Carski rez - za i protiv - iskustva

Ovde mogu da napisem samo iskustvo moje sestre... sam vaginalni porodjaj je prosao prilicno dobro, relativno kratko, ali je stos to se ona pocepala do polovine butine! Kako je to uspelo , ne znam, ali u svakom slucaju, ta rana je dugo zarastala... Ja jos uvek ne rzmisljam o porodjaju, ali iz ove perspektive bih se odlucila za vaginalno uz epidural. Videcemo kako ce ici do kraja, prepustam odluku lekaru, ali sve mi nesto mirisi da ce biti zakazani CR.

Evo i ja daprenesem moje iskustvo. Ja sam morala na cr zbog bebinog karlicnog polozaja pa da ne rizikujemo sa prirodnim mi smo zakazali cr. Sama operacija nije nista jer nista neznamo jer spavamo, a sam oporavak je po meni skroz ok. Ja sam vec posle nekih 15 sati od porodjaja ustala iz kreveta prvo uz pomoc sestre do wc da se istusiram a posle toga sam i sama setala hodnikom. Meni se rana malo iskomplikovala krenula prvo da curka a posle i da se na dva mesta otvara pa sam morala i na kiretazu rane. Sve u svemu ja glasam za cr iako budem opet u prilici da budem trudna opet cu na cr.
A evo iodgovora od moje cimerke iz sobe koja se prosle godine porodila prirodno a sad na cr kad sam je pitala sta je bolje ona je isto glasala za cr.

Maki79, kako su ti dali da se tuširaš odmah posle carskog?

Pa nije bilo klasicno tusiranje nego do pola i od pola nisam smela da kvasim ranu nego sam donji deo lepo istusirala prvo a onda gornji.

Uh, dobro je Odmah sam pomislila da ti je zato prokrvarila rana.

porodjena sam carskim putem,zbog operisane kicme...pre 17 meseci mogu vam reci da sam extra prosla...30-og novembra sam ostala u bolnici ,obavili analize,uvece u 22h mi ukljucili klizmu,ujutru na porodjaj otisla...kateter mi je bio strasno iskustvo,iako ne boli,eto uplasio me je...kada sam se porodila posle budjenja sam malo osetila bolove,nekih pola sata.posle nista...sutradan sam otisla na odeljenje,nisam mogla vise da lezim

plavaptica ::
Mnogo mi je zao sto nisam bila svesna trenutka rodjenja svog deteta koga sam tako dugo cekala,sto nisam mogla da cujem njen prvi plac. Slika na mom avataru je Ana nekih pola sata po rodjenju, mm ju je slikao, a ja ga i danas posle cetiri meseca neprestano ispitujem o detaljima, kako je izgledala, je li plakala itd....

Ovo kao da sam ja pisala Mm ulazi u šok sobu sa mojim dr-om i kaže mi da je bebac sladak i da je dobro Tada još nisam, a sada-sada sam baš ljuta na sebe što sam se plašila spinalne!

Miro i ja sam slicnog misljenja ali opet sa druge strane kad smo ih toliko dugo cekali tih tri sata koliko je proslo od carskog reza do naseg prvog vidjenja nije mi tesko palo iako sam po prirodi jako nestrpljiva. Moj mm je slikao bekanu odmah cim su je izneli iz sale i on mije poslao mms tako da sam je i ja videla cim sam se osvestila iz anestezije, a susret face to face je usledio kao sto rekoh tri sata kasnije i ostace mi urezan u secanje sve dok sam ziva. U tom momentu kad su mi je donosili prvi put bila sam na skypu sa mm, njegovom sestrom i ostalom ekipom i kazu mi da su me do sad videli nasmejanu i veselu milion puta ali da taj izraz mog lica i moje srece kad sam Katarinu ugledala prvi put i dodirnula je ne zaboravan i ne opisiv i ne ponovljiv. Ja samo znam da tog sekunda kad sam je dodirnula da su sve moje muke i bolovi nestali kao rukom odneseni i da je od tog sekunda prestao za mene da postoji svet bez nje.

Joj Maki

Ja sam se oba puta porodila CR..prvi put zbog karlicnog polozaja..drugi put zbog blizine dva porodjaja..i oba puta u spinalu..tako da sam ih odmah videla..odmah ljubila i odmah imena dali..ali nekako sam ipak sa prvom trudnocom zelela na prirodni..ovo je ipak hirurgija, ti posle cr hirurski pacijent..brzo sam se oporavila..brzo isla u radnju..spremala po stanu ...ali ipak mislim da je prirodni malo laganiji i zao mi je jako sto nisam imala to iskustvo

Daco koliko ti je trajao spinal u minutima :lol!
: isto sam kod prof.V. PRezadovoljna
. Ni taj vid pporoda nisam htela ni da razmatram samo Cr dolazio u opstoj ...

A sad
Razmisljam sad o spin. Samo razmisljam
Ja nisam htela vaginalni lepo mi je beba bila namestena tri prsta otvorene...
Ne zbog mene imam visok prag bola sv...

I moj mm je poslao mms odma ...isto sve prozivljavamo issti osecaji ...

Nakon drugog porodjaja cr i dalje glasam za njega. S tim da sam ovog puta bila budna i dozivljaj je fenomenalan.
Mislila sam da cu se uplasiti....da ce me ipak mozda boleti...ali nista od toga. Nju su izvadili za svega par minuta, sredili je i doneli mi je na mazenje...dok su dr usivali ranu.
Porodila sam se oko 11h i vec oko sest popodne setala sa sestricom koja mi je pomogla da se istusiram dole. Svako naredno ustajanje mi je bilo sve lakse.

Noja sve je bilo gotovo bukvalno za par minuta...3/4/5 min..mm je sniumao samo vadjenje bebe...to je oko 30sec...odmah su mi je pokazali..ja odlucila kako ce da se zove..o Mini pricam..jer sam razmisljala izmedju dva imena..pricala sa prof V o imenima..salili se..znas da je on inace saljiv lik..onda su mije ponovo dali nakon merenja da je ljubim i eto..milina..tako da to jesu divne uspomene..drugi CR me je daleko manje boleo..msm na ranu

Da li neko zna koliko dana pre termina se obicno
zakazuje cr? Meni je termin 4.8. a cr mi je
zakazan za 22.7. Tada sam 37+1. Mislim
verovatno dr zna sta radi ali se opet brinem da to
nije prerano ili prekasno...

Ja se nisam poradjala carskim, ali sam vise puta operisana, a iskusila sam muke prirodnog porodjaja - celu noc, i mogu da kazem da i u ludilu ne bih pristala na jos jednu operaciju, osim ako mora, makar umirala od bolova. Operacije su ozbiljne stvari, sa ozbiljnim posledicama. Problem je sto obicno zene koje na ovim temama pisu nisu iskusile i jedno i drugo, pa ne mogu da uporede. Ono sto mogu reci o prirodnom porodjaju je da boli, ali kad prodje, proslo je. I divno je, osecaj je prelep, uz sav bol, uz svo napinjanje, ti guras svoje dete silinom koju tada prvi i poslednji put vezbas za bezbroj situacija u kojima ces morati na isti nacin, istom snagom da ga guras kroz zivot, svaki put, iznova. Stvarno je divno. Ne bih to prespavala ni za sta na svetu. A o razlozima sam pisala danas na desavanjima, o priraslicama od operacija, o slepljenm crevima od njih, zacepljenim jajovodima od njih, koji su me doveli do dve vanmatericne, i zbog kojih su na kraju i odstranjeni, o lose zasivenim ranama, rezanim misicima i svemu ostalom sto stvarno, po meni, ne zasluzuje ni jedna zena koja to ne mora. Eto, mozda moja iskustva nekom pomognu..

evo da napisem i ja svoje iskustvo...porodila sam se CR,planiranim.doktori nisu ni hteli da cuju za to.iako sam operisala kicmu i par puta naglasavala da moram Cr,pravili su se glupi...morala sam da donesem na papiru izvestaj gde pise da mora da se radi CR da ne bi doslo do povrede prsljenova u toku priridnog porodjaja.kada sam prilozila papir na sto,nije im bilo svejedno.ali morali su.odveli su me na pripremu,sevale su poruke od mojih najblizih,od drugarica,drugova.da sam hrabra,jaka i bicu najlepsa mama ...bodrili su me,jer znaju koliku fobiju imama od operacione sale,upravo zbog operaciaj kicme....stavili su mi katetar.meni je to bilo najneprijatije iskustvo.pekao me je...i to sve zbog straha.kako sma sedela na krevetu ,odjednom neko je pokucao na prozoru ,to je bio moj muz.usao je krisom u pripremu,samo da me zagrli.tada sam se onesvestila...polivali su me vodom,i lupali po obrazima...dosla sam k sebi.i zacula sam da me prozivaju...izgovarala sam sve molitve u sebi i krenula dugim hodnikom...vratila mi se slika mojih teskih operacija.drhtala sam...moj doktor me je cvrsto zagrlio i rekao devojcice,ne plasi se...bice sve u redu...nisam htela da priznam da je poceo strah da se javlja,govorila sam da mi je hladno...anesteticar je bio komsija moje tetke,pa me je bas pazio.i bio ljubazan.Anesteziolog je bila majka mog skolskog druga,zena koja je u pripremu dosla da me ubedjuje da idem na prirodan porodja.tada sam joj rekal sklanjaj mi se sa ociju.nije me prepoznala,tek kada je videla ime shvatila je ...secam se,zabolela me je leva ruka,i tu sam zaspala.probudila sam se cini mi se odmah.smestili me u krevet,i imala sma jake bolove pola sata...posle nista.kada sam dosla sebi,mamina drugarica je radila na ginekologiji ,pa mi je dohvatila neseser sa sminkom,nasminkala sam se .smatrali su da poludela ,ali sam imala potrebu da se sredim.sutradan sam malo ustajala i presla na odeljenje...bas sam se jako brzo oporavila...sto se mene tice,ja sma uvek za CR

moj porodjaj je bio vaginalni, uz epidural i to je za mene bilo najlepse iskustvo u zivotu. mogla bih jednom dnevno tako da se poradjam. sledeci put idem isto.
E sada, sa mnom u sobi je bila zena koja se tri puta poradjala CR, i koliko vidim nista joj nije falilo,maltene je odmah stala na noge, za razliku od mene, kojoj je trebalo da se dobro odmori i naspava, ali ne znam od cega.
izgleda da je svako prica za sebe i da sam mora da donese odluku.

Ema,   si!
Lepo je čuti takvo mišljenje!!!!

Mene je porordio profesor Vejnovic carski rez u sinalu! Neponovljivo iskustvo   Ne traje dugo, moj citav porodjaj od pocetka do kraja je trajao 20 min, odmah sam videla bebu i dobila je da je pomazim i poljubim, to se ne moze iopisati kakav dozivljaj i osecaj   
Ne boli ali oseti se da rade i da cupaju bebu, odnosno da rastezu misice kako bi izvadili bebu.
VAZNO I NAJVAZNIJE je da dan pre spinala popijete 3-4l vode kako vas sutra ne bi bolela glava i ne bi bile posledice anestezije.
Meni je bilo jako hladno kada sam dosla u salu i dok su me pripremali, sva sam drhtala, ali kada su mi dali anesteziju pocela je toplina po nogama i sve je bilo super  a ona krece sve brzo kao po traci.
Mnogo je brzi oporavak kada je spinal u pitanju, noge su utrnute jis nekih 6-12 sati, polako popusta ali to je privilegija jer rana manje boli. nego posle totalne.
Uvece sam morala da ustanem i prosetam do sledece sobe, jer je bila guzva na odeljenju, e to me je jako bolelo, to ustajanje iz kreveta, ali od sutradan je sve lakse i lakse,...

Leptirko, zelim ti i trudnocu i porodjaj kao meni sto su bili...ja sam se porodila ocas posla, za par sati, bez bola, bez trauma, bez stresa. Cak ni rana od epiziotomije nije bila strasna, za dva dana sam sedela normalno, u wc isla posle dva dana najnormalnije..i moja cimerka,ta sa tri CR je odmah bila na nogama, bebe su nam donosili i ostavljali kako smo htele( samo nama) jer smo obe bile pozitivne i bebe su kod nas bile mirne, ma ni glas da puste... Sve u svemu, milina...i za mene i za nju...doduse, malo je zezao spinal, ali nista strasno!

Jos da dodam da smo se cimerka i ja odmah ujutru tusirale i to kao i uvek normalno sve preko rane a posle su nam previle sestre i tako svaki dan. Oni kazu da treba da se susi rana i da se ponasamo normalno.

I ja sam se odmah ujutu tuirala normalno, i posle svaki dan vise puta, i kada sam dosla kuci opet vise puta dnevno, sve preko rane od epiziotomije. Ne vidim da se rana od CR sustinski razlikuje od rane od epiziotmije, sav je sav i konac je konac... Treba voditi racuna da se ne inficira, da ne bude " prljavstine" bilo od znoja ili bilo cega drugog i problema ne bi trebalo da bude.

Nakon carskog reza, kod nas se ostaje punih sedam dana u bolnici.

Nakon što su me doveli na poluintenzivnu negu, odmah su uključili infuzije, dali novalgetol protiv bolova. Bolovi su kao oni najačei menstrualni, i nakon tri sata su me baš popustili, jer je novalgetol delovao. Kasnije popodne opet počeli, al sve je to tako izdržljivo, ja očekivala da se tu umire od bolova, pa mi nije stvarno bilo strašno. Boli, mora da boli, ipak je više slojeva sečeno, radjena je operacija, al nakon onih bolova posle operacije kičme, ovo mi je bilo stvarno smešno. Predveče opet dali novalgetol, oni to sami, i ne traže pacijenti. Odmah su mi uključeni bili i antibiotici, kao i ergomicin, ako sam dobro zapamtila, za smanjivanje materice. Uglavnom, u gooz su me krkali sa 4 injekcije. Kleksan su mi davali od 0.4 u ruke, moja stara doza, i prvu su mi dali nakon 8 h od cr.
Taj dan ništa nema za klopu. Ni voda, ni čaj. Ispoštovala sam maksimalno, jer znam koliko može nakon anestezije da se povraća od uzete tečnosti, pritim mi je grlo bilo suvo, a nisam mogla da se nakašljem, pa sam krkljala i sestra mi donela nakvašenu gazu, da stavljam na usne, da bar malo olakšam muke. Ujutru, nakon dolaska na odeljenje me odmah posetila dr neonatolog i rekla kako je beba, uveče je ponovo dolazila dr da me izvesti o njegovom stanju.

To prvo veče me sestra podigla, mantalo mi se u glavi, i bilo je prilično bolno, prošetala do lavaboa, umila se, sestra me naravski pridržavala. U toku noći mi se činilo da mi se kaki, medjutim, to su bili gasovi, molila sam se da prdnem lol! lol! , da bi mi bilo lakše, jer samo krči po stomaku i neprijatno je. Naravno da nisam uspela obaviti ništa, al sestra je baš bila korektna, oprala me i rekla da se to dešava. Naredni dan, u 5 h izjutra, mere temperaturu, i onda me je sestra ponovo digla, i prošetala par koraka do lavaboa i natrag. Bilo je već malo lakše nego prvi put. U toku dana mi se jednom slošilo dok sam ležala, kao da mi je šećer pao, drhtanje ruku, hladan znoj i uzlupano srce. Sestra bila sve vreme kod mene, otvarala prozor, i otišla tek pošto sam se stabilozovala. I drugi dan sam primala infuzije celo jutro. Drugi dan se takodje ništa ne jede i ne pije, izdržala sam, mada su mi creva već počela krčati. Uspela nekoliko puta da prdnem! lol! O sreće moje, da ste samo videli! lol!

Predveče taj dan, izvadili mi kateter, podigli i odšetala sam do sobe u koju su me prebacili. Bez katetera je sve bilo mnogo lakše. Krvarenje sam imala, al ne previše obilno. Pričala sam sa ženicama, to je sve individualno, i ne treba se opterećivati.

Treći dan konačno klopa, donosi teta doručak, čaj i 6 keksića, meni oči oduševljene, kaže, to ti je za tri obroka, joj, kuku meni, ne mogu da se smejem od rane, a hoću da se pocepam. lol! Za ručak mi doneli supu, uh kakvo je to oduševljenje bilo, čak sam od sreće i plakala. Šta ti glad uradi od čoveka. lol! Taj treći dan sam prvi put otišla da vidim bebu, uh, držala se dobro, bio i Rodjeni sa mnom, po povratku u sobu se isplakala. A on čupav, crn, ne deluje toliko malecno, al opet kifla prava! osmeh srce Srećom da je ušla dr neonatolog, i pričala mi o njemu detaljnije (sestra je od moje školske drugarice), pa sam i prestala da plačem.

Sve vreme me muči gorušica. Daju mi ranisan.

Treči dan, opet iste injekcije, plus jedna da se izadje teška nužda. Uh, meni dren još nije izvadjen, dobijam savete od meni dragih mamica, da kažem da sam imala stolicu, dok mi dren ne izvade, a mužu kažem da mi kupi čepiće. Gasovi su već česti, i lakše je malo u stomaku. Rebra počela odmah da me bole, i gruni koš, vraća se valjda sve na svoje mesto. Taj dan me previli, i primetili taj grozni ojed od flastera, donela moj, ali džaba, opet bio zalepljen delom preko iritirane kože. To me i bolelo i svrbelo, užasno. Treći dan nisam ujutru tražila novalgetol i ranisan, samo uveč, jesam bila jako iscrpljenija i umornija, al izdržalo se. Treći dan krenulo mleko, ujutru sam primetila flekice na majici, i od sreće opet malo otplakala! Hormoni su čudo! lol! Probala sama da drndanm sike, al skontala da pojma nemam, zovnula sestru, ona mi razradila jednu siku i pokazala kako to da radim. Prvo sam muzla rukom, a onda i pumpicom. Nisam se opterećivala ni koliko ima, ni da li će ga biti, jednostavno sam se sve vreme trudila da budem što mirnija, kako bebac ne bi osetio moju nervozu, i stvarno sam ponosna na sebe. yes

Četvrti dan mi izvadili dren, boli baš, al jako kratko traje, srećom. Tad me opet previli. Ojed katastrofa. Moja dr popodne to primeti, i šlogne se, i pozove sestru da mi to srede. Stavili mi papirni flaster, al samo sa donje strane, sa gornje ostalo slobodno, kako bi koža disala. Vrlo brzo mi je već bilo lakše. Dr me obilazila svaki put kad je dežurala, pa i po više puta, plus je zvala telefonom da pita kako sam, onda kad nije radila. Oduševljena sam njenim radom i pristupom. queen

Nakon što mi je dren izvadjen, uspela sam da obavim tešku nuždu, i tu je već sve opet mnogo lakše. Kad se izvadi dren, odmah se mnogo mnogo mnogo lakše hoda. Popodne mi je drugarica donela kafu, onda sam još jednom uspela otići, i to bez ikakvih problema u toalet. Čim sam izašla u wc, i uspotavio se rad creva, odmah je gorušica prestala, hvaljen Isus. yes

Sledeći dan opet išla u toalet i posle je sve lakše i lakše, rapidan je napredak iz dana u dan, s tim što tog trećeg svaka žena malo stagnira u oporavku, mene su ledja tada zabolela od izmazanja baš i onako, valjda još uvek si sav nikakav.

Svaki dan dobijam iste injekcije. Treći dan je bila endokrinolog, korigovala mi terapiju, mada sam ja to i bez nje već sama bila uradila.

Hematolog se pojavila petog dana, rekla da ću primati 6 nedelja nakon porodjaja kleksan, i to prvu nedelju od 0.4, a pet nedelja dozu od 0,2.

Šestog dana se pojavila dr sa transfuzije i hematologije, o kojoj sam vam već pisala, da vidi kako sam, i da mi čestita, i naravno da mi je naterala suze na oči. Bila sam baš oduševljena.

Plakala sam malo i kad mi je rodjeni poslao sliku nameštenog kreveca, kum i kuma mu pomogli i da prečisti i da namesti sve, svaka im čast, s obzirom da su kumovi roditelji slavili, i da je on bio rastrzan na dve strane. Pravi su prijatelji, i mnogo ih volim.

Plakala sam malo i kad mi je snajka poslala slike stvarčica za bebu što je moja mama kupila! O radosti!

Svaki dan sam išla da obilazim bebca, sa Rodjenim, posete su od 10 do 12h, svaki dan, i svako od roditelja ostaje po par minuta, dr kaže kakvo je stanje i to je to.

Jedna sestra, komšinica iz zgrade, uvela me kod bebe i dva puta uveče na malo duže, i dala mi da ga pomazim! srca On je svakim danom bivao bolje. Prvo mu je smanjivan kiseonik, da bi ga skroz isključili, sunčali su ga zbog žutice svaki dan, i u petak je konačno skinut sa infuzije, što je meni bilo veliko olakšanje kad sam krenula kući. Toliko sam se toj informaciji obradovala, da nisam ni plakala kad sam krenula kući, znajući da će i on vrlo brzo biti u našem zagrljaju.

Sedmi dan vade konce, to malo boli, više je onako neprijatno. Ja sam imala šest kopčica i rez mi je jako nisko i baš je tanak, horizontalan. Moći će bikini da se nosi! lol! Ostalo mi je par strija na stomaku, i na grudima, iako mi grudi uopšte nisu porasle posebno. Gledam žene tamo, to se oteglo, sunašce li ti, treba samo taj teret na ledjima izdržati, potamnele im areole, te imaju ili nemaju bradavice, a kod mene to sve simbolično malo veće, areole iste, bradavice mi sitne, al mi sestra reče da su već formirane, kad je videla kako izgledaju nakon muže! Very Happy

Dakle, sve u svemu, za mesec dana kontrola kod dr koja me je porodila, da se vidi stanje i imanje, kao i kontrola kod endokrinologa.

Žene tamo pričaju, šta mi je ovo trebalo, neću više, bla bla bla, a ja razmišljam, ma opet bih sve ja ovo! Dr mi, prilikom polaska kući, poželela da se uskoro vidimo i da trudnoća bude iz prirodnih radova, e to bih najviše volela, rekoh joj!

Ne rekoh i da su me drugi dan spucale emocije, kad sam uključila telefon i čitala divne poruke od rodbine i prijatelja!. Rodjeni je pravio žurku u kafani, sa tamburašima, svi kažu da je bilo fenomenalno, ne sumnjam. Jetrva mi slala poruku tipa: Bogu hvala da ja nisam u porodilištu, da se veselim zbog nekoga, a ja razmišljam, Bogu hvala kad sam ja u porodilištu, pa se drugi zbog mene vesele! yes

Najveća zamerka u celoj priči jeste radijator koji mi nije radio u sobi uopšte, iako su sestre svaki dan zvale, svedok sam bila, jer mi je soba bila odmah preko puta njihovog pulta, a dok sam skontala da mi Rodjeni može doneti radijator, već sam bila ukočena i nauzeta zimom. Sad me vrat više boli nego rana. Jbga.

Sa sestrama sam imala odličnu saradnju, te jedna operisala štitnu, pa sa njom o tome, te drugoj brat nema dece, pa se ona oduševila šta sam joj sve ispričala, te jedna komšinica, te druga prijateljica od moje drugarice, ma kad se tu počnu nameštati situacije, to je stvarno neverovatno. Baš sam rekla, kad ne ide, ne ide, al kad krene, sve se složi kako treba, jes da ja nisam mogla verovati, al eto, baš je tako. Samo je bitno da se saradjuje i da se ne zakera, onda sestre budu ekstra i pre ti svašta učine.

Što se tiče pronizona, u mom slučaju su svi rekli da je to najbolja stvar i da je beba zato tako zrela u toj nedelji. Prilikom anestezije su mi dali urbazon zbog pronizona, ako se dobro sećam.

Nadam se da ću ovim mojim iskustvom bar nekome pomoći da vidi kako je proći kroz carski rez.

Zbog operisane kičme, ja nisam imala drugu opciju, osim carskog reza.

Ima li da je neka od vas uzimala Fraxiparin ili Clexane tokom trudnoće i da se na kraju porodila CR u spinalu?