Kako ste prevazišli neuspeh VTO?

Biksi, MarkoSanja, hvala vam obema. I tacno je da je bockanje, transfer i ono iscekivanje najlepsi period. Onaj pravi period srece kada je velika beta, jos nisam dozivela. Nadam se da hocu i to jos ove jeseni.
A sto se tice plakanja, ne mogu. Ni suzu. Mozda bi trebalo. Za neki dan pitacu dr za dusu, da li da pocnem da placem, ali plasim se ako pocnem, ne mogu da stanem. Obecavam da cu vam na ovim stranama preneti sta mi je dr rekao, kako da se ponasamo u ovim sitacijama neuspelih vto. Mi sve to vec znamo, mozda i bolje od dr, ali uvek je dobro sa nekim pametnim porazgovarati.
Pozzz za Leskovac,
a tebe Biksi pratim jos sa drugog foruma (tvoja kokos je veoma upadljiva), jer smo u slicno vreme bile u Le. Gledam kako Arsa raste i on mi daje nadu   .

Pisala sam na vise mesta sta mi se desilo, čak me je jedna clanica na drugom forumu (koja prati i ovaj) napala ko sam ja da pljujem po poznatom profesoru koji drži kliniku na kojoj sam radila VTO. Ne znam osecam se cudno. Prvo sam se osecala prazno,a besno a sada tuzno. Ja nisam čak ni uspela da uzivam u tom delu nakon et do bete. Zavrsila sam odmah u bolnici. Bilo je pravo malo čudo sto sam od tri folikula imala dve jc i da su se obe oplodile i bile dobrog kvaliteta. Sta se nakon toga desilo ne znam. Ja sam znala čim sam zavrsila u bolnici da je to kraj da nema šanse Ali nada umire zadnja, ali kada sam dobila temperaturu 39 znala sam da je ona ubila i ono malo nađe. Tada sam vikala spasavajte moj život mnogo mi je loše. Sada kada je to proslo izasla sam iz bolnice i izvukla zivu glavu sada me hvata bedak.

makac, draga ako budes opet radila ovde u Leskovcu i na jesen, mozda se i upoznamo jer i ja bi trebalo tada da pokusam opet...  
luckystar, ja nisam o tome pisala, ali evo...ja sam se treceg dana nakon transfera prvo ispovracala, a onda i onesvestila,bilo mi je zaista lose isto sam zavrsila kod lekara...inace sam ovako bas slaba i mrsava, imunitet mi je jako los, imam nizak pritisak i migrene.kada sam saznala da vto nije uspela krivila sam sebe i pitala se u cemu sam pogresila...sad sam vec bolje, pocela sam da jedem sve i svasta kako bi bila jaca i spremna za moje bebe, jer nema lepsi osecaj nego kad ih doktor ubaci, a onda na monitoru pokaze gde su...

luckystar, jos da dodam da sam i ja tako pricala o doktoru i bila nezadovoljna, ali to je normalno, osecacanja su tada uzburkana...videces kad se malo sredis pozeleces opet isto, ja bi sad vec odmah otisla i pocela sa pripremama...veliki  

makac71 ::
a tebe Biksi pratim jos sa drugog foruma (tvoja kokos je veoma upadljiva), jer smo u slicno vreme bile u Le. Gledam kako Arsa raste i on mi daje nadu   .

Makac, ne znam na koji drugi forum mislis, al nesto ne znam da sam jos negde aktivna!   Sori sto odoh u off sa temom. A Arsa i treba da ti da nadu. AKo smo mi uspeli, uspece svako. Tako ja bar gledam. MM bez plivaca, pa ja stitnu, pa antitela, pa insulinsku rezistenciju, pa trombofiliju, pa kao mala mi materica, bla bla bla, a evo ga decko vec ima preko 8kg i ulepsava nam zivot svakodnevno, kao sto ce i vama vasa deca ulepsavati, sigurna sam.

markosanja.radosavljevic ::luckystar, jos da dodam da sam i ja tako pricala o doktoru i bila nezadovoljna, ali to je normalno, osecacanja su tada uzburkana...videces kad se malo sredis pozeleces opet isto, ja bi sad vec odmah otisla i pocela sa pripremama...veliki  

Ja nisam nezadovoljna dokotrkom, zaista je uspela da napravi malo cudo. SA AMH koji je 0,0592 je izvukla 2 dobre jc i dva embriona. Meni je bio najlepsi dan u zivotu kada su mi javili da imam dva embriona,skakala sam od srece. Zaista posle dugo vremena nesto lepo nam se desilo (imali smo 4 smrtna slucaja i to nas je sahranilo emotivno). Zaista je i moja dr bila presrecna (koja inace slabo pokazuje emocije). Meni je krivo sto nisam uspela da se radujem ni iscekivanju bete. Ja sam odmah sutradan zavrsila u bolnici, a treci dan kada je temp toliko skocila i kada sam vec bila skroz iscrpljena rekla sam da sve batale i da gledaju moj zivot. Tog trenutka sam znala da je sve gotovo, ali tada nisam stigla da odbolujem, bila sam srecna sto sam izvukla zivu glavu. Tek sada mi sve to tesko pada.

Luckystar, jako mi je zao kroz koliku bol prolazis. Ja sam imala za dve godine samo jedan embrion, pa te potpuno razumem, ali zasto si se posle toliko razbolela? Da li su ti rekli razlog?
Necu da te tesim, i ja sam u teskoj krizi pa me nerviraju slicice gde skacu od srece i reci sledeci put bice bolje, samo hocu da ti kazem da ako si dobila ta dva embiona, imas sanse da dobijes jos dva. Snagu probaj da nadjes u ljudima koji te vole.
Meni ova strana foruma izgleda kao crna rupa gde mogu da vrisnem svoj bol koji krijem od ljudi. Ovde nailazim na devojke slicne meni, pa mi je malo lakse. A nailazim i na one koje su isplivale iz ovog mulja, pa mi je jos lakse.
Kad smo vec kod tih srecnica, Biksi mozda sam "malo" pogresila, mozda je bila jos jedna slicna tebi, pa sam pomesala. Ne zameri, skroz sam konfuzna, imam zakazano kod dr i  danas sam otisla dan ranije, gleda me sestra ko da nisam normalna. Ne bi to bilo strasno, da sam isla kod bilo kog drugog dr, ali kod psihijatra..., imam utisak kad sutra odem da ce da me ostave tamo.

Joj, makac, koji si ti lik, nasmeja me za psihijatra. Znam da nije smesno, al bi jace od mene. Navikli su oni sigurno na konfuziju, to im je u opisu pacijenata. Naidju tako dani kad tumaras u mraku, nije ti ni do ljudi, ni do druzenja, ni do razgovora, ma ni do cega, pa ti se cini da nigde mrdnuti napred ne mozes, a onda ti dani prodju, ne znas ni kad se to desi, ali samo odjednom se razbistri, i naidju lepsi. Ja cvrsto verujem da ce i tvoji lepsi dani uskoro doci. Druzi se samo sa ljudima koji ti prijaju, i koji umeju s tobom da cute, meni su takvi najvise prijali kad sam bila u bedaku kad mi je tata umro.

Stisak.

Makac, draga, donekle nam kroz sta prolazis. NE znam sta je gore, da nema jc ili da ima i embriona i ne desava se nista. Ali, svakako, psiholog moze da pomogne i t odosta. Imamo i temu o savetovalistu, pisala sam tamo svoje iskustvo. Na zalost, savetovaliste je zatvoreno, pa nema vise besplatne pomoci, ali je zena kod koje sam ja isla odlican psiholog. Mislim da nisi za terapiju, ako ti ponude, a umeju psihijatri. Ako zelis, mogu da ti posaljem br. tel. ove zene, pa mozda mozes da se cujes sa njom, ali se placa.

Dragi KoMetak, kada malo bolje razmislim, ako mi nije bilo sudjeno, onda bolje da se nije nista desilo, jer da je zazivelo pa da ga nema...ne mogu ni zamisliti koliko je to boli...
A to za terapiju, mislila si na lekove ili neku psiho-terapiju? Mislim da mi za sad ne treba taj telefon, nadam se da cu se izvuci "na suvo". Nemam ja neki psihickih problema samo se brinem sto sve zatvaram u sebi, ne mogu da placem, posle svakog pokusaja imam sve manje optimizma i nade, necu ni da mislim o tome ali hocu da idem, pa mi srce lupa non-stop preko 90 u min poslednih nekoliko godina. Inace, osim sto sam malo nervozna, u komunikaciji sam ok, narocito sa bratancicima (5 i 3 godine) spustim se na njihov nivo pa se lepo igramo, eto to su ljudi koji mi prijaju, ali kratko, brzo pobegnem da budem sama.
I sta ja sutra da kazem toj dr? Ja sam dobro, samo brinem. Eto sad brinem sta njoj da kazem.
Idem da vidim moze li da se ta tema o savetovalistu bar cita. Uvek moze nesto korisno da se nadje.

Makac i ja sam bila OK i osecala se tako, ali sam osecala neku prazninu. Ova zena psiholog kod koje sam bila je odlicna, oni su u savetovalistu radili sa VTO parovima pa su imali i "specijalan" pristup i drugacije se postavljali mozda. Meni je psihodrama mnogo znacila, nisam ni znala koliko sam stvar italozila u sebe i samo su isplivale, pre svega smrt majke. Posle svega sam se osecala nekako rasterecenije i poletnije. Mislila sam na lekice za smirenje, mislim da ti ne trebaju. A razgovor sa psihologom uvek moze da pomogne i da prija. Makar se ispraznimo i imamo nekog ko nas saslusa i razume. A ne mogu svi da nas razumeju krzo sta prolazimo u nasim glavama i kroz postupke. TU smo, draga, za sve sto treba. Pisah ti na prirodnjacima sta mislim da je dobro za tebe.   

makac71 ::Luckystar, jako mi je zao kroz koliku bol prolazis. Ja sam imala za dve godine samo jedan embrion, pa te potpuno razumem, ali zasto si se posle toliko razbolela? Da li su ti rekli razlog?
Necu da te tesim, i ja sam u teskoj krizi pa me nerviraju slicice gde skacu od srece i reci sledeci put bice bolje, samo hocu da ti kazem da ako si dobila ta dva embiona, imas sanse da dobijes jos dva. Snagu probaj da nadjes u ljudima koji te vole.
Meni ova strana foruma izgleda kao crna rupa gde mogu da vrisnem svoj bol koji krijem od ljudi. Ovde nailazim na devojke slicne meni, pa mi je malo lakse. A nailazim i na one koje su isplivale iz ovog mulja, pa mi je jos lakse.
Kad smo vec kod tih srecnica, Biksi mozda sam "malo" pogresila, mozda je bila jos jedna slicna tebi, pa sam pomesala. Ne zameri, skroz sam konfuzna, imam zakazano kod dr i  danas sam otisla dan ranije, gleda me sestra ko da nisam normalna. Ne bi to bilo strasno, da sam isla kod bilo kog drugog dr, ali kod psihijatra..., imam utisak kad sutra odem da ce da me ostave tamo.

Sto je najcrnje niko nema pojma kako i sta se desilo. Znam samo da je bila jaka infekcija, da je urinokultura bila sterilna i svi brisevi (VB i CB) a da sam ja umirala od bolova. Da je CRP skocio jako da je temperatura 3 dana divljala i jedva spala nako ampule novalgetola.
Ono sto je meni najkrivlje je sto sam sa stimulacijom prosecnom koja se daje i zenama koje idu o trosku fonda i po 10 god su mladje dobila dve dobre jc i dva embriona. Tako da je stimulacija bila pogodjena. A krivo mi je sto vlasnik klinike koji radi isto u Visegradskoj (koji je bio na aspiraciji) nije se ni pojavio da me obidje. OK svaka cast mojoj dr koja je sve vreme bila uz mene. Nadam se barem nekom odgovoru na kontroli.
Pre dva dana sam isla kod moje dr u Dom zdravlja i kada sam videla trudnice odlepila sam. Bas sam se izbedacila. Sada sam u fazi da kada vidim nekoga sa detetom krecem da placem.

luckystar, ne znam dal sam ovde pisala, ali je meni suprotno nego tebi bilo...beba moje drugarice je uz mene od kako sam saznala da mi nije uspela oplodnja. on ima 14 meseci, poceo je da hoda, mnogo mi je drag...ona zana celu moju pricu i da sam opsednuta da postanem mama jos pre nego sto je ona rodila bebe...sada su stalno kod mene u goste, ucim se da ga hranim, menjam mu pelene i oblacim, nekako je sve lakse kad vidim kako se on smeje, kako sedi u mom krilu i igra se sa mojom kosom...mogu da kazem da mali bebac meni puno znaci, pogotovo sto sam bila u haosu i bila ljuta na sve.tesko je videti trudnice,a znati da ti nisi uspela, ali ja sebi ne dozvoljavam tako da mislim, vec tada zamislim sebe i kakva cu ja biti trudnica i zato skupim snage i znam samo jedno, dokle god bilo potrebno boricu se za svoje dete koje ce rasti u mom stomaku i kome cu se radovati svakog dana jer ljudi koji imaju dece cesto nisu svesni koliko su srecni upravo je moju drugaricu napusti muz i vec 5 meseci ne pita za bebe, cak je i trazio dnk, koji je i potvrdio da je bebac njegov, a sad i kada se sretnu on bezi od njih...
i tako, ocu samo da ti kazem da nadjes sebi neku zanimaciju, nesto sto ti pruza utehu, nadu...eto ja na primer i pisem, sve sto mi je na dusi, a papir trpi sve...veliki zagrljaj za tebe  

Bila sam kod psihijatra, jako mi je prijalo i evo ukratko sta mi je rekla:
- moram biti optimista uprkos brojnim promasajima
- moram voleti vise sebe kao zenu i da sebi budem najvazija dok beba ne dodje
- trebalo bi da sebi dam vremenski okvir, koliko dugo cu jos pokusavati
- moram voditi racuna o mm, jer decaci u ovim godinama nemaju toliku zelju za bebom, nego oni zele da su centar, da su voljeni i pazeni
- ako ne mogu da promenim sitaciju da promenim ugao gledanja na zivot
- cesto prevelika zelja za necim moze upropastiti pozitivan ishod
- nisam za lekove smirenja, nego za vezbe disanja (koje su me posle tri udisaja uspavale).

E sad jos da krenem da to primenjujem.
Pocela sam od vezbi disanja, mm cuvam i volim odavno, vremenski rok-rekla sam joj dok imam para i dok mi doktori ne zatvore vrata i nije bila odusevljena odgovorom, ne znam kako da pocnem da se volim kada samo mislim da zagrlim to malo bice, da menjam ugao gledanja tesko, pre bi da promenim situaciju...