Smehotresne priče, slike, vicevi, pisma, .... :)))

dr mali pariz ::Biyo, otkinuh od smejanja...pa se
valjda neću tak'a biti

Neces, nesec, sigurna sam u to 100%

Aha, sve se nadamo da necemo, a onda ....

hahahaha ja sam Anu ucila
Osmozi: zatvori usta i počni da jedeš!

Muz i zena se spremaju za izlazak.Pita muz zenu kako da se oceslja,kad samo ima tri dlake na glavi.Zena mu odgovori"jednu na jednu stranu,drugu na drugu a onu trecu po sredini''.Ceslja se on tako,ceslja,i odpadne mu jedna dlaka.Zeno,kako sada?Ona mu odgovori,jednu na jednu stranu,drugu na drugu.Ceslja se on,ceslja,kad,odpade i druga dlaka.Pa zeno,kako cu sada?Ona ce na to MA BAS ME BRIGA,IDI RASCUPAN!

Korpice



ДЕДА
МИЛОЈЕ У ЈЕВРОПИ






Прилички кисељак, последња недеља августа 2020. Данас се у часној породици
старине Милоја спрема свечани ручак; најмлађи унук Никола полази сутра у први
разред. У предшколској групи је био најбољи, одлично већ говори енглески и
немачки, од предмета највише воли Булову алгебру и програмирање ... па се
надају да ће и даље бити успешан ђак.


Ићи ће у приличку основну школу која је, од како је продата на тендеру,
једна од бољих у дикстрикту. Нови власник, господин Раде Бекулић, који није ни
школу прескочио када је у пакету покуповао све објекте од Радаљева до Сењака,
постигао је договор са Министарством просвете у Лисабону да се уведе и шести
обавезни страни језик за прваке, а два су изборна. Српски језик се и даље
изучава у седмом и осмом разреду као факултативни предмет али фонд часова је
повећан на два часа у полугодишту, с тим што је сваки ученик обавезан да у току
школовања прочита по једну страну изу неког дела домаћих писаца. Читаће,
наравно са инетрнета јер је библиотека укинута и преуређена у информатички
кабинет. Фискултурна сала је такође претворена у салу за видео конференције,
пошто физичко у школама већ одавно не постоји. Планира се и поновно
увођење историје као изборног предмета, само док се усагласе још неки ставови
са албанском националном заједницом у нашем дикстрикту.


Родитељи су Николи већ купили нови лаптоп са лиценцираним софтвером, што је
обавезна опрема за сваког ђака – првака, а ГПС – уређај и навигацију ће
користити стару још неко време, док Ђуро не обнови кредитну картицу. Има неки
проблем са картицама, јуче је баш обишао свих дванаест банака у Приликама, кажу
да се још чека извештај са централне берзе малина у Дрездену, изгледа да ће ове
године имати већи минус него обично. До сада је увек по завршеној берби морао
да доплати највише 4 - хиљада евра на својих 50 ари под малином, што и
није било тако лоше. Али ове године је налаз европске интердисциплинарне
комисије за пољопривреду био крајње неповољан, што је оборило цену наше
малине на 25 центи за килограм и сва количина је сврстана у осму класу
квалитета. Разлог за то је што је на неколико поседа у околини Ариља нађен
известан број стубова у малињацима који нису били у прописаној светло – плавој
боји са жутим звездицама, а прва жица у редовима је била нижа за два милиметара
од предвиђене најниже висине. Срећом, на поштовање људских права берача није
било примедби, иначе би извоз био обустављен !


Све ове бриге брине и деда Милоје док замишљен седи на осунчаној тераси. По
ко зна који пут гласо опсова себи у брк и баци новине које је читао. Свашта је
у свом животу прегурао, и ратове, и немаштину али ово, каже, још није било.
Нервиора га што су све новине у Србији на енглеском, морао је у својој седмој
деценији да учи страни језик. Он увек нешто гунђа већ три године, од оног дана
када је Србија коначно примљена у Европску унију.


А примљени смо у јесен 2017. године, када је и последњи осумњичени Србин
испоручен Хашком трибуналу. Био је то неки Гребић из Љубића који је још
1974.док је служио у ондашњој ЈНА, једном босанцу Мирсаду,, запалио бициклу ''
. За оне који нису били у војсци: то је једна веома забавна игра омиљена у
мушким спаваоницама, када се неком ко заспи пре осталих, а то су обично они
који не учествују у вечерњим зезањима, стави смотуљак новинског папира међу
прсте на ногама и запали. Мученик се пробуди од бола а неки минут пре тога
почне да врти ногама као да вози ,,Тур де Франс '' . Сви се наравно, ваљају од
смеха, осим невољног,, бициклисте'' . Елем, тај Мирсад је тада рекао,, ј...
матер, платиће ми онај ко је запалио '' .... и Гребић је сада
платио. Милоје се у то време био страшно препао јер је и он имао слично
дело у војсци, али изгледа нико није пријавио: неком Хрвату је сипао бром у
чај, што би се вероватно сада тумачилио као покушај етничког чишћења.! За
неупућене да кажем: бром има потпуно супротно дејство од чувене,, шпанске
мушице '', а ко није чуо ни за то ... хм, није сада баш умесно да објашњавам.
Све у свему, Србија од тада постаде Европа . а за Милоја почеше мучни дани .


Устаде са своје хоклице и нервозно шета с краја у крај трема, слатко би
запалио једну, али не сме. Пушење је у Србији већ три године најстрожије
забрањено! У том наиђе снајка Радојка, каже да спрема за доручак гибаницу.
Наравно, пече на плинску пећ јер су шпорети на дрва одавно избачени из
употребе, а и да нису, дрва нема! Аустријска фирма која је купила Малич и још
пар околних планина не дозвољава приступ ван ограђених путева, читаво подручје
је заштићено за одлагање нуклеарног отпада! Али, навикла је Радојка на плин;
сада је мучи што ће гибаница бити без јаја.


- Па стави бре неко јаје, на шта ће да ти личи гибаница, знаш да имамо
госте!
- Не бих се ја играла с тим. Знаш да немамо сертификат за ону коку
граорку, ја сам је сама излегла па нема контролисано порекло, ни лиценцу за
јаја. Мени се бог`ме не иде у затвор нит` ми се носи наруквица где јој место
није.
- Не брини ти за наруквицу, то је само за оне што украду милионе! Ма,
море, кад ја полудим па у`ватим и закољем прасенце . Да једном слатко једем,
после три године .... бем` ти више и ту њи`ову Јевропу!
- Немој се шалити деда ! Знаш како си прошао за оно пиле пролетос!


То вам нисам рекао: Милоје био решио за Васкрс да испече пиле, дојадило му
да стално једе алге, соју и корн – флекс ! И само што је појурио по дворишту
једно овеће пиле са ножем у руци, створила се на капији патрола интервентне
бригаде, амбулантна кола и ватрогасци све са ротационим светлима и сиренама.
Пола села се испрепадало а деду одведоше на присилну хоспитализацију и сва могућа
испитивања. Извукао се тада без затвора али му је одређен обавезни програм
инклузије и ресоцијализације тако да сваке седмице долази социјални радник и
поверава да ли је деда променио став и прихватио европске норме понашања.
Посећује такође и комшију Јеврема који је, кад су нам оно уграђивали чипове,
питао госпођу која издаје биоометријска документа да му, уместо на леву руку,
чип уграде на ону ствар!


Милоје опет бесно опсова и погледа горе према Мучњу.


- Знаш шта снајка, одок ја сутра код пријатеља Шараклаје на Катиће да
мало одморим главу. Нема те Јевропе којој он неће доскочити; направио на
Карађођревом шанцу једну земуницу у којој држи мали лампек, увек има добру
домаћу препеченицу, коју ова еколошка комисија није пронашла. Били су једном у
близини, осетили да нешто мирише, али спасио га Крцун – начелник дистрикта и
повереник ЕУ, који и сам наврати на по неку с`времена на време; рекао да су у
питању неке хемијске анализе. Недељом се ту испече и јагњенце за друштво,
милина једна ..... А све изграђено од`донације коју је Шараклајић добио од те
исте Јевропе за истраживачку станицу, алал му !


- Стигла си, ћеро – обрати се унуци Марини, која управо улази у
двориште. Марина, лепа девојка, гимназијалка већ, не одговара; не чује ни деду
ни Радојку. У ушима јој слушалице а наочаре носи са уграђеним таблет –
рачунаром, то је прави модни хит ове године, тако да мали по граду и не виде
једно друго а камоли да чују. Али зато су увек у вези са ,,пријатељима '' са
Фејсбука; тако и она, управо разговара са својом новом девојком, Словенком коју
је упознала у Гучи. Чим заврши школу планира да се венчају. Милоје замало није
умро кад је чуо за то, слаба му је била утеха што се и Јевремов унук оженио са
неким момком из Новог Сада. Све по европским законима!


А ни у Гучу Милоје више не иде, откакоје тамо забрањено пиво и роштиљ. Под
шаторима се служи само чешка сафалада и броколи, а пије се искључиво Ред Бул,
који је и главни спонзор сабора. Последњи пут кад је био, тако га заболео
стомак од посне хране да је једну девојку замолио за таблету. Узео је три, док
му не рекоше да је то био Екстази! После је цело вече играо ,,моравац'' без
обзира што је на програму био концерт Бечке филхармоније и такмичење у
јодловању! Насмеши се, први пут после дуго времена кад се сети тога .


Али за кратко, јер цезијумски сат са џамије у центру Прилика поче да избија
дванаест сати. Одмах потом се са разгласа зачу Ода радости, химна Европске
уније. Сви стадоше мирно, како је и прописано а Милоје се три пута прекрсти,
показа шипак према западу и овај пут саасвим гласно опсова: преживела је Србија
и турску империју, и аустроугарску, и немачку окупацију .......па вала ће
до`акати и овој Јевропи . даће бог!


Драган Шипетић - Чачак


НУШИЋИЈАДА 2011 – ИВАЊИЦА


прва награда за сатиричну причу

orli svaka cast Evo jos jedan vic Dosao Mujo sa Fatom u Teksas na odmor.Posto je uvek zeleo autenticne spicaste teksaske cizme ugleda ih na rasprodaji i kupi jedan par,odmah obu,i sav ponosan se vrati u motel.Udje u sobu i rece Fati"Primecujes li stogod drugacije u vezi sa mnom?"fata ga pogleda i rece"ne".Frustiran,Mujo odjuri u kupatilo skide se go,samo ostavi cizme na sebi,izadje pred Fatu i ovaj put malo glasnije"Primecujes li SAD stagod drugacije?"Fata podize glavu i rece"Mujo,sta je drugacije?Visi danas,visio je juce i sutra ce opet visiti"Besan,Mujo zaurla"A znas li zasto visi bona?Visi zato sto gleda moje nove cizme!"Fata odgovori"E pa Mujo onda si trebo kupiti sesir,trebo si kupiti sesir!"

Ha ha ha

Hihi, korpice, dobar

Orle, odlična priča! Sve smo bliži tome.

Korpice, odličan fazon! Pusta Fata!

Porodila se zena i rodila devojcicu i dali joj ime Milica. Dosli oni kuci i posle nekog vremena, trazi muz da spava sa zenom...ali ona mu ne da dok ne prodje 40dana. Kad je proslo 40 dana, muz vise ne spominje sex....uzima zena dete i peva: nuna nina nana, proslo 40 dana...a on uzima dete i peva : ljulja tata Micu, naso novu pi....

Muškarac je došao kući sa posla i pronašao troje svoje dece u dvorištu, još u
pidžamama,
sva blatnjava, a prazne kutije hrane i omota čokolade razbacane su po
celom travnjaku. Vrata ženinog auta su bila otvorena, ulazna vrata kuće
takođe, a nigde nije bilo ni njihovog psa.

Ušavši u kuću pronašao je još
veći nered. Lampa je bila srušena, a tepih zgužvan pored jednog zida.
Televizor je radio na najglasnije u dnevnoj sobi, a soba je bila
zatrpana raznim igračkama. U kuhinji sudopera je bila krcata prljavim
sudovima, hrana je bila razbacana po stolu i podu, vrata frižidera su
bila otvorena, na podu je bilo razbijenog stakla, u sredini kuhinje
nalazila se mala hrpa peska. Brzo je krenuo na sprat preskačući preko
hrpa igračaka i odeće. Tražio je ženu sav zabrinut; možda je bolesna ili
joj se nešto dogodilo. Iz kupatila je tekao mali potočić. Zavirio je
unutra i vidio hrpe mokrih peškira, voda je tekla iz lavaboa, a u kadi
je bila prljava voda prepuna pene. Kilometri toaletnog papira bili su
razvučeni celim kupatilom.

Požurio je u spavaću sobu i tamo je našao
ženu u pidžami kako čita knjigu. Pogledala ga je, nasmejala mu se i
pitala ga kako mu je bilo na poslu. Gledajući je u neverici pitao ju je:
"Šta se ovde dogodilo danas?" Ona se opet nasmejala i rekla: "Znaš kada
svaki dan dođeš živčan sa posla i izdereš se na mene, od čega si
umorna?! Šta si radila po celi dan?!" On kaže: "Znam!" "E pa danas to
nisam radila!" kaže ona i nastavi čitati...:))))))))))

joj kuku!

Hahahahahaha isto bi joj i ja rekla

3 leskovačka praseta

Bila jednom 3 praseta. Pijetrenčiki. Trunku mas' nisu imali.
Kad gi pogleda čovek, odma' da mu se prijede.
Imaše jednu majku, krmaču. Ona gi je neko vreme čuvala, ali vu
dodija jedan dan i reče im: "Aj' mrš iz kuću, konji jedni, vreme
je sami da živite."
Pogledaše se praci, vidoše nema zajebavanje, krenuše polagčke.
Zaodiše po grad neko vreme. Paziše se samo da ne zalutav prema stočnu.
"Ako tamo zalutamo, završimo u šerpu" - reče najmudrije prase.
"Sad je i prasetina pojeftinela, neće nam se mnogo misliv ako ne
uvativ" - ubaci se drugo prase.
Koe će prvo, razmišljaju se, aj će idu da traživ rabotu. Na zavod
ne beoše prijavljeni, a i da jesu ne bi mnogo vajdu imali. Nego ovako,
na crno će. Odoše kod jednog, kod drugog, nigde rabota nema. Kude pa ima
rabota, tuj nema plata. Kod jednog na kapiju vidoše natpis "Koljamo praci".
Jednoglasno odlučiše da ne ulaziv kod njega.
Izpizdeše tako praci, odustadoše od traženje rabotu.
Koe će radiv, dosadno im, odlučiše će praviv kuću. Svako za sebe si po jednu.
Odoše do opštinu da vidiv za dozvolu. Oni im rekoše idite do Uslužni centar,
iz Uslužni gi poslaše u građevinsku inspekciju a ovi iz inspekciju poslaše gi
po burek pa do Katastar. Iz Katastar odoše do Direkciju za stambeno
komunalni poslovi. Tamo im nadavaše milion papira i dve uplatnice. Rekoše
papiri mož i da izgubiv, al' bez uplatnice da se ne vrćav.
Kad sve završiše, s' papiri, dođoše praznici. Ne radi se 17 dana. Sve spojeno.
"Kad smo čekali godinu dana, će pričekamo još malo" rekoše oni. Na kraj im dadoše im dozvolu.
Sad, prvo prase se misli, s koj kompir da pravi kuću. Seti se da je komšija
zaje*ao slamu u njivu još letos. Ode ukrade nekol'ko bale preko noć i za
dva tri dana napravi kuću. Jes' da nije neka, misli se prase, al' nema vetar
da mi duva poza uši i kiša da mi pada u šiju.
Drugo prase se suočava sa isti problem. Nema pare, nema rabotu, nema materijal
a oće kuću. Misli se ono, pola ljudi po grad nemav za 'leb, a imaju kuću, sediv po kafići
po cel' dan, kako to može. I sinu mu ideja. Sigurno su pravili od granjke kuću.
Krenu ono po grad da traži. "Granjke ima na svaku ćošku" - misli se prase. I zaista
beše tako. Ovi iz zelenilo kastrili neke granjke po grad pa si gi zamočali tuj, po 3
meseca se ne podizaju. Nađe prase materijal, probra malko, jer nešto se skapalo,
istrulelo, nešto dobro. Vrnu se na lokaciju određenu građevinskom dozvolom i napravi
kuću. Gleda gu ono pa si priča samo sa sebe: "Od granjke je, nema prozori, nije tol'ko
toplo, al' će pomine."
Treće prase gleda onej dve kuće pa se smeška podmuklo. "Ću ve vidim zimi, majmuni jedni"
- vika im.
Odluči ono da pravi kuću od cigle. Kude sad da nađe sve što mu treba.
Seti se da mu jedan lopov što drži stovarište ostao dužan neke pare još poodavno.
Ode kod njega i uzede malo od cigle, cement nekol'ko džaka, žicu jed'n kotur. U Moravu obezbedi
šoder. Iskopa rupu, išolovao je z daske, napravi temelj, udari gornju ploču. Dovede
neki pijani dunđeri iz Crnu Travu te mu napraviše krov.
Taman svi završiše tej rabote oko kuću kad ete ga vuk. Ide otkud Vinarce. I pravo na ovoj
prase sa najslabu kuću od slamu. Vide ga prase još iz dvorište pa vika: "E, da ga je*em, eve
ga ovaj. Dobro be, možeš li ti neku pričicu da promineš ili te mora u svaku ima?"
"S'ću ti sve kuću iskršim što me zakecuješ" - odgovori vuk. Priđe on do kuću, prase šmugnu unutra.
S'd, vuk ne beše mnogo inteligentan. Umesto da kupi šibicu u trafiku prekoput, pa da zapali na govedo
kuću, on će duva.
Dunu vuk, razlete se slama. Vide prase da nema zajebancija s' vuka i metla kod
drugo prase.
"Otvaraj vrata da ulegnem, prekanta mi vuk kuću na brzinu" - usplahireno reče prase.
Otvori mu ono vrata, utrča ono unutra, zaključaše se. Ćutanje.
Dođe vuk i do drugu kuću. "Vi li ste mislili će se sakrijete u tuj kuću od pritke?" -
upita vuk.
"Nema šanse da gu iskršiš be" - reče drugo prase, "ovoj su bukove granjke!"
Uzede vuk vazduh, dunu jednom, kad 'oćeš, poče da kašlje, počeše cigare na nos
da iskačav. Teše crkne. Kad se malo primiri, uze on još jednom vazduh. Poviše
nego prvi put. Iskuba pritke iz ležište. Ostadoše praci na utrinu.
Kude će, šta će, trčanje kod treće prase.
Treće prase beše u dvorište nešto, kad gi vide, precepi se. Misli se kude će gi
sad ovi dvojicu spovira po kuću.
"Kude ste poleteli? Kude? Što si dom ne idete?" - upita treće prase.
"Ne rovi, nego ne puštaj u kuću, vuk ne juri da ne izede" - rekoše u glas oba praseta.
"Le, le, le, le, ulazajte onda, ne mora se sobuvate - reče ono.
Dotrča vuk, al' prase već zaključalo vrata i turilo rezu. Poče on nešto da preti
ponovo kako će im oduva kuću ko i na ovija dvojicu.
Kad treće prase odgovara iznutra: "Šuntav li si be ti vuče, pa znaš li kol'ko
sam ciment potrošija samo na temelj, a kude su cigle, monte, armatura. Mož' da
duvaš kol'ko 'oćeš."
I stvarno. Rasipa se vuk duvajći. Aj što je kuću duvao, nego
ga vide i milicija pa ga i oni teraše da duva. Al' ništa ne beše. Sok je pio samo.
Vide vuk da nema vajda, pa se seti, će se spušti kroz odžak. Al' pošto samo jede i spije
jedva prote debelu guzicu. Poče se spušta na dole, kad praci založili oganj. Ogladneli, pa
turili nešto da se kuva. Osmudiše guzicu na vuka samo tako. Sve gu u plikovi napraviše.
Izlete on k'o metak iz dimnjak i pravac dom. Protrča samo pored liju, ne gu ni pogleda.
"Kad dođeš dom namaži dupe s' Kolynos i 'ladne obloge turaj" - uzviknu mu ona.
Tako su prasići živeli srećno u svojoj kućici od cigala dok ih jednog prelepog prolećnog
dana, sa prvim zracima sunca ne istera sudski izvršitelj. Porez nisu platili...

PLAVUSINO PISMO SINU Dragi sine,pisem ti ovo pismo kako bi znao da ti pisem.Ako dobijes ovo pismo,znaci da je dobro stiglo.Ako ga ne primis,javi mi,tako da ti ga ponovo posaljem.Pisem sporo,jer znam da sporo citas.Neki dan je tvoj otac procitao u novinama da se,po statistikama,vecina saobracajnih nezgoda dogadja 1 km od kuce,tako da smo se i mi nedavno preselili malo dalje od kuce.Kuca je prelepa,imamo cak i ves masinu,ali neznam da li radi.Juce sam stavila ves da se pere,povukla vodu i vesa vise nije bilo...Ovde vreme i nije tako lose.Prosle nedelje,samo je dva puta padala kisa,prvi put je trajalo 3 dana,drugi 4.U vezi one jakne koju si zeleo,tvoj ujak Pjer mi je rekao da ako ti je budemo slali poskidamo dugmad,teska su i vise kosta,tako da smo ti ih stavili u dzep.Napokon smo sahranili tvog dedu.Pronasli smo njegovo telo kada smo cistili kucu.Bio je u ormaru od onog dana kada je pobedo,dok smo se igrali skrivalice.Pre nekoliko dana eksplodirala je plinska boca u kuhinji,tvog oca i mene je izbacilo van kroz prozor.Koji osecaj!Nakon toliko godina otac i ja smo prvi put izasli napolje zajedno.Posto vec spominjem tvog oca dobio je novi posao.jako je ponosan.Ispod njega se nalazi oko 500 ljudi...zaposlili ga na gradskom groblju...odrzava travnjak.Tvoja sestra Julija,znas ona koja se udala za svog muza,napokon je rodila,neznamo jos pol,tako da neznamo dal si postao tetka ili ujak.Ako bude curica,tvoja seka ce je zvati po meni,neznam malo mi cudno da svoje dete zove"mama".Tvoj rodjak Pol se ozenio,po celi dan se moli pred zenom,jer je devica.Da ne govorim o tvom bratu Zanu,grozan je,pre neki dan je zatvorio vrata od kola a unutra ostali kljucevi.Moro se vratiti u stan da uzme duplikat,kako bi nas sve izvukao iz vozila,Katastrofa!Dobro sine,necu ti napisati adresu,jer neznam koja je.Porodica koja je ovde pre nas zivela,uzela je kucni br sa zida i odnela.Ako vidis Margaret,pozdravi je a ako je ne vidis,nista joj nemoj govoriti.Mama koja te voli.P.S Htedoh da ti posaljem nesto para,ali vec zatvori kovertu

Ajajajaj, porez! Bruka

Tinche Crnja je zakon Korpice

Tinche,Metaurina

Jao, tinče, ubih se od smeha
Fenomenalno
Meta, luda si skroz, dva puta čitah, meni treba i prevodilac

Korpice

Tince, ori

Meta, mnooogo bi bilo efektnije da neko cita tekst, sjajan je ! Verujem da pola devojaka nema pojma o cemu se radi Ko mm kad ode kod mene u selo, nista ne razume, samo se smeska \

Korpice

15 minuta (dok sve iscitah) smehaaaaaaaaaaaaaaaaaaahahahahahahahahahaha