustvari omogucava dozrevanje, zar ne)?
Ili gresim, pa se faza dovrsavanja II mejoticke deobe odigrava i nakon njenog izbacivanja iz folikula/aspiriranja?

I jos jedno (tangencijalno) pitanje (ako imas saznanja ili ako mozes na osnovu hipoteza).... na koji nacin bi moglo da se desi da embrion ima deleciju 9. hromosoma (uzmimo da su roditeljski kariotipovi OK). Kad nastaje delecija? Na nivou polne celije ili moze i u toku formiranja zigota?

I jos malo...

Sta pise tamo u tvojoj knjizi za broj celija embriona - koliko je on merodavan u proceni kvaliteta? Zasto neki embrioni imaju 8 celija 3. dana , a neki 5. ili 6.
I odakle fragmentacija? U stvari, sta je prvo fragmentacija?

Evo Thaia je spomenula da ima problem sa praznim folikulama ili sa atreticnim jc. Odakle/zasto atreticne jc? Da li je moguce da joj kasno daju pregnil i da je jc prezrela?

Evo ovako:



Kad smo se rodile… ili da se samo malo vratimo u vreme kad smo bile fetusi . Tu negde oko 7 meseca naseg fetalnog zivota, stvorile smo sve nase tzv. primarne oocite. (A mnogo ih je vec nastradalo, gore nego na Kosovo polju , u cuvenom procesu atrezije koji priroda u ovom stadijumu normalno dozvoljava).

Nase primarne oocite su se zaustavile u I mejotickoj deobi, na stadijumu diplotena. To znaci da su se nasi hromozomi, 46 ukupno (i to 23 para), lepo odvoji i vec razmenili geneticki materijal izmedju sebe, i sad samo treba da se formira deobno vreteno i da 23 cela hromozoma odu na jednu a drugih 23 na drugu stranu –ali! U ovom trenutku oni samo stoje, jos uvek svi u istoj celiji, 23 s jedne i 23 s druge strane, i cekaju da im neko da znak da mogu da pobegnu svako na svoju stranu i oforme dve celije sa po 23 cela hromozoma. Takve celije ce se vec zvati sekundarne oocite, ali mi jos nismo dotle stigli.

Mi smo kod primarnih oocita s kojima smo se rodili. Do puberteta one tako ostaju – zarobljene u I mejotickoj deobi. Cuveni neprijatelj zvani atrezija ih i dalje kosi, sve do puberteta…

Stigao pubertet . Prvi folikuli pocinju da sazrevaju. Gomilaju se celije iznad oocite, granulozne i sve druge, kako god da im je ime, omotaci, zona pelucida i sve sto treba za normalnu ishranu i razvoj oocite. Kako folikul raste, stvara se supljina koja se posle lepo vidi na UZV da se uvecava, i nas ginekolog je meri kao 10-12…20 mm. Oocita je na jednom kraju te supljine, mala, malecna, okruzena onim kumulus celijama koje smo videli da nalezu na nju kao grozdici. (Videti sliku )



E, sad, dok taj folikul tako raste i raste, u samoj oociti su se napokon “otkocili” procesi i ona zavrsava svoju I mejoticku deobu. I to neposredno pred ovulaciju. LH joj, istina, pomaze u tome tj. omogucava dovrsenje I mejoticke deobe cime oocita ulazi u II. Sad imamo dve celije, jednu pravu oocitu sa cela 23 hromozoma i dosta citoplazme i jednu malu, zvanu polocita, koja nije prava jajna celija, ali isto sadrzi 23 hromozoma. Obe se izbacuju u trbusnu duplju gde ih prihvataju i uvlace rese jajovoda, ali svrha ove druge, polocite, jedino je u redukciji genetickog materijala. Zapravo, negde moraju da odu ona 23 viska hromozoma, jer prava oocita sad treba da se spoji sa gospodinom spermatozoidem i ne bi valjalo kad bi mu donela u “miraz” dupli set hromozoma. Time bi nastala abnormalna beba. Zanimljivo, takve bebe, sa 3 ili 4 seta hromozoma se nekad cak i rode, ali na zalost ne zive dugo.

Kad sekundarna oocita (sad se tako zove jer je zavrsila I mejoticku deobu) krene svoj put kroz jajovod, na hot date , sto bi rekla orline, ona odmah zapocinje II mejoticku deobu ali je ne zavrsava, sve do oplodnje! Ostaje ponovo “zarobljena” u metafazi II mejoticke deobe. Tako je prirodno - a slicno biva i kod IVF-a. Kad se aspiriraju, zrele oocite su najverovatnije upravo zavrsile I mejoticku deobu i zapocele pripremu za II. U momentu ICSI-a trebalo bi da budu u II mejotickoj deobi, tu negde na stadijumu metafaze, kao sto je i u prirodnom oplodjenju. Postoji metoda tzv, In vitro maturacije jajne celije, o kojoj bi mogli da pisemo na drugom mestu, i koja omogucava i da nezrele aspirirane oocite steknu uslov za oplodnju, ali nisam sigurna da to iko radi na nasim prostorima. Svakako, da bi oocita bila sposobna za ICSI, mora uci u II mejoticku deobu.



Ubrzo po oplodjenju, dok spermatozoid “odmotava” svoju DNK tj. svojih 23 hromozoma (I to polovicnih, samo hromatide, jer je on vec zavrsio svoju II mejoticku deobu tj. oslobodio se pola hromatida od svakog hromozoma) – a trebalo je spakovati citav genetski materijal u tu malenu glavicu – za to vreme jajna celija “cepa” svoje hromozome na pola tj. zavrsava II mejoticku deobu i izbacuje drugu polocitu. Kad su oboje zavrsili pripreme za “prvu bracnu noc“, tj. oboje su se skinuli i odmotali , ostali sa po 23 hromatide – stvaraju se njihovi pronukleusi (o kojima smo pricali) koji se usmeravaju jedno ka drugom i, konacno, spajaju u jedno jedro sa normalnih 46 hromozoma. To je zigot. Ubrzo po spajanju pronukleusa, krece prva mitoticka deoba koja stvara 2 celije embriona, potom se te 2 celije dele i daju 4 itd. itd.

Tu stizemo do drugog pitanja – posto umnozavanje celija u embrionu ide geometrijskom progresijom,idelano bi bilo da ih ima 2 na kraju prvog dana, 4 u drugom, i 8 na pocetku treceg dana. Ako ih ima 3 ili 7, znaci da se jedna od prethodnih celija nije podelila na vreme, ili se nije podelila. Ako ih ima manje nego sto se ocekuje za taj dan, verovatno to ukazuje na sporiju i time neadekvatnu deobu. Mislim da broj nije presudan jer se, recimo PGD-em moze slobodno “cupnuti” celija a da to ne poremetiti dalji razvoj embriona. Medjutm, bitnije je da su blastomere tj. svaka od pojedinacnih celijica podjednake velicine.



Ali, ja sam se vec malo umorila, a verujem i vi, tako da cu nastaviti pricu drugi put…



Da, samo da dodam, za delecije hromozoma, recimo 9-ke. To moze nastati na bilo kom stadijumu razvoja gameta (jajne celije ili spermica) ili ranoj fazi embriogeneze. Razlika je u tome sto, ako je na nivou gameta (recimo u I mejotickoj deobi, u fazi kada se hromozomi spajaju u tzv. crossing-over i razmenju genetski materijal da bi se stvorile jedinstvene genetske kombinacije - sto je najpogodnije vreme za greske) tada ce sve celije u telu buduce bebe imaju deleciju tog dela hromozoma. Neke delecije tj. vecina su inkopatibilne sa zivotom a neke dovode do anomalija . Neke su “balansirane” tj. segment koji se izgubio, deletirao, prikacio se tj. duplirao na drugi hromozom. I takva osoba, nosioc, nema nikakve tegobe, ali njegovi ili njeni potomci na zalost imaju… Druga mogucnost, da delecija nastane u ranoj embriogenezi, racimo na stadijumu od 4 celije, stvorice se tzv. mozaicizam. Cetvrtina celija u telu, teorijski, ce imati tu deleciju, a cetvrtina ce biti normalne. To je svakako laksa varijanta, ali opet sve zavisi od regiona hromozoma i koliko je on od vitalnog znacaja…

Pretpostavljam da 9. hromozom nisi slucajno izabrala. Mislim da oko 1%-3% (to moram da proverim) normalnih ljudi ima inverziju jednog segmenta na tom hromozomu. Mislim da to, iako njima ne daje probleme, stvara uslove da se u procesu gametogeneze stvore gameti sa delecijom ili duplikacijom odredjenog segmenta 9. hromozoma, jer crossing-over moze biti nepravilan. Ne znam najnovija shvatanja, ali znam da se vodila debata da li ta inverzija 9. hromozoma ima neki znacaj…

Opet jedna greskica u prethodnom tekstu... U delu sa delecijama, konkretno sa mozaicizmom. Jer, jasno je da ako se u jednoj od 4 celije desi greska pri deobi, da ce (teorijski) cetvrtina buducih celija biti abormalne, a 3/4 normalne. A ja napisala i cetvrtina normalne... Plavusa se malo zaracunala

Slede nesto konkretnije teme - o kvalitetu embriona.

Nastavljamo od faze zigota… Znaci, pronukleusi su se lepo formirali, orijentisali jedno pema drugom, i spojili. To se desava oko 18 h nakon oplodnje. Od 23 do 29 h odigrava se prva mitoticka deoba i stvara se 2- celijski embrion. U ovoj fazi, uoceno je da embrioni koji se sporo dele, tj. zahtevaju vise vremena za prvu deobu, obicno su manje kvalitetni i rezultuju manjim procentom implantacije i trudnoce.

Sledecom deobom, koja se odigrava u danu 2., nastaje 4- celijski embrion. Najcesce, i idealno, te 4 celije su podjednake velicine i nalezu jedna na drugu u formi tetraedra sa sest povrsina kojima se dodiruju.

Pored broja blastomera (celija) i njihove velicine, od 2. dana rutinska procena embriona ukljucuje i procenu fragmentacije. Fragmenti su delovi celija, nastali tokom deoba, koji ne sadrze jedro, i samim tim nisu blastomere tj. prave celije embriona. Smatra se da mali procenta fragmentacije nema uticaja na razvoj embriona jer se ti fragmenti obicno sami u daljem toku razgrade ili resorbuju. Veci procenat fragmentacije embriona znacajno umanjuje kvalitet embriona i njegovu sposobnost da rezultuje trudnocom. I ne samo to; bebe rodjene iz znacajno fragmentovanih embriona (vise od 50% fragmentacije) koji su opstali, imju mnogo losiji perinatalni ishod (problemi pred, u toku i posle porodjaja). Kad su fragmenti mali I mestimicno grupisani, steta koju oni proizvode je mnogo manja od one koju daju veliki, rasuti fragmenti. To se objasnjava kontaktom tih velikih fragmenata sa normalnim blastomerama cime oni remete dalju deobu blastomera. A sto je veci zaostatak u deobi blastomera, veca je sansa od nastanka hromozomskih abnormalnosti i stvaranja mozaicizma (koji smo gore pominjali).

Drga vazna stvar kojom se vrsi procena kvaliteta embriona jeste postojanje multinukleacije, prisustva vise jedara u celijama, sto cesto rezultuje i nesrazmernom velicinom blastomera – sto je jos jedan pokazatelj manje kvalitetnog embriona. Multinuklearne celije najcesce imaju abnormalan hromozomski set, i najkatastrofalnije posledice se ocekuju ako se multinuklearnost zapazi vec pri prvoj deobi cime se dobijaju obe multinuklearne celije.

Jos jedna odlika kvalitetnog embriona, osim podjednakih, mononukleranih blastomera, sa minimalnom framentacijom, jeste i da blastomere imaju bistru citoplazmu saminimalnom granulacijom.

Tokom dana 3. vec moze da se zapazi izvesatn stepen “kompakcije” embriona, sto je normalan fenomen. Kompakcija nastaje zbog stvaranja jacih veza izmedju blastomera i njihovog tesnjeg nagradivanja. U tom periodu celije vec gube svoj totipotentan karakter (totipotentnost - svaka celija moze dati svako tkivo ubuduce.)



Ali tu se vec priblizavamo stadijumu blastociste, o cemu cemo drugi put.



Najcesci embrio transfer na nasim prostorima je i dalje 4- ili 8 – celijski embrion.

Evo jedna lepa slicica sa 2, 4 i 8 - celijskim embrionom.

Uf Anuska, kakvo super objasnjenje , a tek shema i slikica- za medalju

Da li se zna kako nastaje fragmentacija, sta je uzrokuje?

Ja pogresno shvatila za tajming dovrsavanja II mejoticke...sto mi ne rece ranije- samo sam se blamirala

Pretpostavljam da 9. hromozom nisi slucajno izabrala.

Nisam! saljem ti pp- pogledaj u sanduce!

In vitro maturacije jajne celije

Radi se i kod nas- u Jovanovoj, kod dr Radulovica, a cini mi se da su poceli i u Visegradskoj. Mislim da je pre par meseci bila vest u nekoj dnevnoj stampi da su to uradili kod 4 para i da je kod njih dvoje rezultiralo trudnocom....moram da pronadjem gde smo to pisale na Doktoru.
Jedva cekam tvoje pisanije na tu temu

Ne zna se tacan uzrok fragmentacije. Smatra se da moze nastati zbog spoljnih faktora kao sto je svojstvo kulture u kojoj se embrion razvija, ali neki smatraju da moze biti posledica odredjenog (ne)kvaliteta samih gameta, dok drugi misle, s obzirom da se javlja kod 80% embriona, da je on normalan prateci fenomen u razvoju embriona.
Da stvar bude jasnija, stvaranje fragmenta mozemo uporediti sa stvatranjem mrvica kada prekinemo parce hleba na dva dela. Tako i kada se dele dve celije, jedan deo citoplazme se "otkruni" i stvori fragment. On ne sadrzi najvazniji sastojak celije - genetski materijal, tj. jedro - ali, s obzirom da je medjusobni kontakt celija vrlo vazan za njihov rast i deobu, naleganje velikih fragmenata upravo remeti rast i deobu embriona.

Postoji i metoda kojom se uklanjaju fragmenti, i obicno se radi istovremeno sa tzv. assisted hatching procedurom.
Obe procedure se rade u 3. danu, neposredno pred transfer. Prvo se uradi assisted hatching (ne znam kako se to prevodi) tako sto se embrion uhvati na kraj pipete a onda se jednim kiselim rastvorom sa mikro-iglom polako rastvor stavi na jedan deo zone pelucide koja se na tom mestu "rastvori". Ta procedura poboljsava implantaciju tj. pomaze embrionu da uradi nesto sto on obicno sam uradi - istanji zonu pelucidu cime se omoguci implantacija. Takva procedura se cesce radi kod:
- zena preko 37 godina
- zena sa povisenim FSH
- parova sa ponavljanim neuspesnim IVF
- parova sa embrionima koji imaju posebno debelu zonu pelucidu
Smatra se da se procenat trudnoce znacajno povecava kad se uspesno primeni ova tehnika! Kao i svaki teoreticar, ne znam da li ovu metodu rade negde kod nas?

Nakon sto se "probusi" rupa na zoni pelucidi tj. uradi assisted hatching, moze se pristupiti i uklanjanju fragmenata. Ista igla kojom je nanet rastvor kiseline, upotrebljava se da se njom aspiriraju frgamenti. Evo i jedna slicica da se vidi kako izgledaju emrbioni pre i posle uklanjanja fragmenta. (Mozda ce je smestiti i na vrh ovog teksta).

Sad me zanima - s obzirom da je nena3beba pominjala da je njen embrion imao mnogo sitnih celijica, da li je licio na ove sa fotografije tj. moguce da je imao nesto veci procenta fragmentacije?
Ajde ubacite malo komentara, da se ne pretvori tema u moje solo teoretisanje...

Evo Anuska samo da se ubacim cisto kao informaciju za assisted hatching da se radi i kod nas, tj. meni je per 15 dana to radjeno u Genesisu u Novom Sadu. Razlog zasto mi je radjeno je upravo to sto si navela godine i vise neuspelih IVF postupaka. Radio je biolog iz Peste Balsa ( ne znam prezime)koji dodje povremeno bas zbog toga. Nije mi uspelo mada je kod mene radjeno iz prirodnog ciklusa sa 1 jc tako da je naravno i verovatnoca uspesnosti mnogo manja nego kada ih ima vise.