Mame, kako postizete sve?

Strana 1 od 9 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9  Sledeći

Ići dole

Mame, kako postizete sve?

Počalji od Anuska taj 10/1/2011, 12:19

Tragala sam za slicnim topikom i cini mi se da nisam pronasla gde bih smestila ovu moju "muku", pa otvaram novi...
Zelela bih da cujem vasa iskustva o tome kako uspevate, kao majke, supruge i individue same za sebe, da podmirite sve sto svakodnevica od vas trazi. Molim vas, ovde zanemarite bajke o tome kako je divno biti roditelj i kako se sve samo po sebi tom carobnom cinjenicom kompenzuje... meni trebaju ogoljena i iskrena svedocanstva o tome koliko vas ta divna uloga trosi i kako uspevate ipak da ostanete citave?!
Pretpostavljam da ja imam problem sa organizacijom - pisite mi kako organizujete svoje obaveze - da vidim u cemu gresim. Pretpostavljam da ja nisam od najsposobnije sorte - utesite me bar da nisam jedina. Pretpostavljam da je moje dete zahtevno, i da mi moje zivotne okolnosti ne idu u prilog (znate iz RD kakav je Laza, a sto se tice zivotnih okolnosti: podstanari, mm posao na odredjeno, bez kola, bez dovoljno primanja da bih platila pomoc i bez mama, tata, sestra, brat, tetka servisa za koliko-toliko redovnu ispomoc...) - pisite mi o vasim iskustvima da mogu da uporedim.
Ukratko: zelim da shvatim zasto sam ja tako neopisivo umorna i isrpljena, zasto ne uspevam da uzivam sa svojim divnim detetom i muzem... zasto se tako cesto osetim kao potpuni zenski promasaj, sa vecito punom korpom za ves, tamnim izrastkom od nekoliko cm na kosi, noktima u koje ne smem da pogledam, pregorelim Bozicnim kolacom, najjednostavnijom, otrcanom ruskom salatom, i blesavo prostom plazma tortom kao jedinim "specijalitetom" spremljenim za praznike i rodjendan...
Sta ce biti kad pocnem da radim affraid ?
avatar
Anuska

Broj poruka : 1015
Location : Beograd
Datum upisa : 27.03.2009

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Mame, kako postizete sve?

Počalji od buby taj 10/1/2011, 12:49

evo...bas lepo sto si ovo otvorila...samo moras i ti i svi mi da shvatimo da nam deca nisu ista...nisu ista obaveze i nisu istog uzrasta...
evo ovako nam izgledaju obaveze i dani....
muz radi svaki dan od 7...8 pa dok ne zavrsi...nekad do 17...18...svakako ceo dan nije tu...znaci nas dve smo same...
ustanemo oko 10...pola 11...dok je presvucem...poigramo se na nasem bracnom krevetu...onda joj donesem sve igacke i dam..ona tu prica...vristi...ja otkuvam flasice..napravim sebi nes...ukljucim komp..prelistam stampu.. ..FB..kutak...dam joj mleko..stavim cuclu i ona zaspi...i tako svaki dan uvek...
ja za to vreme ako ima vesa...rasirim(a ima ga uvek)...ili onaj sto se susio sklonim...pravim rucak..usisam...ili sta vec imam da odradim...
kad se probudi..oko pola 1...opet rucka neku zitaricu...ako mi u medjuvremenu dodje neka drugarica pijemo kafu...igramo se sa njom i tko...ako je lepo kao ovih dana mi smo napolju...u kaficu...i tako...onda ona opet zaspi..ili je u onoj ljuljasci..."prica"...ja operem sudove..opet komp..ona spava...i tako dodje muz...rucamo.veceramo..malo se igramo...obicno je on nosi po stanu...kod mene toga nema jer nema potrebe...ume sama da se igra...lezi i zanima i po sat vremena npr portiklom...
takvo mi je dete...nije TRENUTNO zahtevno puno...onda opet oko pola 8 zitarice..oko 9 kupanjac..pa malo prilegne...pola sata..pa opet igra...gledamo tv...ja po ceo dan raduckam...ako je bas nesto nervozna ja ja moram da odradim nesto u kuhinji ja je stavim u kolica i dam zvecku i doguram do kuhinje i tu smo zajedno...pricamo i tako...ona tek oko 23 zaspi...tad se kupam...feniram..opet komp...ili gledam tv....oko 1 legnem..ona se tek oko 6...7 promeskolji..dam malo mleka i opet do 10 spavamo...ne smem da pisnem...ali ja uopste nisam umorna...neispavana i tako..sestra mi zivi tu u kraju pa kad hocemo sami popodne da odemo na klopu...pice...ona je pricuva...idemo uvece u goste jer ne leze rano...i eto...
polako anuska..saslusaj nas sve ali nikad nemoj porediti...takve su nase beke...bice bolje...ljubimo vas..
avatar
buby

Broj poruka : 4093
Godina : 39
Datum upisa : 19.11.2009

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Mame, kako postizete sve?

Počalji od Tinche taj 10/1/2011, 16:34

O Anuska draga!!! Ti si se bas umorila i svega ti je preko glave, razumem te u potpunosti. Ali molim te NIKAD apsolutno NIKAD vise nemoj ni pomisliti da si promasaj u bilo kom smislu. Imaj u vidu da si u zadnje vreme jako lose spavala jer ti je dete bilo bolesno...ozbiljno bolesno u dva navrata...pa kako mislis da se brines o svemu i da ne spavas i da imas vremena za sebe i torte i kolace...TI SI SAMO COVEK...sa svojim granicama i potrebama. I moras se malo i sebi posvetiti da ne bi otisla skroz u aut. Evo, ja se prva prijavljujem da uskocim za Lazu...!

Svi koji nemamo pomoc smo u istom sosu manje ili vise. Mislis da je samo tebi puna korpa za ves? E, nasmeja me!!! Da je samo tebi zagoreo bozicni kolac? Vazi! Ja srecom imam Laru i Neru pa se jede i zagorelo!

Elem, ovako mi stojimo:
Meni mama nije u Beogradu, niti je blizu da bi ista pomogla. Batu jos nije ni videla...
Tata je tu da nas kao deka doceka na rucku jednom u dve nedelje, tada se poigra sa unukom i cao.
MM roditelji zive u susednom dvoristu, ali na oca ne mozemo da se oslonimo...on je prica za sebe, a sveki iako je dobra zena ima neke svoje principe koje ja ne odobravam, plus uskace mojoj zaovi oko svega tako da sam se ja distancirala sto se pomoci tice, moze samo da dodje svaki drugi treci dan da se poigra sa baticom dok njemu ne dopizdi jer nece na ruke i tu je kraj.
Znaci tu smo mm i ja. Ja radim u drzavnoj firmi, plata onako...MM privatnik...nije bas sjano sve, pogotovo van sezone sada. Ljudi nemaju para za osnovno a ne da se tamo znoje pa jos i da plate. Imamo kucu koja je nasa, dve kuce blentave koje su isto velika obaveza ako hoces da su lepe zdrave i srecne i imamo auto...kupljen na kredit. Ceka nas legalizacija i jos neke papreno skupe stvari.
MM radi svaki dan od 15h, u 14h izlazi iz kuce. Cesto izadje i ranije, da pozavrsava sta mora.
Dan nam izgleda ovako: budjenje oko sest-sedam, bata pije mlekce i nastavlja da bude u krevecu svom, mlati po medama, ja za to vreme smutim nes, mm dorucak i klopamo. U medjuvremenu uzmem batu, presvucem ga i sa nama je u dnevnom boravku, razvlaci se po garnituri ili ogradici. Oko devet - deset mleko i spava do 11h. za to vreme spremam njemu sta ce jesti taj dan i stavljam nama rucak (kuvam svaki drugi dan za nas), 11h bati dajem voce i brisemo napolje, ili se igramo u kuci. Do 12-13h je vreme samo za njega, i trudim se da mu se posvetim maksimalno. Igramo se, pevamo, prevrcemo po krevetu, razlgedamo i isprobavamo razne igracke. U 13h on ruca, i spustim ga negde da se primiri, ili ostane u lezaljci ili na trosed dam mu dudu a on nas gleda...mi recimo tada rucamo. Pola dva - dva ga prebacim u krevetac i on spava do 17h. Ispratim MM na posao i onda krecem udarnicki po kuci, sve sto treba oko vesa, kuhinje, podova, prozora, kuca (istrcavamo ih kada setam batu, a ako nismo setali taj dan izadjem pa im bacam lopticu da se istrce da im ne stradaju zadnje sape) Sve vreme mi radi komp, pa malo po malo gvirnem da vidim sta ima novo. Bata se budi, pije mleko i nekad hoce da meditira u krevecu do 18h, tu onda pozavrsavam ako imam nesto u spavacoj sobi npr da poslazem ispeglani ves u ormane, sredim police, prasinu...sve sto sam radila u kuci ali ne i u sobi jer je on spavao tu. Od 18h do 19:30 je opet vreme za nas. Ili nam tada neko dodje pa se druzimo sa njim. 19:30 vecera i opet da spustim da coolira...recimo tada gleda tv, crtace neke. Ja opet pospremim sta treba i oko 20:15 kupanjac, i pravo u krevet uz sve potrebne rituale (gledamo jednog medu pa drugog po njegovoj sobi jer ga tamo i kupam i presvlacim kod nas samo spava, pa gasimo svetlo, kazemo medama laku noc, odnesem ga u krevetac, spustim poljubim, kazem laku noc...)
Od 21h je moje vreme za kosu, nokte, depilaciju, vezbe, komp...sta god. Sledi spremanje vecere za mm koji stize kuci malo posle 23h. Ispricamo se kakv je kome bio dan, sta ima novo...tusiranje i krevet...oko jedan.
Iskreno, prijalo bi mi da spavam vise...ali onda moram da oduzmem vreme nekim drugim stvarima...i ja biram ne spavanje.
Kao sto vidis nista spektakularno i pametno ti nisam rekla, dan ko dan...vikendom se razlikuje rutina jer je mm tu. Jedan dan smo kod kuce a drugi nam ili neko dodje ili zbrisemo mi negde. Jeste stvar u organizaciji...ali i mi imamo dane kada nam se nista ne radi...pa tada i ne radim nista...sve moze da ceka i ves, i prozori, i kolaci....jer u sustini smo bitni mi i ako ne odvojimo vreme da napunimo baterije mozemo damo da puknemo jednog dana, a to nije dobro ni za nas i na decu nasu.

Ljubim te puno, gore glavu, proci ce i ovaj period, tvoj naporni...

_________________

Lilypie Fourth Birthday tickers



ja '79. neprohodni jajovodi, hipotireoza, ir
mm. '77 sve ok
nov 2009. IVF beta 156
jul 2010. rodio se Aleksandar srce 
sep 2012. prirodna trudnoca
apr 2013. rodjena Teodora srce 
avatar
Tinche

Broj poruka : 6395
Godina : 39
Location : bgd
Datum upisa : 08.08.2009

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Mame, kako postizete sve?

Počalji od catherine290505 taj 10/1/2011, 22:34

Ja cu da pocnem da pisem, ali sigurno necu stici da zapisem sve sto mi je na umu, pa ce biti iz tri toma Very Happy ..
Anuska, odgovor na tvoje pitanje iz naslova je - ne postizem!
I to bas iz razloga koji je Bubi navela u prvoj recenici -deca nam nisu ista! I ovde bi sva prica mogla da se zavrsi. Ali evo nastavka.
Citah skoro na Rodi -opis dve vrste beba - bebe banane, koje su temperamentne, energicne, visoke a tanke itd i bebe jabuke koje vise vole da posmatraju svet oko sebe "iz fotelje" odnosno mirnijeg su temperamenta. Nera je banana 1/1 -ovde bih mogla da stavim oba smajlija -ali bi bila u koliziji.
Nera je od kako se rodila dete koje zahteva stopostotnu paznju, i to nije navika, nismo je ucili onim stvarima koje nam danas "oduzimaju" vreme, jednostavno je takva, zahtevna beba. Ostavljali smo je samu u sobi da bismo nesto zavrsili u kuhinji ili gde bilo, okruzivali je igrackama da se igra i provede vreme sama sa sobom, ostavljali ponekad neko vreme i da negoduje i jos niz tehnika smo primenjivali, nista nije upalilo, uvek je plakala do zacenjivanja kada izadjemo iz prostorije, a jako retko ima trenutke -posle spavanja, jela i sl, kada se igra sama. Ne spava preko dana duze od 40 min u kontinuitetu; uvece kada zaspi do ponoci se trza jos 5-7 puta, dakle ja moram htela ne htela da budem budna do ponoci dok ne ucvrsti san, preko dana takodje ne mogu da spavam, jer kao sto sam navela ona kratko spava pa se ja trudim da u tim pauzama uradim nesto po kuci, na sebi, ucim i sl. Sve sto ja uspem je zahvaljujuci srecnoj/nesrecnoj okolnosti sto mm trenutno nema puno radno vreme, dakle van kuce je par sati kad ima klijente a kada je tu, nosi i igra se sa Nerom dok ja ucim i radim po kuci. Da nije tu ja bih zaista sada bila na diskopatiji obzirom na moju bolesnu kicmu, i verovatno na njegovom kaucu- ali u njegovoj kancelariji trudeci se da pokrpim ovih par zdravih zivaca sto su mi preostali Laughing . Nera je zahtevna i u jednom drugom smislu - stalno je zeljna nove stimulacije, igracke joj brzo dosade, kada ih isprevrce, istrese, "procita" etikete, dosade joj, onda bi da se nosi, samo zato da bi je setali po stanu i pokazivali gde sta stoji -sada vec sve mora da pipne, "onjusi", stalno se dovijamo kako da je zabavimo i to vise nije nimalo lak posao. Sto se tice pomoci -svekrva je pricuva na sat vremena ponekad, duze ne moze zbog svoje kicme a mam dodje s'vremena na vreme na dva-tri dana da mi pomogne i da provede vreme sa Nerom, tada ja idem kod frizera, u kupovinu, kod doktora i sl. Svaki put kada se rastajemo, kada putuje nazad, placemo. Sto zbog toga sto nedostajemo jedni drugima, sto zbog geografske udaljenosti ona nije u mogucnosti da mi vise pomogne.
Ja se najiskrenije plasim trenutka kada mm pocne da radi puno radno vreme, i ovo sto sam napisala je strasno izgovoriti ali je cinjenica. Ne znam kako cu se organizovati. Ne pristajem na to da nisam sposobna, da ne umem da rasporedim vreme- jer se ne moze rasporediti nesto cega nema. U organizaciji svojih obaveza i vremena sam uvek bila vise nego dobra, od toga da imam rokovnik u koji svakodnevno belezim sve vazno sto treba da se uradi, nisam osoba koja odlaze obaveze, uvek sve unapred i na vreme radim, volim da planiram, vrlo sam efektivna i efikasna, ucila sam to godinama a i temperament mi je takav. Mozda mnogo toga mogu sebi da spocitam ali nedostatak sposobnosti nikako.
Ali i pored svega toga ja se cesto osecam lose i iscrpljeno.
Moj suprug je pre nekog vremena, vise retoricki i za sebe postavio pitanje, na glas - zasto vise ljudi ne pricaju o tome koliko je tesko biti roditelj (dogovorili smo se da o onim divnim stranama necemo govoriti u ovom topiku)? I zaista-zasto? Pa evo odgovora-mog- meni se cini da jedan dobar deo populacije zavarava okolinu pa i sebe -govoreci samo lepe stvari i opisujuci samo lepe dogadjaje, zeleci da sakrivanjem one druge strane eliminise mogucnost da ga neko identifikuje kao nesposobnog, manje vrednog, nekompetentnog roditelja i samim tim se lepim pricama, rekla bih, iluzijama, brani od istine -da je biti roditelj jedna prilicno zahtevna, zeznuta, iscrpljujuca stvar. Jedan deo ima decu -kao Bubi i Tinche koja su mirnija, lepo spavaju, i njihov temperament dozvoljava njihoviim roditeljima da se bave i drugim stvarima u toku dana. Ovde mislim da niko ne moze svoju decu, bilo kojim nacinom vaspitanja, ako se o bilo kakvom vaspitanju moze govoriti kada su male bebe u pitanju, uticati na temperament deteta, da li ce se krace ili duze igrati nekom igrackom, da li ce vise ili manje se prevrtati po krevetu, koliko dugo ce spavati u toku dana i da ne budem vise plasticna, dovoljno jasno cu reci da se obzirom na navedeno, ne mogu osecati odgovornom za moj hronicni nedostatak vremena, za svoju neispavanost i iscrpljenost, mogu samo zakljuciti -"Rodilo se, valja ga ljuljati."
Sto se tebe Anuska licno tice kratko cu napisati svoj skromni stav, bez zelje da te utesim ili budem snishodljiva kako bi ti bilo lakse:
-iz svih tvojih dosadasnjih postova moj utisak je da si vrlo brizna, emotivna i predana majka
-tvoji kriterijumi su visoki i kako vec napisah -sama sebi si vrlo strog roditelj, sto nije lose ali je ponekad tesko za izdrzati
-ima nas jos koje se pronalazimo u redovima koje ispisujes, neke od nas podignu ruku, pa ih "vidis", druge biraju da cute, ali sama u svim svojim sumnjama, teskocama, "slabostima" i preispitivanjima -nisi svakako..

Na kraju svega, mora biti i nekog resenja
ja sam uradila sledece- nesto sam pripremila u teoriji a nesto vec prakticno primenjujem (mnoge od ovih stvari vi vec imate resene) -
1. dogovor sa mm mora da se postuje obostrano a dogovor podrazumeva podelu - obzirom da ja manje spavam nocu, on ujutru Neru iznosi iz sobe na bar sat vremena da ja odspavam
2. vreme koje je meni potrebno za obaveze u kuci i ucenje trudimo se da on provede sa Nerom van sobe u kojoj ja ucim/radim kako bih ga sto konstruktivnije iskoristila
3. vreme koje je njemu potrebno za psihoterapiju ili za licno usavrsavanje na tom polju koje je za njega jako bitno, ja provodim sa Nerom
4. uvece od 20h posle kupanja on moze da ima slobodno vreme- ja Neru uspavljujem, hranim i nosim kada se budi
5. preko dana kada imamo mnogo obaveza, jedno od nas izvodi Neru napolje da bi jedno od nas moglo da obavi neophodno
6. jako vazno sto je mozda trebalo da pise pod jedan -bavimo se Nerinim navikama, to nije lako, zahteva mnogo upornosti i strpljivosti, ali je spas za buducnost za funkcionalnu porodicu kakva zelimo da budemo: struktuirali smo joj vreme obroka i vecernjeg spavanja, veli hranilicu-od sada se samo u njoj jede, odredili metode kako da je osamostaljujemo i motivisemo njeno samostalno igranje tokom dana, produzili njen boravak u krevecu nakon dnevnog spavanja -kada se probudi ne uzimamo je odmah vec je ucimo da i tako provodi neko vreme sama...ovde ima jos dosta da se pise ali o tome drugi put
7.dogovorili vaznu stvar a to je da kada jedno od nas saopsti da mu je jako potreban odmor, da se oseca iscrpljeno fizicki ili psihicki (ili oboje) drugo preuzme brigu dok se ne oporavi "osteceni" Very Happy
8.jako bitan faktor je odnos izmedju supruznika i vreme koje nekako treba omoguciti da povremeno budemo sami - kada mi mama dodje uvek se dogovorim sa Nenadom da izadjemo na kafu, uradimo nesto samo nas dvoje i slicno...
Ja ne znam drugacije da se borim i pored svega sto sam napisala i pored svog truda vrlo cesto se i ja lose osetim, da ne ponavljam termine koje sam vec gore u tekstu spomenula i da ne ponavljam da se u velikom broju stvari koje napises Anuska, pronalazim..ali eto pokusavam(o) da nadjemo resenje, jer iscroljeni i umorni necemo biti od koristi ni sebi ni svojoj deci..
Tom I -zavrsen, sledi nastavak Very Happy
PS. ja bih posebno zamolila majke koje imaju decu poput Nere ili drugih malo zahtevnijih "primeraka" Very Happy da podele sa nama svoje metode za prezivljavanje a lepe stvari cemo ciati u roditeljskim dnevnicima, tu se slazem sa Anuskom, hajte da ne ztrpavamo temu ljubavlju -kao sto rekoh -ona se podrazumeva...Eto kako sam se lepo organizovala, nasla sam vreme da napisem ovoliki tekst sunny
avatar
catherine290505

Broj poruka : 5953
Godina : 37
Location : Beograd
Datum upisa : 02.08.2009

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Mame, kako postizete sve?

Počalji od Tinche taj 10/1/2011, 22:49

.dogovorili vaznu stvar a to je da kada jedno od nas saopsti da mu je
jako potreban odmor, da se oseca iscrpljeno fizicki ili psihicki (ili
oboje) drugo preuzme brigu dok se ne oporavi "osteceni"


Ovo je super resenje...divno ste se to dogovorili. Tako da se "osteceni" ne cima na svaki zvukic vec zna da je onaj drugi maksimalno angazovan pa moze da odmara koliko je potrebno.

Eto kako sam se lepo organizovala, nasla sam vreme da napisem ovoliki tekst sunny



_________________

Lilypie Fourth Birthday tickers



ja '79. neprohodni jajovodi, hipotireoza, ir
mm. '77 sve ok
nov 2009. IVF beta 156
jul 2010. rodio se Aleksandar srce 
sep 2012. prirodna trudnoca
apr 2013. rodjena Teodora srce 
avatar
Tinche

Broj poruka : 6395
Godina : 39
Location : bgd
Datum upisa : 08.08.2009

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Mame, kako postizete sve?

Počalji od Lily taj 11/1/2011, 10:13

Jedva čekam da pročitam postove, mama koje su se javile ovde.
Za sada, samo Anuškin.
Razlog:idem da spavam , jer je moje dete zaspalo!
Noć je bila grozna.Odavno nije, a vidi se da sam kasno otišla na spavanje.
Dete se javilo-GLADNO!
Shocked noćas!
Nisam te poslušala, kada si rekla, da ne možemo da spavamo kada i naše bebe!Pa, moramo!Kada si odmornija, uradićeš za kraće vreme više, energičnije, brže...
Zašto Božićni kolač?Zar nije dovoljna česnica, sa paricom, i po koja voćka?Uz malo dekoracije.Ionako je posno Badnje veče!
Neka pita, tek za sutra.
Nastavak sledi! lol!
Sve razumem, o čemu si pisala, ali, ne možeš se upoređivati sa ostalima!!!
I, malo drskosti i arogancije, u odnosu na dušebrižnike, ako ih ima, koji se čudom čude : kako i zašto ne postižeš.Tj, kako ja ne postižem.
Ali, ima i drugih, koji itekako razumeju, iako , objektivno, nisu u sličnim koševima, kao ti ili ja!
Sa vešom se pomiri, kao zadatim stanjem.
nasđi neku USA literaturu, o pedijatriji, tamo je , po meni, sve daleko bliže, za mene prihvatljivije, napisano, tretirajući i socijalne i praktične aspekte, tokom odgajanja bebe. Jednostavno, ispada, kao da mi je to društvo, obzirom na razumnost i logičnost osvrta, na sve teme koje mene muče, u njihovim pedijatrijskim literaturama, daleko bliže.
Neobično, ali, istinito i , za mene, prihvatljivo, ne samo usled raznovrstnosti tema, koje se obrađuju, već i kako se sagledavaju....Drugi put, detaljnije.
Redukuj vreme na kompu!Jer, ponavljam, ne možeš se upoređivati sa ostalim mamama.
Kao što se ni bebe ne upoređuju, što roditelji nužno čine....
osmeh srce
avatar
Lily

Broj poruka : 706
Datum upisa : 22.03.2009

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Mame, kako postizete sve?

Počalji od Anuska taj 11/1/2011, 11:07

Hvala vam svima na odgovorima. Ima tu jos toliko toga da se kaze, nadam se da se tema nece brzo ugasiti.
Jeste, cinjenica je: nisu sve bebe iste. I to ne zbog ranog vaspitanja vec zaista samo po rodjenju. Tako da - kako kome zapadne lol! Moj Laza je moj Laza i ne bih ga sad menjala ni za koju drugu bebu, da se razumemo, niti se osecam prevarenom u ocekivanjima, daleko od toga. Ali! Necu ovde reci nista slatko, kao sto sam trazila i od vas, kao sto je i Keti naglasila...
Zasto poredim, buby i Lily?
Ne zbog toga da bih se ubedacila, ili likovala, ili zavidela, vec iz proste racunice. Pokusavam da odmerim, koliko se odmeriti moze, kolicinu terata koji moram da nosim (a svako svoj krst nosi, naravno, i sto buby rece - ovo sto je sad jeste trenutno, i sve se menja) i da shvatim svoje realne mogucnosti. I jeste, poljulalo mi se samopostovanje. Uvek sam dosta ocekivala od sebe, uvek bar za mrvicu vise nego od drugih (valjda je i to neka vrsta egoizma, zasto bih pa ja bila sposobnija?!) pa me ovaj neuspeh, ako je neuspeh - porazava.
Ono sto je tinche izdvojila iz Ketinog posta, i ja bih izdvojila, a odnosi se na podrsku partnera. Ja sam posle Lazine bolesti, u oba maha, bila u pravom smislu reci "ostecena" - upala sam u depresiju, kad je vec sve proslo, Laza je dobro, ali ja... samo bih lezala, plakala, spavala. A odakle mi taj luksuz? Uzasno je tesko pokusati da podignes svoj ispraznjeni i osteceni sistem da bi se brinuo o detetu, odgovarao na njegove zahteve, uzvracao mu osmeh... Tu je uloga mm bila kljucna, naravno. Bilo je i prepirki, nezaobilaznih, jer je i on iscrpljen i umoran, ali srecom jos uvek uspevamo da se izvucemo iz tih zamki i da se konstruktivno podrzimo.
Keti, molim te napisi i Tom II i III, itd. koliko god uspes - kad se organizujes s vremenom, naravno Wink - tvoje reci su mi kao melem.
Lily, ti si bila prva koja mi je "dala za pravo" da budem umorna i nezadovoljna vec nakon prvih nedelja od Lazinog rodjenja... uz onaj uzas grceva, plakanja, nosenja, spavanja po 20 min. Do tad sam zaista bila u cudu - mislila sam da samo sa mnom nesto nije u redu. Dobro se secam da si mi rekla nesto poput: ma cvili Anuska, slobodno! Kako je to bilo oslobadjajuce za mene...
U pravu si i za komp - razvila sam neku vrstu zavisnosti od foruma jos dok sam bila u SAD, dosta izolovana i sama dok je mm bio na poslu do kasno. Znam da bi trebalo sad kad Laza spava da uhvatim usisivac (sad bar mogu, kad imamo odvojenu spavacu od dnevne sobe, jupi) ili pohitam da pokupim onaj ves sa terase, ili da spavam s dok moja beba spava - mada meni to tesko ide preko dana - ali ja sam morala da sebi dam oduska ovde... tako to danas biva.
Volela bih da imam vise ljudi oko sebe, ali na zalost - nema nikog, nijednog prijatelja, svi su na poslu ili u svojim obavezama, nijednog rodjaka, cak ni omrazenog bar da se prosetka tu i razbije monotoniju Laughing (pocecu da zavidim onima koji zive u zajednici mada smo mi po svaku cenu i iz odredjenih razloga hteli samostalnost) - nikog, sem vas, virtuelnih prijatelja. Sta bih, da mi nije jos i ove komunikacije?!

Eto, organizovah se i ja i ispisah moj mali tom, a sad pravac kupatilo i kuhinja Laughing
avatar
Anuska

Broj poruka : 1015
Location : Beograd
Datum upisa : 27.03.2009

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Mame, kako postizete sve?

Počalji od Anuska taj 11/1/2011, 11:13

Pardon - mali gospodin Laza je zakmecao Razz
U 50 min. je stao dorucak, povrsno sklanjanje nereda, smestanje igracki na mesto, pranje jedne solje i tanjira, i, evo, ovaj mali tom...
Pricajte mi jos malo o organizaciji.
Znam - trebalo bi d izbacim ovo pisanije? Rolling Eyes
avatar
Anuska

Broj poruka : 1015
Location : Beograd
Datum upisa : 27.03.2009

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Mame, kako postizete sve?

Počalji od zoxa taj 11/1/2011, 12:03

Anuska, bravo za novu temu! Tvoj Laza ima skoro 10 mjeseci, dok je Nina bila tako mala, osjecala sam se isto kao ti, bas isto.
Za mene je period od 7. mjeseca moje Nine bio jako naporan, ali sad je vec bolje i svakim danom je sve lakse. Primijetila sam poboljsanje od nekog 18. mjeseca. Beba se zaigra sama, gleda tv-crtice, nije vise toliko vezana i fixirana samo na mene. Sad je milina, uradim sta treba i kad treba u vrijeme koje je predvidjeno za to a ne kuham oko ponoci ili brisem prasinu, peglam...
Nina ima sve mini aparate igracke, tako kad ja nesto spremam i ona isto, usisavam, brisem a ona za mnom. Kad se ja sredjujem, feniram, ona isto to hoce, ucestvuje u svemu. Nije mi uvijek do njene pomoci, nekad zurim i nemam vremena u tim situacijama joj pustim omiljeni crtic, na svu srecu ona ih obozava.
U vrijeme dok je bila manja, sam poslusala savjet drugarice, kad beba spava, mama relaksuje i odmara.
Znaci, kuham, cistim, pospremam zajedno sa Ninom. Nije uvijek bilo lako, sjecam se da mi je visila i drzala mi se za nogu a ja ne znam gdje cu od posla. Napravila sam sebi raspored, drzala sam ga se uglavnom. Recimo posto mm radi dva dana a onda je dva "slobodan" od ta dva uvijek ima jos nesto da radi, tako da ga svejedno nema. Te njegove dane bez posla koji su uglavnom njegovi slobodni vikendi, koristimo da negdje odemo, prosetamo, vidimo nesto novo ili u kupovine. U tim danima se jede sta se stigne, nesto vani ili on kuha ili sam ja spremila nesto sto mozemo podgrijati. Kucu sad spermam jednom ili dva puta nedeljno, ves perem isto tako 3-4 masine jednom nedeljno. Kuham sad i za Ninu na dva dana, do skora je za nju bilo svaki dan i posebno, veliko je olaksanje sto joj vise ne kuham posebno. Peglam samo neophodne stvari, znaci svela sam na minimum, sve sto moze proci bez peglanja, fino smotam i gotovo. MM sebi zna ispeglati i sam. Nini sad ne peglam sve kao do nedavno, samo par stvarcica koje bas ne mogu proci bez peglanja.
Ujutro ja i mm kad je kuci, pijemo kafu a Nina mlijeko, iskuliramo svi skupa onda dorucak i dan moze da pocne, svako za svojim obavezama.
Kod nas je problem sto do nedavno Nina od mm-a bas nista nije htjela i sve bas sve oko nje je bila moja briga ali sad se situacija mijenja, ona sve vise trazi njegovu paznju i ako je on kod kuce dosta toga on zavrsava, njena paznja je sad na njemu na moje zadovoljstvo, vjerujte pucala sam po savovima, od jednih te istih obaveza.
To da mi je neko pricuva a ja da uradim nesto za sebe, jos uvijek se nije desilo, posto smo mi bas sami ovdje. Kad smo bili na odmoru u Bosni, ja sam racunala da cu se malo opustiti ali bas nista nije bilo od toga, Nina nije nikom htjela. Tako da sam prezadovoljna sad kad se ona zalijepi za mm-a. Opet on nije zadovoljan, radi po cijele dane a onda dodje kuci i Nina skace po njemu, tako da nista od odmora. Trudimo se oboje da Nina bude ispostovana a da i mi nekako uhvatimo koji minut za sebe. U principu to bude navece kad ona zaspe.
Citala sam ovdje na nekim sajtovima teme, kako da vas dijete ne terorise ali na zalost jos nista od toga nismo uspjeli da primijenimo u praksu. Cesi su drugaciji, recimo kod njih djeca idu na spavanje u 19h, rijetko ko dozvoljava djeci da spavaju sa njima, uspavljuju se sami, puste ih da placu dok se ne naviknu... vrijeme za igru i vrijeme za rad je ograniceno i odredjeno, od pocetka se uspostavljaju granice, sta je za koga i u koje vrijeme. Mi opet pustamo Nini sve, spava posle 21h i to u nasem krevetu, cijeli dan je za nju i sve se vrti oko nje.
U poslednje vrijeme pokusavamo da uvedemo vrijeme za zajednicko igranje a onda ja kazem da moram nesto da radim a ona mora da se igra sama, ponekad nema nikakvih problema ona poslusa a nekad me uopste ne slusa nego samo trazi igru. Tu je pustim da shvati sama, sto znaci da bude i bacanja po podu i histerije, smiri se brzo, tek kad se smiri jos malo se poigramo, onda je ostavim i naravno pohvalim kako je dobra sto se igra sama. Obozava pohvale!
Evo je sad me vuce da se igramo, doslo vrijeme za nju Very Happy
avatar
zoxa

Broj poruka : 2601
Godina : 42
Location : Prag
Datum upisa : 25.11.2008

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Mame, kako postizete sve?

Počalji od nesalela taj 11/1/2011, 12:05

Anuska ::
U 50 min. je stao dorucak, povrsno sklanjanje nereda, smestanje igracki na mesto, pranje jedne solje i tanjira, i, evo, ovaj mali tom...

Znam - trebalo bi da izbacim ovo pisanije? Rolling Eyes

Ne,ne, zašto bi izbacila pisanje, pa to nam je malo oduška i razmene iskustva i svega ostalog....I meni Kutak mnogo znači od spremanja za VTO do sada puno stvari sam ovde saznala koje su mi pomogle, zaista, kao i mnogima, a i prijateljstva se stiču i to baš, baš....Možda si primetila isto kao i Cathy da se često pronalazim u tvojim postovima....Laza i Staša su jako slični, samo što je ona nemirnija, ali puno toga rade isto, ali zamisli kada bi svi bili vukovci ili pak lošiji djaci, pa to ne bi bilo to....zar ne? Hm, što se tiče organizacije, ja sam vrlo organizovana i organizacija mi je sve, ja sam kao šuntava ako nešto ne isplaniram tako više volim...U početku je moja Staša imala grčeve i slabo spavala onda je odjednom počela da spava celu noć, bilo je divno i od septembra ja sam hronično umorna, videla si u mom dnevniku.... jako se često budi, bude budna po 3-4 sata i zašta sam ja sutradan, ali kada je to jedan, dva dana ok, ali kada je to nekoliko meseci...onda više nisam ni ja ona Lela....i mogu ti reći da slabo imam razumevanja sa strane jer je to moj posao itd.....samo moja mila majka ima razumevanja i mnogo joj bude žao, ja čak umem nekada da joj ne kažem....ali dobro....mnogi me pitaju što sam smršala mnogo, pa nije od vazduha....od umora, jer veruj mi jedem ja itekako ali da li i nervoza i nemam pojma šta ali tako je....Imam prijateljicu čija ćerkica je mladja od Laze i Staše mesec i po dana, ona nju stavlja na nošu, da,da, kaže na vreme da je odvikne, a šta fali Ani naše misice, blizu drugog rodjendana je odvikla od pelene, i jer sada to treba porediti....naravno da ne, svaka majka radi kako misli da treba a dete ili uspeva da prati ili ne....Sada su bile sve ove slave, ja nisam nigde išla jer se ide uveče i pošto Staša spava kako spava nisam htela da rizikujem, išao je samo mm....On mi sada izlazi u susret pošto je na odmoru i noću je on zabavlja ili ujutru je uzme da bih ja odspavala, ali kada počne da radi ja ne mogu njega da cimam jer on vozi i još da bude nenaspavan, pa zaista to ne mogu....i šta ću, igraj se, pa je grdim malo, pa mi posle bude žao i tako u krug....Eto malo sam pisala moje iskustvo, kada se setim nečega dodaću....
avatar
nesalela

Broj poruka : 3879
Godina : 38
Location : Beograd
Datum upisa : 22.02.2009

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Mame, kako postizete sve?

Počalji od nesalela taj 11/1/2011, 12:24

Evo setila sam se još nečega....ZAJEDNICA....što se toga tiče veruj mi ima više loših nego dobrih strana....Ja živim u kući (tri sprata) na jednom zaova sa mužem i decom, na drugom svekrva i na trećem mi....Prednost je što imam sa kim da progovorim u toku dana ali to je minorno na spram negativne strane....Svi imaju savet, svi bi u toku dana da se igraju ali kada je dobra, kada treba da puzi ja sam sa njom na podu, niko neće, pre neki dan mi pričaju kako je Staša umočila ruku u baklavu koja je puna oraha i maka i šećera i lizala ruku sve u šesnaest, ja kada kažem nešto oni me napadnu da preterujem, onda vidim tamno na bodiću, davali joj čokoladu bez mog znanja i tako u nedogled....nemam kontrolu nad nekim stvarima.....njihova deviza je ja imam dvoje,troje dece ti tek jedno i ne znaš ništa, na šta se meni digne kosa na glavi i faca izgleda ovako affraid muka mi je od tog držanja predavanja....pa to što nemam više dece ne znači da ne znam i ne umem i ne mogu da naučim....jel tako....Evo Staša mi se probudila i plače, moram da idem....
avatar
nesalela

Broj poruka : 3879
Godina : 38
Location : Beograd
Datum upisa : 22.02.2009

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Mame, kako postizete sve?

Počalji od Gala taj 11/1/2011, 16:10

Anuska, imam osecaj da si ti ne toliko fizicki koliko psihicki ISCRPLJENA. Sto je i razumljivo. Majka si zahtevnog deteta, a uz to zivis u napetosti, u nekom stalnom strahu i brizi da li se njegov razvoj odvija normalno(mozda zato i ne mozes da uzivas u Lazi).A pri tom hoces da postignes sve. To uzasno iscrpljuje i normalno je da se nekad osecas kao promasaj i da ti je svega dosta, pa te posle grize savest. Pa ljudi smo, to je normalno osecanje i nikada nemoj kriviti sebe zbog toga. Ti se Lazi dajes 100% to ISCRPLJUJE, pa normalno je da ti dodje preko glave.
I ja sam majka zahtevnog deteta i kada citam Buby, prosto ne mogu da verujem. Moja je ustajala nekad u 6, nekad u 7 i vilenila po kuci, trazila 100% paznje. Veruj mi jedva sam cekala da dodje vreme popodnevne dremke da i ja spavam.
Ves, peglanje, kucni poslovi - samo kada mi dodju svekrva ili devojka da mi cuvaju dete. A ne kada mi Gala spava, jer tada i ja spavam. Rucak, samo uvece kada Gala zaspi i to skuvam za dva dana.
Da sam mogla dovukla bih ja svekrvu da zivi s nama dok mi dete ne poraste, ali nece zena pa nece. Kaze: zajednica nikom nista dobro nije donela.
Porasce, sta drugo da ti kazem. A ti zaboravi na nebitne stvari i usredsredi se na Lazu, pokusaj da prevazidjes crv sumnje i naucis da uzivas u njemu. Ja jesam, ali zato sam potrazila strucnu pomoc, jer nisam znala kako.
avatar
Gala

Broj poruka : 2954
Location : Beograd
Datum upisa : 05.06.2008

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Mame, kako postizete sve?

Počalji od Gala taj 11/1/2011, 16:25

Keti citam sta pises o Neri, i kao da si Galu opisala. Ama bas ISTO!!!

I zaboravih da pomenem. Gala svako jutro kada se probudi obozava da je stavim kod nas u krevet i da me drzi sa kosu i sisa palac. To joj je uzivanje i traje pola sata.
Iz tog razloga nisam ni uspela da umesim bozicnu cesnicu. Kako sam ustala iz kreveta, muz ostao da lezi s njom, ali ne vredi , krece dreka: mama, maaamaaaa...
I na kraju je muz umesio i ispekao bozicnu cesnicu (i rekao mi je: Ubicu te ako ikome budes pomenula da sam mesio hleb) heheheh. Pa iskreno, hvala Gali jer nisam morala ja da mesim, ionako mi se spavalo.
Inace preko dana i hoce da bude kod MM, svekrve i bilo koga i da se igra s njima. Jedino rano jutro i vece pred spavanje postoji samo MAMA!!
avatar
Gala

Broj poruka : 2954
Location : Beograd
Datum upisa : 05.06.2008

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Mame, kako postizete sve?

Počalji od Anuska taj 11/1/2011, 17:36

Gala ::


I na kraju je muz umesio i ispekao bozicnu cesnicu (i rekao mi je: Ubicu te ako ikome budes pomenula da sam mesio hleb) heheheh.

E, ovo je VRH  b

Lily, ma i ja sam mislila na cesnicu pa sam napisala kolac, poput slavsko kolaca, to mi se vrzmalo u glavi...
Moja je bila bas divna, ali pregorela Crying or Very sad A paricu sam nasla ja, nakon dva dana, maltene u poslednjem parcetu. Za Bozic je nismo prakticno ni probali jer smo se mm i ja posvadjali Embarassed - tj. ja sam se posvadjala s njim jer nisam pricala do veceri Embarassed Embarassed Embarassed (Zato sto je otisao kod svojih roditelja da donese rucak v )

Gala, ti si mi dala vrlo koristan savet jos dok je Laza bio manji za devoju koja cuva dete na par sati, i kajem se sto to nisam do sad uradila. Nije bas toliko skupo - svakako ne skuplje od mog psihickog zdravlja. Medjutim, osim finansijskog momenta, bilo mi je tesko da to pokrenem jer sam inace osoba koja u realnosti nije mnogo otvorena s ljudima, i ideja o stranoj osobi koja mi se vrzma u kuci ili je s mojim detetom, nekako mi nije prolazila... E, sad, posto smo jaslice precrtali kao mogucnost za Lazu - svi se slazu da je dete od 1 god. premaleno za jaslice, a i ovo iskustvo sa temperaturom i bronhitisom No - ne slaze se s kolektivom... Tako da ce morati neka strana osoba da udje u nas dom Rolling Eyes Zapravo, bilo bi idealno da vec sad nadjem zenu za parcijalnu pomoc a da od aprila nastavi da cuva Lazu puno radno vreme. Lakse zvuci nego sto se moze izvesti, ali nije nemoguce, pokusacemo da nadjemo...
avatar
Anuska

Broj poruka : 1015
Location : Beograd
Datum upisa : 27.03.2009

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Mame, kako postizete sve?

Počalji od Lily taj 11/1/2011, 18:12

Oooo, ma, tema mora da se nastavi!
Ima tu mnoštvo podpitanja, i "rupa", tj., delića, koji po meni, nedostaju.....Prema tome....dalje!
Ne mogu da se osvrćem, na napisano, sada, ali, mislila sam na prioritet , kada je komp. u pitanju!!!Između ostaloga.Da li misliš da sam se šalila , tamo, na chatu, kada sam im "zamerila", pa i jesam, ali, bogami i nisam!!!Itekako mi je , trebala,pa i sada, komuinikacija sa spoljnim svetom!!!Ali, kada ja to mogu sebi da priuštim!
Zato, npr. ja na sms-ove odgovorim , kada stignem....uveče, ili čak i za par dana...ili, uopšte ne dam povratni sms..naročito, kada mi visokoškolski obrazovani ljudi, u svim mojim, mukama, pošalju neke glupave, debilne pesmarice za praznike!Ipak, vodim računa da ne prekidam baš grubo kontakt sa svima......Nisam ja tip, koji može u 4 zida!

Od 9. meseca, Milče stavim u krevetac, dovučem krevet do kupatila, otvorim vrata, i lepoooo se istuširam, a ako sve ide normalno, radi i ped egg, lol! mackanje tela...tela koje je željno hidratacije, kremica.....jer, prva 4 meseca su HOROR, i tu vreme kada ostali "govore o veličanstvenom događaju"???!!
Ne zaboravi borbu za svaku kap mleka-izmlazavanje, kod deteta koje nije sastavilo u prvih 8 meseci više od 35. minuta spavanja u kontinuitetu!!
Sada nastojim da provodim sistem: red hranjenja, red igre, red spavanja...ide nekako, ne i uvek, ali, čak i kod ovako aktivnog deteta-prođe!

Mmogi su govorili: videćeš, kada krenu zubići, pa prohodavanje, pa ovo-ono...
Meni je sada , ipak, malo lakše, uprkos Milčetovom štrikanju po sobi...mada, ispregrađivala sam ga, dokle će to moći, videćemo...
Dete sam nosila u rukama.....sve vreme, pa krenemo: otvaramo fijoke, dodirujemo zavesu, otvarala sam letos zamrzivač-da dodirne led...i tako, napunim mozgić, aktiviram moždane sinapse, i zaludim ga, te prevarim da malo dremne!
Sada, sa ivice dnevne sobe, na kuhinjskom pultu nešto ljušptim, blendam,ili slično, a Milče hoda po sobi-uz pomoć "vozića": mali, sto, malo veći, tabure, garnitura...Dete zadovljno, nije frustrirano ogradicom, ja nešto završim...Polako, sačekaj.
Samo jedna mama iz RL-a, mi je rekla: videćeš, ipak, će ti biti lakše...i, da znaš da sam joj poverovala!
Ako nemaš mašinu za sudove-kupi, ili traži da ti neko pokloni , umesto što bi uzeli Lazi nešto, npr, bliže se 1. rođendan..itd....Lazi ništa neće biti, ako ne bude imao fancy krpice, veruj mi, a ti i sa onom malom, od 4 kompleta, koju možeš da staviš ma gde, rešićeš se dosadnih sitniša: milion kašičica, viljuščica, čašica......užas, kada bi još i to prala!!!
Ne dam ništa za jedno putovanje, ali, menjam putovanje, za 1 mašinu za sudove, iako, mnogo toga peram na ruke, a imam najveću mašinu!!!
Peglam jastučnice, veš, i kada mi se ukaže prilika peškire, šta ću kada volim da mi je lepo složeno, ali, kontrolišem se, da ne rasipam vreme.
No, pitanje je sada, hoćemo li spustiti sve kriterijume, ako je došla beba u naš život???
jedem- tako što potamanim Milčetove ostatke,ponekad.
Ipak, sada, kada spremam konkretan doručak- i ja se prihvatim.
Danas smo jeli zajedno-za dete zabavno, ja nisam vrebala sekunde da PROGUTAM HRANU!Inače, ovo mi je pored, priče o mojoj "tesnoj i tuđoj koži" baš problem, a nisam uočila da su mame o tome pisale.
ja sam često gladanaaaaa!
Nastavlja se......
da, ranije, kada samo šušne pšosteljina, eto: kmeeeeeeeeeeee, sada, drugačije, ali ne bitno , ipak, bolje!
Takođe, pravim zabavu za moje dete, dok vadim oprane sudove iz mašine, i sve pričam....kašičica, čaša...bla-bla..Da li me to potroši?Naravno, ali i odradim taj deo posla, a dete nije cvilkalo u ogradici!
...nastavlja se.....

ps. ako mi je pre trudnoće ,išta značilo, to su bile: negovane ruke, uključujući lak za nokte i depilacija-nikada u kućnoj varijanti-Izađeš iz kuće- da ne kažem pobegneš, ali-mirna mesec i po do dva!
A šta je sa kosom?
a što baš meni da poraste stopalo, pa da ništa od obuće ne mogu da obuijem, a kako je teško bilo u prvim mesecima, pa još zimskim, pa u uskim -kratki, najednom čizmama....
ma, daj, kakvo veličanstvo!!!to je bio pakao!
O svemu sam pričala sa dr-pedijatrom, žena je pred penzijom, obožavam je!
Na kraju, rekla mi je: bolje vam je da ste sami!!!!
nastavlja se....
lol!
..pišem spontano i u brzini...nema korekcije... Wink
avatar
Lily

Broj poruka : 706
Datum upisa : 22.03.2009

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Mame, kako postizete sve?

Počalji od catherine290505 taj 11/1/2011, 22:27

Dakle, I deo TOM II
-odgovor na pitanje - zbog cega se tako cesto osecam iscrpljeno?

Citam skoro odgovore na pitanja koje daje moj omiljeni online pedijatar, dr.Richter na site-u Cybermed, koga istini za volju citam vise zbog njegovog smisla za humor, obicno iskazan kroz grube, britke, jasne recenice upucene mladim, uplasenim mamama nego zbog interesovanja za ama bas svaku dijagnozu ka koju se mame interesuju. Iznova i iznova me odusevljavaju njegovi postovi, i sposobnost da sa tako malo reci potpuno omalovazi svaku brigu i strah koji se neizbezno javljaju kod svih nas kada postanemo roditelji, pa ako hocete, cesto nas prate i kroz ceo zivot. Da budem precizna -kod nekih od nas, pa je tako mozda i ovo TOM za neke od nas. U jednom od takvih postova moj simpaticni pedijatar na pitanje jedne preplasene mame o nekih parametrima iz laboratorijskih analliza pita :
"Doktore obzirom na ove rezultate mog sina, da li treba da se zabrinem??!"
DR: " NE. Zasto biste brinuli?" Mama :"Mozda mi je dete ozbiljno bolesno ?! Sta da radim?!" DR:" Obavezno ga hranite, oblacite ga i povremeno kupajte, i volite ga!"
Stavih znake navoda zbog distinkcije ali svakako sam ga parafrazirala..U nastavku je usledilo objasnjenje -da sve ostalo ta mama prepusti doktorima.
BRIGA je disfukcionalno, potpuno beskorisno osecanje od kog se ja "lecim" unazad deset godina. I kako bi to trebalo da bude sa uspesnom terapijom - da se intenzitet disfunkcionalnog osecanja smanjuje, rodjenjem moje cerke se intenziviralo, sto je mm video, naravno na vreme, i bavio se radom na otklanjanju iste dugi niz godina, ali ja (bez zelje za time) nisam popustala. Kao da je moj "aparat" nastelovan na odredjenu frekvenciju i da sam, previse (kad je u pitanju briga sve je previse) svesna svih mogucnosti, previse u realnosti, kombinaciji losih faktora i jos strasnijih slucajnosti, nekako zaglibila do te mere da se identifikujem sa recenicom koju je Anuska napisala samo sa interpunkcijom ? -zasto ne mogu da uzivam u svom divnom detetu? Ne uzivam jer -Brinem . I tacka. Ali temu ne prekidamo identifikacijom problema, ocigledno nam fali poreklo takvog sveprisutnog osecanja a ne bi bilo lose i resenje. U mom slucaju koreni su u nekim dogadjajima iz detinjstva- za ovu prostu laicku dijagnozu nije mi cak bio potreban ni mm ni njegova strucnost- bilo je vise nego ocigledno. ALi svakako se necu baviti temama koje ne pripadaju ovde, vec cu pokusati da objasnim svoju "healthy" neurozu i da mozda markiram, naglasim drugim majkama koje se sa ovim mojim pisanijem identifikuju, da imaju "situaciju" da ne kazem problem.
Moj zivotni put i okolnosti koje su me pored kuvnog vaspitanja izgradile kao licnost dovele su do toga da je moj sistem funkcionisanja -kontrola. Citiram jednog profesora sa fakultete- Sve sto ne podleze kontroli -sa sigurnoscu ce se pogorsati. - Prilicno tacno, lako za dokazati. Tesko za ziveti. Dakle moj licni "problem" je sto tesko funcionisem tamo gde nemam apsolutno sve informacije (sto je svakako nemoguce), gde ne mogu sa sigurnoscu da predvidim sve moguce situacije i dogadjaje (a niko ne moze) i sto iz svega navedenog proizilazi da imam vrlo nizak prag tolerancije na neizvesnost. Stub moje licnosti pociva na tome da trazim sigurnost- u ljubavi, braku, zivotu, odnosima sa ljudima, pa sad tako i u roditeljstvu -tu gde ima najmanje izvesnosti i pravila. Kada se to sabere sa mojom hronicnom brigom za sve i svakoga (da li je Nera zdrava, da li je potpuno zdrava, da li je ovo ekcem ili alergija, da li i u kojim situacijama da je vodim kod pedijatra, da li permalo spava, da li dovoljno jede, da li je ovaj kasalj/osip/znojenje itd., simptom neceg ozbiljnog ili je potpuno normalna pojava za to godisnje doba/njen uzrast i slicno...)-dolazi, neumitno, do
"pregrevanja" sistema. Dakle ja sam jedan dobar deo svog duugo ocekivanog roditeljstva provela pitajuci se da li je moje dete dobro, da li sve radim kako treba i sl. E pa bas bezveze. Naravno da sam pocela da tragam za resenjem, naravno i da znam sta je resenje ali i -naravno da nije lako. Ali o resenjima drugi put. Zelim jos malo da identifikujem "probleme" svoje licne iscrpljenosti. Vrlo je verovatno da moje dete, koliko god bilo zahtevno, a jeste, mene ne iscrpljuje u svakodnevnim aktivnostima koliko moji licni imerativni zahtevi kako, sta i na koji nacin treba da se radi i odvija. Jos je teza moja frustracija kada se sve ne uspe- a po teoriji verovatnoce nije ni moguce ama bas sve uspeti- i ne uradi kako sam zamislila ili po mojim kriterijumima:
-koliko "ciste" (u smislu higijene) treba da budu Nerine igracke, stvari koje je okruzuju, sta sme da pipa, kada i koliko
-sta sme da jede- odnosno kog porekla treba da bude voce i povrce, meso
-da li treba da imamo posete u vreme gripa/virusa i sl, da li treba ici gradskim prevozom da se tamo ne bi "prilepio neki virus"
-itd itd ne bih da budem vise plasticna nego sto je neohodno (navucicu sebi neke etikete bespotrebno). Nije neprirodno da se jedna majka bavi ovim pitanjima i da zeli najbolje za svoje dete i porodicu , pa i da se ne osvrce na okolinu (a mene je bas mnogo davno prestalo da interesuje misljenje mnogih) ali je Apsolutisticki zahtev pogresan- kod mene je konkretno problem visokih kriterijuma i teske, ako hocete apsolutno neopravdane preterane reakcije/frustracije na sve sto nije ravno ispunjenju mog zahteva. A ispravno je moze- ALI NE MORA. I sad zbir svih ovim mojih svakodnevnih manjih ili vecih borbi sa samom sobom u vezi sa roditeljstvom, okolinom, uslovima zivota koji cesto ne dozvoljavaju kvalitet zivota kakav zelimo i sanjamo, preterana briga i osetljivost na sve Nerino, u kombinaciji sa nespavanje i vec gore opisanom njenom zahtevnoscu, doveli su do toga da ja cesto ne uzivam vec se mucim sa kompromisima koje nuzno moram da napravim, i do saznanja da u jednom trenutku treba menjati sebe a ne svet. I to me je delimicno i porazilo, na trenutak. Da se mozda neki deo problema krije u mojim visoko (nerealno) postavljenim kriterijumima, beskorisnom brigom i neadekvatnim reakcijama (afekat -umela sam pa i sada ponekad, cesto da planem, da se povucem u sebe i budem pasivno agresivna, jer to nekad i prija, hteo to neko da prizna ili ne, da budem uvredjena i "neshvacena" , da budem tuzna ili ako hocete blago depresivna....) Pa sam resila da se pozabavim, jos i mnogo ranije pre Nere tim svojim kocecim mehanizmima i dosta sam toga popravila, nesto sam sebi i ostavila -dopustila, da ne bih bila prestroga prema samoj sebi i da bih prvo "pocistila" najvece probleme, ali ono sto je ostalo i sa cim se borimo i mm i ja i dalje je moja- briga. Ta me borba sada ocekuje.Znam sve sta treba da primenim i uradim. I moram da pocnem sto pre, da bih stalno i uvek mogla da uzivam u svom detetu i porodici. Da bih bila hladne glave u situacijama u kojima je to potrebno. Da ne bih propustila -najlepse. Pa eto, ako ima nekog udela, mog, licnog pecata u mojoj iscrpljenosti, ogolila sam ga fino. Nije ovaj post za svakoga, pa se nadam da su neki na pola odustali. Samo zato -sto "onaj ko nije bio u rovu, ne razume onog u rovu".
A sve ostalo sto sam navela u prethodnom postu stoji; sposobnost je tu, organizacija, zahtevno moje dete, ne tako sjajne zivotne okolnosti ali eto ako treba nesto sebi da pripisem - da obavim i to pa da nastavim dalje, jer niakd nisam imala lepo misljenje o krivici, niti smo se nesto posebno slagale. To je jos jedno disfunkcionalno osecanje. A i ne slaze mi se sa karakterom.
Sledeci tekst cu posvetiti mom odnosu prema "kompjuteru" i mom evidentnom svakodnevnom angazmanu na ovom forumu, zasluzuje citav TOM.
Laku noc.
Katarina
avatar
catherine290505

Broj poruka : 5953
Godina : 37
Location : Beograd
Datum upisa : 02.08.2009

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Mame, kako postizete sve?

Počalji od Tinche taj 11/1/2011, 23:26

Keti, RESPECT!!!


Pronadjoh se...iskreno...u dosta stvari. Hvala ti na ovom krajnje intimnom postu...verujem da je i tebi dosao kao vid "terapije". Nije lako napisati sve ovo...mnogi ne bi ni zagledali u sebe do te dubine a pogotovo ne i da rade na sebi da se promene.

Meni znaci...hvala ti.

_________________

Lilypie Fourth Birthday tickers



ja '79. neprohodni jajovodi, hipotireoza, ir
mm. '77 sve ok
nov 2009. IVF beta 156
jul 2010. rodio se Aleksandar srce 
sep 2012. prirodna trudnoca
apr 2013. rodjena Teodora srce 
avatar
Tinche

Broj poruka : 6395
Godina : 39
Location : bgd
Datum upisa : 08.08.2009

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Mame, kako postizete sve?

Počalji od Anuska taj 12/1/2011, 09:52

Ja sam tako srecna sto sam otvorila ovu temu.
Juce sam bila kao pticica.
I moje dete je to nesumljvo osetilo.
Ne zalecem se - nista jos nisam resila, ali identifikovati problem vec je pola resenog problema. Znati da nisi usamljen u njemu, bar je jos cetvrt.

d

Za sad sam ostala bez daljeg komentara. Keti je ucinila da zanemim yes

Ali vraticu se sigurno, samo da jos malo svarim sve.
avatar
Anuska

Broj poruka : 1015
Location : Beograd
Datum upisa : 27.03.2009

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Mame, kako postizete sve?

Počalji od Gala taj 12/1/2011, 12:18

Ja se sada prisecam mojih osecanja iz perioda kada je Gala bila u uzrastu u kome su vasa deca sada i dok nisam nasla devojku da mi pomogne povremeno.
Uzasno me mucila griza savest jer sam bila jako ljuta na Galu, ali naravno to nisam pokazivala.Kada sam s njom bila sam nasmejana, radila sam sve sto je htela, nosila je, pricala joj, 100% sebe sam joj dala. Ali sigurno je ona osetila moju nervozu.
Bila sam jako ljuta jer nisam mogla da idem u WC od nje, bila sam ljuta jer nisam mogla da sednem na miru i popijem kafu. Bila sam ljuta jer je trazila non stop da je nosim, bila sam ljuta jer nije htela da mi sedi u krilu i gledamo TV, pricamo, igramo se da mogu bar malo da sednem i u sedecem polozaju da je zabavljam. Ali NE, ona je htela samo nosenje.. I kada je nosim ona je zahtevala da se krecem, pevam joj, pricam,setam po stanu, glupiram se i pricam joj sta je sta, kako se zovu stvari oko nas, htela je da upoznaje svet na mojim rukama i tako po ceo dan. Pa pisala sam vam da sam zavrsila kod reumatologa. Imala sam uzasne bolove.
Ostavim je da sedi okruzim je igrackama da bi mogla da odem da joj skuvam dorucak, krece plakanje, zasenjivanje. Htela je da je nosim i dok joj spremam dorucak i objasnjavam joj sta to radim. pa sam na kraju to i radila. nosila sam je i dok kuvam rucak, dok usisavam, brisem prasinu i pricala joj sta radim. Ona sva srecna, cvetala. Razumem ja nju, to je zelja deteta ali sada razumem i sebe. Bila sam premorena. Jednostavno nisam volela da je non stop nosim, ali savest mi nije dozvoljavala da je ostavim. Bila sam sama izmedju 4 zida, nisam vidjala ljude, bila je zima, niko nije izlazio napolje, a svi su bili na poslu.
Ostavim je u hranilici, ona ustane i skoci iz nje i padne na pados. Kolica kada idemo napolje nekada je htela da sedi a nekada ne. Tako da sam vrlo cesto kada se vracam sa pijace nosila Galu i pri tom gurala kolica, a u kolica sam stavljala sve sto sam pokupovala taj dan.
Cesto sam plakala kada ona zaspi jer sam osecala: ne mogu vise.
Bromazepam za smirenje nisam smela da konzumiram jer sam dojila. Dojila sam je na 2 sata. Nocu mi se budila i po 6 puta da sisa. Bila sam neispavana.
Grizla me savest i zbog toga jer nisam volela da budem sama sa Galom kod kuce. Plasila sam je se, plasila sam se njenih zahteva. Plasila sam se da li je sve u redu sa njom. Jedva sam cekala da mi dodje neko malo da me odmeni, moje ruke, kicma da mi se odmore.
Bila sam fizicki umorna jer sam non stop bila u pokretu a psihicki umorna od STRAHA da li je sve OK s njom cim je ovoliko zahtevna. Onda sam rekla mami da hocu kod psihijatra jer ludim. Secam se maminog odgovora: Pa pre ce ti pomoci da uzmes bebisisterku da ti dolazi po potrebi na nekoliko sati da se ti naspavas, nego sto ce ti pomoci odlazak kod psihijatra.
Uzela sam oba. I devojku i psihoterapeuta. Devojku da mi pomogne oko Gale, psihoterapeuta da i pomogne da razumem moja osecanja i da se oslobodim osecaja krivice i osecaja da sam losa majka.
avatar
Gala

Broj poruka : 2954
Location : Beograd
Datum upisa : 05.06.2008

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Mame, kako postizete sve?

Počalji od maša taj 13/1/2011, 01:16

Deca se različita, slažem se, ali kao što se razlikuju oni, tako se razlikujemo i mi roditelji. Neki roditelji dete dožive kao opterećenje, neki u detetu uživaju. Pa svi se mi razlikujemo po temperamentu, osobinama, karakteru. Evo Anuška i ja poredjenje: i mi smo podstanari, muž radi kod privatnika(to dodje isto kao i na odredjeno u državi u kojoj živimo), auto nemamo, mm ima platu 21.000 dinara pa se ja ne opterećujem oko toga uopšte, za razliku od Anuške koju to baš primetno glocka! Svesna sam toga da ne mogu ništa promeniti i prihvatila sam to kao tako, ne unosim sebi nervozu u život već uživam maksimalno u svom detetu. Srećno dete, srećna ja! Muževljevi žive u zgradi do naše, Lenu su videli 21.11. pa sad za rodjendan, znači, tu svaki vid pomoći otpada. Moji roditelji žive na 50m od nas i jesu mi pomoć u moralnom i materijalnom smislu. Majka kuva ručak za nas ali meni je ta pomoć samo pomoć u finansijskom smislu (da objasnim: Leni isključivo ja kuvam ručak, ujutru odlazim po namirnice za nju pa smatram da kuvam i za nas da bih u toj kupovini kupila namirnice i za nas, svakodnevno joj kuvam svežu hranu na koju potrošim sat vremena pa smatram da ako bih i nama kuvala isto bih vremena izgubila, znači, ručak mi nije u vremenskom a ni fizičkom(ne smatram spremanje ručka nikakvim umorom) smislu pomoć. Lena je napunila godinu dana i nikada, ali bukvalno nikada nije prespavala kod babe i dede niti pak kod tetke sama bez mene. Da ne grešim dušu, imala sam par puta odlaske kod sestre sa detetom, gde me je ujutru ostavljala da spavam duže a ona bila sa njom, ali nije to bilo tako često niti pak skoro. Tetka je pričuva na par sati kad ja pravim generalno sredjivanje kuće, a to dodje jednom u dva tri meseca na jedan dan. Korpu punu veša imam i ja redovno, ne zato što ne postižem, već zato što i ja kao i svi mi ovde prisutni volim internet i volim igrice i volim drugare i drugarice, pa mi sve to dodje preče od neopeglanog veša. Onda nagomilam po 3-4-5 mašina pa se jedno veče nateram da popeglam sve. Inače, peglam sve sem čarapa, stvari su mi u regalu poredjane kao u prodavnici. Kuća mi je prilično čista, i to je sad relativno šta je čisto, za moju svekrvu kuća mi je kao apoteka i po njoj sa patosa se može jesti, za moju majku ili sestru recimo, nikada nije dovoljno čista tako da je ovo "prilično" neka sredina. Ja sam prilično sredjena, kosa mi je redovno ofarbana i isfenirana, za nokte nemam volju jer su krti i lomljivi tako da se oko njih i ne trudim, ruke i noge u "sezoni"(mislim na leto), redovno izdeplirane, u tmurnijm danima dam im malo slobodnog da rastu, znači, mrzi me a ne da nemam vremena. Napolju smo svakodnevno, do hladnih dana provodili po par sati, sad manje, ali svakodevna šetnja je obavezna. Nama dan izgleda ovako: budjenje izmedju 6 i 8. dete tada isključivo ima samo oca. Presvuče je, napravi joj mleko, maze se, gledaju crtaće. Tata odlazi oko 8i45 a mene Lena budi kad ona smatra da treba. Nekad je to 9, nekad mallo kasnije, zavisi da li se probudila u 6 ili 8. Ako se rano probudila, ume da nastavi da spava posle mleka i maženja sa tatom a ako se probudila oko 8 onda ne nastavlja spavanje pa mene budi kad ona hoće, najkasnije do pola 10. Onda se malo mazimo, nakon toga oblačenje i mama onda kidne da joj spremi doručak. Pre pripreme doručka sebi skuvam kafu, komp je upaljen po samom ulasku u kuhinju, i dok se hladi to što sam njoj pripremila ja posrčem kaficu, popušim cigaretu i pregledam novosti na kutku i ostalim internet stranama. Nakon doručka idemo napolje. U toj šetnji obavim kupovinu, ponekad svratimo do moje majke, ponekad se samo šetamo bez svraćanja kod nje, uglavnom, u toj šetnji pojede bananu . Kad se vratimo ide presvlačenje i spavanje, spusatim je u krevetac odakle gleda crtani i zaspi sama. Za to vreme, ja popijem ponovo kafu, operem sudje ako ga ima, surfam, razgovaram telefonom,zavisi koliko spava, ponekad odspava 2 sata, ponekad manje, ponekad i ne spava uopšte nego se nakon gledanja crtaća igramo i pričamo. Ne moram da spominjem da sam u šetnji glavna na ulici i da svi gledaju u mene jer sa svojim detetom pričam, pričam, pričam.10 godina sam imala papagaja koji je bio moj privezak, sa glave mi se skidao nije, sa njim sam mlela po celi dan bez opterećenja, kako bi mi sad bilo opterećenje pričanje sa detetom? Vidim da to nekima jeste! Ručak ponekad traje malo duže, ponekad se pojede u cugu, zavisi i od hrane a i od njenog raspoloženja. Svakako, ručak se obavezno pojede ceo, ako nije skoncentrisana na sam tanjir i sadržaj u njemu, onda joj pustim da dok jede gleda crtaće koje voli i to joj privuče pažnju pa bez problema pojede sve. Nisam pristalica toga da joj delkam ručak na dva dela jer ima ritam i znam da je u to vreme gladna. Ako je pre toga spavala, onda se nakon ručka igramo, usisavamo, brišemo prašinu, ako nije onda tada spava. Tata dolazi oko pola 6 i nakon ručka preuzima dete. Ja tada poradim po sudoperi i kompu, spremam joj voćnu užinu, onda uživamo gledajući je kako to slatko sama pojede i ako ne odemo nigde slažemo kockice, ljuljamo se, istražujemo, ljubimo se, mazimo se, sve do 19.30 - 20 h, onda joj spremim večeru, okupamo je, nahranimo, i ja sam dan sa Lenom završila. Od 20 h imam sasvim dovoljno vremena i za drugarice i za internet i za mašinu i za telefoniranje i za izlazak i za peglanje i za ribanje kupatila.....legnem izmedju 1 i 2 noću.
p.s. dok je Lena dojila, odnosno, dok sam se uzmlazavala, imala sam frizerku koja je dolazila kući da me fenira i farba uvek u vreme kad je meni odgovaralo, sad odlazim kod frizera u proseku 2-3x mesečno i tada je neko pričuva na sat vremena, uvek gledam da i to ugodim da je nikome ne nametnem i sebe stavim u prvi plan, već odlazim frizeru kad znam da je neko slobodan i odvojio je vreme samo za nju (recimo moj sestrić, ume da se najavi da će doći samo zbog nje i ja tada iskoristim to maksimalno). Htela sam reći, bez obzira na to što su mi svi jako blizu, nikome ne namećem svoje dete niti koristim njihovu blizinu da bih sebi pravila ćef. Ovih dana planiram da napokon krenem u teretanu i na bazen, teretana će biti u popodnevnim satima da je tata čuva a bazen samo vikendom pošto radi samo do 17 da bi je ponovo tata čuvao. Tata je imao spojeno 10 dana oko praznika i bio je maksimalno uključen u svoje dete. Malo sam ih i pustila da budu sami, šetali su, igrali se, pričali,svadjali, mazili, spavali, vidim da tata blista, baš mu je bilo potrebno malo više vremena provedenog s njom. Znači, ne iscrpljuje ni njega kao što ne iscrpljuje ni mene! A zahtevna jeste, banana beba,radoznala je, uporna je, tvrdoglava je,istražitelj, nije da je od sorte deteta sa kojim se lako izlazi na kraj-očigedno je da sam ja tip čoveka kome takav karakter godi čim je sa ovakvom lakoćom nosim!
avatar
maša

Broj poruka : 888
Datum upisa : 08.06.2008

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Mame, kako postizete sve?

Počalji od nesalela taj 13/1/2011, 09:02

Ako mi dozvolite samo jednu stvar da kažem evo i Maša je pisala o svom iskustvu kako odgaja Lenu....ja bih samo dodala da je OGROMNA RAZLIKA KADA MAJKA SPAVA NOĆ....budjenja svake noći, nekoliko puta, pa odluči da se igra po 2-3 sata i to traje 3-4 meseca....to rezultuje ogromnom umoru, meni preko dana NIŠTA nije teško oko Staše, i ne treba da mi bude teško jer uživam pogotovo sada svaki dan, od jutra do večeri nešto novo se dogodi, izgovori....ali kada svaku spavam po dva sata i to je super ako je u kontinuitetu veruj te mi nisam ni za koga, ni za društvo, ma nikakva sam....Mislim da Lena prednjači po zahtevnosti, bar po onim VK koje je Maša postavljala ali Lena spava celu noć i svaka čast na tome....to je za majku odmor....Eto, samo sam htela da to kažem jer evo četiri noći moja Staša se budi do 12h dva tri puta i onda oko 12 spava do četiri JA SAM KAO NOVA, za samo četiri sata sna u kontinuitetu!!!!!
avatar
nesalela

Broj poruka : 3879
Godina : 38
Location : Beograd
Datum upisa : 22.02.2009

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Mame, kako postizete sve?

Počalji od Gala taj 13/1/2011, 11:42

ovde smo i da diskutujemo, konstruktivno razmenjujemo misljenja.

Ja se samo kako Keti rece, isjadam vama, da olaksam dusu, nesto kao izduvni ventil da bi mi bilo lakse.
U detetu sada uzivam. Ranije nisam, bila sam umorna, uznemirena, anksiozna, uplasena, depresivna. To sam resila uz pomoc psihoterapeuta. Fizicki umor sam resila ili ublazila tako sto mi je dva puta nedeljno dolazila devojka da cuva Galu 6 sati a ja sam to iskoristila da spavam. Da li sam zato manje majka? Hm, zavisi kako to gleda. Za mene nisam. Smatram da odmornija i raspolozenija vise znacim Gali. Moja komsinica me gleda kao lenju majku( iskreno boli me dupe, ni ne pridajem znacaj, nego je pominjem poredjenja radi). Ta komsinica ima 60 godina i odlicna je domacica, pravi kucni tip zene. Deci je celog zivota kuvala razlicite specijalitete, peglala, kuca tip-top bas kao ona Bri Van Dam iz serije Ocajne Domacice. ALI... ona detetu nije posvecivala toliko vremena kao ja. A i kako bi, kad nije izlazila iz kuhinje. Ona dete nije nikada odvela u bioskop, pozoriste, luna park. Ne osudjujem ja nju, niti mislim da je losa majka zbog toga, samo drugacija od mene i to je sasvim OK. Tacno je to sto si rekla nisu svi roditelji isti.Ni deca. Ja vise volim da vodim dete u bioskop, a da jedemo u Meku ili na brzinu skuvam nesto nego da provodim sate u kuhinji spremajuci specijalitete.

Ja sada imam pomoc od svekrve, jer mi cuva dete kada sam na poslu, pa mi je lakse. Ranije sveki nije toliko mogla jer je imala drugih problema, da ne duzim sada. Majka mi je operisana od karcinoma dojke i ne sme desnom rukom da dize nista tesko, ali i ona mi pomaze koliko moze. Sada kada je Gala starija i hoce da se odvoji od mene, desava se da ode kod svekrve na dva dana. Ili kod moje mame da spava jednu noc, ali tada tu bude ujna ili mamina sestra kao pomoc.
Sada spavam nocu, jer hvala Bogu Gala spava(pu, pu, pu, da ne baksuziram) ali pre nisam.
p.s da editujem moj post. Sada kada je Gala starija, malo je lakse, ali naravno da to ne znaci da je idealno. Kao sto rece Ketin muz, roditeljstvo je tesko ali i najlepse. Sada sam dosta mirnija, manje opterecena pa zato mi je i lakse. Napisala sam vec nacin na koji sam ja olaksala sebi zivot. Ne kazem da moj nacin resavanja problema treba da bude i vas. Probajte, pa ako vam ne odgovara ili nemate mogucnosti, sigurno je da postoji drugi i za vas efikasniji nacin. Mosije rekao: ko ima vere naci ce i nacin.


Poslednji put izmenio Gala dana 13/1/2011, 17:22, izmenio ukupno 2 puta
avatar
Gala

Broj poruka : 2954
Location : Beograd
Datum upisa : 05.06.2008

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Mame, kako postizete sve?

Počalji od Lily taj 13/1/2011, 12:32

Jako me obradovalo otvaranje ovakve teme.
Neverovatno, i ja sam osetilia , juče, nešto poput neke ushićenosti..ili..ustreptalosti.
Naravno, samim tim i moje dete me je , čitav dan, doživelo baš kako treba:kao zadovljnu mamu.
Mada, bila sam po malo tužna što sebi nisam mogla da priušutim dolazak na net, a posebno, da napišem koji redak.

Ne mislim , niti imam neku unutrašnju potrebu da sebe menjam, usled činjenice da sam majka.Ipak, promene se u meni spontano dešavaju, i to pozitivne.Ali, rekli smo nema bajki, ovde.
Moja primarna briga, u ovoj fazi, je da se moje dete fizički ne povredi.
O potencijalnim opasnostima, druge vrste, ne želim, niti vidim realnu potrebu da razmišljam.Sa druge strane, uvek sam se više bojala neznanja, od neizvesnosti.Posebno, tuđeg neznanja.
Sa ovog aspekta, smatram blagom histerijom, to što smo zbog par bebećih proliva, u prvom tromesečju, pozvali više od 3 pedijatra, radili kolpo kulturu, te uput za gastro itd...Ali, to je ,valjda, neizbežno,no, ne kod svih roditelja.Rekla bih ,kod većine.Itd. itd....Taj početni "grč"roditeljstva je bio tako dominantan, da to odsustvo neralksiranosti u odgajanju su počeli da primećuju ljudi iz okruženja, ali, ne bliski poznanici, tim pre je sve više počeo da mi smeta taj i takav stil mog roditeljstva, pa sam odlučila i mislim da mi je dobro krenulo, da , ipak, budemo malo opušteniji, slobodniji, ...To je, svakako dobro i za nas, i za dete!
Na Anuškino pitanje: zašto ne mogu da uživam u svom detetu?Tj, u meri koliko to želim i kada želim, moj odgovor je krajnje jednostavan.
Usled fizičke i fiziološke iscrpljenosti.Nakon ovih, neminovno je prateća i sledeća: nazovimo je mentalna iscrpljenost.Pride finansijske poteškoće.Nisu alarmantne,ali su prisutne.U dovoljnoj meri, da nam otežavaju gro stvari.
Dakle, nisam uživala ili, pravilnije, još uvek ni približno onako kako to želim i osećam, iz potpouno i krajnje pragmatičnih, prozaičnih i praktičnih razloga.
Trebam pomoć.Sporadičnu, makar. U ciklusama. Bar da predahnem malo.
Nema nikakve druge mistifikacije.Uslovno rečeno.
U kontekstu rečenog, mirne duše mogu da izjavim, i to bez ograda tipa: "ko će i kako i da li će na pravilan način da shvati", dakle, " samoj sebi, ako već nema ko drugi , dodeljujem orden, i na trpeljivosti, i zbog požrtvovanosti, i zbog izdržljivosti"..i neukusno dalje da nabrajam.
Ipak, sve smo mi mame, ovde.
Utešno za Anušku:u blagoj sam prednosti, jer, ja se nisam selila....ti, si, prema mom utisku, najpre, fizički iscrpljena,potom sve ostalo, ali, duh nisi izgubila, što obećava da ćeš se jednog dana, možda tek za 2-3 godine oporaviti.
Sledeći put ću, nadam se, pisati o onim praktičnim stvarima, koje treba da poboljšaju kvalitet naše zajednice, u skorijoj budućnosti, prosto da preživimo i premostimo neki sledeći period, jer svom detetu trebam zdrava.Normalna.

I, da, imam samo jedan iskonski strah:da budem živa i nađem se svom detetu, što duže bar dok ne završi fakultet.Za kasnije, neka se bori, za svoje mesto pod suncem, kao i ja.




Poslednji izmenio Lily dana 13/1/2011, 13:04, izmenjeno ukupno 1 puta
avatar
Lily

Broj poruka : 706
Datum upisa : 22.03.2009

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Mame, kako postizete sve?

Počalji od Lily taj 13/1/2011, 12:45

Katarina,
da ne licitaram koliko je moje dete "TEŠKOČUVAJUĆE", da, jedna reč, dobro sam napisala, a to je izraz iz jedne knjige, ali, ja ti mogu predložiti sledeće:
Uspela sam da moje dete spava 2 puta dnevno, pre podne sa jednim buđenjem, posle podne, bez buđenja, samo tako što simuliram svoje prisustvo u bračnom krevetu,sa dosta jastuka,uz stalno nadgledanje, tako što sam povremeno i spavala i još uvek to radim, ali kada se probudi, malo pridržim, privijem lice uz obrašćić mog detea, oseća moj dah u kosici, i zavaram ga na par minuta, pa nastavi da spava.
Ista priča, popodne. Spava skoro 2 sata.
Noćna buđenja su obavezna, ali, i tu ću napraviti eksperiment.Do sada smo radili ovako: zaspi u krevecu, a stavljamo ga u bračni u toku noći,kada zaplače.Neutešno!
Nosim se mišlju-odmah sa nama u krevet.
Komentar jednog fizijatra me ohrabrio:"moje dete", dakle, te lekarke, "je spavalo sa mnom sve dok se nije rodila druga beba, a ovo pošlo u školu".Još je , za nepoverovati, dodala-opustite se i uživajte. Gle ironije, kakve rečenice.
avatar
Lily

Broj poruka : 706
Datum upisa : 22.03.2009

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Mame, kako postizete sve?

Počalji od lolipop taj 13/1/2011, 19:29

Djevojke, izvinjavam se što ovako upadam na ovu temu jer ja još uvijek nisam majka. Ali imam sestru kaja ima djevojčicu od 19 mjeseci, i stalno je gledam koliko joj je život zaista naporan, i koliko je ličnih zadovoljstava morala odložiti za neki budući život.
Prije svega trebam reći da je u toku trudnoće osjećala jako dobro, puna elana, i ništa drugo nismo primjetili osim da stomačić raste. Kada se porodila prvo što su joj rećli jeste " dobili ste djevojčicu tešku 4500 gr i 52 cm dugačku" ali uz to trebali biste je odvesti i nekom dječijem kardiologu jer sumljamo da vaše djete ima urođenu srčanu manu. I tako je i bilo,onda su prvo nastupili dani sikiracije, isčekivanja operacije, i td. Hvala bogu to je sve prošlo u najboljem redu, i sada je bebica u kategoriji apsolutno zdrave djece.
Prvo šta smo svi primjetili posle toga jeste da se nakon svega bebac toliko vezao za majku da i kada se sa ostalima igra majka mora biti tu, čak je ponekad mora držati za ruku ( samo držati za ruku), tako da se sestra ni tada ne stigne odmoriti iako bih ja bila tu non-stop da bi ona odspavala bar sat-dva. Što je starija sve je interesuje, ja to često komentarišem time da djete upoznaje život (ove godine je prvi put vidjela kako snijeg pada, kako mu se iščuđavala da to samo vidite) ali i tada mama mora biti tu.
Kada idemo u grad obavezno mora i malo da se nosi na rukama (usput da kažem da ima 15 kg), naravno samo majka da je nosi, nikom drugom neće, iako bismo je svi sa zadovoljstvom nosili. Da ne dužim mnogo oko te majka-djete vezanosti jer vidim da sve imate upravo ista iskustva, da dodam još toliko da se bebac toliko sada navikao da je mama tu za sve, da mama sve popravlja, sve zahtjeve zadovoljava, u toj mjeri da i kada se crtić završi na tv-u ona zove mamu da se žali kako je gotov i da ga vrati ponovo, uzalud posle objašnjenja da se to ne može vratiti, bebac u to prosto ne vjeruje.
Sada su u fazi nespavanja, zaspe otprilike od 10 navečer do 1 ujutro, onda se budi do 6 sati ujutro, potpuno naspavana i spremna na igru, i tako već 2 mjeseca. Sestra je za tih 2 mjeseca poprilično izmršala, a da ne govorim koliko je blijeda, i odsutna, jer san koji joj fali ,teško da može nadoknaditi u toku dana kada bebac spava (legne i ona sa njom vrlo često).
Sestra je redovno gomilala sudove koje po čitav dan nije stigla oprati, ponekad sam kad dođem i ja bih prala čašu iz te veliiike gomile ako moram piti vode, ali na svu sreću kupila je mašinu i to na kredit( hvala bogu bar se sa tim ne pati više).
Veš sada pegla samo kada stigne (ponekad nešto na brzinu opegla kada ga treba obući), ili kad ugrabi nekog od nas, pa na opali kukavicu lol! (mislim krene se žaliti), i možete zamisliti niko nije primjetio na joj nešto nije popeglano.
Jedino se mogu pohvaliti da je rješila jedan problem, a to je bio period kada beba nije htjela spavati u krevetcu, nego kod njih na krevetu, sestra na kraju nije znala šta više da radi i kaže njoj " sad ćemo se zamjeniti ja idem u krevetac, a ti lezi tu kod tate, kaže sestra liježem ja,a ono ispod mene sve škripi, ja čekam da se raspadne sve ispod mene, a beba sva nasmijana, raširenih usta, sva u čudu legne kod mene u krevetac" i od tada nemaju više problema sa krevetcom.
Anuška imala sam sličan prizor u vlastitom domu za Božić prije tri godine kada sam se opekla 30.12 (imala sam opekotine po licu, grudima i rukama), ležim ja tako u tim ranama a moja kuma zove na Badnji dan i kaže još samo da premažem tortu i ja sam gotova, a ja na to kažem i ja sam sve završila mm je kupio piće i zaoblicu, tako da je i kod mene sve spremno. Malo mi je tada bilo žao, ali pobogu pa to je jedan Božić u našem životu, imaćemo ih još mnogo, kada ćemo uložiti sebe maksimalno u njegovu pripremu.
P.S. Djevojke ja pošteno odužih, a htjela sam reći da je mnogo majki koje nesebično obožavaju svoju djecu i maximalno im se daju, ali su isto tako i umorne, iscrpljene, i rijetko kada uspiju sve stići uraditi što su do tada uspjevale,i u to ime imaju moje apsolutno poštovanje.
avatar
lolipop

Broj poruka : 4146
Godina : 39
Location : Sarajevo
Datum upisa : 15.11.2010

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: Mame, kako postizete sve?

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 1 od 9 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9  Sledeći

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu