Amniocenteza

Amniocenteza

Amniocenteza je zahvat kada se pod kontrolom ultrazvučne sonde iglom kroz trbuh majke ulazi u maternicu i aspirira plodna voda za daljnju analizu. Prije same punkcije vrši se detaljan ultrazvučni pregled, prilikom kojeg se određuje položaj bebe, kao i posteljice kako bi se izbjegla nepreciznost zahvata, ali i ozljeđivanje fetusa. Plodna voda je tekućina u kojoj se nalazi fetus, pa prema tome sadrži odljuštene stanice kože i organa fetusa. Za pretrage fetalnih stanica potrebno je oko 15 - 20 ml plodne vode, a kultivacija fetalnih stanica i kariotipizacija (pregled fetalnih kromosoma) traje oko 3 tjedna. Novije tehnike (FISH) omogućuju dobivanje rezultata za svega par dana. Amniocenteza omogućuje ne samo određivanje broja i izgleda kromosoma, kao i određivanje fetalnog spola već je i pretraga koja se koristi kod nekih drugih specijalnih pitanja u trudnoći, osobito kod određivanja zrelosti djeteta ili količine bilirubina u plodnoj vodi kod Rh nepodudarnosti.

Slično amniocentezi izvode se kordocenteza - punkcija umbilikalne (pupčane) vene i kardiocenteza - uzimanje krvi iz lijeve klijetke fetalnog srca. Kod kordocenteze punktira se pupkovina najmanje 1 cm od mjesta na kojem se pupčana vrpca odvaja od posteljice te aspirira mala kočina krvi iz pupčane vene. Ovi izuzetno zahtjevni postupci prakticiraju se samo kod specijalnih pitanja u trudnoći kao što su nasljedne hemoglobinopatije, fetalne infekcije, intrauterina transfuzija krvi kod fetalne anemija, imunološke bolesti, a kod nasljednih bolesti samo ako ne uspije kultura plodne vode, odnosno kod mozaicizma. Rizici kod ovih zahvata obuhvaćaju spontani pobačaj, prijevremeni porod, krvarenje i infekcije, a javljaju se u 1 - 2% punkcija.

O ustanovljavanju hromozomskih poremećaja još nerođenog deteta za »Planetu« govori stručnjak svetskog renomea primarijus dr Žarko Puzigaća

Međunarodna reputacija

Primarijus dr sci Žarko Puzigaća, inače i viši naučni saradnik i konsultant KBC Bežanijska kosa, 1998. godine izabran je za aktivnog člana Njujorške akademije nauka, na osnovu više od 100 publikovanih naučnih radova iz oblasti medicine. Jedan od njegovih radova uvršćen je u Anale te Akademije, jedne od najstarijih institucija ove vrste u svetu (osnovana pre 180 godina).

Za dve godine navršiće se pune četiri decenije od kako su naučnici po prvi put uspeli da kultivišu ćelije ploda iz plodove vode, što je otvorilo novo razdoblje u dijagnostici hromozomskih poremećaja kod još nerođenog deteta. Ali, metoda kojom su Stijl i Breg, te 1966. godine, došli do ovog otkrića , gotovo da se nije izmenila do danas.
Na Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta u Beogradu, gde o toj temi razgovaramo sa primarijusom dr sci Žarkom Puzigaćom, direktorom tamošnje Klinike za humanu reprodukciju, amniocenteze se obavljaju još od davne 1970. godine, i danas se na toj klinici godišnje uradi oko 600 takozvanih ranih amniocenteza.

Plodova voda
Amniocenteza je hirurška tehnika koja je u ginekologiji korišćena još krajem 19. veka, u lečenju trudnica sa povećanom količinom plodove vode (polihidroamnion). Nemački lekar Menes je 1930. godine koristio amniocentezu da bi ubrizgao kontrast u amnionsku šupljinu i odredio položaj posteljice i ploda, ali tek pedesetih godina prošlog veka amniocenteza se češće uvodi u praksu, nakon što se pokazala korisnom i kod Rh inkompatibilije ploda i majke. Ipak, sve do otkrića Stijla i Brega, rađanje dece sa Daunovim sindromom iz prividno sasvim normalnih trudnoća bilo je više nego neprijatna stvarnost, prava noćna mora za svakog lekara, koja se do tog vremena nikako nije mogla izbeći. Dvojici naučnika je, međutim, uspelo da iz plodove vode izdvoje plodove ćelije (amniociti) koje su tu dospele otpadanjem sa fetusa, ili iz njegovog urogenitalnog trakta. Te ćelije su bile žive, pogodne za dalje umnožavanje, citogenetsku analizu i određivanje takozvanog kariotipa ploda. Kariotip, naime, predstavlja sve hromozome jedne ćelije, kojih normalno treba da bude 46, i na osnovu kariotipa se može odrediti da li plod ima višak ili manjak hromozoma, ili neku njihovu strukturnu abnormalnost (najčešće nedostaje deo hromozoma), odnosno neki hromozomski poremećaj.

Određivanje kariotipa ploda je, podseća doktor Puzigaća, epohalno otkriće, jer se uz pomoć njega u ćelijama ploda može sigurno utvrditi prisustvo Daunovog sindroma i drugih hromozomskih poremećaja (hromozomopatija) kod ploda, i to dovoljno rano, u drugom tromesečju graviditeta (pre 20. nedelje), kad se takva trudnoća na zahtev supružnika može bezbedno prekinuti.

Daunov sindrom je, inače, nasledni sindrom uzrokovan takozvanom trizomijom jednog dela ili celog hromozoma 21. Statistika ukazuje da se Daunov sindrom javlja kod jedne među 660 živorođenih beba, ali naš sagovornik napominje da je stvarna učestalost Daunovog sindroma zapravo veća od učestalosti na rođenju, jer se mnogi plodovi ne rađaju zbog spontanog prekida trudnoće.

Neprevaziđena metoda

Amniocenteza koja se kod trudnica radi sa ciljem da se odredi kariotip i otkriju eventualne hromozomopatije naziva se još i rana amniocenteza (ili genetska amniocenteza) i ona se obavlja između 16. i l8. nedelje trudnoće, kada je u plodovoj vodi prisutno najviše amniocita. Medicina, naravno, sve vreme nastoji da dijagnostiku Daunovog sindroma i drugih hromozomopatija uvede i koristi što ranije, već u prvom tromesečju trudnoće (između 8. i 12. nedelje) kad je prekid trudnoće za trudnicu lakši i jednostavniji, i ima pokušaja da se to postigne uz pomoć analiza ćelija iz kojih se formira posteljica, ali prema sigurnosti rezultata koje daje, ta metoda ipak ne može da zameni amniocentezu. Amniocenteza se, naglašava dr Puzigaća, i danas smatra zlatnim standardom u prenatalnoj dijagnostici Daunovog sindroma i drugih hromozomopatija.
Štaviše, postoji mogućnost da se sama amniocenteza izvede i ranije, između 10. i 14. nedelje trudnoće, i to se naziva ranom ranom amniocentezom. Prednost rane rane amniocenteze u odnosu na analizu ćelija posteljice jeste u tome što ona pruža mogućnost dodatnog odredjivanja prisutnosti nekih supstanci koje su važne za otkrivanje anomalija centralnog nervnog sistema. I rana rana amniocenteza, međutim, ima očigledan nedostatak, a to je manja količina amniocita u plodovoj vodi karakteristična za trudnoću staru od 10 do 14 nedelja, pa je uspešnost i ovog postupka u poređenju sa standardnom ranom amniocentezom skoro deset puta manja.
Pre svake amniocenteze obavi se ultrazvučni pregled trudnice, da bi se odredila starost trudnoće, proverila vitalnost ploda i isključile vidljive strukturne anomalije. Punkcija se obično vrši u području ispod pupka, gde se nalazi dno gravidne materice. Na tom mestu je, kako objašnjava dr Puzigaća, ubod igle najmanje bolan. Ako je posteljica na prednjem zidu, lekar se trudi da punktira pokraj nje, ili barem njen najtanji deo.
Ultrazvučno navođenje igle obavlja se ili pomoću sondi sa vodičem za iglu, ili se koristi tehnika slobodne ruke. Kada vrh igle dospe u »džep« plodove vode, po mogučnosti što dalje od glavice ploda, a najčešće uz donje ekstremitete, lagano se, običnim špricem, usisa plodova voda u količini koja je potrebna za analizu.
Mogućnost da dođe do spontanog pobačaja, kao glavne komplikacije koja se danas može pripisati amniocentezi, svedena je na manje od 0,5 odsto.

Obazriva primena

Rizik da nakon amniocenteze nastupi spontani pobačaj, i materijalni troškovi postupka da bi se odredio kariotip ploda (koji se danas procenjuju na više od 600 dolara) ne mogu se zanemariti, napominje dr Puzigaća, i to navodi kao glavne razloge zbog kojih se amniocenteza ipak ne radi svim trudnicama. Lekari je danas savetuju samo onim ženama kod kojih postoji povećan rizik na moguće prisustvo Daunovog sindroma i drugih hromozomopatija kod ploda, što se u Genetskim savetovalištima utvrđuje individualno za svaku trudnicu.
Naš uvaženi stručnjak i sagovornik podseća da rizik od pojave Daunovog sindroma i drugih hromozomskih anomalija značajno raste sa starošću majke. U kliničkoj praksi, amniocenteza se obavezno primenjuje kod trudnica starijih od 34 godine. Utvrđeno je, naime, da je rizik za pojavu Daunovog sindroma posle 35. godine veći od rizika da zbog amniocenteze eventualno nastupi spontani pobačaj. Za mlađe trudnice važi upravo obrnuto - rizici povezani sa amniocentezom smatraju se većim od potencijalne koristi, zbog male verovatnoće dijagnosticiranja Daunovog sindroma.
Žene sa niskim rizikom se, pak, podvrgavaju posebnim biohemijskim skrining testovima koji se mogu raditi u prvom i drugom tromesečju trudnoće. Ako rezultati ovih testiranja sugerišu rizik od Daunovog sindroma, onda će se amniocenteza savetovati i trudnicama mlađim od 35 godina.
Ultrasonografija je takođe značajna za otkrivanje Daunovog sindroma. U prvom tromesečju trudnoće ultrazvučni skrining je zasnovan na nenormalnom nakupljanju limfe u vratnom delu ploda. Prate se i druge abnormalnosti povezane sa Daunovim sindromom (uključujući zastoj rasta, srčane defekte...) kao i fenotipske karakteristike ovog sindroma, koje se na ultrazvuku mogu primetiti u drugom tromesečju. U najkraćem, na ovaj način, ultrazvučnim pregledom ploda moguće je otkriti oko 80 odsto slučajeva Daunovog sindroma, tako da je otkriće anomalija kod ploda danas glavni razlog za upućivanje trudnice na amniocentezu.

Izgledi za budućnost

Iako je plodova voda danas glavni depo ćelija ploda koje se, zahvaljujući amniocentezi, mogu koristiti za citogenetsku analizu i određivanje kariotipa, postoji još jedan njihov »izvor« - krv trudnice. Međutim, odnos broja ćelija ploda prema broju ćelija majke u cirkulaciji je manji od jedan na 5.000, i za sad ne postoje specifični markeri za izdvajanje ćelija ploda.

Dosadašnji razvoj raznih tehnika za razdvajanje majčinih i ćelija ploda, uključujući i sortiranje na osnovu fluoroscencije, gustine centrifugiranjem i magnetsko sortiranje ćelija, rezultiralo je povećanjem proporcije ćelija ploda, ali je i takav uzorak nepodesan za citogenetsku analizu, jer je i dalje visoko kontaminiran majčinim ćelijama. Doktor Puzigaća zaključuje da tako i ova mogućnost ostaje u domenu eksperimentalnog, i da je malo verovatno da će u bliskoj budućnosti išta moći da zameni amniocentezu.

Da li je neko radio amniocentezu metodom PCR u Jevremovoj? Treba mi Vase iskustvo, savet, cena...

Napokon nadjoh mesto da postiram info koji sam procitala na drugom forumu.Radi se zapravi o CVS i refundaciji preko RZZO-a.

Post C/P:

"Samo da obavestim zainteresovane da sam od RZZO uspela da refundiram CVS!!!
Rešenje o usvajanju moje molbe stiglo je 2 meseca pošto sam je predala (2 meseca je zakonski rok). 15 dana je rok za žalbu, posle čega izdaju nalog za plaćanje.
Više informacija o molbi i potrebnim dokumentima imate na mojoj starijoj temi"

Na sledecem linku mozhete videti kako je ishla borba s drzhavom oko refundacije:

http://www3.serbiancafe.com/lat/diskusije/new//read.php?num=140&id=14918642&thread=14918642

Molim trudnice koje su radile amniocentezu da mi daju odgovor na pitanja:
1. Da li su trazili briseve?
2. Da li ste pile antibiotike pre i nakon postupka?
Hvala!!

Zoko, meni nisu trazili posebno neki novi bris i nisam pila nikakav antibiotik ni pre ni posle postupka amniocenteze. Dr mi je rekla samo da ponesem potvrdu o krvnoj grupi (a kad sam dosla na kliniku niko mi to nije ni trazio).
E, sad, meni bris ionako kontrolisu svaki put kad odem na UZ, dakle jednom mesecno. I pre samog postupka mi je uzela bris (ispostavice se da je bio o.k. bas kao i prethodni).

Prvo me je na UZ gledala moja dr (kontrola grlica materice - vaginalno UZ - da sve bude spremno za profu koji radi samu amnio, i da jos ona malo premeri bebca i pogleda mi miom jer sam je ja to zamolila). Onda je profa dosao, pregledao na UZ sta treba vec da se utvrdi zbog samog postupka (gde je beba, itd.).

Nakon toga sama intervencija traje jako kratko, mislim minut. Nista ne boli, osetis ti da nesto ulazi kroz trbuh ali tako lagano... kao kad smo sebi davali same u stomak gonal pen! Zanemarljivo.

Posto sam ja postala osetljiva na dodir (ne volim da me mnogo gnjave i pipkaju dole a ni po stomaku), kad mi je sestra brisala gel sa stomaka (onaj za UZ), da bi mogli da pocnu sa izvlacenjem plodove vode, ja poskocim ko oparena (htela je temeljno da ukloni gel a ja sva kao da sam od secera)... Profa me pogleda u cudu... i kaze da sa obe ruke sama sebi zategnem stomak (ispod grudi otprilike). I da ce mi posle reci zasto mi je to trazio.
Kad smo zavrsili, rece: "Da me ne biste udarili rukom..." mali trik za one koji znaju refleksno da odreaguju...

I to je to. Skocih sa kreveta na noge lagane i pravac kuci na mirovanje.

Verujem da je svako iskustvo individulano i da svako ima svoj dozivljaj... Samo se opusti i ne brini nista. Nalaz je dosao za 12 dana (a ja mislila da cu cekati tri nedelje)... Naravno, sad svi znaju da sama amnio nije bolna intervencija pa svi mozgamo zbog onog posle... ali kako je tebi i dabl bio super, relax darling, bice to samo jos jedna (i najsigurnija) potvrda da je sve ok!!!

Leno, draga, hvala.
Ja se ne brinem zbog samog postupka, vec vise zbog tog rizika, mogucnosti infekcije ne daj Boze i sl. Ali necu mnogo da mozgam...bice kako je sudjeno Valjda ce sve proci ok.

Zna li neko gde se u Novom Sadu radi amnio? U Beogradu je nemoguće zakazati.

Naco, radi se u decijoj bolnici gde svakako prvo zakazes razgovor kod geneticara i on ti da termin za AC. Takodje, radi se u Betaniji. Znaci, zene biraju izmedju te dve ustanove, s tim sto zene koje su neg. krvna grupa, a muz pozitivna, moraju da rade u Betaniji zbog primanja Rhogama i otvaranja istorije bolesti.
One koje ne moraju tamo, uglavnom biraju deciju bolnicu i dr-a Kolarskog koji je odlican.

Iskreno, meni je zakazivala kuma, inace med. radnik u penziji, ali sam cula da je i u NS-u frka oko zakazivanja.

Hvala Zoko, ali treba mi tačan naziv dečije bolnice, zbog uputa, teško da će ovi ovde znati da mi na uputu napišu tačan naziv bolnice i eventualno neki kontakt telefon. Nadam se da nisu nadrndani kao ovi na IMD i u Palmotićevoj.

Jesi zvala Front?

Pisah ti i na pp, za slucaj da nemozes nigde da zakazes, mozes da radis privatno pa da ti RZZO refundira, mojoj jetrvi su refundirali posle nekih mesec dana..oko 40.000 din...

Da ne bih otvarala novu temu samo zbog jednog pitanja, uglaviću se ovde, valjda neću da poremetim temu. Naime, Republika je u postu navela link (hvala joj do neba, jer svašta saznah tamo) gde izmedju ostalog žena piše da refundira utrogestan. Moje pitanje bi bilo da li je neko od vas ovde sa foruma uspeo da refundira utrogestan i kako. Ja sam nakon što sam pročitala to ovde, poslala mm da podnese zahtev, dala mu račune i recept za utrogestan, ali ovi ludaci koji ovde rade poslove za RZZO filijalu mu rekoše da oni to ne rade i tada su ga uputili kod pravnice Zdravstvenog centra. On kako nema pojma odnese joj tamo, ona uzme samo račune i moju adresu i kaže mu da ćemo biti obavešteni. Kad je došao kući i to mi ispričao samo što ga nisam pojela Prvo, zašto bi Zdravstveni centar odlučivao o refundaciji, kad je to nadležnost zavoda, a drugo, lično poznajem tu nesretnicu od pravnice i znam koliko nema pojma. No, pomislim ja, možda ona obavlja neke poslove za RZZO, ajde da ne prenaglim, sačekaću. Danas, stiže pismo, rešenje, kojim me direktor Zdravstvenog centra odbija za refundaciju, sa obrazloženjem da lek nije na "Pozitivnoj listi" Šok! Da ne pominjem da rešenje ne sadrži pravni osnov donošenja, odnosno na osnovu čega je direktor mogao da donese takvo rešenje, kao ni kome može da se izjavi žalba. Celo pre podne sam zvala RZZO u Beogradu, ali niko mi se nije javljao, prosto ne znam šta da radim. Kako je moguće da negde refundiraju te troškove, a negde ne, tačnije to je nemoguće, ali kome se žaliti. Eto, prosto, ako neko vidi i zna da je moguće refundirati neka napiše svoje iskustvo ili savet možda, kome da se obratim.

Naco, bas mi je zao sto jos nisi zakazala amniocentezu, mislila sam da si se povezala sa Plecasem, kakav je plan bio. Izvinjavam se sto cu ponovo da ti napisem isto kao ranije, ali bolje da znas pravi redosled. Mislim da bi mogla da zakazes na Institutu, pusti tu zenu koja je bila neprijatna, samo da ispostujes proceduru. Ti pri zakazivanju ne pominjes amniocentezu, vec kazes da te doktorka salje na genetsko savetovaliste (vidim iz Zokinog posta da je tako i na decijoj bolnici u NS). Za to ti naravno treba uput za genetsko savetovaliste za tu ustanovu. Kad dodjes na to savetovaliste oni ti kazu da je neophodno da radis AC i to ti napisu na izvestaju, sa kojim onda silazis i zakazuju ti AC vodeci racuna o periodu kad treba da se obavi. Znaci telefonom uopste ne pominji AC, vec zakazuj genetsko savetovaliste (na koje zene dolaze iz raznoraznih razloga, ali i zbog amniocenteze). A posle uzimas drugi uput za amniocentezu za istu ustanovu. Ne znam da li ti je sada jasnije? Bas mi je zao sto se mucis!
Refundacija utrogestana meni deluje neverovatna jer nije na listi, ali probala si. Iz onog linka sto je dala Republika i ne vidim da je ona Diana na kraju naplatila vec samo da je predala zahtev.
Na zalost mislim da nam ne gine da ga placamo, ali je sad bar jeftiniji, a bilo je bas preterano skupo dok su bile one francuske/ belgijske/ grcke globule.
pozdrav

Draga Agata, sve sam ja to o čemu ti pišeš, na žalost već jednom prošla. U prvoj trudnoći uzela sam uput za genetsko savetovalište. U savetovalištu su mi samo rekli da treba da uradim amnio ali da mesta kod njih nema. Ovog puta, da ne bih džabe prelazila 600 km nazvala sam telefonom i pokušala da se informišem i to upravo na onaj broj koji si i ti napisala. I tamo su me odbili. Nije meni ovo prvi put, a nisam ni jedina. U poslednje 3 nedelje 20 žena odavde su odbili, to mi je rekla lično doktorka. Očigledno je da su kriterijumi različiti, pouzdano znam da se za to uzimaju debele pare.Kada su me tada, u prvoj trudnoći tako odbili, pokušala sam preko jednog poznatog doktora, inače prijatelja mm koji je lično zvao IMD i pokušao preko svog imena da zakaže, ali nije uspeo. Tada mi je on rekao da zna da mesta imaju, ali da ih čuvaju za svoje ljude i one koji to plate. Znaš kako, pošto već imam iskustva, ne bih da prelazim toliki put da bi mi rekli isto što i prošli put, a to je da sama moram da se snadjem.
Inače, nisi dobro pročitala ili nisi do kraja pročitala sa linka, žena je uspela da refundira sve utrogestane za koje je imala račun. Detaljnoje opisala postupak.

E da, zaboravih da ti odgovorim na prvi deo tvog posta. Ne može Plećaš da mi uradi analizu plodove vode, on može da mi uzme uzorak, tj. da uradi intervenciju, a analizu rade samo u Palmotićevoj, gde naravno nema mesta. Dakle, nije problem, na Gak-u ima mesta koliko hoćeš, uzmeš uput i odeš da ti bilo ko od lekara uzme plodovu vodu, ali onda sam moraš da nosiš uzorak na analizu tamo gde imaš zakazan prijem. Veruj mi Agata, sve ovo prolazim drugi put, vrlo dobro mi je poznata procedura. Uradiću privatno, kao i prošli put, ništa strašno.

Naco, stvarno mi je zao. Onda sam ja ubola slucajno. Zbog toga se i cudim, jer sam ja sve isla po tom njihovom postupku, bez urgencija i para.
Samo ti zelim da se sto pre organizujete i da se ne namucis, uopste ti ne treba neka sekiracija sad.
Svim srcem ti drzim pesnice!
Za one lekove nema veze, shvatile smo drugacije, ali ne sekiraj se ni oko toga, misli samo na bebu, da budes opustena. Ako mislis da mozes jos nekako da probas refundaciju, probaj, ali ne unosi se i ne sekiraj se. Na zalost non stop nesto placamo.
Poljubac!

Super je što si ti imala sreće da se ubaciš na IMD, ima i takvih koji slučajno upadnu, ne kažem da nema. Inače, uopšte se ja ne mučim, niti se sekiram, samo pišem ovde svoja iskustva da bi možda nekome pomoglo, a što se tiče amnio, nema tu nikavog posla oko organizacije, nazoveš privatnu kliniku i zakažeš, vrlo je prosto. Ja sam pravnik po profesiji i obožavam da se "ganjam" sa neznalicama, tako da će mi poništavanje ovog rešenja predstavljati zadovoljstvo, nikako sekiraciju. Ja uživam da radim svoj posao, a kroz nova iskustva svašta novo i naučiš, i što je najvažnije, neko mora to da istera do kraja, jer ako ne pomogne meni, pomoćiće nekim budućim trudnicama. A to je već dovoljna satisfakcija.

Ja sam pre 2 nedelje radila amniocentezu i za Zanetu i sve ostale kojima ce mozda koristiti, evo mog iskustva sa Instituta za majku i dete.

Prijem u bolnicu je do 16 casova i ja sam i dosla oko 15 do 4, ali ima i zena koje su stigle dosta ranije. Sa uputom i dokumentacijom koju su trazili prijavljuje se na salter u prizemlju i prvo se ide na ginekoloski pregled u ambulantu koja je odmah pored saltera, sto obavlja dezurni doktor. On otvara istoriju bolesti, sa kojom se ide na prvi sprat. Stvari, ko hoce, moze da ostavi u garderobi koja je tu na odeljenju, ja nisam, dala sam muzu da ih vrati kuci. Na odeljenju moze da se bude u pizami, trenerci, svejedno, ali obavezne su papuce. Moja soba je bila sestokrevetna. Toalet je jedan na odeljenju i stvarno je bezveze a kupatilo za tusiranje je pristojnije i ima stalno tople vode. Tog prvog dana se vise nista ne desava, sem neke kratke vizite koju napravi dezurni doktor, vise obilazak.
Svakog jutra u 6 se meri temperatura i oko pola 8 je vizita.
Meni je amniocentezu radila doktorka Ivanovski koju toplo preporucujem i zbog pristupa i zbog vestine, ali je to slucajno tako ispalo. Mozda ko zna nesto o lekarima koji rade, pa da na zakazivanju pita da mu se zakaze kod odredjenog, mozda to vredi, ali meni na zakazivanju ni jedno ime nije nista znacilo, pa sam se prosto "pala" kod nje.
Meni je intervencija radjena posle pauze, oko pola 11. Doktorka uradi UZ pregled, a onda uz asistenciju sestara uradi i amniocentezu, sto sve traje vrlo kratko i oseti se manje nego intramuskularna injekcija. Ja sam sve vreme gledala u plafon tako da nisam ni videla iglu, niti kako su to radile, samo su mi pokazale napunjen spric da na njemu prepoznam svoje ime.
Savet nakon intervencije je bio da tog dana popijem minimum 2,5 litara tecnosti i da do uvece lezim, da ustajem samo do toaleta, uvece mogu i da se istusiram i skinem gazu sa mesta uboda. Ja sam to ispostovala, nikakvih tegoba nisam imala. Na Institutu se lezi jos jedan ceo dan kada se nista ne desava, sem vizita, merenja temperature i eventualnih lekova. Otpust je sledeceg jutra posle vizite. Bilo je zena koje nisu mogle da izdrze i na licni zahtev su izasle drugog dana, ali meni nije to bio preblem. Ako je takva procedura, to je najmanje sto ja za moju bebu mogu da uradim.
Prvog jutra uzimaju krv za triple test, rezultati treba da stignu sa amniocentezom, ali to sluzi samo za neko njihovo uporedjivanje.
Rezultate jos cekam, kazu 2-3 nedelje.

Poljubac od mene za sve na Kutku!

Hvala, agata!

Amniocenteza i u Kliničkom centru klikni

Nova sam na forumu, barem sto se javljanja tice,..... i odmah imam pitanje, s obzirom da me uskoro ceka amniocenteza. Zna li neka od vas da li se ova "ubrazana" amniocenteza radi u Novom Sadu?

mamaK dobro došla

Pravo da ti kažem, ne znam da li je neko od devojaka to pominjao ovde. Ja prvi put čujem za taj termin, ne znam na šta misliš kad kažeš ubrzana

Hvala puno, Orline :)
U tekstu pise:
Klinika za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije uskoro će amniocentezu, prenatalnu dijagnostiku kojom se ispituje nasledne osnove ploda, raditi novom tehnologijom. Rezultati se neće više čekati tri do šest nedelja. Ova novina smanjiće i zloupotrebe.
Mozda sam ja nesto pogresno razumela, ali sam jos negde citala/cula da je moguce dobiti rezultate amniocenteze za manje od nedelju dana. Za onog ko ceka i to je puno

Postovane trudnice, mame i buduci roditelji
citajuci vase postove videla sam da imate problema sa zakazivanjem amniocenteze i previsokim cenama koje su zastupljene u privatnim klinikama. Ukoliko ste zainteresovane mozete me kontaktirati na pp ili preko ovog foruma, radim u jednoj poznatoj privatnoj bolnici u bg koja sada prosiruje kapacitete svoje geneticke laboratorije i imamo izuzetno povoljne cene u cilju promocije svoje bolnice (do sada smo radili samo sopstvene analize). Radimo takodje i kariotip roditelja iz limfocita periferne krvi. ako vam je potrebna bilo koja informacija slobodno me kontaktirajte, po struci sam molekularni biolog.

Ja dolazim sa sveze uradjene amniocenteze. U Novom Sadu nema ama bas nikakvih novina po tom pitanju. Metode su iste kao pre 20 godina.
evo detaljnije o mom iskustvu: http://traveler81.blog.rs/blog/traveler81/radost-jedne-trudnice/2012/01/14/18.nedelja-trudnoce-amniocenteza-i-po-koje-plakanje