Korak po korak na putu do bete +

InVitroVeritas ::Liliška mojaaaaa! Ti znaš koliko ja tebe lolim, niko ovde nije kriv osim njih. Nismo dužne da znamo a tako ispada jer smo prepuštene same sebi. Meni je stvarno mnogo lakše jer sam možda nekome pomogla. Možda se i tamo prave bebe ali to je lutrija. Kod mene više nema mesta za lutriju jer spadam u 10% problematičnih, možda i manje.

Ne mogu da nađem temu o bolnicama, nemam frku d apostujem i tamo. Puk'o mi je film i ne pada mi na pamet da ćutim jer moram dalje sa istinom, meni je to važno. Nikada ovo ne bih uradila da nisam imala razloga. i ko zna zašto je to dobro? Verujem d aje dobro jer će sledeća klinika biti bingo;-)

Ljubim te jako!

Erata ::Pegaz, raspoloženja kroz koja prolaziš su mi dobro poznata!
Pokušaj da oslušneš svoju intuiciju. Nekada sve znamo i sami - i kada i gde i kako treba da idemo, ali jednostavno ne poslušamo svoj unutrašnji glas. Ako ti nešto u tebi govori da odložiš - odloži.
Ne može ništa na silu. Ako razmišljaš o tome da je ovo poslednja šansa, to je veliki problem i može da te rasturi totalno. Ali što se tiče ostalih nervoza, ja ne verujem da to može da ometa implantaciju, ili da izazove spontani. Ranije sam mislila da se ne sme pušiti, da se moraju unositi vitamini, smanjiti kafa, jesti zdravo, ali me je iskustvo naučilo da je začeće i rađanje proces koji se odvija sam po sebi i na koji mi nažalost nemamo uticaja. Da je tako, ne bi se niko od nas rodio. Ja igrom slučaja oko sebe imam mnogo trudnica, koja Bogu hvala, nemaju pojma o svim ovim stvarima. Evo moja rođena sestra - pizdi, nervira se, plače svaki dan zbog raznih stvari, vuče sina od 20 kg, trči gore dole uz stepenice, kuva, pere, riba, usisava, ne vodi računa o ishrani, puši, vozi auto, šećer joj nije ok...itd...i tako je bilo i u 1. trudnoći. Rodica - dvoje dece, vuče ih oboje, podiže, savija se, živi na 6. spratu bez lifta, te sa kesama i dvoje dece ide gore dole 10 puta dnevno. I bebe rastu u stomaku, nezavisno od svega toga, tvrdoglavo i uporno odlučili da se rode, kao i naši roditelji dok su bili u stomacima naših baka koje su kopale njive, plastile seno po selima i radile najteže poslove. Neko će reći da je vreme bilo drugačije, ali eto ja vidim oko sebe mnogo trudnica koje isto tako rade, još gore u ovom brzom i ludom Bg-u, pa sve ide super.
Poenta - ništa mi nismo krive, niti mnogo možemo da utičemo na sve ovo. Sve je to Božja volja. Mi sebi nabijamo stresove trudeći se da budemo savršene i taj trud je veći stres nego da se prepustimo samima sebi i budemo ono što jesmo - potpuno nesavršene i kao takve zaslužne da dobijemo decu, kao i sve nesavršene žene oko nas.

Ragaco - navijam jako za tebe! Jeftelija, Daco...ajde da nas sve uskoro vučete za nosiće.

Zvončice, izgleda da je Zadori najtemeljniji doktor od svih.

Erata ::Ivv, ti si jedna carica!!! Kada bi svaka od nas reagovala tako, i oni bi postali bolji. Ja sam sigurna da mu neće biti svejedno, jer si garantovano jedina koja se usudila da mu saspe u lice. Meni je jako žao što sam puštala ljude da nestaju iz mog života, bez završne reči, a gadovima treba reći, tj. mora se reći, jer im svi ćute i oni su konstantno ubeđeni da su najbolji i da su nepogrešivi.

Erata ::Ivv, svaka čast, ti si moj idol!!!  
Zvončice, u Segedinu ne postoji time lapse sistem - monitoring embriona sa Primo Vision uređajem. Ja sam ih to pitala i to nema. Razmišljaju da to kupe, ali za sada nema. To je jako skupa tehnologija i jako je malo klinika u svetu koje to imaju. Vrlo lako može da se proveri i sa firmom koja to proizvodi. Od cele Grčke, ima samo u Embryolab-u i to su uveli pre malo više od godinu dana.
Ništa nije garancija uspeha, ali to jeste nešto najsavremenije. Meni su u Grčkoj takođe dali infuziju nakon aspiracije, kod Ivanovića nisu.
Kako ti je pripremao endometrijum?

Erata ::Zadori je u nekom momentu verovatno bio zatrpan poslom, pa je prestao da mi odgovara na mailove, a slala sam mu više puta, da zakažemo konsultacije. Prag takođe. A ja da zovem i navaljujem, nisam mogla tada, jer sam bila nesigurna. I ja se okrenuh onima koji su ažurni i uvek tu, što je za prvu VTO jako bitno, jer čovek koliko god da se uputi u sve, ipak je kao na ledu. Sada mi se čini da bih samoj sebi mogla dati protokol, opušteno.

Erata ::Oni embrione vade svaki dan iz inkubatora i posmatraju razvoj i znaju dokle je koji stigao i kakvog je kvaliteta. Kod ove nove tehnologije se embrioni ne vade, ostaju u inkubatoru, kamera ih slika u kratkim vremenskim intervalima, od toga se napravi film, pa pored faze u kojoj su trenutno, vidi se i put do te faze, tj. sta se sve desavalo u medjuvremenu. Ipak nista nije garancija, bas nista. Sad se setih da sam na nekom drugom forumu procitala kakvu je pripremu Zadori dao jednoj curi, te sam i ja krenula tako - to je bio femibion, vitamin C i aspirin.
Mozda sam ja pukla, ali stvarno vise ne verujem ni u sta od toga, tipa vitamini, ovo, ono...
Ne kazem da necu nista piti (mada najradije ne bih), ali ne verujem da je presudno. Moze da pogura malo (nekada to malo znaci mnogo), ali da od nemoguceg napravi moguce, e to ne moze.
Ja cu se u sledecoj VTO truditi da budem sto prirodnija - vozicu auto, setati, brzo hodati, sve raditi po kuci kao da ne znam da sam trudna :))) Nadam se da cu to moci, volela bih da uspem.