Lazarov dnevnik

Hehhehe, Jelence... dobra fora, mislim traziti bebu koja spava:)
A sto se mm tice, on se i nije nesto puno traumirao oko Gale kao ja, njemu i nije toliko naporno to roditeljstvo. Njemu je strahovito bila naporna moja trudnoca, pa je cak i dr. Milici pre 3 nedelje (kada smo bili na pregledu ) rekao: Kad bi moglo nesto da se izvede da ja budem FET trudan umesto nje? Ako ona opet zatrudni ja stvarno ne mogu Jovo nanovo da prorolazim i upoznajem oko 26 ginekologa koliko sam upoznao u toku njene trudnoce.
A kad sam mu rodila Galu, u zezanju je rekao aludirajuci na onaj vic o Crnogorcima: hvala Bogu sto je zensko da se ne muci kao ja:)

Naravno da je normalno imati trenutke besa, kako nas izvedu iz takta muževi, roditelji, kolege tako nas izvode i deca. I normalno je da planemo i uradimo nešto što nam kasnije kada se smirimo smeta ili što bismo u drugim okolnostima smatrali glupošću. Ja lično sa svojim detetom nemam problem spavanja, jela, nije dete koje traži da se nosa po rukama....ali je jako nestašna i neuhvatljiva te me isteruje iz takta stalno time. jednom sam je što Maus reče šljepnula po guzici jer sam čitavih 10 minuta pokušavala da joj namestim pampers - bezuspešno, naravno! I lupila sam je jer sam bila gola voda od njenog zlostavljanja. Naravno, nisam preterala što znači da verovatno nisam ni bila toliko ljuta, nije ni odreagovala uopšte...više puta mi se desilo da poželim da je izlupam kad krene da skače po kolicima a ja sama, nemoćna, ljudi me gledaju u čudu i fazonu "kakvo nevaspitano dete", a ja smirujem sebe ponavljajući u sebi "mala je, ne mogu joj dokazati, da zna ne bi se tako ponašala",blalalalala, a baš poželim da je tresnem, eto, toliko me izludjuje njeno skakanje u kolicima! Drugo, moja Lena je dojena na flašicu tako da kontakta ličnog nije bilo kao kod vas majki koje dojite normalno svoju decu te mi je lakše prihvatila i noćno spavanje i manje je kontakta bilo u smislu stalnog traženja dojke pa sam samim tim imala više vremena da odmorim nego li vi majke koje dojite bebe. treće, majka mi je na 100 m razdaljine, tako da oko ručka nemam obavezu, sestra takodje uskače kad god poželim te slobodno mogu reći da imam na pretek vremena za odmor, samim tim i manju nervozu. Otuda i moje uživanje u Leni. A sto puta sam pomislila kako je ženama koje nemaju pomoć, setim se samo perioda kad mi je majka polomila nogu, pa je skoro bila na moru 10 dana (a planirala je da ostane čitavih mesec dana, no na moju sreću vreme je bilo loše pa se ranije vratila), e, tu sam već i ja gubila kontrolu...nije lako, pošteno!!!

Ja još nemam decu, ali i sada i uvek ću misliti da je moj potpis stvarno tačan: Kad ih nemamo jedva čekamo da ih dobijemo, a kad ih dobijemo jedva ćemo čekati nekome da ih uvalimo! Istinito, da istinitije ne može biti! Vidim po mom bratu, koji ima jedno od 3 godine, jedno od 1 godinu, i treće očekuju za 10 dana! Mislim, divno je sve to, ali oni ne znaju gde im je dupe a gde im je glava! Još da im moja mama ne pomaže, da nije u penziji, pa oni bi popadali 100%! Tako da drage mame, ja vas razumem iako nisam mama, i znam da uživate u vašoj deci, i da im se posvećujete maksimalno, ali umor čini svoje! Sve je to, po meni, normalno!
Ja se isto tako nekad zapitam da nisam previše sebična, da li mogu izdržati kad dobijem svoje (Bože zdravlja!) da mu se posvetim, da mu budem sve, kao što su meni moji roditelji! Jer nekako još mi lepo bez obaveza, još mi se luta ovde onde, još mi se izlazi sa drugaricama, još volim do kasno da dreždim uz film, ili dobru čašicu razgovora s prijateljima, uz komp i igrice.... Stvarno bih volela da postanem roditelj, ali stvarno, ne bih ni pokušavala da nije tako, samo me ponekad sve to prilično plaši! Mada verujem i da kad stignu bebe to sve dodje na svoje. Uostalom videću jednog dana, nadam se.

Ljubim vas dobre mame, čim se vi preispitujete za vas nema zime, pravi ste vi roditelji!

Napokon uhvatih trenutak da iscitam sve... Hvala vam puno, svima!
Stvarno sam pocela da se osecam kao freak ili, u najmanju ruku, neadekvatna mama...
Jos kad se lupanje po zidu od strane komsiluka ponovilo (a lift ponovo ne radi , iskacu nam osiguraci i crkavaju kucni aparati - vreme je za promenu, izgleda...) a mm na to rekao obazrivo: pa, znas sta, ja je donekle razumem ... e, pa tu sam ostala bez texta. Nisam, nazalost, usmerila bes ka komsinici verovatno iz te podsvesne misli koje sam se stidela: ama, i ja bih ga rado sljapnula po guzi kad tako vristi nizbogcega (a da li je tako )...

Mnogo bi toga moglo da se kaze na ovu temu... U svakom slucaju, drago mi je da razumete, i da nisam jedina, zato su ove virtuelne strane i tako dragocene.
Bas ste me nasmejale sa svojim anegdotama U fazi najgorih grceva mm se jednom budi prestravljen i kaze: uh, kakav kosmar, sanjao sam da si bacila Lazu u WC solju! A kad se spremio za posao pita oprezno na vratima: A jel' mogu ja da idem na posao..?

A za pomoc... ja sam dete iz velike porodice, citav zivot sam zivela u kuci s dvoristem, i to sto sam sad najcesce sama s detetom u malom stanu dosta mi tesko pada. Ipak i dalje mislim da to ima prednosti. Samo kad se setim Marinog primera za "utrcavanje" svekrve u sobu kad beba place , a slicno iskustvo je imala i moja sestra. Na zalost, zavrsilo se vec decenijskom svadjom i nepricanjem izmedju nje i njenih svekra i svekrve, bracnim problemima koji su gotovo rezultovali razvodom itd. itd. Moja snaja zivi u zajednici, sa mojom mamom, a tu smo bili i tata, dok je bio ziv, i ja, dok se nisam odselila kad sam napokon pocela da dobijam platu za ono sto radim. Svi smo se odlicno slagali, ali... ali, ja verujem da se i moja snaja vise puta ugrizla za usnu... i da bi mozda ipak menjala tih 5 po 5 minuta cuvanja deteta za sopstvenu slobodu... Ne znam, tesko je tu biti pametan. Ja sam bebisitovala svih cetvoro dece od mog brata i sestre i, iskreno, malo mi bude krivo kad niko nema vremena ili volje da meni pomogne, ali cinjenica je da su se stvari promenile i da svi imaju sopstvene probleme. A nekako su i navikli na mene da budem jaka. Misle valjda: dobila sam dete koje sam toliko zelela, pa sad sve za mene mora biti lako...

Odoh sad opet u sirinu i duzinu

Hvala vam svima jos jednom, ljubimo vas Laza - mali jez, i ja!

E zene znate sta sam konstatovala, ovako rashodovana,sto rece Lily ,ma super smo mamice i bas mi je drago zbog toga,a zivci i san,ma ko te pita,teraj dalje

Ane, evo da te i ja utesim. I ja prilicno pucam u poslednje vreme, a da priznam da je i mm, jednom strasno pukao(inace je kulijana), kada je cuvao dve bebe sat i po, a one vristale iz sveg glasa!!! On je bio , blago receno. Kada sam ja stigla, on se tako izdrao na Lenku, koja je lezala na krevetu, da sam ja bila . Potom je usledilo moje plakanke, pa njegovo, a onda i izvinjavanje, sirotom detetu koje nas je gledalo....ma srce tu puca...Ja sam sama do poslepodne, sa dve bebe, i veruj mi, koliko ih volim, koliko sam se mucila za njih, koliko su mi bile teske sve te godine, meni dodje da odem u tri lepe p.m....Meni je potrebno pola sata dnevno, da jedem, popijem kafu, yapalim cigaretu(eto i ponovo pusim), ali bez ikoga,da ne cujem ni bebe, ni druge l;jude...Moye da misli ko sta hoce, ali ja to osecam, svaki dan...Moj moyak vapi ya tih 15min ili pola sata!
I ynas sta, mislim da smo divni rodite;lji! Protiv sam svakog nasilja, a onda se pitam, da li je samo mene moja majka, dok sam bila dete, lupala po dupetu!?

Gea, tebi i tm svaka cast - kod vas je sve duplo!

Mene je moja mama ponekad umela da istuce po dupetu... Secam se jasno moje uvredjenosti i bola, a secam se isto tako njenih suza u jednoj od tih situacija i da me je ljutnja prosla vrlo brzo kad sam videla nju, mamu, stamenu i jaku, koja sve izdrzava, kako jeca i rida s glavom u rukama... Ko zna sta se sve njoj skupilo tada. S ove tacke gledista divim joj se, jer je prosla mnogo gore situacije u zivotu od mene.
Nisam ni ja za batine, naravno,(Dusko Radovic to najlepse kaze: tucite decu kad pocnu da lice na vas, ili: tucite decu bez razloga jer nijedan razlog nije bolji) ali gotovo sam sigurna da cu ponoviti obrazac moje majke kad-tad. Da li sam ja prezivela emotivnu stetu od tih batina i suza - verovatno jesam, ali opet mislim da sam izrasla u valjano ljudsko bice, a moju mamu obozavam i zaista joj nista ne zameram...

Sto rece Jelence: ma super smo mi mame! Da su nam nasa deca ziva i zdrava. Zivot ce se vec postarati da im lupi neki samar, na zalost... mi smo tu da ih zastitimo ali i da ih spremimo za sve sto ih ceka.

Sve vas

uh ane, gea, zene... nemate pojma koliko se ja plasim tih stvari!
koliko cu biti pribrana i moci da se suzdrzim u kriznim situacijama? koliko cu stete emotivne naneti deci povisenim tonom, a kamoli udarcima po guzi?!
a znam da cu to da radim, jer ne podnosim razmazenu decu koja se svim apenju na glavu a roditelji ama bas nista ne preduzimaju, zarad zastupanja teza iz "Slobodne dece Samerhila", ili pak iz ciste lenjosti...
ma ne zna covek sta je teze...

Nenabebo, pa to su roditelji koji pogresno protumace tezu Slobodna deca Samerhila. Autor te knjige Nil i ne podrzava bezobrazluk uznemiravanje druge osobe. Lepo kaze : treba deci dati slobodu ali da ta sloboda neskodi drugome.Ta sloboda ne podrazumeva i unistavanje tudje svojine. A i mnogi su pogresno razumeli da je Nil mislio pod tim "sloboda" mislio da mogu svasta da rade. A pisac je lepo rekao da pod tim misli na to da su deca slobodna da se osecaju kako zele, misle sta misle, pitaju sta ih zanima, odlucuju ko ce da dodje na njihov rodjendan a ko ne, odlucuju bez griznje savesti ko im se dopada a ko ne, a NIKAKO penjanje, udaranje i unistavanje tudje imovine. Znaci imaju pravo na svoje misli i osecanja i slobodna su da budu ono sto jesu (pod uslovom da ne povredjuju drugoga).

Ja samo kratko da dodam svoje misljenje- deca ne postanu odjednom razmazena etc...to je vaspitna odgovornost roditelja, a na tom tanjiru svakako ne treba da budu vikanje i batine, to je ispoljavanje frustracije roditelja-tj. roditelj sebi daje oduska kad vice-tu nema dobrobiti za dete . Dakle - stalozen razgovor sa detetom, ne dozvoliti manipulacije, doslednost i samo doslednost- za to nije potreban visok ton i saka vec strpljenje.

veruj te mi i ja sam pucala i jos pucam a kod vas sto je duplo drage zene i jos same svaka vam cast.
Nisam ni ja da se deca biju,al dobro doge kad ih nekad kad prevazigu svaku meru da ih lupnes po dupetu.verujem da nisam jedina.Kad pocnes da pokusavas da ga opmenes jedan put ,pa drugi put pa on opet po svome pa ne pomaze ni poviseni ton,e onda dupe dobije svoje.
Ja sad imam i drugu metodu kad god napravi nesto sto ne valja,a zna ponekad da se inati,saljem ga u svoju sobu da tamo sedi sam,a nevoli da je sam.I ja mu kazem ako i sledeci put napravis isto ponovo ces dobiti istu kaznu i zasda PALI a za dalje videcemo.
Tako da veruj Anuska nisi jedina koja puca.
Ljubi svoga

Gala, ja sam jako, jako davno pročitala tu knjigu i koliko se sećam (a sećam se dobro, jer me je još tada šoknula) deci su po njoj dozvoljene svakave gluposti. Sećam se odlično dela gde je dete poželelo da razbije prozor i to mu je bilo dozvoljeno!!!??? Po meni to nije pravilno, doduše, i ja sam tip koji kad poludi mora da razbije čašu ili da puknem, ali... da mi baš Lena lupa prozore ili bilo šta drugo, teško da ću joj dozvoliti!!!

p.s. ponovo se ogradjujem, knjigu sam još kao srednjoškolka čitala, što znači jako davno, možda je ja nisam tada skontala, baš ću je ponovo uzeti u ruke....

Evo mi da se pohvalimo: izasao nam je prvi zubic!
Jutros, jos bunovni i svako u svom krevetu, Laza i ja pricamo preko ogradice krevetica, onda ja pruzim ruku da ga pomazim a on mi zgrabi prst i pocne da sisa. Nesto me bocnulo , ..pomislim ma to je slucajno... a onda osetim ponovo na istom mestu malu ostrinu i bockanje na sredini donje vilice, vise s desne strane...
Bila sam tako ushicena da sam viknula i probudila mm koji je u tom trenutku sanjao Lazu kako hoda u plavim cipelicama
Uspela sam i da vidim kako se tek nazire belicasti oblutak - nas prvi zubic!

Od jutros ga zovemo Zuba...
Nije vise jezic, kosicu mu spustimo s malo Pavloviceve masti

Eto, drage tete nase, valjda smo zbog toga i bili nervozni prethodnih dana - a mi ispisale elaborate na temu nervoze i vaspitanja Neka, neka, sve ovde napisano je vrlo korisno i istinito...

Danas popodne odlazimo opet kod bake na 4-5 dana. U utorak ce biti tri godine od kada je umro Lazin deka kojeg, nazalost, nikad nije upoznao, ali cemo i o tome napisati par recenica drugi put... mama bi volela da se to nadje u Lazinom dnevniku...

Ljubac od nas zubatih

Cestitamo prvog zubu Lazice! Pa da sledeci manje bole kada izbijaju. Nadam se da ce te se lepo odmoriti i nauzivati kod bake! Ja sma uvece primetila zubic drugi tj prvi posto ovaj sa kojim je rodjen ne racunam kao prvi zub, i pipnem ja uvece pre kupanja (tada inace radimo oralnu proveru) kad ono zub, i to bas izasao nije se samo nazirao, vec kao da ga ima par dana. Ceo dan sam bila happy i otrcala da kupim detetu nesto belo.

Bravo za prvi zubic

Bravo za prvi zubic-zubo mala
Anuska ja sam jednom puknula,izdrala se na neduzno detet i nikad vise ne reagujem tako ili slicno na njega al na druge pucam,derem se,izjasnim svoje misljenje,dam do znanja sta treba a sta ne,sta sme a sta ne i zata je viktor jedno dobro i poslusno dete.
Ljubim vas i lepo se provedite kod bake

CESTIATM VAM ZA PRVI ZUBIC
Zuba

ehej Zubo Zubicu cestitam prvi zub

Bravo za prvi zub! Da zubići budu jaki i beli!

Nije nas bilo neko vreme.
Kod bake smo se lepo proveli, samo nam se opet pokvarilo spavanje. Pa se pitamo je li zbog promene, zbog drugog zubica koji, rekla bih, isto pupi ispod desni, ili je to prosto TAKO i mi ne mozemo a da se ne budimo nocu...
Kad smo bili kod bake budili smo se i 6 puta . Uglavnom se uspava odmah kad mu stavim ili vratim cuclu koja mu ispadne (trudim se i da ne zaspe s njom, ali posle moram da mu je dam ), pomazim ga, kazem: spava Lazar, spava... ali, SEST puta tako tokom noci - e, pa, malo li je Pitam se nekad sto uopste sklapam oci?!
Sad kad smo se vratili malo je bolji - 3 do 4 puta

Ali, da se vratimo na lepse teme. Lazar je jedna veeeelika maza. Najsladji mi je sad kad se nakon sikenja podignemo pa me on zagrli, a onda se odgurkuje i gleda me, zacikava, brblja nesto, pa krene da se "pentra" meni po stomaku i grudima kad ga spustim pored mene na krevet... I drugim ljudima koji ga uzmu u narucje on se smeje, naslanja im glavu na rame i mazi se...
Problem imamo sa hranjenjem, ali ne u smislu da nece da jede vec da hoce SAM da jede i da mu ruke ne miruju ni sekund dok pokusavam da mu ubacim kasikicu u usta. Uvek imamo rezervnu pored nas... Umazemo se za medalju jer meni bude zao da ga sputavam i stalo mi je da pojede a ne da odrzim higijenu... mada se pitam postupam li ispravno... Moze li drugacije, mora li tako "neuredno" da jede? Sad bas zvucim kao neiskusna mama
Sedimo jos uvek nestabilno, ali dosta dobro. Sa okretanjem smo na istom - nece pa nece.

Imali smo i jednog dragog gosta koji nam je dosao iz daleka - preko okeana, a bogami i velikog parceta kopna Nece nam, verujem, zameriti ako pomenemo ovde: upoznali smo malog Zakarija od nase drage Expectant
Zaki je jedna divna i dobra beba, saljemo mu puno poljubaca i na ovaj nacin, a nadamo se da cemo ga uskoro ponovov videti...

Toliko za sad od nas - vreme je i mami vec davno bilo za

Anuska, bebe reaguju na promene. Recimo moje dete koje od 5og meseca spava celu noc se na Zlatiboru budio prva tri dana jednom a onda se navikao i nije vise, kad smo dosli kuci nije se budio, a i zubic je na pomolu i to ga jos dodatno muci. A sad je ta faza odgurivanja, ti ga drzis a on se odguruje i nema pojma da moze da padne. Ja po neki put pustim Sergeja da se sma hrani, obicno za veceru, pa posle pravac kupanjac. Poljubac!

Otkrili smo super stvar za hranjenje, zapravo - dobili smo je na poklon. Radi se o specijalnoj kasikici koja je ujedno i posuda gde se stavi hrana, pa se stiskanjem izbacuje odredjena kolicina hrane u samu kasicicu na vrhu. Ne znam koliko sam jasna, lici na kasiku koja umesto drske ima ovalni "balon" od specijalne gume/plastike (bez BPA-a i ostalih nepozeljnih sastojaka). Mozda ima i ovde negde da se kupi, a mi smo je dobili iz usa.
Juce smo je prvi put probali, i portikla gotovo da nam nije bila potrebna. Laza je samo zbunjeno gledao u "kasiku" i otvarao usta. Smazao je kasicu u trenu

Pomalo nam je "haos" u jelovniku, jer se mi i dalje drzimo podoja bar na 4 h, a imamo dva nemlecna obroka koji su izmedju podoja, oko 12 h (obicno voce, sa ili bez zitarica) i oko 17 h (povrce sa mesom ili zumancem - poslednje smo tek skoro probali). Trebalo bi, valjda, da izbacim neki podoj..? Medjurim, problem je sto nikad ne znam koliko je posisao i da li je podoj bio citav obrok ili je samo "zamezio" pre ili posle kasice
Dodje mi da se prebacimo na adaptiranu formulu i da ga napokon uobrocim - mozda bi onda i spavanje regulisao, ali mi opet nekako zao... Ti trenuci dojenja su zaosta vise od hranjenja.
Kako uvesti "red" u hranjenje kod beba koje sisaju? Ili da se i dalje drzimo naseg nereda... pa kako bude.
Nismo se skoro merili, ali mislim da je Laza presao u dvocifrenu kilazu Na njemu se to ne vidi, zaista ne deluje kao gojazna beba jer je dosta i visok, ali moja kicma prebroji svaki taj kilogram Kad mi je nocu, ili pred jutro kad se probudi, zaisat problem da ga podignem, onako opustenog iz krevetica... sve mislim da cemo pasti oboje, srecom te je nas krevet odmah pored pa se samo svalim
Debelica moja mala... Valjda cemo uskoro jos malo da ojacamo, ili manje da se nosamo, jer ce mama morati u banju sa ostalim bakama vrlo skoro

E, da, danas nam je punih 7 meseci!

Sa srećom nek vam je punih 7 meseci! Baš me nasmeja za odlazak u banju! [Only admins are allowed to see this image] Super za super kašikicu!