Izlazna strategija

Meni je ranije bilo muka kad osetim miris bebe koja se upiški.Bilo mi je muka od njihove kozmetike.U mojoj 35-oj god sam osetila da sam ''spremna'' da budem majka.Moguće da sam ja čudna pa mi nekako izlazak iz vto priče ne bi teško pao.

Ja sam Djole i ja sam izašla iz priče bez strategije  i nisam alkoholičar  

Jednostavno mislim da je moja uloga drugačija ,JA sam drugačija ...neću biti majka ,nisam rodila ,neću usvojiti ali to uopšte ne znači da sam manje vredna ,niti se tako osećam .Srećna sam i ispunjena jer sam voljena i volim .
I prodje ponekad misao....da je sreće bilo ...ali tu je zaustavim -bilo je sreće i imam sreće i puno dece oko sebe !
Ja sam shvatila da imati dete ne znači nuzno biti majka -imam puno dece i kao tetka,komšinica ,strina ,ujna ....ispune me,pruzim im bezuslovnu ljubav ,takvu i dobijam i ne trazim više .

Ja nisam imala strategiju ....bilo mi je potrebno samo vreme da nadjem sebe !

fight&faith ::...
MM misli da su deca precenjena, nikada ne bi usvojio dete. Misli da su svi doktori iz vto price nemoralni, hostapleri i lopovi, koji koriste tudju zelju za decom za sopstveno bogacenje. Kada vidi da sam na Kutku ili da nesto citam u vezi ove nase price, uvek me pita da li imam nesto pametnje da radim. Kaze mi da je on na mom mesto ne bi radio vto, cak ni da je poslednji covek na planeti i da od njega zavisi opstanak covecanstva. Procitala sam mu sad sta sam ovde napisala, jer se ipak radi o njemu, a on je sve potvrdio i dodao: Smrt za VTO - sloboda bezdetnim parovima! ...

 

djole42 ::Ja sam Djole i ja sam izašla iz priče bez strategije  i nisam alkoholičar  

Jednostavno mislim da je moja uloga drugačija ,JA sam drugačija ...neću biti majka ,nisam rodila ,neću usvojiti ali to uopšte ne znači da sam manje vredna ,niti se tako osećam .Srećna sam i ispunjena jer sam voljena i volim .
...

Svidja mi se smer u kome ide ova tema... Naročito odgovori od muža od Fight&faith i Djoletov, posebno ovaj deo koji sam izdvojila.

U januaru mesecu ove godine i sama sam se suocila sa pitanjem  Sta ako nikada ne budem majka i to sa covekom koga volim? Mene je ovo razmisljanje bacalo u depresiju i ja nisam mogla da ga prihvatim. Valjda zato sto sam mnogo rano o tome pocela da razmisljam, pre prve VTO. I mnogo brzo pala.Prihvatila sam i da postoje donatorski spermatozoidi, i usvajanje dece (sa tim se mm nije slozio a sa donatorskim spermatozoidima jeste). Granica koju sam sebi postavila je 5 VTO. Za toliko smatram da bi imala snage. Ne znam valjda je odustajanje od VTO odluka za koju je potrebno vreme da se donese i ne ide ovako kao sto je bilo kod mene. A doneti odluku nije lako. Za takvu odluku su potrebne godine i godine.Ali oni koji donesu odluku znaju da zive u skladu sa njom.

djole42 ::Ja sam Djole i ja sam izašla iz priče bez strategije  i nisam alkoholičar  

Čekala sam da se javiš, Đoleeeeee....i doneseš duha i humora čak i kad su ovako ozbiljne i teške teme....
Lepo rečeno: eto, ja sam drugačija... A nije lako u ovakvom društvu biti drugačiji.
I sviđa mi se i ovo da imati decu ne znači isključivo imati ulogu majke. Ja sam onomad rekla da tebe u tvom divnom dvorištu uvek zamišljam sa decom. Potcenila sam činjenicu da za to nije potrebno isključivo biti majka.

Volim te, je l' znaš...

Zvončice,
i ja imam koleginicu koja ne podnosi ništa bebasto, čak ni njihovu mirisnu kozmetiku. Ona je ostala dosledna tom svom stavu. Ima mačku i psa i obilazi sve kutke naše planete. Skoro se vratila sa Tajlanda.
Opet znam još jednu sličnu koja je pri prvom odnosu bez zaštite ostala trudna a uvek je tvrdila da mrzi bebe, decu. Ja to zovem - životna ironija. E, da, i nije bila mlada kad je zatrudnela. Imala je 42 god. Sad nije tip roditelja koji se meni sviđa ali ko sam ja da o tome sudim.
F&F,
i ja se slažem sa tvojim mužem. Najviše mrzim i u VTO priči i u usvajanju što se neko na ovaj ili onaj način koristi mojom slabošću. A moja želja za detetom me je činila slabom i krhkom. Inače nisam i ne volim takvu poziciju. A prečesto sam bila dovedena u nju, ne svojom voljom, vrlo tendeciozno. Zato, da: mnogi VTO lekari i socijalni radnici su istinski hohštapleri.
A sa tobom se slažem u tome da ni ja nisam umela tako radikalno da presečem i ostanem bezdetna.

Struzzo ::

djole42 ::Ja sam Djole i ja sam izašla iz priče bez strategije  i nisam alkoholičar  

Čekala sam da se javiš, Đoleeeeee....i doneseš duha i humora čak i kad su ovako ozbiljne i teške teme....
Lepo rečeno: eto, ja sam drugačija... A nije lako u ovakvom društvu biti drugačiji.
I sviđa mi se i ovo da imati decu ne znači isključivo imati  ulogu majke. Ja sam onomad rekla da tebe u tvom divnom dvorištu uvek zamišljam sa decom. Potcenila sam činjenicu da za to nije potrebno isključivo biti majka.

Volim te, je l' znaš...

Sve znam   i tebe Djole vole!
I zamišljaš me ko da me gledaš...moje dvorište i jeste puno decice i jedva čekam da počnu da mi dolaze i vaša Kutak dečica  

Nije bilo lako doći do ovog stadijuma ,mada sam se ja nekako uvek brzo čupala iz neuspeha ,bez ikakvih izlaznih strategija ...ustvari ,bezala sam u posao i puštala da vreme donese mir i nove ideje ....
Nisam planirala broj postupaka ....nisam planirala ni do koliko godina ....prvi put smo odustali kad mi je bilo 33 god ,posle 3 . Icsi-ja i spontanog.....pritisli drugi problemi...MM pao u depresiju tešku.....priča bebe bez plana ostaje iza nas.....
2010 ,jedan pogled i znali smo da ćemo probati još jednom .....neuspeh ....hoćemo još jednom ....ali na zalost kod MM-a ,fibroza testisa i kraj .

Par meseci pre zadnjeg pokušaja ,videla sam se sa našom starom članicom Bebko i rekla ....bolje reći priznala:
" Strah me je još jednog neuspeha...bojim se da ću pući psihički a nemam hrabrosti da sama sebi kazem ,odustani ...ne idi ovaj put.Prosto bih volela da se nešto dogodi van moje volje....da bude kao da je neko drugi doneo odluku o odustajanju ,ja nemam hrabrosti da presečem ......ne znam ...nešto mi ne ide ovaj put......"
Isto je razmišljao i MM...oboje smo osetili olakšanje kada su rekli da nemamo materijala ... posle olakšanja -osećaj krivice......šta to nije u redu samnom....
Sve je u redu...ja samo više nisam imala snage,osećala sam da gubim sebe  ....skoro 20 godina sam bila "sterilna u sterilitetu ",sada hoću da zivim i ostvarim svoje snove .....
Pre izvesnog vremena sam promenila i svoj potpis i mislim da on sve govori !
.

Dopada mi se shto je ova tema malo odvojena, nekako je manje pod uticajem, pritiskom, nego da je drugdje locirana. Chesto sam se pitala da li idemo predugo u jednom smjeru i radi toga shto mislimo da se to od nas ochekuje, bilo od partnera, rodbine, okoline, suboraca, ... Koliko su nashe odluke bash odraz nashih zhelja i stremljenja. I koliko pogreshno protumachimo druge, narochito muzheve jer chesto ne znaju ili ne zhele da iznesu svoje emocije, vjerojatno i iz straha da ne povrijede "njezhniji spol".
Djole, ne samo da nisi alkoholichar, vec si i nepushach.    A potpis ti je divan, bash je odraz mira koji ste tm i ti dosegli zajedno. Ne volim shto je proces bio toliko trnovit, al' takve su i najljepshe ruzhe oko tvoje kuce.

Ja znam prilično ljudi bez dece. Neki od njih uopšte nisu želeli decu a neke žene nisu našle odgovarajuće partnere, nisu bile spremne da se u roditeljstvo upuste same i tako... I sama sam dete dobila u kasnijim godinama te i iz sopstvenog iskustva znam kako život u našoj sredini bez dece izgleda. Nikad mi se nije činilo da život tih ljudi i moj nekada nema smisao, da nismo zadovoljni, srećni... Zamišljala sam život sa detetom samo kao još srećniji, smisleniji ali nikako da će dete doneti sreću meni. Tako i jeste. Mislim da se mir, zadovoljstvo, sreća uvek nalazi samo u sebi a čak to da je dete donosi je pogrešno jer onda roditelj može imati neka očekivanja pa da nije zadovoljan ako ih dete ne ispunjava.

Razlika u odnosu na parove i singl osobe iz vto je u pokušajima dobijanja deteta, razočarenjima što se ne uspeva itd. Ja kad sam krenula u ovu priču imala sam (tj imali smo ali muž je tu uglavnom odluke prepuštao meni) plan o broju pokušaja. Tu sam uračunala sve naše individualne okolnosti. Što se mene tiče dalje ili paralelno bi išlo usvajanje ali tu je bilo problema sa mužem pa se nije znalo hoćemo li tim putem krenuti ili ne. Na sreću jesmo ali i da muž nije prelomio ja ne bih menjala konačnu odluku o broju pokušaja. Ono što mi se čini bitnim je imati neki plan kako nam sopstveni život ne bi iskliznuo iz ruku. Takodje ono što mi se često čini da se nekako zaboravlja je da radjanje deteta nije kraj nego tek početak. To dete treba odgajiti, biti u psihofizičkom zdravlju da se nosi sa raznim njegovim problemima a i sa bubicama... Meni su često govorili da sam ja od vto pokušaja odustala prerano, prebrzo (imala sam 41 godinu i tri pokušaja vto i jednu insemenaciju pre toga) ali meni se to nikako nije tako činilo a i sad mi se ne čini. Navodili su mi tada primere žena, glumica itd koje su ostale u drugom stanju mnogo kasnije ali ja sam razmišljala o ovom delu koji dolazi posle radjanja deteta. Takodje mislim da kvalitet života opada, naš život se već pretvarao u odlaske na klinike, pretraživanje neta, čitanje Kutka, zaboravljali smo one stvari koje volimo i koje su nam činili život pre ove priče ili nam nisu činile zadovoljstvo.

Stoga moram da priznam da ja duboko u sebi ne razumem ljude koji imaju ogroman broj godina u vto priči i upornih pokušaja (poput ove žene čiji je primer Struzzo navela). To zato što ja to ne bih odabrala. Naravno, poštujem kao izbor osobe, kao neku različitost od mene, nikad ne bih smatrala da je i to besmisleno... Uvek sam mislila da takve ljude vodi silna želja za detetom, da nikako ne mogu da osmisle život bez njega i da će zato ići dalje bez obzira na cenu. Ono što pročitah u Zvončicinom postu da ima žena koje vto rade zbog okoline, muža i sl mi je porazno i mnogo manje shvatljivo. Ako ima i takvih slučajeva onda je ova tema tek potrebna.

U potpunosti se slazem da su lekari i soc. radnici neko ko lepo zivi na racun necije zelje za detetom, kao i mnoge zene upala sam u to kolo, prosto iz razloga sto mi je zivot nekako naneo mogucnost posle dosta godina da pokusam da postanem majka. Kao sto mnoge znaju u celu pricu sam usla kao singl, a isto tako i kada sam ostala potpuno sama (jer su mi roditelji umrli). Verujem da je i ta cinjenica da sam ostala potpuno sama samo doprinela tome da krenem sa vto pricom. Na pocetku sam sebi odmah postavila granicu tri vto, meni je dosta, umorna sam, iscrpljena, i to vise porazima nego svim onim sto sam prolazila.
Djole u pravu si da je samo potrebno vreme da se covek sabere i shvati u kom pravcu bi trebao da ide njegov ili njihov zivot, mozda sam ja samo sveza u celoj ovo prici da ne kazem odluci, pa mi malo konfuzno sve deluje, kao ono a sta sad, kud sad, kako sad? Mene u dobrom delu ubija ta cinjenica sto sam se sve vreme provedeno u vto pricama, a i sada osecala jako usamljeno bez obzira na podrsku ljudi oko mene i moju snagu koju nosim.
Zvoncice ne ljutim se naravno, verujem da bi nas dvoje lepo isresli to iz sebe, ne opterecuje to mene toliko, neka su one babe lepo je to, ali sto mene guse sa tim kada vec znaju da nemam ni rodjenu decu, ja ne mogu da sednem ni sa jednom drugaricom da popijem kafu da se ceo razgovor ne svede na radjanje dece, njhovo odrastanje, i sve sto sledi, ako nesto kazem na tu temu obavezno, ali obavezno dobijam nazad da ja bas i ne znam kako je to jer nemam to iskustvo, e sta se tu desava ja prestajem da pricam i pretvaram se u slusaoca, kome je dosadno, a sledeci put izbegavam druzenja i kafe.
Cini mi se da mi je sada u ovom momentu samo potreban mir, da bi se kockice u glavi poslozile, da bi se skinula sa igala, ordinacija, analiza i svega onoga u cemu sam zivela tolike godine. Ne znam hoce li moja izlazna strategija biti usvajanje, mislim da mi je mnogo rano donositi takvu odluku sada, jer i to je trnovit put, ali nekako oduvek mi je to bila opcija za zasnivanje porodice.

Ciao cure :)

Jedna misao mi prolazi sada a to je ...E Repy kako si bila srecna kad si kuckala u Klubu 38+ a sada nemash reci da ishta napishesh. Vraticu se opet ja ovde da napishem koju vishe. :)

Prvu vto sam jedva uradila...skupljala sam rezultate nepotrebno dugo...izmedju prvog i drugoj pokusaja je proslo dve godine. U te dve godine tri puta sam imala kompletnne analize koje nisam predala...malo je falilo da ih ne predam ni u prag. Želim dete,ali mnogo puta sebe preispitujem zašto toliko odugovlacim,kad vreme prolazi?
Da li mi je želja dovoljno jaka,jača od straha od doktora, analiza,neuspeha...
Imam jednu prijateljicu koja je dete rodila sa dvadeset,s
a 40ce biti baba a ja ni dete ne mogu da rodim, ona ne propusta priliku kad god me sretne da me pita šta cekam, što ne krećem u naredni postupak? Imam i more onih koji su skkoro rodili pa im nije jasno šta ja cekam? Ne propuste priliku da naglase da je život bez deteta besmislen u najmanju ruku...
Naravno imam oko sebe i one koji smatraju da nisu spremni za dete i neće da ga imaju, ni sad -ni nikad...
Mm i ja imamo život mimo analiza i pokušaja mada nekad imam osećaj da stalno radim neke analize :-(
A užasno se bojim, užasno,analiza, odlazaka i pregleda kod doktora...internista mi je na zadnjem pregledu izmerio pritisak 200/100...toliko se bojim da je pravi uspeh što sam i ova dva postupka za dve godine odradila...
Nekako, mm i ja smo se dogovorili da u vto priči budemo do moje četrdesete godine pa ako se do tad ne desi da dobijemo dete sescemo i razmišljati o usvajanju. Ako do četrdesete bude jedan postupak, dva, tri ili ni jedan zavisiće od našeg zdravlja, mog straha,  finansijskog stanja...
mi smo tako odlučili, a svesni smo da je sve  u Bozijim rukama...

Maakki, pokushaj ti s prijateljicama inicirati druge teme, ako ne prihvacaju - otkachi ih. I ja chesto pricham o svom djetetu, neizbjezhno je, ali ponekad cheznem za tim da malo osvjezhim misli i drugim stvarima. Mora biti da imate i bash zajednichkih interesovanja.
Repy, u ono "dobro, staro vrijeme" u Klubu smo puno nas bile na slichnim talasnim duzhinama, imale smo loodu srecu shto smo se pronashle.  
Red, svidja mi se kako razmishljate ti i tm, shto ne jurcate "glede i unatoch" (shto bi rekli susjedi) u nove analize i pokushaje, vec prihvacate shto vam prirodno nadolazi.

Čitam,pa preskačem,pa čitam.Još ne mogu da se skoncentrišem i da se definišem,ali imam u planu da i ja svoje viđenje EXIT-a izložim.
Ali moram da prokomentarišem deo MAAKKI-nog posta :

MAAKKI ::... ali sto mene guse sa tim kada vec znaju da nemam ni rodjenu decu, ja ne mogu da sednem ni sa jednom drugaricom da popijem kafu da se ceo razgovor ne svede na radjanje dece, njhovo odrastanje, i sve sto sledi, ako nesto kazem na tu temu obavezno, ali obavezno dobijam nazad da ja bas i ne znam kako je to jer nemam to iskustvo, e sta se tu desava ja prestajem da pricam i pretvaram se u slusaoca, kome je dosadno, a sledeci put izbegavam druzenja i kafe...

E,onda ja lepo njima kažem kako one ne znaju kako je to biti sam i kako je to čeznuti za detetom i kako je to grozno da jedina buka u kući bude kada odvrnem pojačalo ili kad ridam i plačem i bezuspešno se tešim i hrabrim da će sledeći put uspeti.
Redovno bude tajac,sagnut pogled,jedno veeeliko izvini i brz prelazak na dugu temu tipa :sad smo Englezi i baš nas nervira što duva vetar i temperatura je baš niska i veeelika je vlažnost vazduha.
A-ha,pa da,to je od velike važnosti.Takvi mi odavno nisu u okolini ni daljoj,a ja kafu mogu i samma da popijem,a imam i sa kim.Oko mene ciče deca mojih divnih prijatelja,igram se sa njima,uživam, i lepo nam je.Moji pravi prijatelji znaju da mogu da mi se žale na neprospavane noći,na iscrpljenost,haos u kući ,na sve...jer znaju da me razumeju i kad ćutim.
Tako da ja broj mog GATE-a još ne znam ,ne znam ni gde ću otići ako izađem tuda,ali prihvatam svoj život polako onakav kakav je,a ne onako kako sam ga zamislila,jer, da,
svi smo mi krojači naše sudbine,ali ponekad nam baš taj kroj i broj 'Aljine i ne pristaje,a mi bi po svaku cenu ušli u br.38,a odavno je br.44 naš pravi broj.

MAAKKI ::
Djole u pravu si da je samo potrebno vreme da se covek sabere i shvati u kom pravcu bi trebao da ide njegov ili njihov zivot, mozda sam ja samo sveza u celoj ovo prici da ne kazem odluci, pa mi malo konfuzno sve deluje, kao ono a sta sad, kud sad, kako sad? Mene u dobrom delu ubija ta cinjenica sto sam se sve vreme provedeno u vto pricama, a i sada osecala jako usamljeno bez obzira na podrsku ljudi oko mene i moju snagu koju nosim..

Mora proći izvestan period .....kada staneš ispred ogledala ,pogledaš sebe i kazeš glasno : "JA NEĆU RODITI " i ne krenu ti suze ,spremna si za planove šta i kako dalje ....bar ja sam bila .

MAAKKI ::ako nesto kazem na tu temu obavezno, ali obavezno dobijam nazad da ja bas i ne znam kako je to jer nemam to iskustvo, e sta se tu desava ja prestajem da pricam i pretvaram se u slusaoca, kome je dosadno, a sledeci put izbegavam druzenja i kafe.

Ja pre nego što prokomentarišem ,preteknem drugarice pa kazem "Znam da nemam prava jer nisam roditelj ali kao tvoja prijateljica i neko ko mozda objektivnije posmatra ,smatram da........"....i nemam nikakav problem .....čak me i same zovu za savet ....

MAAKKI ::Cini mi se da mi je sada u ovom momentu samo potreban mir, da bi se kockice u glavi poslozile, da bi se skinula sa  igala, ordinacija, analiza i svega onoga u cemu sam zivela tolike godine. Ne znam hoce li moja izlazna strategija biti usvajanje, mislim da mi je mnogo rano donositi takvu odluku sada, jer i to je trnovit put, ali nekako oduvek mi je to bila opcija za zasnivanje porodice .

Mir....ja sam ga nalazila u poslu ,cveću ....čitanju ...šetanju ....pisanju....

Sve to sto ste napisale sa ovih mojih ne malo godina sam isprobala, ali naravno uvek ima onih neotesanih. Ne zelim da me neko pogresno shvati kao ja nemam svoje pa ne zelim da slusam ni o drugom detetu, naprotiv, volim, i moje bliske prijateljice, kume znaju da mogu do besvesti da mi pricaju, a isto tako od njih nikada, ali bas nikada nisam dobijala tako nesto, jer su njihova deca pored mene od pelena, grceva, prvih zubica, prvih koraka i svega ostalog sto nosi odrastanje. To su danas momci i devojke i dalje je nas odnos isti.

Djole ovo si lepo rekla, ja se jos uvek na tu prostu recenicu najezim, a kamoli da stanem pred ogledalo i to sama sebi stresem u lice.

Rep lepo te je videti  

Maakki,
to su baš neotesane osobe... izbegavaj ih ako ne možeš sasvim a ono koliko možeš.

Ja mislim da postoji povezivanje preko prijateljstva bez obzira na situacije u kojima smo i preko situacija u kojima smo. Najbolje kad postoji i jedno i drugo. Ja spominjem dete što reče Shizika neizbežno je. Ali ako sam sa prijateljima koji nemaju decu ne pričam o svim mogućim detaljima koje ni ja nisam znala dok nisam imala dete niti su me zanimali. Gledamo da nadjemo neke zajedničke teme koje su nas i ranije povezivale. O tim detaljima češće pričam sa roditeljima drugara od sina ili prijateljima koji imaju decu naročito sličnog uzrasta, to zato što i mene i njih sad te teme zanimaju. Kad je usvajanje u pitanju, spomenem to i drugim osobama, pišem na forumu... ali niko to ne razume kao druga usvojena majka. Ni meni se verovatno nisu javljale sve asocijacije koje mi se javljaju danas, niti sam sagledavala stvari iz ugla kako ih sada sagledavam i osećam dok sam samo razmišljala o usvajanju... Tako da ne treba ni mnogo očekivati od ljudi, onda se ne razočaravamo. Važno da nisu namerno neprijatni i zlonamerni a to što nas ne razumeju je možda samo što nisu bili u tim situacijama... Kako se ono kaže u onoj indijanskoj izreci - da se druga osoba ne razume dok se tri dana ne hoda u njenim mokasinama.

Maaki pusti kandže na te babetine koje te dave sa svojim problemima i ko zna kakvom decom.To što potenciraju tvoje trenutno nemanje deteta ja doživljavam kao ljubomoru na tebe.Stalno pričamo koliko je lepo imati dete.To je naše mišljenje i naša želja,a šta je sa onim babetinama koje su u 20god postale majke u 40-im postale babetine,a između toga nisu imale život i mrze sve koji su imali slobodu.Da izvinete,ali te treba pitati:''Bako je..š li ti što gođ?''Mnoga deca zagorčavaju život svojim roditeljima.Mnoge se žene udaju zato što zaglave,a mrze svoje muževe i tu decu jer liče na njihove muževe ili ne daj Bože svekrvu,...Lepo je rekao muž naše forumašice:''Da su precenjena.''Ima mnogo ljudi kojima je život toliko prazan da jedino čime mogu da se pohvale i likuju nad ženama kao što smo mi su deca.Mene moj muž nervira kad krene da priča da je mogao da bude deda.Nekad mu kažem da je on pravi deda kad tako priča.Ja lično želim da umrem pre nego postanem nečija baba,pošto ću biti grozna baba.Eto tako se ja osećam i mislim da je život lep i bez dece.To je jedini za koji ja znam.Deca mogu da ga ulepšaju,kao i mi njima,a mogu da ga upropaste.

Da se razumemo babetine su posebna kategorija žena.

Red u životu ti se uvek desi ono čega se najviše plašiš.Mi sami prizivamo neke stvari.Ja se plašim igle pa su me izbušili kao sito.Ostavi u nekom budžaku strah jer je on najgori saveznik u životu.

Sviđa mi se što se tema zahuktava i što je Rep svratila :) Valjda će nam i švrljnuti koju više.
Sviđa mi se da otvoreno pišete....poput Zvončice...

Makki,
i ja bih rekla da je sve još mnogo sveže. I rekla bih da ti ova tema prija. Treba vremena, što reče Đoleeee....I nisi sama, vidiš. A što se tiče tih tvojih drugarica, stvarno smanji druženje ako ne može da bude prijatno za svakoga.

Red,
ja sam od onih koji ne čekaju. Pogotovo sam takva bila ranije. Pa sam zato i često srljala. Tako da si tu u pravu da sačekaš i smiriš strasti...E, sad, strah koji vreba, "strah koji često čoveku i životu kalja obraz".... Lako je reći: nemoj da se plašiš. Ono što ti sigurno mogu reći je da ne čekaš neke određene cifre (godine) pa tek onda da kreneš u usvajanje (ako zaista ozbiljno razmišljaš o tome).... Najbolja stvar od svega što sam učinila ne čekajući puno jeste odluka da uđem u proces usvajanja. I sad mi jedino žao što nisam i ranije.

Struzzo meni zaista ova tema prija, jer jedino sa vama mogu da podelim ono sto mi se sada sve mota po glavi i znam da cete me razumeti na pravi nacin, a ne kao neku koja je "jadnica" pa adje da je slusamo. Sa svojim prijateljicama izbegavam razgovor na ovu temu, cak sta vise kada i one pocnu u svrhu da me utese, odbijam. Inace uopste nisam tip zatvorene osobe, ali ovo je nekako samo moje, i samo ovde pisem o tome.

Zvoncice skroz si u pravu i ja sam pocela tako da ih dozivljavam, jer imam u svojoj okolini gomilu takvih zena koje su dosle u moje godine, a nemaju cega da se secaju, osim podizanja dece, u neku ruku to i razumem, a u drugu me nervira. O ljudima i njihovim praznim zivotima mogla bih pet stranica ovde da ispisem, jer se samo bave tudjim zivotima u kojima se nesto desava, a isto tako imam i ljude kojima su deca bas bas zagorcala zivot, koja su zavrsila po popravnim domovima, odala se drogama ili su na dobrom putu da sve to urade, pa ja te ljude nikada ne pitam na tu temu jer sam svesna da je to nesto sto boli, a i delom njihov neuspeh kao roditelja.

Svesna sam ja da je kod mene sve ovo jako sveze, ali mi prija razgovor sa vama, jer znam da me razumete, znam da ste voljne podeliti svoja iskustva, i da u vama imam potpuno razumevanje. Znam da ima dosta zena koje samo citaju ovu temu, kao sto sam i sama dosta vremena citala neke teme, a nisam se ukljucivala. Svako iskustvo ove vrste je dobro doslo.

Maaki tebe,a i mnoge ovde nikad ne bih svrstala u ''jadnice'' niti bih pomislila da si tako nešto.Nas obično ljudi vide onako kako sami sebe doživljavamo.Mene ljudi sa strane doživljavaju kao hladnu,uobraženu,...,jednostavno kako kaže mm(dedica) kao ''popišulju''.Meni je sve to ok dok me ljudi poštuju.Šta mi radimo u svom životu da li vto,usvajamo,odustajemo,...to je naša lična stvar.Ljudi znaju da budu zli pa ti kao prst u oko nabijaju(kad nanjuše)neku tvoju slabu tačku.Uvek im vratim istom merom.Oni koji su zlo namerni se povuku iz mog života,ali me poštuju zbog udarca koji im uzvratim,a oni dobro namerni se postide.U životu ima vremena da odustanemo,ali mislim da je nekad taj trenutak olakšanje za našu dušu.Mislim da živiš u okruženju ljudi koji su puni predrasuda pa samim tim imaš teret godina,a neki ljudi se rode stari.Prestani da razmišljaš o godinama već razmišljaj o svakom danu kad se probudiš koliko je lep i koliko ćeš uživati u istom.

Sinoć sam legla u krevet i odjednom mozak počne da ''vrti'' razne postove sa raznih tema od različitih žena.Skoro sve žene ''podvlače crtu'' u 40-oj godini.To mi je veoma čudno.Ja se odlučujem da to bude moj sedmi stimulisani pokušaj,ali godine?Odrastamo i vaspitavani smo da su ljudi u 40-im srednjovečni.Da li je to tako?Ja imam 39,5 god.Nisam daleko od 40 god.Šta ako prirodno ostanem u drugom stanju posle 40-e?Treba da se stidim toga jer sam se se..ala pa svi će to znati da radim posle 40-e???Ili je to da sam matora?Ljudi kad me vide daju mi manje od 30 god.Ili je to strah kako će naša deca kad mi budemo imali npr.65god,a naše dete tek 20god.,a ovde kod nas ''dete'' živi sa mamom i tatom do 40-e god. i mi mu trebamo dok ''nestane na svoje noge''.Razmislite dobro zašto 40-a god kao granica.Mm ima 44god.već sam napisala razmišlja kao ''dedica''.On to doživljava ovako.Kad odem na roditeljski reći će učiteljica:''Sledeći put neka dođe otac,a ne deda.''Mm je veoma mladolik.U stvari on se plaši da će drugi očevi biti ''privlačniji'' učiteljici,a navikao je da ga žene vole.Ima on svojih bisera da bih danima mogla da pišem.On bi davno odustao,ali ja bih još jedan pokušaj i onda bih završila sa svim.On kao muškarac kaže mladoj ženi od 23god ćerko,a kad mu ja kažem:'' da li bi je muvao?''''Bih da sam slobodan,slatka je.''E onda mu ja kažem da je ne bi smuvao jer se već deklarisao kao ''dedica''.Ko još voli dede?

Zvoncice nemam ja teret godina, sto se mene tice ja ih jako dobro nosim samim tim sto ni po fizickom izgledu niko ne moze da mi da godine koje imam, nego ti ljudi tako kao nabiju osecaj tih godina, pa koliko puta sam sebe pitala jeli moguc da oni mentalno stare, a ja ne. Cini mi se da smo slicne, hladne i uobrazene u ocima drugih ljudi, mada je to moj odbrambeni mehanizam, bas zato da ne dozvolim ljudima da me povredjuju, a jos i to sto sam iskrena toliko da je to ponekad i surovo. Kako dani odmicu nekako osecam olaksanje, mislim da sam to vec i napisala, necu vise obijati pragove raznih laboratorija, ambulanti, doktora, klinika..... i stvarno mi je to bio teret (sto mislim da jeste mnogim zenama sa ovih strana). Moram da priznam kada si sam, i sam prolazis ovu pricu to ima jos dodatnu tezinu, ali nekako sam sve to stoicki podnela, izgurala ili vec kako da to nazovem.