Kakav ste roditelj?

Znam bokice, čitala i ja! :) mi to nekako pola, pola. Malo same, malo zajedno... Možda bi trebale više same... Sad kako su starije, zaigraju se i medjusobno...i to baš ohrabrujem.

Da meni fizijatri stalno ponavljaju da moram da sednem s njim na pod i da ga stimulišem da hvata igračke i sl.
Dok mi se oni nisu umešali u život, imala sam divno, samostalno dete. Sad neće da sedi sam duže od 10min iako mu ja baš ništa ne značim kad sedim pored njega na podu.

Milijana ::S druge strane, ja nisam pristalica toga da se roditelji igraju sa decom, jer ce to onda traziti i kasnije i na neki nacin ih ogranicavati. Bar to gledam kod mog devera i moje sestre sa starijim detetom. I jako je naporno i stresno za roditelje, a detetu ne donosi nista bolje. Ja sam uvek bila za to da se dete osamostaljuje u svakom smislu, pa i u igrama.

Citam, citam i sve necu da pisem, jer, zene, bez ljutnje, napravile ste od roditeljstva komplikovanu stvar, a nista lepse i jednostavnije nema nego gajiti dete i uzivati u njemu u svakom danu provedenim SA detetom ili decom. Zivot proleti, brzo odrastu, odu svojim putem... Knjige, literute, kako gajiti kako ne gajiti...bla bla...to je za mene nepotrebno. Osluskujem svoje dete, njene potrebe i zelje i time se rukovodim.
Mili nista lepse nema nego igranje sa decom. Ok, i treba sama da se igraju ali treba i da se igraju sa roditeljima. I sta ako traze kasnije da se igraju sa roditeljima, sta tu tako lose ima? Sat ili dva igranja ne ljuti se covece ili bilo koje druge drustvene igre ih nece u niucemo ogranicavati, niti je to stresno za roditelje. Milsim smesno mi je, a i tuzno, sta je tu stresno i naporno??? Igra sa decom? I nije tacno da detetu ne donosi nista dobro. Dete kroz igru sa roditeljima uci mnoge stvari, a i veruj mi i roditelji nauce mnogo toga.
Osamostaljivanje je vazno jako, ali igra je igra, zivot je zivot.

Misice slažem se za igru! Ja u vecini slučajeva baš uživam u igri sa njima. Pa o tome smo maštale dok smo im se nadali, zar ne? To je ona lepša strana roditeljstva... Daleko bilo bolesti, pa kad mi se unjoje i sede, ne mrdaju...ne igraju se...
S druge strane, ja sam od onih kojima osluskivanje deteta baš ne polazi za rukom, te mi knjige pomogose...al da se ne ponavljam.
Sreća te mi probrbljase pa sad mogu da pitam, a ne da pokušavam da provalim sta hoce...
Opet, tvoje dete je veliko (jedna od prvih beba kutka?) I vi imate stvarno veliki izbor igara, što samostalnih , što društvenih... I pored jedinice, mezimice, roditelji ipak imaju više vremena zasebe... Ne moraju da ga "kradu" podstičući decu da se zabave sama što više...
Ima tu sve svoje...

Misu, ja se u mnogo cemu (ne samo na ovoj temi) slazem sa tobom i ti si mi odavno jedan od modela kako roditelj treba da izgleda. Kad govorim o stresnim i napornim situacijama, mislim na ovo o cemu pise Simona, a tako zivi i moja jetrva. Njihovo dete je toliko zavisno da ga uvece ranije uspavljuju da bi imali bar malo vremena da urade nesto drugo, osim igre sa njim. E TO je za mene stresno, a pre svega tuzno. Par sati igre sa detetom se podrazumeva, napisah to gore, igramo se i mi, ali to ne znaci, da svo vreme koje provedemo kuci treba da se igramo sa decom, ima i drugih stvari koje treba uraditi, i bez obzira sto je to najlepse, ja moram i da skuvam i da operem, i da pocistim, a ako to radim samo kad one spavaju, onda cu da padnem posle 5 dana.

Milijana,
mislim da situacija tvoje jetrve i naša nije baš sasvim ista. Naš mališan jeste "zalepljen" naročito za mene ali ja to shvatam kao njegovu potrebu da nadoknadi vreme kada nije imao roditelje kao i način da dobije dodatnu snagu za situacije sa kojima se sada suočavamo. Ja mogu da obavljam kućne poslove uz njega ili sa njim zajedno. Ali ih često i ostavim, oni mogu i da čekaju... No jeste naporno pa nastojim i da mališanu sugerišem da nekad provede vreme sam, da se sam igra. To za sada teško ide, no slutim da će se vremenom nakupiti naše ljubavi a i više želeti neko vreme sa drugarima ili će naučiti da bude sam. Ponekad pomislim ovo što je Maus pisala da će brzo odrasti pa gledam i da uživam u ovom vremenu koje uglavnom želi da provodi sa nama...

Maus ja tebi verujem da su neki ljudi prosto rodjeni za roditeljstvo i da im odgajanje dece ide od ruke bez ikakvih teskoca.

Al kao sto rece Nena nece me bas uvek intuicija nego posegnem i za literaturom, savetima drugih mama itd.

Nisu ni sva deca ista iako ih npr. odgajaju isti roditelji.

Nije da se ni ja nikada ne igram sa detetom, ali prosto mora to nekada i sam da radi jer se rucak nece sam skuvati niti sudovi oprati.

Nisam rob kucnih poslova od kada imam dete, ali volim da svi jedemo kuvano da se dete kupa u cistoj kadi, a to zahteva vreme. Zato u tim trenutcima nije zgoreg da ume samo necim da se zaigra ili prosto i on uzme magicnu krpu i nesto briska ili vuce usisivac.

bokica ::Maus ja tebi verujem da su neki ljudi prosto rodjeni za roditeljstvo i da im odgajanje dece ide od ruke bez ikakvih teskoca.

Al kao sto rece Nena nece me bas uvek intuicija nego posegnem i za literaturom, savetima drugih mama itd.

Nisu ni sva deca ista iako ih npr. odgajaju isti roditelji.

Nije da se ni ja nikada ne igram sa detetom, ali prosto mora to nekada i sam da radi jer se rucak nece sam skuvati niti sudovi oprati.

Nisam rob kucnih poslova od kada imam dete, ali volim da svi jedemo kuvano da se dete kupa u cistoj kadi, a to zahteva vreme. Zato u tim trenutcima nije zgoreg da ume samo necim da se zaigra ili prosto i on uzme magicnu krpu i nesto briska ili vuce usisivac.

Sjajno rečeno, apsolutno te potpisujem bez pogovora i samo bih dodala i to da ne verujem nikome ko kaže da NIKADA nije stao pred ogledalo i zapitao se da li je dobar roditelj i je li mogao bolje u nekim situacijama da se snađe. Mnogo je to ceo život da se čovek ne pokaje nijednom. Jedino što se treba truditi i dati sve od sebe, biti najbolji roditelj koji se može biti i detetu stalno pokazivati ljubav, pa se tako nadoknadi za eventualne propuste koje sebi zameraš. Mada na kraju krajeva tu nema filozofije. Samo dete je najbolji pokazatelj kakvi smo roditelji i koliko smo bili uspešni.

Kapitulirala sam pred zvezdicama

Pisala sam da sam ja protiv njih i mislila sam da ću odgajiti Vilenjaka bez njih ali sam shvatila da su manje zlo nego ovo što se nama dogadja, a deluje i da jesu. Naime Vilenjak je postao izuzetno bezobrazan u poslednje vreme i to prema meni. Viče, grebe, udara To se ranije dešavalo vezano za muža a u poslednje vreme je prešao na mene. I za njega smo ga kažnjavali mada se ponavljalo ali sam mislila sa rastom, razvojem svesti, prestaće. A ono počelo je još gore. Sem toga muž i ja smo ponešto različiti, muž ume da okrene situacije na šalu, da ga raskravi. Ja smatram da niko nema prava da vrši nasilje pa ni dete od četiri godine, koliko god da mogu da razumem njegovu situaciju nemam želju da to rešavam šalama niti da dopuštam takvo ponašanje prema meni. Tako je nastavak njegovog ponašanja ozbiljno pretio da naruši naše odnose i morala sam nešto da smislim da to prekinem. Tako je jutros opet iz čista mira počeo da se dere na mene, izgrebao me, bio kažnjen boravkom u sobi a u medjuvremenu sam ja smišljala neko rešenje pa se setih i zvezdica... Naravno meni je bila bitna kazna ali sam smatrala da moram da odredim i nagrade kako bi dete bilo motivisano da se pozitivno ponaša. Tako smo održali kratak porodični sastanak (tako savetuju u knjigama). Ja sam htela da boravak u sobi kao kazna za grebanje i udaranje roditelja bude 4 minuta ali Vilenjak i muž povećaše na četiri ipo Inače kod njega to deluje, mrzi da bude zatvoren u sobi. A nagrade su ustanovljene za jutarnje i večernje spremanje (pošto su nam to problemi pranje zuba, skidanje, oblačenje neće sam iako zna i tu najčešće dolazi do svadja)... Sedam zvezdica za jutarnje spremanje znače igračka, sedam za večernje opet igračka. Vilenjak je pretvorio zvezdice u srca, svejedno zvezdice, srca kako hoće... Danas je već dobio prvu zvezdicu iako nije zaslužio zbog tog jutarnjeg ponašanja ali proglasila sam da je od tog sastanka novo doba Tako je sam oprao zube, umio se, obukao, očešljao se, naparfemisao se, sve u rekordnom roku vičući da hoće nagradu... Pokušavao je da me ubedi da već za to dobije igračku ali ja sam rekla da mora kako smo se dogovorili - sedam puta da se tako ponaša da bi dobio igračku. I tako... Nisam zadovoljna novim merama ali situacija u kući je počela opasno da mi klizi iz ruku pa sam ipak i zadovoljna ako se to pokaže kao rešenje.

Simona ::Tako je sam oprao zube, umio se, obukao, očešljao se, naparfemisao se, sve u rekordnom roku vičući da hoće nagradu... Pokušavao je da me ubedi da već za to dobije igračku ali ja sam rekla da mora kako smo se dogovorili - sedam puta da se tako ponaša da bi dobio igračku. I tako... Nisam zadovoljna novim merama ali situacija u kući je počela opasno da mi klizi iz ruku pa sam ipak i zadovoljna ako se to pokaže kao rešenje.

Ja se ne slazem sa tim zvezdicama i nagradama, jer sve te radnje, uobicajene radnje(pranje, oblacenje, skupljanje igracaka...) treba da budu bas uobicajene, normalne, svakodnevne i da se za tako nesto ne treba ocekivati nagrada.

Znam Maus i ja sam tako pisala već, slažem se u principu sa tobom. Ja sam izdvajala svako jutro radije sat vremena pre vrtića da Vilenjak to sve obavi sa sve pauzama, oklevanjima, izgovorima. Da ne pričam da sam kasnila na posao, dolazila već iscrpljena ali mislila sam biće bolje... A uveče, neće da se skida, naročito neće sam i kad je muževljev red da se kupa, to se završi grebanjem, vriskom, plakanjem, nekupanjem, nečitanjem knjige. Naravno objašnjavala sam ja zašto se to obavlja itd ali to sve bude slično. Možda bi se sve to tako i nastavilo da nije postao agresivan prema meni i nevezano od tih radnji pa kad već uvodim kaznu za to onda sam uvela i nagradu za obavljanje tih radnji kako bi nam i preostali život bio uredniji. Možda je naravno pogrešno, vreme će pokazati...

sigurna sam da sam dobar roditelj...malena je za svoje mesece jako pametna,inace ima 17 meseci.razume sve sto joj se kaze,zna se sta je dozvoljeno a sta ne

Ja sam jako, jako plašljiv roditelj
Moje dijete dok kahne ja sam tu i spremna ponuditi neku pomoc, ako je samo malo mirniji ja se uplasim da nema temperaturu, da nije bolestan
Inace je nemiran i stalno po necem skace, ja sam uvijek tu u blizini daga uhvatim da nebi slucajno od kud pao
Voljela bi da nisam takva ali nemogu si pomoci, toje jace od mene
Sto se tice njegova znanja i ponasanja u biti sam zadovoljna kao roditelj.
Ima 3 god i 4 mjeseca, zna sta car vecera umije da broji od 1-10-cak i vise kad mu naide, pjesmica, recitacija, pjesama, prica zna hejbet, ni broja im neznam..Zna sve i jednu zivotinju i gdje koja zivi (vodi,drvetu, zemlji itd) na sta koja zivotinja dise i kakve zvukove proizvodi...
Pomalo razumije i engleski i pomalo ga prica...
Zna svoje ime i prezime, imena sviju u obitelji...Sto se tice razumnosti mislim daje visoko na ljestvici ali zna biti i lopovcic kojem ponekad nemozes dokazati nista, kao roditelj nekad predem preko njegovi nestasluka a nekad ga ukorim, oduzmem mu najdrazu igracku i kad obeca da nece vise praviti to stoje napravio, mada njegovo obecanje kratko traje...
Kao roditelj zadovoljna sam sa svim, mada bi voljela dosta toga promjenut kod sebe a isto tako i kod svog djecaka, ali polako svece doci na svoje aBd s' vremenom

sami,moras biti opustenija,zbog svoje psihe.da nisi stalno u nekom grcu

Zašto je intenzivno roditeljstvo loše za majke

Ako se i vi osećate loše i nesrećno, nova istraživanja ukazuju da bi razlog mogao biti intenzivno roditeljstvo! Naime, ako ste mama koja veruje da ništa nije važnije (čak ni vaše vreme, zdravlje ili potrebe) od vašeg deteta, možda imate ozbiljnih problema jer ste tzv. „intenzivna mama“. Šta je to uopšte i zašto nije dobro za vas?

http://www.najboljamamanasvetu.com/2012/08/zasto-je-intenzivno-roditeljstvo-lose-za-majke/


Roditeljstvo može biti prilično izazovno i zahteva dosta veština i znanja. Sve u svemu, to je jedan naporan zadatak. Mnoge žene idealizuju roditeljstvo kao jedno od najlepših životnih iskustava koje će ih u potpunosti ispuniti. Ali, svaki roditelj će se složiti da se u njemu neopisiva radost prepliće sa brigom, sumnjom, nemirima i, naravno, depresijom. Istraživanja su došla do različitih zaključaka, dok jedna pokazuju da su roditelji srećniji od onih koji to nisu, druga opet ukazuju na to da roditeljstvo šteti mentalnom zdravlju. Ovo je tzv. veliki „roditeljsi paradoks“ koji psiholozi i roditelji koriste već duže vreme.


Zanimljivo, ali ne i iznenađujuće, je da su majke pod većim rizikom nego očevi.


Pitanje je šta to u vezi roditeljstva (ili majčinstva) pogoršava mentalno stanje? Da li postoji određeni tip majki koje su pod većim rizikom od drugih?


Odgovor je da! Što je majčinstvo intenzivnije, to gore po vaše mentalno zdravlje. Ovo je pokazalo istraživanje Univerziteta Meri u Vašingtonu, koje je uradila Ketrin Rizo sa svojim kolegama.


Autori definišu intenzivno roditeljstvo kao ono koje obuhvata sledećih 5 faktora:


Neophodnost: Mame, a ne tate, su najvažniji i najsposobniji roditelj.
Ispunjenost: Sreća roditelja dolazi isključivo iz njihove dece.
Stimulacija: Podrazumeva ideju da roditelji treba uvek da deci pružaju stimulativne aktivnosti koje pomažu njihovom razvoju.
Izazov: Roditeljstvo je najteži posao, teži od bilo kog drugog posla.
Deca na prvom mestu: Roditelji treba uvek da žrtvuju svoje potrebe zarad dečijih.


Što više ovih faktora je prisutno u majčinstvu, žena je „intenzivnija majka“. Istraživanjem je obuhvaćena 181 majka sa decom do 5 godina, a autori su u istraživali i pomoć koju majke dobijaju od porodice kao i da li su depresivne, pod stresom i koliko su generalno zadovoljne svojim životom.


Ono što su otkrili jeste da „stil roditeljstva, a ne biti roditelj uopšte, šteti mentalnom zdravlju“, i da intenzivnije mame imaju najgore mentalno zdravlje.


Redom, mame koje najviše primenjuju faktor „neophodnosti“ tj. veruju da su one važniji i sposobniji roditelj od oca, su pod većim stresom i manje zadovoljne svojim životom. Nisu bile i u depresiji, što znači da osećanje „neophodnosti“ predstavlja neki vid zaštite od depresije.


Mame koje veruju da je njihov posao teži od bilo kog drugog su bile depresivnije, pod sresom i manje zadovoljne životom uopšte. Sa druge strane, mame kod kojih je „dete u centru pažnje“ su bile manje zadovoljne životom, ali sa manje stresa i depresije.


Od svih mama obuhvaćenih istraživanjem, oko 23% je bilo depresivno, što je značajno više od depresije čitave populacije (koja je na nivou oko 6,7% kako piše Nacionalni Institut za mentalno zdravlje SAD).


Autori se, na kraju, pitaju „ako je intenzivno roditeljstvo toliko negativno za mentalno zdravlje, zašto ga žene primenjuju?“. Verovatno i mnoge majke sebi postavljaju isto pitanje. Autori istraživanja kažu da se „majke tako osećaju boljim, pa su spremne da žrtvuju svoje mentalno zdravlje kako bi poboljšale kognitivne, socijalne i emocionalne sposobnosti dece. A u stvarnosti, intenzivno roditeljstvo može imati totalno suprotan efekat.“


Lako je verovati da će svaka mala stvar koju uradimo za dete imati odličan efekat na njihov razvoj ili uspeh u životu. Ali, to jednostavno nije istina. Stavljanje svog mentalnog zdravlja u istu ravan sa decom, ili čak na prvo mesto, je najbolje! Deca uče gledajući i veoma su intuitivna, i zato najbolje što možete da ih naučite jeste da radite na sopstvenoj sreći i mentalnom zdravlju!

Simona odličan text. Pročitah ga odavno i uplasih se je se pronadjoh u 4 od 5 stavki! (samo druga nije u mom opisu!)
Sta reci, saznanje tj priznanje je korak ka rešenju...

Odličan tekst, vrlo mi se svidja iako nisam roditelj. Videćemo kakav ću biti!

Sjajan tekst,Simona!!!i ja se pronadjoh u 4 od 5 stavki

Koji ste vi tip roditelja?
U poslednje vreme smo čuli razne nazive i karakterstike roditelja, poput „mama tigar“, „intenzivni roditelj“ ili „slobodno odgajanje dece“ ali davanje imena roditeljskim stilovima nije novina. Godinama unazad, psiholozi, stručnjaci za roditeljstvo i razvoj dece dodeljuju „etikete“ roditeljima. Oni se slažu da mame i tate imaju tendenciju da usvajaju jedan od četiri glavna roditeljska stila i to:



1. Autoritativni stil: disciplina je ključ za dobro odgajanje dece
Karakteristike ovih roditelja su:

• Imaju striktna pravila i očekivanja
  
• Zahtevni su ali ne odgovaraju na sve potrebe dece
  
• Ne pokazuju mnogo topline
  
• Koriste kazne bez pregovaranja ili objašnjenja
  
• Manje verovatno da će deci dati mogućnost izbora
  

Šta kažu stručnjaci: Prema istraživanjima, deca iz autoritativnih porodica će se uglavnom dobro ponašati ali mogu imati tendenciju ka lošijim socijalnim veštinama i nižem samopouzdanju.

2. Autoritativni stil: demokratsko okruženje puno ljubavi, ali sa jasnim granicama
Karakterstike ovih roditelja su:

• Postavljaju jasne i konzistentne granica, često u konsultaciji sa decom
  
• Ohrabruju nezavisno ponašanje
  
• Uspostavljaju fleksibilne ali jasne granice
  
• Ohrabruju decu da izraze svoje mišljenje i budu sposobna da slušaju drugu decu
  
• Praktikuju fer, konzistentnu i razumljivu disciplinu
  
• Pokazuju ljubav i uključenost u život deteta uz propagiranje obostranog poštovanja
  

Šta kažu stručnjaci: Ovaj roditeljski stil dobija najveću podršku jer je izbalansiran, pun ljubavi ali i demokratije. Istraživanja pokazuju da deca autoritativnih roditelja imaju veću tendenciju da budu dobra u školi, postanu sigurna u sebe i izrastu u odrasle ljude koji imaju nezavisno mišljenje i grade održiva prijateljstva i veze.

3. Popustljivi stil: roditeljstvo puno ljubavi koje vode deca, uz mala ograničenja
Karakteristike ovih roditelja su:

• Veoma uključeni i angažovani roditelji
  
• Nizak nivo kontrole, zahteva ili ograničenja slobode i ponašanja dece
  
• Brzo odgovaranje na potrebe, osećanja i želje deteta
  
• Ohrabruju decu da izražavaju svoje mišljenje i da slušaju drugu decu
  
• Veća verovatnoća da se deci dozvoli da im „prođu“ ponašanje ili aktivnosti koje nisu u skladu sa njihovim godinama ili su neprihvatljivi
  
• Mala verovatnoća da će ovakvi roditelji uspostaviti disciplinu
  

Šta kažu stručnjaci: Ovakvi roditelji otvoreno pokazuju ljubav i veća je verovatnoća da će želeti da budu prijatelji svojoj deci. Istraživanja su pokazala da deca koja imaju popustljive roditelje obično imaju visoko samopouzdanje, dobre socijalne veštine i dobro se slažu sa odraslima. Ali, ona takođe mogu upasti u problematična ponašanja i biti manje motivisana u školi jer nisu naučena da preuzimaju odgovornost za sopstveno ponašanje ili rezultate.

4. Neangažovani stil: manje zainsteresovani za roditeljstvo
Karakteristike ovih roditelja su:

• Neangažovani u radu sa decom
  
• Ne odgovaraju i ne komuniciraju sa decom
  
• Emotivno distancirani
  
• Ne pokazuju otvoreno ljubav prema deci
  

Šta kažu stručnjaci: Stručnjaci nemaju puno toga dobrog da kažu za ovakav stil roditeljstva kojim se deca zanemaruju. Ovakvi roditelji obično ispunjavaju onovne potrebe dece za preživaljavanjem, ali istraživanja su pokazala da njihova deca pokazuju slabe rezultate u svim oblastima života kao i probleme sa učenjem, vezivanjem, slabe emotivne i socijalne veštine.

Koji ste vi roditelj i šta biste kod sebe popravili?

---

Ocena: 10.0/10 (glasova: 16)

---

Drago mi je da vam se dopao tekst pa stavih još jedan. Ja težim tj mi težimo da budemo roditelji pod dva, meni više uspeva a muž često sklizne u tri... Ali nadam se da ćemo vremenom više moći da se definišemo kao dvojka - Autoritativni stil: demokratsko okruženje puno ljubavi, ali sa jasnim granicama



Evo i linka http://www.najboljamamanasvetu.com/2013/02/koji-ste-vi-tip-roditelja/

Sećam se da smo na ovoj temi raspravljale o odlasku na spavanje... Evo jedan tekst u prilog redovnim navikama...

http://www.vesti-online.com/Slobodno-Vreme/Zdravlje/327343/Razvlacenje-pred-spavanje-otupljuje-mozak-deteta

Inače mi smo Vilenjaka "uredili" sasvim u tom pogledu - u devet u krevet. Više nema ni nikakve rasprave ili nametanja s naše strane, njemu organizam valjda sam traži da tako bude, eto moći navike Skoro kad smo bili na moru malo smo produžili, ipak je odmor pa smo ga puštali da legne u deset ili čak par puta u pola jedanaest... Medjutim kad se to dešavalo dete je nas požurivalo da ode u krevet.

Haha ovo sam ja gore pisala?  U poslednje vreme opet problemi oko spavanja kod nas, ali valjda ćemo ga opet "urediti"... a htedoh da vam stavim još jedan link sa sličnom temom.

http://www.bebac.com/vesti/da-li-imate-sindrom-nemocnog-roditelja

GDE SAM POGRESILA?????????????????????
Ovo pitanje ovih dana mi ubija misli. Nigde i nikako ne mogu da ga izbijem iz glave. Moje dete se vise raduje tetki nego meni, kad ga sacekam ispred skole prvo pitanje mu je : dali je tetka kod kuce? Kad treba da pise domaci nece samnom vec sa tetom, kad treba negde da se ide on bi sa njom, nece da spava sa mnom vec sa njom.... Stvarno se pitam GDE SAM POGRESILA? To sto ponekad vicem na njega, sto ponekad udarim po dupe, sto nedam slatko da se jede, sto mu nedam da jede svako jutro isti dorucak, sto moram da mu stavim cepic kad ima temperaturu, sto mu dajem razne sirupe da pije kad mora, sto ga vodim u labaratoriju da mu uzmu krv, sto se trudim da ga fino i lepo vaspitam, sto mu nedopustam da radi sta hoce? PA ZAR NERADE SVE MAME TO?????
Srce mi se cepa i dusa mi place....danima nemogu da spavam nocu i neznam sta da radim da vratim svoga sina. I sada dok ovo pisem suza suzu stize.
Nisam imala problema sa zaovom koja zivi sa nama, nezelim ni da ih imam i da se svagam. Milion puta sam rekla da treba biti ovako i ovako, ali ona je vise vreman kuci(prosvetan je radnik) a ja radim puno radno vreme. A svaki minut kad sam kuci pokusavam da provedem sa detetom aliiii u zadnje vreme nezeli nista da radi sa mnom.
Neznam neznam neznam sta mi je ciniti.
opet cu reci srce me boli i dusa mi se cepa
Morala sam negde da se izjedam i izplacem ..zene drage ako imate bilo kakv savet slusam

Caci draga moja sta reci nemoj plakati, nista iz mog pogleda ne gresis sve mame to rade da . . . Ali mozda mu treba vise paznje , za sto ne popricas s njim veliki je 7 mu je godina ili SA zaovom mozda mu onda moze postaviti to pitanje ? Nemoj posustati veruj mi nista bez mame

Caci ja sam ubedjena da ja gresim mnogo iako se trudim da na bude tako. I svaki dan me brine neki njihov postupak koji smatram neprimerenim i sl (od skoro valjanje po podu bas u inat meni kad kazem da ustane i sl. Da ne nabrajam). Ali to tvoje je samo faza. Iz mnogo razloga sad mu tetka vise prija (po slicnom principu kao sto se ocevima raduju jer se s njima vecina dece SAMO igra a "nemaltretiraju" ih sirupima). I to ce proci.
Ona osoba koju dete zove kad ruzno sanja pa se probudi, ona koju zove kad ima temperaturu, kad se udari itd to je verovatno uvrk mama.
Voli tebe tvoj divni decak, ali raste, i trazi nove likove, zanimacije... Siri vidike. A ona je odlicna za to, s obzirom da je prosvetni radnik.