Prevara u braku

Kakva strasna prica... ima li nekih novih momenata u medjuvremenu?

Sto se preljube tice, ja ne smatram te trece osobe krivima, one se i pojave kad neki odnos nije u redu, kako se ovde i pokazalo... A najlakse je "krivicu" svaliti na nekog tamo drugog... U svakom slucaju droga je ovde mnogo veci problem od prevare...

A svako opet mora da misli na svoj zivot, mislim na tvoju prijateljicu, a posredno i na tebe. Rekla si joj sta si imala,nisam za to da se ne druzis naravno, ali to je ipak njen zivot a i izbor. Misli na svoj zivot i srecu sto ces dobiti bebicu...

Zasto se onda vencavati ako ces varati? Ne razumem ljude koji to rade. ako vas smara zena/muz razvedite se i disite punim plucima.

Prvi post na Kutku i odmah tako žustro...
Eh, kad bi život bio tako jednostavan, crno ili belo...al' nije....
Pretpostavljam da kad su se ti što se varaju, venčali, kleli su se u večnu ljubav i verovatno verovali u to.....
Kao što...da je meni neko rekao na dan venčanja, nekog davnog 24. septembra da ću čekati 7 godina na moje čedo, ja mu ne bi verovala, bila bi ljuta...
A čekala sam i napatila se...al' kao što rekoh, i to je život.

Salekatic, ne sudi brzo....

pozdrav!

Niko ne zna sta nosi dan, sta nosi noc. Mislimo da dobro poznajemo sebe i osobu sa kojom smo odabrali da zivimo zivot ali....
Bas kao sto Struzzita kaze ne treba suditi brzo!

Moja bi me zaklala na spavanju...100% bi radio noz....u najboljem slucaju ujutro bih nasao muskost ispod jastuka......

kakvo crno oprastanje.....bolje ne cackati mecku.....

Da mu oprostim, nema sanse! Ako je to uradio jednom uradice opet, tako da je najbolje svako na svoju stranu.

Hm...meni tako bliska tema...mislim da je jako tesko unapred predvideti sta bi neko uradio dok se sam ne nadje u istoj situaciji. Ja to govorim iz licnog iskustva...jer sam i sama bila jedna od onih koja je mislila da nikad ne treba da se oprosti prevara dok se nakon 10 godina braka i dvoje jako male dece i meni to nije dogodilo...Onda sam situaciju gledala iz malo drugacijeg ugla i smatrala da treba dati jos jednu sansu nasem braku...zbog nase porodice...dece...nas samih...na srecu on nije bio za to i na kraju smo se razisli...Ja sam bila sokirana svojom reakcijom jer sam ranije mislila da bih u slicnoj situaciji imala puno vise snage i odmah donela drugaciju odluku. No iz ove perspektive nije mi zao...znam da sam uradila sve da probam da spasem taj brak...moci cu jednog dana da ogledam svoju decu u oci...Iako moram da priznam ne znam da li bih mogla da oprostim i da mu ikada vise verujem...

Masha, kako ziveti sa takvim covekom?
Mozda si u pravu, niko ne zna kako ce reagovati u takvoj situaciji ali poznavajuci sebe tesko da bih presla preko toga!!

Prevara je jako ružna stvar i ne daj Bože nikome. Masho UK sigurno da ti je jako teško posle toliko godina braka i sa dvoje male dece ... verovatno teže nego što bilo ko od nas može da zamisli.
Ali čitala sam šta si sve prošla da bi dobila svoje bebice ... sa njima će ti ipak biti sve lakše, one bez obzira koliko je teško majkama uvek daju nadljudsku snagu. Partneri mogu da budu tu, ali i da se samo jednog dana okrenu i odu .... ali tvoje bebice ... one će uvek biti sa tobom i bojiti ti život u najlepše boje

Evo da se i ja ukljucim. Iskreno danima sam skupljala hrabrost da bilo sta napisem. Uglavnom u braku sam od februara. Oboje smo mladi, 24 godine, on radi i dobro zaradjuje, a ja cekam da se papiri rese i da se zaposlim, jer ne volim da trazim nista ni od koga, a od njega trazim novac samo za osnovne zenske mesecne potrebe. On placa i advokata i celi postupak sto se tice sredjivanja dokumentata za moj stalni ostanak ovde i to mi tu i tamo prebaci. Povremeno se svadjamo, uglavnom zbog njegove porodice, ali u zadnje vreme bas ucestalo. Uglavnom, pre mesec dana sam primetila promene na njemu, znate one sitne detalje koje samo mi zene primetimo, prvo je promenio nacin na koji me ljubi, zatim je stavio sifru na telefon, koji ja inace nikada nisam dirala, zatim je sklonio moju sliku sa pozadine, ostajao budan do kasno u noc pod izgovorom da nesto radi, pre je zaboravljao da ponese telefon kada izlazimo a sada je poceo da ga nosi cak i u wc kada ide...A meni sve nesto ne da mira...I lepo mic po mic, snimim koja mu je sifra za telefon. I tako danima se libim i lomim da mu zavirim u telefon, jer po meni to nije pristojno...i u tom mom premisljanju, dobijem neku vaginalnu infekciju, prvo sam mislila da je kandidijaza, jer sam podlozna tome, ali mi se desavalo samo kada pijem puno antibiotika a sada je pocelo iz cista mira..I to me je navelo da jos vise posumljam. Ostanem u utorak sama sa njegovim telefonom, otkljucam, udjem na FB kad imam sta i da vidim. Moj dragi i voljeni muz razmenjuje gole fotke i gleda se preko kamere sa drugima, ne znam kako da ih nazovem, a sa nekima se i nalazi, u zavisnosti gde putuje posto radi kao stjuart. Iscitala ja tako lepo sve te razgovore, zanimljivo mi je da je svaka od njih ( pobrojah posle, tacno 19) pitala za suprugu a on se napravio blesav i na pitanje odgovorio pitanjem. Ostavim telefon kako je bio, izadjem bez reci napolje i ubijem boks vrecu. Dok sam ja to zavrsila on je vec otisao da spava, a ja sam se iskreno drzala podalje od njega, jer mi je prvi nagon bio da ga ubijem. Noc sam provela u kancelariji. Ujutru kada je ustao, ja mu lepo serviram dorucak i onda se potrudim da mu isti prisedne. Sednem mirno pored njega i mirnim ali po malo pretecim tonom mu kazem sledece:

-Znam sta radis, sa ostalim k... i zahtevam da odmah prestanes sa time. U suprotnom cu ja da pocnem da radim isto.

Prvo se pravio blesav i u fazonu o cemu pricas, pa sam ga jos vise pritegla, citirajuci mu sadrzaje poruke. ( Izabrala sam samo jednu sa kojom se najvise dopisivao i vidjao, pa da mogu posle da kazem da mi je ona poslala citavu prepisku ako bude neophodno ) Najjadnije mi je bilo kada mi je rekao kako eto na ovom kontinentu (americkom) su ljudi opusteniji, pa tako tepaju jedni drugima a ona je samo bila tuzna pa je on hteo da je razveseli. I ja mu lepo kazem: Super, evo idem da nadjem nekog tuznog prolaznika pa da mu pokazem p... tri puta da ga razveselim. Rekla sam sve sto sam imala da kazem i priestaces sa time. To je bilo prvi put da sam rekla nesto vulgarno pred njime. Pokupila sam se od stola i otisla u sobu da spavam. Posle nekog vremena je dosao za mnom i pitao me kako znam. Ja sam mu rekla da uopste nije bitno kako znam, i da je mnogo bitnije to sto on ne postuje SVOJU zenu i nas brak i da sam mnogo razocarana i besna. Naglasak sam namerno stavila na svoju da bi znao da je uvredio i unistio nesto svoje. Gledao me je razrogacenih ociju bez ijedne reci. To je prvi put da nije hteo da se svadja ili brani. Okrenula sam se i pravila da spavam. On se naredna dva sata okretao u krevetu kao prase na raznju.
Kada je ustao jedno vreme je cutao i ignorisao me. A zatim je poceo da se umiljava dok sam ja bila hladna. I tako danima. Tu i tamo sam ga podbadala kada nadjem za shodno i odbijam da radim svaki posao za njega, da mu perem ves, pravim sendvice, budim ga na vreme, spremam uniformu i sve to uz napomenu da za muskarca koji ne zna da ceni svoju zenu i brak ne zelim prst da pomerim.
Sinoc mi je poslao poruku (napokon) kako mu je zao, i da nece vise nikada to da uradi, da me mnogo voli i da se umorio jer se stalno svadjamo i da treba vise da komuniciramo. I ja sada ne znam sta da radim. Sutra napokon idem kod gin, jer sam koristila vaginalete i kremu kansen i pila tablete za vaginalni imunitet, evo vec sesti dan nista ne pomaze. Otisla bih i ranije, ali sam morala da cekam novac. On je sada na putu i ja sam celu noc provela razmisljajuci da li je sam ili ne i td..Veceras se vraca.
Eto to je to ukratko. Oprostila bih mu jer vidim da se iskreno kaje ali ne vredi kada mu ne verujem ni kada dise. Svaki put kada me dotakne ja pomislim kako je tim rukama dirao ko zna koju i jednostavno ne mogu, gadi mi se. Prvi put u zivotu sam pomislila kako mi je drago sto nemamo dece.
Sada vas molim za iskren savet i misljenje jer ne znam kako dalje da postupam sa njime. Hvala unapred.

Ti si, draga, sama sebi odgovorila ovim postom, sad samo treba da otputujes negde bez njega, lepo odmoris glavu neko vreme, i onda sve ovo ispocetka iscitas, kaz'ce ti se samo.

Uf, nije zahvalno davati savete u vezi sa ovakvom situacijom, ali jedno je sigurno, poslušaj Fmalu i otputuj negde makar na dve nedelje (a poželjno je i duže) pa ćeš već videti kako i šta dalje. Tvoja rečenica: "Svaki put kada me dotakne ja pomislim kako je tim rukama dirao ko zna koju i jednostavno ne mogu, gadi mi se" govori mnogo toga. Ako ga ostaviš, imaš podršku, a ako se pomirite nemoj stalno da mu onda to nabijaš na nos jer ćete se opet tako svađati i rasravljati. Treba biti mudar u ovakvoj situaciji, a pre svega treba da odlučiš šta želiš?! Drugi mogu da te malo posavetuju, ali odluka je samo TVOJA!!! Srećno!

Pusti da bar malo prodje vremena, da se slegnu malo misli, nista ne precac ne odlucuj. Meni se cini da ne bih mogla oprostiti prevaru, al jedno je kad zamisljas, a drugo je kad se desi. A i zavisi koliko se volite i koliko ste dugo zajedno. AKo mozes da mu izistinski oprostis, ostaces s njim. Ako te bude i mali crv sumnje grizao, onda ne treba da produzavas tu vezu. Srecno kako god da odlucis.

e sad...ovo ja ni malo ne volim...
prvo nisam bas strucna da dajem bracne savete jer sam mladja i nemam ikustva...sa mm sam tri godine u zajednickom zivotu, azajedno 8 god, od moje 15...sebe daje do maksimuma, kad volim volim, ne lazem i ne varam...ali ako nema ljubavi uvek sam za da se to resi na kulturan nacin, jer toliko godina stoje iza nas a i razni problemi...za sebe mogu da kazem da sam surovo iskrena...necu ti davati savete i dolivati vatru na ulje, ali cu reci moje misljenje...ja to nikada ne bih oprostila, ako sebe dajes, ako on sebe daje, ako ulazete u svoj brak, uz to i postujete jedno drugo, nema prevare...pa sata ako je neko mlad, i ja sam mlada ali mi to nije padalo na pamet...i na kraju po mom misljenju ako postoji iskrena, ali iskrena ljubav, nema prevare...dobro se zapitaj da li mozes dalje i sta ce posle biti...da li s njim mozes nastaviti zivot, a ne bojati se sledece prevare...i ako nisam tela da napisem sve ovo, ipak jesam , jer sam uzasnuta lazima i prevarama bilo da je muskarac ili zena u pitanju...ako si spreman da tako nesto uradis, kazi brate, ne mogu vise sa tobom i ne muci ni sebe i druge...moja rodjaka kaze- VOLIM JA NJEGA, MNOGO VOLIM, AL BRATE VOLIM I SEBE...

Draga Esposita,

Sto se spustas na njegov nivo? Hoce li te prevara uciniti srecnijom i boljom osobom? Hoce li resiti tvoje probleme?

Sve sto moze on, mozes i ti...pri tom, mislim na nalazenje dobrog posla sa finom platom.... a onda je ceo svet tvoj...sa ili bez njega...

Da. To i imam na umu, samo da ta radna vise bude gotova. Onda cu lepo da nadjem posao, pa cu za dalje da vidim. Inace stvari se nisu promenile. On i dalje zali, i izvinjava se i gleda da mi udovolji i obecava sve i svasta..Iskreno do sada sve sto mi je obecao je ispunio..Ja se trudim da budem sto zauzetija raznim stvarima i eto. Volimo se mi i dalje i to jako ali na pocetku mu je receno da je prevara nesto sto prezirem. Ja jesam mlada, imam 24 godine, ali mi nikada u zivotu nije palo na pamet da prevarim ni njega ni bilo kojeg bivseg momka. Treba mi vremena da se sve slegne. Ako mu uspem oprostiti, zelim da pocnemo iz pocetka, i nikada mu vise necu prebacivati za to, ali se bojim da ce uraditi isto opet i onda ce taj moj oprost meni biti zapravo moja najveca kazna.

Hvala drage zene na savetima.

Nemam hrabrosti, imam samo osećaj da se ovo meni ne dešava i da moram iz sebe da izbacim. Slomljena i prevarena. U novembru sam imala peti pokušaj VTO i koji nije uspeo. Jos se oporavljam od svih neuspeha koji su me zadesili a samo u 2015. godini bilo ih je tri.
Juče sam obaveštena kako je devojka moga muža trudna i moramo da prekinemo zajednicu koja je građena 10 godina i još 5 godina zabavljanja pre toga.
Da li postoji načain da ovo prebolim, da li mogu da nastavim dalje i pobegnem sa dna.
Čeka me mučna podela imovine i sad sve što je moje više nije. Samo sam svesna da je ispred mene težak period i odakle početi sa sastavljanjem delova duše.

Glavu gore curo draga... Tesko je dici se, ali moras!!!! Trebace ti vremena, ne moze preko noci ali izbori se!!!

Ivabuku, jako mi je zao sto prolazis kroz to...
Ne mogu ni da zamislim kako ti je, ali iz nekog svog iskustva ti savetujem da stvari ne odugovlacis i da sve sto treba da resis, resi sto pre. Ceka te mucan period, sa rolokosterom emocija, preispitivnjima i beskarajnom tugom, ali uvek imaj na pameti jednu misao... SVE CE TO PROCI...naci ces ti svoju srecu...

Daj sebi vremena, i korak po korak...polako... ako imas finansijkse mogucnosti, nadji sebi psihoterapeuta, upisi nesto novo, upoznaj nove ljude... i dan po dan...

A taj tvoj ne zasluzuje ni jednu suzu, jer te je ocigledno varao dok si ti isla na VTO ...nek je njemu alal...

Ivabuku,duso draga mogu zamisliti koju bol nosis u sebi koje osjecaji i misli prolaze kroz tebe..Zao mi je,zivot je nekad bas nepravedan..
Ja ako sam ista u zivotu naucila to je da je karma cudo..sve se vraca ,ni on sam ne zna gdje i sta ga ceka..
A ti,vjeruj neke se stvari desavaju sa razlogom.Sa razlogm ga je Bog sklonio od tebe sigurno je negdje nesto drugo namjenuo za tebe...
Kad pomislim koliko sam propatila poslije mog brodoloma mslicne situacije prije 6godina..Sad znam da taj muskarac i onako nije mogao ostati samnom,bio je preslab da prezivi sve probleme samnom koje je zivot meni namjenuo.
Bori se,isplaci se digni glavu ,podjeli imovinu ,bori se za sebe..A zivot ti je sigunro spremio nesto fino..

Ivabaku mnogo mi je zao zbog sve situacije. Slazem se sa Emom u potpunosti. Zelim ti da sto prije izadjes iz svega , a nadam se iskreno u boga da tebe tvoja sreca čeka.

Sokirana sam...Iva,neka je to dete zivo i zdravo a ti ces sigurno biti srecnija bez coveka koji se tako poneo prema tebi! Glava gore!

Drage moje, mozda sledeci redovi koje cu pisati ne odgovaraju bas klasicnoj prevari, ali mislim da bi moje iskustvo mnogima pomoglo. Prevara je sirok pojam, a ovo sto se meni desilo, moze da se desi svakom...
Naime, od trenutka porodjaja, uglavnom sam bila sama sa bebom, i to nije predstavljao neki problem, dok se Petar nije razboleo, sto se desilo sa njegovih 5 meseci, otprilike. Tokom narednih godinu i po dana, u svim teskim situacijama, opet sam bila sama...nisam bas imala oslonac i razumevanje okoline, i pored fizicke samoce, osetla sam se usamljeno, napusteno, uplaseno... Sa jedne strane, potrebe deteta, sa druge moje licne potrebe...MM non stop odsutan, ne shavata da smo oboje roditelji  i da oboje moramo da brinemo o detetu. Majka i svekrva na razlicitim kontinentima, pomoc dadilje preskupa. Na sve to moj osecaj krivice, jer ne postizem sve... a moje potrebe nema ko da zadovolji, pa ni ja sama...

Osetila sam se izdanom i prevarenom, duboko ranjenom, jer kada mi je najvise trebala pomoc, nikog nije bilo, ma ni caj da mi skuva... Na moj poziv u pomoc,kada mi je Petar bio najteze bolestan, nije se odazvala cak ni hitna pomoc, nego sam ja sama 7 sati cekala u hladnoj Tirsovoj, na dijagnozu i prijem...zvala sam i oca, i sestru, i zaovu i mm...ispala sam losa majka, neorganizovana i nesposobna...Petar je jedva disao, mada nije bio zivotno ugrozen, bilo mu je lose, nije hteo da se odvoji od mene, a ja 48 h pre toga nisam spavala i pomoc mi je bila preko potrebna, ma samo da ga neko pridrzi makar pola sata. Tada smo zavrsili desetak dana na bolnickom lecenju, mm opet nije bio tu kada smo izlazili iz bolnce...
Elem, bilo je tu jos milion situacija kada mi je trebao mm,a nije ga bilo. Prevara je za mene u ovom slucaju bila to sto su svi obecavali pomoc i podrsku, a ja sam na kraju sve te teske situacije  prozivljavala sama. Samac u braku...
Posledice svega toga su me stigle krajem leta,  u smislu tahikardija, povisenog pritiska, nesanica i ogromne nesigurnosti i preispitivanja. Bilo je mnogo teskih dana, prolivenih suza, jos tezih noci. Bilo je dana kada nisam mogla ni vodu da popijem, bilo je dana kada mi je puls prelazio 140...desavalo se da dve noci zaredom ne spavam...posto sam znala da lekovima, u mom slucaju necu postici nista, krenula sam na psihoterapiju, i to je najbolje sto sam mogla da uradim. Konsultovala sam psihijatra, kardiologa, lekara opste prakse i  receno mi je da moram da prebolim to sto se desilo, da ce to malo da potraje, ali  da ce biti bolje. U pocetku nisam verovala, jer mi je bilo jezivo tesko... kako je vreme odmicalo, uz intenzivan rad prvenstveno na sebi, stvar su krenule na bolje. Prvo malim koracima, a zatim malo vecim.

MM je i dalje odsutan, i dalje ne razume  koliko je bitno da je tu, kao muz i otac. Ima malih pomaka, ali generalno stvari se nisu mnogo promenile. Medjutim, ja snagu pranalazim u sebi, u svom poslu i nekim sitnim zenskim zadovoljstvima. Bude mi tesko,  ali znam da ce biti bolje, pa pustim ruzna osecanja da me preplave, jer znam da posle njih dolaze i ona lepa.  I sve redje i redje sam tuzna, nocima lepo spavam, a probleme  sa kojima se susrecem resavam jedan po jedan.

Petar je veci, zdraviji, sada je vec lakse sa njim... ide u vrtic. Ja sam ponovo pocela da radim, doduse po malo, ali i to nekako ide. Nasla sam snage u sebi i za sebe i za dete. MM je i dalje izazov, kako mu oprostiti to sto nije bi tu,ali radim na tome. Sada znam da u zivotu ima lepih i ruznih perioda, i da ce svaki proci... a da samo od nas zavisi da li cemo pasti i udaviti se, ili cemo plivati kroz taj los talas, i stici do obale, gde smo sigurni...

Zato, glavu gore, i uzjasite talas, pa pravac ka sigurnoj obali...

IVA samo cu da te zagrlim ja sam sokirana tvojom pricom. Nemam neki savet da dam,osim da sam sigurna da si hrabra zena i da takva kukavica ni nije bila za tebe.

Ivabuku, kada sam pročitala dobila sam želju da ga kastriram.
Znam da je sada mnogo teško i da će ti trebati mnogo vremena, ali sam sigurna da ćeš se oporaviti i stati na noge, visoko podignute glave.