IVF i religija

Evo kako to sagledava Katolicka Crkva

Je li moralno dopustiva pohrana sjemena?

Moj zaručnik ima rak testisa. Jedan liječnik nam je rekao da će poslije operacije biti sterilan a drugi da neće, ali obadvojica se slažu s tim da pohrani sjeme. Mi nismo sigurni slaže li se to s naukom Katoličke Crkve i naše vjere.

Odgovor:


Stav i prijedlog što su Vam ih iznijeli liječnici nije u skladu s katoličkim moralnim naukom. On podliježe vrlo aktualnim razmišljanjima vezanima uz neka bioetička pitanja, a u Vašem konkretnom slučaju uz pitanje vezano uz homolognu oplodnju, pod pretpostavkom da ćete sa svojim zaručnikom stupiti (ili možda već i jeste) u brak. Dok izražavamo svoj osjećaj suosjećanja i prema Vašem zaručniku i prema Vama, jer Vam je naravna želja imati svoje dijete, u pogledu liječenja neplodnosti nove medicinske tehnike trebaju poštivati tri temeljna dobra. Na prvome je mjestu pravo na život i tjelesni integritet svakoga ljudskoga bića od začeća pa do naravne smrti; na drugome je jedinstvo braka, koje podrazumijeva uzajamno poštivanje prava supružnika da postanu otac i majka samo jedno pomoću drugoga; na trećemu je mjesto poštivanje specifično ljudske spolnosti koje »zahtijeva da rađanje ljudske osobe mora proizići kao plod specifičnoga bračnog čina ljubavi među supruzima«, ističe dokument Zbora za nauk vjere »Donum vitae«. Crkva ne odbacuje zahvate koji se predstavljaju kao pomoć pri rađanju zato što su »umjetni«. Sami po sebi oni svjedoče o mogućnostima medicinskoga umijeća, no »moraju biti ocijenjeni s moralnoga gledišta prema dostojanstvu ljudske osobe koja je pozvana na ostvarenje božanskog poziva da dariva ljubav i da dariva život«, piše u uvodu navedenoga dokumenta.

U svjetlu toga kriterija, valja sa stajališta katoličkog moralnog nauka isključiti sve heterologne tehnike umjetne oplodnje. Pod tim se izrazom misli na vještine kojima se želi umjetno postići začeće čovjeka s pomoću spolnih stanica za koje bar jedan od davalaca nije u dotičnom braku. Isto tako, valja isključiti i one homologne tehnike umjetne oplodnje koje su nadomjestak bračnom činu. To bi bio Vaš slučaj (ako ste sada u braku), jer se tim izrazom hoće označiti tehnika kojom se želi začeće čovjeka s pomoću spolnih stanica supružnika koji su sjedinjeni brakom. Nasuprot tomu, prihvatljive su sve one tehnike koje se predstavljaju kao pomoć bračnom činu i njegovoj plodnosti. Naputak »Donum vitae« o tome se izrazio ovako: »Liječnik je u službi osobâ ili ljudskog rađanja: nema moć njima raspolagati ili o njima odlučivati. Liječnik svojim zahvatom bračnom činu nastoji pomoći bilo da olakša njegovo izvršenje bilo da omogući postizanje njegove svrhe kad je jednom normalno izvršen.« A u pogledu homolognoga umjetnog osjemenjivanja - što bi, ako biste pohranili sjeme svoga muža, bio Vaš slučaj - spomenuti naputak veli: »Unutar braka ne može se dopustiti homologno umjetno osjemenjivanje, izuzevši u slučaju kad tehničko posredovanje nije nadomjestak bračnome činu nego se javlja kao olakšica i pomoć da bi on postigao svoju prirodnu svrhu.«

Naputak o nekim bioetičkim pitanjima Kongregacije za nauk vjere »Dostojanstvo osobe« uči da su nedvojbeno dopušteni zahvati koji teže za tim da uklone zapreke prirodnoj plodnosti, kao što su, naprimjer, hormonalno liječenje neplodnosti izazvane disfunkcijom spolnih žlijezda, kirurško liječenje endometrioze, zahvati za uspostavljanje prohodnosti jajovoda (proširivanje, odčepljivanje ili kirurško uklanjanje priraslica). Sve te tehnike treba držati autentičnom terapijom u onoj mjeri u kojoj bračni par, riješivši jednom problem zbog kojega je došlo do neplodnosti, može obavljati bračni čin čiji ishod može biti začeće, a da liječnik pritom ne mora izravno zahvaćati u sam bračni čin. Nijedna od tih tehnika ne zamjenjuje bračni čin, koji je jedino dostojno ozračje istinski odgovornog rađanja.

Crkva priznaje legitimnost želje za djecom i razumije trpljenje supružnika pogođenih neplodnošću. Ta se želja, međutim, »ne smije suprotstaviti dostojanstvu svakoga ljudskog života do te mjere da njime zagospodari. Želje za djetetom ne može opravdati njegovu 'proizvodnju', baš kao što i neželjenost već začetoga djeteta ne može opravdati njegovo napuštanje ili uništenje. Zapravo, dobiva se dojam kako se neki istraživači, lišeni svakoga etičkog uporišta i svjesni mogućnosti upisanih u tehnološki napredak, predaju logici čisto subjektivnih želja i ekonomskom pritisku, koji je na ovom području vrlo jak« (br. 16).

Među novim tehnikama umjetne oplodnje s vremenom je posebnu važnost poprimilo takozvano »intracitoplazmatsko injiciranje spermija« (engl. Intra Cytoplasmic Sperm Injection, odakle i kratica). Ta je tehnika vrlo slična drugim oblicima oplodnje »in vitro«, ali se od njih i razlikuje utoliko što se oplodnja ne događa spontano u kušalici, nego pomoću injiciranja jednoga jedinog prethodno selekcioniranog spermatozoida u citoplazmu jajašca ili, katkada, pomoću injiciranja nezrelih elemenata germinalne linije muškarca. Zbog svoje velike učinkovitosti ICSI je postala daleko najprimjenjivanija tehnika kojom se mogu prevladati različiti oblici neplodnosti u muškaraca, a dokument »Dostojanstvo osobe« upozorava da stručnjaci naširoko raspravljaju o pojedinim rizicima za zdravlje tako začetoga djeteta. No, ICSI je, kao uostalom i oplodnja »in vitro« (čija je zapravo varijanta), u sebi moralno nedopuštena tehnika: ona, naime, kao što znate, u potpunosti razdvaja rađanje i bračni čin jer se obavlja izvan tijela bračnih drugova uz pomoć radnja trećih osoba.


http://www.glas-koncila.hr/rubrike_razgovor.html?news_ID=16994

Ovo je stav Islama, koji je prenela wewa (Roda)

"Evo malo info o odnosu islama i MPO:
dozvoljen je svaki oblik potpomognute oplodnje, dok god se koristi genetski materijal bracnog para - i to je upravo onako kako bih ja koristila MPO.
Vjera me cak potice da koristim MPO jer se smatra da nam je Bog dragi dao mogucnost da trazimo lijek za bolest, mogucnost koja je i obaveza na neki nacin. Cak je dozvoljeno koristenje suvisnih embrija za istrazivanje maticnih celija, pod uslovom da se postupak radi u klinici s ispravnom reputacijom.

Ako koga zanimaju detalji, tu sam"
_________________

"Shanti, tragala sam za tekstovima koji bi bili jednostavni, a reprezentativni, medjutim nadjoh samo ili vrlo opcenite navode, ili cijele tekstove kojima nije mjesto na forumu (ako zelis, dam link ).
No, svodi se na sljedece:

Kur'an je Knjiga na osnovu koje se, uz hadis kao osnovu tradicije, donose fetve - to su zvanicni stavovi istaknutih islamskih pravnika, potrebni radi pruzanja uputa o pitanjima koja nisu eksplicitno tretirana u samome Kur'anu.

Pojavom IVF-a ukazala se potreba za donosenjem takvog stava - postoji nekoliko pravnih skola u islamu, a fetwa vrijedi za sve muslimane, pa je usaglasavanje stavova potrajalo.

Fetva kaze ono sto sam vec navela: svi oblici MPO (AIH, IVF, ICSI, MESA; TESA) dozvoljeni su, dok god se koristi genetski materijal bracnih drugova u vrijeme trajanja braka. Prinip je isti kao i za druge oblike lijecenja - obaveza je muslimana da trazi lijek, jer mu je obaveza da, recimo to pojednostavljeno, cuva integritet svog tijela kao Bozjeg dara (ovaj se princip postuje i u osjetljivoj temi kakva je abortus - on je izuzetno dozvoljen ako bi trudnoca ugrozila zdravlje i zivot majke).

S druge strane, koristenje donorskog materijala je zabranjeno i smatra se da bi to znacilo preljub. Dodatna briga je nepoznavanje porijekla genetskog materijala - odnosno mogucnost rodoskvrnuca medju potomcima nastalim iz istog gen. materijala; poznavanje porijekla od izuzetne je vaznosti za muslimane, kad se recimo moli za mrtve, navodi se i ime majke preminulog, kao sigurna "identifikacija".

Postoje i neka odstupanja u stavovima islamskih strucnjaka - tu mislim na propise specificne za siite, kod njih je dozvoljeno koristenje "donorskog" materijala, ali samo u poligamnim zajednicama.

Pokusala sam da pronadjem stav SPC-a ali nigde se ne spominje zajedno pravoslavlje i IVF (vantelesna oplodnja).
Zna li neka koji je stav SPC-a?

Ovo je iz casopisa Pravoslavlje, nabla me potakla da googlam, i prvo na sta sam naisla je sledeci clanak


Мали живи људи и њихова судбина
Залеђени ембриони



Број 933, Рубрика Православље и медицина


Професор
др Роланд Граф (др Роланд Граф) објавио је недавно интересантан чланак
о судбини залеђене нерођене деце - малих нерођених људи. Због неких
разлога, они су били замрзнути, а не убачени у материце жена. Да су
били убачени у материце тих жена, оне би им биле онда сурогат мајке или
праве мајке. У свом раду др Граф цитира и рад професора Хола (Хохл) из
Бадена, који износи сличне податке као и он.

Знамо да уколико
крене развојни циклус ембриона - оплођене јајне ћелије - нерођеног
малог човека у најпочетнијим стадијумима свог развића, он се може
прекинути залеђивањем на јако, јако ниским температуртама у специјалним
уређајима. Касније, када буде потребно, ти ембриони могу се одледити и
усадити у материцу неке жене. Уколико се такав ембрион не усади у
материцу, он умире. Ово залеђивање се ради због разних разлога, од
којих су најчешћи моментална немогућност будуће сурогат или биолошке
мајке да прими своје дете, или пак због тога што је већ једна партија
нерођених малих људи усађена у материцу будуће сурогат или биолошке
мајке, те прекобројни морају да чекају.
То чекање се у неким земљама ограничава на пет година. После тога,
уколико они нису искоришћени, мали живи људи се ваде из замрзивача,
пусте да се одмрзну и тако убију....

нтересантан је однос давалаца јајних ћелија и сперматозоида према
својој вештачки створеној деци и њихов однос према судбини те деце
уколико су залеђена. Са ужасом можемо констатовати да, по професору
Холу и Графу, проценат неискоришћених за даљи развитак ембриона износи
95% свих замрзнутих ембриона. То значи да 95% свих замрзнутих људских
ембриона - малих живих људи бива убијено пре него што им се пружи
прилика да уопште крену својим развојним путем и хипотетички буду
рођени као новорођене бебе. Овде се ми не упуштамо у то колики ће
проценат тих замрзнутих малих живих људи после убацивања у материцу да
се прихвати и да преживи (не заборавимо да је проценат одбацивања
усађених ембриона - малих живих људи јако велик, и по подацима разних
аутора се јако разликује). Ово значи да ми овде говоримо само о оним
малим, живим људима којима је дата нека хипотетичка могућност да
преживе, да се угнезде у материцу и да постану велики живи људи.
Број од 5% оних малих, замрзнутих живих људи, којима је дата
могућност да се хипотетички даље развијају, стравично је мали. То значи
да од двадесет замрзнутих малих, живих људи само један добија теоријску
шансу да се усади у материцу и евентуално преживи. А да ли ће
преживети?
Сада се питамо шта се догађа са тим замрзнутим, малим живим људима
који пребивају у замрзивачима разних медицинско-биолошких установа.
Наводно, они се по закону чувају до пет година, а онда, уколико нема
потребе за њима, они се одлеђују, дакле жртвују.

Шта урадити са залеђеним ембрионима
Знајући за ове податке (а пре евентуалног одлеђивања ембриона),
доктори Хол и Граф су се обратили дописом биолошким даваоцима
материјала за замрзнуте, живе људе (дакле родитељима те деце) са
питањем шта они предлажу да се са њима ради, пошто су они њихови.
Резултат је поражавајући: 50% (49,6%) „родитеља“ уопште нису одговорили
на писмо, из чега се може закључити да уопште више не воде рачуна о
деци која су ипак њихова; 19% писама се вратило, јер прималац није био
познат; 10,8% захтевало је њихово уништење сместа, дакле смрт, 0,9% је
тражило да им се ти ембриони лично испоруче, а с обзиром да нису имали
услове за њихово даље држање, нити за њихово усађивање у материцу, може
се сматрати да су желели лично да их сахране; 14,7% је сугерирало да се
употребе за даља медицинска испитивања, 3% да се неком другом усаде,
1,7% да ембриони и даље остану замрзнути, а 0,4% да се пребаце у друге
центре. Ово значи да у најбољем случају родитељи желе да око 5%
залеђених малих, живих људи добије неку теоријску могућност да и даље
живи и да се роди.
Према томе, када говоримо о проблему вантелесне оплодње, не смемо
заборавити да се у том поступку производе понекад и тзв. замрзнути
мали, живи људи који настају као последица рада на вантелесној оплодњи.
Њихова судбина, као што смо видели, је ужасна. Само 5% од њих има неку
бедну теоријску могућност да преживи. Остали су осуђени на смрт.
Питамо се одакле таква окрутност према својој зачетој, а нерођеној
деци у једној назовихришћанској средини из које потичу ова два лекара.
Питамо се са ужасом каква ли је тек ситуација код нас, у Србији, где је
намерни прекид трудноће потпуно нормалан акт. О томе боље и да не
мислимо. Невољно се намеће паралела између убијања нерођених малих,
живих људи, који су били замрзнути и жртвовања деце Ваалу у
старозаветно доба. Стиче се утисак да се враћамо у многобожачко доба са
култом Молоха и Ваала. У то доба идеологија следбеника Ваала је била да
треба учинити зло неком, да би се одобровољила зла сила - Ваал, да би
онда та зла сила пустила човека на миру и да му не би чинила зло.
Дакле, чини се зло због личне користи. Јадна, несрећна деца до годину
дана бацана су у ужарену гвоздену пећ која је имала облик сотоне са
отвореним устима. Неки материјалистички историчари тврде да је то била
примитивна борба против пренасељености. Али, било како било, ми се опет
изгледа враћамо у доба Молоха, и жрвујемо на овај или онај начин децу
њему. Идеолошки, не видим разлику између та два зла поступка. Само се
средства и старост жртава разликују. А да ли је то важно?

Аустралијске петорке
А на све ово, хоћу да кажем да вантелесна оплодња и припрема за њу
може да прави и велике правне заврзламе. Познат је случај аустралијских
„петорки“. Пет малих, замрзнутих живих људи, чији су родитељи желели да
се одморе од рада на њиховој „производњи“, па су оставивши „децу“ у
лабораторији замрзнуту, отпутовали да се одморе. Успут су доживели
авионску несрећу, и погинули.
Питање је шта сада радити са тих пет малих, живих, замрзнутих људи,
јер су њихови родитељи били енормно богати и оставили теоријски тој
својој нерођеној деци огромно богатство. Капитализам је капитализам.
Паре су паре, поготову ако су огромне. Рођаци који се боре за богато
наслеђе, износе своје виђење да ти ембриони нису живи људи и немају
право на свој живот, а самим тим и на наслеђе. Наводни заштитници тих
пет нерођених људи имају други поглед на то, и упиру се из петних жила
да добију дозволу да се плодови усаде у инкубатор материце, да би
касније као њихови тутори дошли до новчане користи. И док судска
заврзлама траје, пет замрзнутих малих живих људи чека своју судбину.
Из свега горе реченог имамо још један доказ о сатанистичкој нехуманости и нелегитимности вантелесне оплодње.
Др Стојан Адашевић

Ovaj clanak je jako dug pa za drugi ostavljam samo link
http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1006/tekst/pravoslavni-pogled-na-bioetiku/

Ja znam oprecne stavove...Jednom paru iz Valjeva koji su isli u lokalni poznat manastir dok su bili u nasoj prici, jer su oboje bili pravi vernici, monah je savetovao sve duze i duze vanredne postove. I nikako im nije dao "saglasnost" za IVF. Nemaju dece, a njoj je sada zao sto nisu pokusali, jednom je to usput spomenula.
Drugi par, koje takodje licno poznajem, je uz blagoslov svestenika isao jer, kako im je on to tumacio, Bog je dao ljudima nacin da pomognu kroz medicinu, i Bog je taj koji, na kraju krajeva udahne zivot nekim od embriona da postanu deca.
To je, na vrlo diskretan i kulturan nacin, govorio i moj bivsi parohijski svestenik, kad je video da vec trecu ili cetvrtu slavu dolazi a i dalje samo nas dvoje...
Negde sam nesto slicno citala da je patrijarh Pavle rekao, nije me tada interesovalo, jer nisam mislila da ce mi trebati, pa nisam zapamtila detalje. Ali sustina je bila ta, nije se direktno izjasnio, ali nije ni bio izricit u tome da je to nesto pogresno, a kamo li bogohulno.

Vauuu, dobijas titulu tragacice

orline ::Ovaj clanak je jako dug pa za drugi ostavljam samo link
[url=http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1006/tekst/pravoslavni-pogled-na-bioetiku/

http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1006/tekst/pravoslavni-pogled-na-bioetiku/[/quote[/url]]

na ovo sam i ja bila naletla, ali text je posvecen abortusu i eutanaziji...doduse samo sam ga "dijagonalno" procitala, ali cini mi se da u sporednom kontekstu samo na jednom mestu spominje vantelesnu oplodnju

orline ::Ja znam oprecne stavove...Jednom paru iz Valjeva koji su isli u lokalni poznat manastir dok su bili u nasoj prici, jer su oboje bili pravi vernici, monah je savetovao sve duze i duze vanredne postove. I nikako im nije dao "saglasnost" za IVF. Nemaju dece, a njoj je sada zao sto nisu pokusali, jednom je to usput spomenula.
Drugi par, koje takodje licno poznajem, je uz blagoslov svestenika isao jer, kako im je on to tumacio, Bog je dao ljudima nacin da pomognu kroz medicinu, i Bog je taj koji, na kraju krajeva udahne zivot nekim od embriona da postanu deca.
To je, na vrlo diskretan i kulturan nacin, govorio i moj bivsi parohijski svestenik, kad je video da vec trecu ili cetvrtu slavu dolazi a i dalje samo nas dvoje...
Negde sam nesto slicno citala da je patrijarh Pavle rekao, nije me tada interesovalo, jer nisam mislila da ce mi trebati, pa nisam zapamtila detalje. Ali sustina je bila ta, nije se direktno izjasnio, ali nije ni bio izricit u tome da je to nesto pogresno, a kamo li bogohulno.

Vidis, ja sam imala utisak da bi monasi bili liberalniji nego popovi. Ne znam, stekla sam neku averziju prema popovima sto "vaspitanjem" (porodicnim pricama, prabaka mi je iz popovske kuce) a sto licnim iskustvom

U pravu si nabla, onaj link sam pogresno postavila, ovo sam htela

Етика белог мантила


Аутор: Владан Мудреновић,
Број 951, Рубрика Црква и медицина
.....
.....
.....

Етичка криза медицине данас се највише огледа кроз еутаназију,
проблеме и питања вештачког прекида трудноће, вештачке оплодње,
контрацепције, експериментисања са ембрионима, клонирање. Јер ова
фундаментална питања чине кичму медицинске етике. Кодекс обрађује
питање експеримената на човеку, али не и питање експериментисања са
ембрионима. Па ако Кодекс медицинске етике полази од принципа поштовања
људског живота од самог зачетка како се онда оглушује и не оглашава
поводом проблема експериментисања са ембрионима и скорашњи захтев др.
Стојковића за оснивање клинике за вештачку оплодњу. Иако поштује људски
живот од самог зачетка, како онда дозвољава вештачку оплодњу којом се
уништава део ембриона при сваком покушају. И поново, ако овај кодекс
налаже да се поштује људски живот од самог зачетка, зашто се онда свет
и даље бори за забрану сваке врсте клонирања. Да ово није само пуко
слово на папиру показује и доказује и члан закона Конвенције о људским
правима и биомедицини одржаној у Овиједу априла 1998. год. који
забрањује клонирање, било репродуктивно, било терапеутско и забрањује
сваки експеримент на људским ембрионима. Даље у истом овом сегменту
обрађује се питање светиње нерођеног живота где стоји: полазећи од
принципа поштовања људског Живота од самог зачетка, од хуманизма и
медицинске науке, здравствени радник сматра побачај
биолошко-медицинским и социјално штетним. Он свесно тежи да право на
материнство буде изнад права за побачај.

Sta znam, i ja sam bila ambivalentna prema svestenicima, nas u Bosni je bio show uzivo... Vrlo zabavno, ali daleko od duhovnosti u svakom slucaju. I onda nam se "desi" nas prota Mihajlo...Sjajan covek, produhovljen, odmeren, smiren, ma, mogla bih do sutra da vam pricam o njemu. Jako mi je zao sto ga je zamenio sadasnji, kako MM kaze "surovi profesionalac", mada je i on korektan.
Da ne odem puno off, poenta price je, da ja nisam naisla na zvanican stav Pravoslavne crkve, sve ovo su misljenja pojedinaca, koja se razlikuju od svestenika do svestenika, i od monaha do monaha.

A ko je ovaj, majke ti?
Владан Мудреновић,

Da, mogli bi da se zamislimo nad sintagmom "ekperimentisanje sa embrionima" kad se ti experimenti ne bi radili na embrionima koji su prestali da se razvijaju!
Covek to ili ne zna, ili namerno zaobilazi cinjenice.

A koriscenje termina "vestacka oplodnja"

Pa ocigledno voli da Mudruje , a nije potkovan osnovnim cinjenicama. Iz prvog dela teksta se vidi da je lekar
No comment

kategorija"mali živi ljudi" je totalna budalaština, i što da ne manipulaše svako time, ako mu se može da lupeta, gde i kada hoće...............embrion nije mali živi čovek...naša socijologija, porodično- pravna nauka,nasledna, i druge slične nauke uopšte embrione ne tretiraju malim , živim ljudima, jer i nisu ljudi, još uvek....Sve lepo piše ..u načnim tekstovima i genetičara i mikrobiologa..itd...
I, ta nauka ista je u svim zemljama..samo , moguće da je "upotebljavaju" i "zlo" npr. rigidni verski sistemi...Kod nas takvi trendovi ne postoje, niti će postojati...
Srećom, nauka je prepuštena naučnicima ,sve ostalo su sporadična mišljenja....
Setih se priče one moje prijateljice i njenog monaha"koji joj je lepo objasnio da deca nisu smisao života"..pa, niš čudno, kada se sam odrekao dece....Ništa ta sveštena lica nisu duhovnija ili čistija od mnogih od nas.................ili bar nekih ljudi koje svi mi imamo u svom bliskom okruženju....................

ne mogu više, odoh na spavanje, molim, razumite ispravno sve napisano....
Na religiju gledam šire..ali, pre svega kao na svoju nacionalno-versku pripadnost,na svoju nac. kulturu, historijsku....
Moj otac je mene vaspitavao da je apsolutno privatna stvar, i sve je tako bljutavo sa ovim gradskim, te opštinskim, te stranačkim slavama..da mi se povraća....
Važna mi je "pripadnost" koja me određuje da znam svoje korene,ko sam i odakle, a ne da budem zatucana ......
tolko od mene...
naravno, meni je bilo i stalo i važno da idem u R, kao mnogo čistiju versku, pravoslavnu zajednicu, iskreniju, od srpske, na donaciju...
kao što bih imala tešku kost u grlu da sam npr. to radila u Španiji....

Uh,mogla bih na ovu temu danima,ali imam samo par minuta,tako da.....
Volim da verujem da spadam u red iskreno i pravo verujucih ljudi,nadam se i molim da to radim na jedini ispravan nacin,ali mi smeta kad kazemo stav SPC prema ovome ili onome.
Crkva- to smo mi ljudi,nije to neka ustanova koja odlucuje u ime ljudi,vec ljudi u njoj cine da ona bude to sto jeste i da zajedno imamo stav ili misljenje o necemu.
A termin popovi mi isto toliko ide na zivce kao i termin vestacka oplodnja,no kao sto se ni lekovi ne prepisuju svima isti,niti iste doze, tako i svestenik ili monah na osnovu duhovne zrelosti pojedinca daje predlog ili misljenje,ako je duhovnik- savet,sta bi tom coveku najbolje bilo za njegovo dobro da dela.
Pa tako nekome je na korist nesto,a drugome na stetu,ali naravno sve je individualno.
Druga stvar,naravno da ce se razlikovati misljenje monaha od misljenja svestenika,jer prvi svestenik zivi mirjanskim zivotom i zna sve probleme savremenog coveka i medicine,a monah je tamo samo da se moli za sve nas i zna da nista ne biva bez Njegove svete volje i uzda se jedino u to,pa samim tim i propoveda isto.

Oprostite ali ne vidim svrhu ovog pitanja tj teme,ako se trazi trivijalan odgovor od predstavnika SPC kao da se zapravo radi o receptu,a ne o jako osetljivoj duboko intimnoj stvari kao sto je blagoslov za potomstvo,na ovaj ili onaj nacin,a pogotovo,ako se uzme u obzir da bi retko ko i da retkoko sem verujucih,trazi odobrenje,za tako nesto.
Pozdrav i molim da ne shvatite licno

[quote="nabla"
Vidis, ja sam imala utisak da bi monasi bili liberalniji nego popovi. Ne znam, stekla sam neku averziju prema popovima sto "vaspitanjem" (porodicnim pricama, prabaka mi je iz popovske kuce) a sto licnim iskustvom[/quote]

e vidiš, to je ono što je diskretno pokušavam cijelo vrijeme natjerati nekog da to shvati, ili ako ne shvati, barem da shvati da ne shvaća, no očito precijenih sugovornike:
svi se šutaju pojmovima religija, etika, crkva, kc i pc i ne mogu nekakvu piramidu (kompetencija) napraviti. što je to etično, što je kršćanski, što je stav katoličke crkve, što je stav pravoslavne crkve. zar bi se oni uopće trebali razlikovati? valjda po jednom - kršćanskom i etičkom obrascu se moraju ponašati.
nabla&orline, jel vi shvaćate u koje mi segmente zadiremo???
u geologiji se to naziva tektonika ploča.

Hahaha, nasmeja me, Andro, sa svojim slikovitim poredjenjima, uvijek me ponovo iznenadi tvoja elokventnost i sirina.
Tektonika ploca ...I bi zemljotres
Sve religije bi trebalo da imaju slicne stavove. Jer su ista vjecna pitanja ljudska... Problem nastaje kad ljudi pogresno tumace, ili iz konteksta izvlace (vidji, ima i rime)

Jelence, ne ljuti se nas nas , verujem da nikome nije namera da se bavi trivijalnostima ili da unizava vrednosti vere, religije, Crkve...
Ne zameri mi ako pravim terminolosku zbrku jer sam u tom segmentu prilicno neobrazovana.
Otuda i moje koriscenje termina POP. Nije tu bilo nikakve pezurativne konotacije

Ova tema je proizvod, bar moje, potpune zbrke u glavi vezano za crkveno tumacenje moderne medicine. Ako ova pitanja samo mene interesuju, onda javite da gasim temu.

Jelence :: kao sto se ni lekovi ne prepisuju svima isti,niti iste doze, tako i svestenik ili monah na osnovu duhovne zrelosti pojedinca daje predlog ili misljenje,ako je duhovnik- savet,sta bi tom coveku najbolje bilo za njegovo dobro da dela.
Pa tako nekome je na korist nesto,a drugome na stetu,ali naravno sve je individualno.

Prateci ovih dana gostovanja predstavnika KC u Tv emisijama, citajuci njihove izjave u novinama i diskusije na hrvatskim forumima, stekla sam utisak da KC ne daje preporuku, predlog niti savet, a kamoli da ga diferencira na osnovu duhovne zrelosti para.
Cak suprotno, svoje stavove su inkorporirali u predlog Zakona o MPO.
Na zalost, zakon ce u sredu, po svemu sudeci, ipak biti donesen, a tim Zakonom ce, izmedju ostalog, zabraniti zamrzavanje embriona!!!

Sustina je u tome da KC, u ovom slucaju, direktno kreira sudbinu svih gradjana Hrvatske.
Sustina je u ovome:

tanja68 ::ali me dotice kada ti ljudi pocnu da odlucuju o mom zivotu kao sto je sada slucaj u HR.

S obzirom da nisam upucena u nase prilike, interesovalo me kako mi tu stojimo. Ne bih volela da se odjednom iz osecanja slobode osetim potpuno svezano! Nadam se da razumes sta hocu da kazem.

Ja nemam nikakvih etickih dilema po pitanju IVF ili donacije niti sam ikad imala potrebu da o tome diskutujem sa svojim svestenikom. Cak smatram da bi to s moje strane bilo licemerno jer bi s njim razgovarala vise iz pozicije agnostika, nego onog kome je potrebno duhovno vodjstvo.
Ali verujem da je mnogima tesko ukoliko postoji disonanca izmedju onog sto kaze Crkva i onog sto kaze srce. Osim s mentalnim, ti ljudi suocavaju se i s emotivnim haosom.

Mislim da je svaka tema , u posrednoj ili neposrednoj vezi sa začećem, dobra tema o kojoj se može govoriti...samo je pitanje koliko je realno od koristi....nama...

Takođe, mislim da su ovde, srećom, listom ljudi širokih vidika, sa neverovatnim stepenom tolerancije i međusobnog razumevanja..pa, nema nikakvih razloga da se međusobno "ispričavamo".......

zamislite, da kao na ff, se grupišemo prema tome kojoj religiji, verskoj zajdnici, a možda i sekti pripadamo..kao što je to potpuno legitimno i od strane moderatora tamo podržano...??!
Valjda je zajednički imenitelj svima-IVF!

Ništa manje nije "osetljiva"ili "jeretična" tema -ostati trudan i roditi dete doniranom jajnom ćelijom, kao jedinim načinom da postanete roditelj i rodite dete svom bračnom izabraniku???Pa, ljudi to je mnogo delikatnije, suptilnije..ovo su samo finese....uglavnom bazirane na proklamovanim prohibicijama verskih zajednica, jer, tamo i gde religija ne odobrava, na hiljade žena upravo pristupa ivf-u, kada zvanična medicina to smatra potrebnim...iako su pripadnice verske zajednice koja striktno zabranjuje..................

orline ::Hahaha, nasmeja me, Andro, sa svojim slikovitim poredjenjima, uvijek me ponovo iznenadi tvoja elokventnost i sirina.
Tektonika ploca ...I bi zemljotres
Sve religije bi trebalo da imaju slicne stavove. Jer su ista vjecna pitanja ljudska... Problem nastaje kad ljudi pogresno tumace, ili iz konteksta izvlace (vidji, ima i rime)

a da, pa naravno orline, svim religijama je u osnovi etika, a etika je jedna jedina. h20 je voda svugdje.
njen habitus je socijalna kategorija i neću više trkeljat i preduboko ulaziti, jer je ovo forum drugačijeg karaktera.
htjedoh se samo nadovezati na nablu koja veli nešto u smislu da su popovi nešto "mekši" u odnosu na svećenike i fratre. samo želim ustvrditi da se i to meni isto čini. možda samo čini... stav bi trebao biti jednak. ostale razlike kc i pc su u ovom smislu sasvim sporedne i ako netko potegne "razlike u tumačenjima", štošta tu pada.
opet, stao sam na loptu jer sam svjestan da postoji mogućnost da se popovi zaraze već obranjenim stavom od strane kc.
to je već poznat princip. ishodište je isto (kršćanska etika), a svećenikčadija je to lijepo obrazložila i argumentirala. pametno ili ne, suvislo ili ne, nebitno. ali je.

nažalost, manja je šansa da se svećenikčad zarazi (još uvijek) nedefiniranim stavom pc.
mislim da je samo stvar u tome što su svećenici prije za jezik povućeni pa eto...
grozna tema.
gdje su dosezi?
idem do lili, trebam joj nešto reć.

uf, ako nisam našao stav pc o ivf, mpo... no ne znači da ga nema.
ja tu razvijam teorije, a možda već postoji nešto rečeno.
cure, jel se pc očitovala u tom smislu?

Nablota ti se jedno veliko srce i pisem ti odgovor cim stavim Andreu na dnevno spavanje.
Ljubim te tako razumnu

Jelence ::
Pozdrav i molim da ne shvatite licno

Naravno da cemo da shvatimo licno , pa potreban nam je licni pecat onoga ko pise tekst .
Dobrodoslo je svako misljenje, a posebno nekoga ko je blizi od nas toj temi. Hvala sto si se ukljucila.