Dohrana kao izazov

DOHRANA KAO IZAZOV

ŠTA JE DOHRANA?

Dohrana je uvođenje drugih namirnica u ishranu odojčeta – uvođenje voćnih sokova, voća, povrća, žitarica, mesa, ribe, jaja i dr. Sve što se daje odojčetu a nije majčino mleko smatra se dohranom. Uvođenje dohrane ne bi trebao da znači prestanak dojenja, kao ni zamenu majčinog mleka čvrstom hranom. Dohrana znači upravo to što joj i naziv govori: dodatak osnovnoj hrani-majčinom mleku.

Nakon 6 meseci života, deca uz majčino mleko trebaju i drugu hranu da bi zadovoljila svoje hranljive potrebe. Hrana koja se dodaje treba da bude dopuna hranljivim sastojcima koje osigurava majčino mleko. Optimalna dohrana treba da bude:
• pravovremena – započeta u pravo vreme, tako da ne umanjuje dobrobit dojenja
• nutricionistički prikladna – tako da osigurava optimalan unos kalorija i hranljivih sastojaka kod dojene dece starije od 6 meseci
• sigurna – pripremljena i dana detetu uz odgovarajuće higijenske mere i
• prilagođena detetu – dana u obliku koji je primeren detetovom uzrastu, u pozitivnoj atmosferi, kao i u količini koju dete želi.

Ključne hranljive sastojke koje starijem detetu (preko 6 meseci) trebaju u većoj količini nego što može da osigura majčino mleko u tom uzrastu, su: gvožđe, cink, vitamin A, neki od B vitamina, vitamin C i kalcijum.


DOHRANA KAO DOPUNA, A NE ZAMENA ZA MAJČINO MLEKO

Majčino mleko je i dalje najvažniji izvor hranljivih sastojaka za decu i posle 6 meseci života, kada se uz dojenje uvodi i druga hrana. U proseku, dojeno dete uzrasta od 6-8 meseci dobija oko 70% svojih energetskih potreba od majčinog mleka, uzrasta od 9-11 meseci oko 55% i uzrasta od 12-23 mjeseca, 40% energetskih potreba. Majčino mleko je hrana visoke hranjivosti i kaloričnosti, koja osigurava više kalorija i hranljivih sastojaka po mililitru nego većina druge hrane. Izazov predstavlja kako uvoditi čvrstu hranu tako da ona bude hranjiva dopuna majčinom mleku, a ne zamena za nju.

Dojenje i postupno uvođenje druge hrane jedan je od načina prevencije sklonosti ka gojaznosti, bolestima krvnog sistema i dr.

KADA POČETI S DOHRANOM?

Trend ranog uvođenja čvrste hrane započeo je istovremeno s hranjenjem dece dojenačkim formulama. Među majkama se pojavio takmičarski duh ko ima teže dete koje je jelo što raznovrsniju hranu, u što većim količinama, u što mlađoj dobi. Industrija dečje hrane je ovaj trend ohrabrivala. Majke su uveravane da je rano uvođenje čvrste hrane prednost.

Možda će vam se učiniti da se trendovi vezani za negu i odgajanje dece neprestano menjaju i da se od nas roditelja traži da se sa svakim detetom prilagodimo najnovijim preporukama. Ponekad se zaista i čini tako. U svome delovanju Zajednica za porodicu i roditeljstvo IZVOR želi da se pozove na neke vrednosti koje ne podležu modnim trendovima. Na čovekov sklad s prirodom i spoznaju da smo stvoreni da s mirnim pouzdanjem u Božju ljubav i brigu za nas, sa zahvalnošću primamo Njegove darove.

U međuvremenu je medicina dokazala ono što majke znaju instinktivno - da majčino mleko osigurava najbolji mogući početak ishrane jer je on prirodno celovita hrana za decu. Maloj deci je bolje bez rane dohrane. Majčino mleko je savršena hrana tokom najmanje prvih šest meseci za zdravo, donešeno dete i obično nema razloga za uvođenje bilo kakve hrane i pića pre tog roka. Nedonoščad ipak mogu trebati dohranu ranije jer su njihove zalihe gvožđa nešto niže. Savetujte se o tome s vašim pedijatrom.

Nema strogih ni čvrstih pravila o tome kada biste trebali ili morali svom odojčetu nuditi i tzv. čvrstu hranu. Postoje barem dva dobra razloga za čekanje sa dohranom. Prvo, želite da održatie količinu mleka, a što više čvrste hrane dete pojede, poješće manje mleka. Što manje posiše, manje će se mleka stvarati. Rano uvođenje dohrane povećava rizik od ranog prestajanja dojenja. Kada čvrsta hrana zameni majčino mleko u detetovoj ishrani, ona umanjuje broj zaštitnih antitela koje dete prima. Ranom dohranom se vredna hrana zamjenjuje onom manje vrednom.

Drugi razlog za čekanje je sledeći: što je dete mlađe, verojatnije je da će bilo koja druga hrana osim majčinog mleka uzrokovati alergije na hranu. Većina čvrste hrane je slabo svarljiva za malu decu i može da uzrokuje vrlo nepovoljne reakcije kod dvomesečnjaka, dok je isto dete može sasvim dobro prihvatiti ako se uvođenje odgodi za vreme kada dete ima šest ili više meseci. Detetov sistem za varenje sazreva prvih 6 meseci života. Pre nego je sistem spreman na ostalu hranu, većina čvrste hrane se slabo vari i može da uzrokuje neugodne reakcije. Tako, naprimer , detetova gušterača ne može da luči enzim za razgradnju skroba (amilazu) pre navršenih šest meseci života. Isto tako, pre sedmog ili osmog meseca života deca ne mogu svariti žitarice kao ni vlakna iz povrća, budući da im još nije razvijena za to potrebna bakterijska flora. Dete je u stanju da svari gluten tek između osam i dvanaest meseci života. Sve dok se njegov nezreli sistem za varenje ne razvije toliko da može da svari drugu hranu bez problema, bilo bi lepo i mudro detetu dati mogućnost da sledećih nekoliko meseci koristi dobit od hrane koje je savršeno prilagođena njegovim potrebama.

Često se mladim roditeljima kaže kako će im dete početi da spava celu noć kada krenu s uvođenjem čvrste hrane. Takva izjava nenaspavanom paru deluje vrlo uverljivo, međutim, dete neće početi bolje da spava ako uvedete čvrstu hranu ranije nego što je to potrebno.

Neka deca će odbiti čvrstu hranu i u uzrastu od sedam ili osam meseci. To može biti prirodan način zaštite deteta od hrane koja mu može prouzrokovati problem. Takva odojčad mogu sasvim lepo da napreduju na majčinom mleku sve dok ne budu spremni da tolerišu i drugu hranu.

Donosimo ovde lična iskustva nekih mama o tome:

Više puta sam pročitala kako su bebe spremne za čvrstu hranu negde između 6 i 12 meseci (a ne pod obavezno nakon šest meseci). Ja sam počela dohranu nedugo nakon 6 meseci ali moja kći nije bila oduševljena. I tako sam joj ja nudila, ona je odbijala i na kraju je završilo tako da sam je praktično do 10 meseci isključivo dojila. Tek s 10 meseci počela je da jede, ali vrlo male količine (1 dl kašice dnevno), dakle još uvek uglavnom samo sisa. Inače je velika i bucmasta, a i krvna slika joj je odlična. I premda u svim stručnijim člancima, na LLL i u sličnim izvorima do kojih držim kažu da je to ok, ne mogu da kažem da nisam naišla na osude rodbine i sl. zbog isključivog dojenja nakon 6 m. a pedijatru nisam ni rekla jer bi verovatno mislila kako sam neodgovorna majka..
Sada moja kći ima 13 meseci i još uvek malo jede. Ja je stavim u stolicu za hranjenje 2-3 puta dnevno i nudim joj hranu, nekad jede, a nekad stvarno ništa. Zdrava je i punačka, i još uvek preferira siku. Možda nije zgorega spomenuti da joj je kao novorođenčetu bila dijagnostikovana alergija na proteine kravljeg mleka. Možda je dete osetljivije ili sklono alergijama pa se na taj način štiti? U svakom slučaju, ja je ne silim da jede. Mleko i mlečne proizvode joj uopšte ne dajem, dojim puno, a kad jede, jede jako zdravo tako da se ne brinem. (M.M.)

Sinu sam počela da dajem kašice kad je imao nepunih sedam meseci, i njemu se to baš nije sviđalo. Tešila sam se da će to proći, pa svideće mu se nešto, međutim do danas ništa. On sada ima 11 meseci i skoro na sve okreće glavu i nema šanse da nešto proguta. Ali zato sisa dvadeset puta dnevno. Mene malo brine, jer nije baš neki bucko, ima 8kg, sav je sitan. Do pre mesec dana nije ni usta hteo da otvoriti da proba. Sada jedva pojede 1dl hrane tokom dana, to je puno za njega, moglo bi se reći - prejeo se. Nekako mi se ne čini da mu bilo šta fali, super je on meni, ALI strašno me frustrira kuvanje kašica, a on ni da proba. Naravno pritisak okoline je velik , pa to dodatno otežava... Nadam se da će ta faza uskoro proći. (D.S.)

Ako među ovim prepoznajete i svoje dete, nemojte se brinuti. Mnogo dece se sasvim lepo razvija i raste samo na majčinome mleku. Ako i vaše dete odbija dohranu, pokušajte ponovno za nedelju ili dve.

U porodicama koje imaju istoriju alergija, rano uvođenje dohrane se može povezati s alergijskim reakcijama, astmom, dermatitisom. Dok je dete isključivo dojeno, komponente majčinog mleka štite detetov sistem za varenje, smanjujući rizik da strani proteini uđu u detetov sistem i uzrokuju alergijsku reakciju. Oko šestog meseca života dete počne da proizvodi dovoljno antitela da bi moglo sprečiti apsorpciju antigena hrane kroz crevnu stjenku redukujući tako mogućnost alergija na hranu.

Na alergijske reakcije na hranu treba posumnjati kada se nakon davanja neke hrane pojave:
- promene na koži: osip, urtikarija, pelenski osip
- promene na diajnom traktu: kašalj, kijanje, hripavost, curenje i začepljenje nosa, simptomi prehlade
- crvene oči i svrab
- usna infekcija
- iziritiranost, plač, kolike
- smetnje sa varenjem: povraćanje, zatvor, proliv, nadimanje, gasovi.

Ako nešto od navedenog primetite, obavezno odvedite dete lekaru.

Postoje i drugi razlozi zašto dete ne želi da jede čvrstu hranu. Dr. Carlos Gonzáles navodi neke zanimljive činjenice. U raspravi o kalorijskim potrebama odojčadi i dece napravio je poređenje između kaloričnosti majčinog mleka i druge hrane. Tako na primer, 100 grama majčinog mleka ima oko 70 kalorija. Najbliži po kaloričnosti je kuvani krompir sa 65 kalorija na 100 grama, jabuka ima 52 kalorije, a jedna od najdražih namirnica za početak dohrane – šargarepa ima samo 27 kalorija na 100 grama. Dr. Gonzáles navodi da dojenčad ima vrlo mali želudac i ne voli slabo kaloričnu hranu.

U dobi od 6 – 24 meseca deca rastu brže nego ikada kasnije u životu (do prvog rođendana utrostruče svoju porođajnu težinu), a njihovi želučići su još relativno mali (veličine šake). Tokom tog razdoblja oni trebaju kaloričnu hranu koja u maloj količini osigurava visoku hranjivost. To ukazuje na važnost kvalitete ishrane u prvoj godini detetova života jer ona direktno utiče na zdravlje, rast i telesnu težinu.

Početak uzimanja druge hrane veliki je događaj za odoče ne samo u prehrambenom smislu, već znači i ulazak u novi svet ukusa i mirisa, navikavanje na gustoću i tvrdoću hrane, postupno privikavanje na jelovnik odraslih. To je uzbudljivi početak učestvovanja deteta u još jednom delu porodičnog života. Dete treba da nauči da jede bez sisanja i da se navikne na mnogo novih ukusa i svojstava hrane. Ono treba da nauči da ukusna hrana koja će utoliti njegovu glad može biti poslužena i na tanjiru, a ne mora uvek doći iz dojke (ili bočice). Učestvovanje u zajedničkim porodičnim obrocima je dodatni razlog za uvođenje čvrste hrane.

KAKO PREPOZNATI VREME ZA DOHRANU?




Uvođenje novih namirnica u ishranu odojčeta bi trebalo da bude ugodno vreme i za mamu i za dete. Mama bi trebala ida mat pozitivan stav o tome i pusti dete da joj bude vodič. Sva deca nisu spremna na dohranu u istom periodu života. Vaše dete će vam reći kad je spremno - POSMATRAJTE DETE, NE KALENDAR.

Oko šestog ili sedmog meseca, većina odojčadi počinje da dobija zubiće i počinje da se razvija prirodna želja (potreba) za žvakanjem i grizenjem. Njegova usta i jezik spremni su za nove veštine koje će mu trebati, a i sistem za varenje je verovatno spreman da se uhvati u koštac s novom hranom.

Većina dece pokazuje znakove spremnosti za uzimanje čvrste hrane negdje oko polovine prve godine života. Ako odjednom poveća zahteve za hranom u uzrastu od otprilike šest meseci i ti zahtevi se nastavljaju dva do tri dana uprkos češćem dojenju, možete pretpostaviti da je došlo vreme za dohranu. Ako je puno mlađe od šest meseci ne žurite s dohranom jer bi njegovo ponašanje moglo imati i druge uzroke. Možda traži češće podoje zbog nadolazeće prehlade? Ako je dete bolesno nije dobro vreme za uvođenje čvrste hrane. Ako ste sami u fazi povećane aktivnosti i osećate se napeto, možda dete traži više pažnje? Ako je uznemireno zbog razloga koji nije glad, dojenje će biti dovoljno za nadvladavanje krize. Zato pokušajte s čestim podojima par dana prije nego što se zaista uverite da je glad odgovorna za detetovu promenu u ponašanju.
Čini vam se da dete kao da je spremno za iskušavanje novog načina hranjenja? Može li uspravno sediti u svojoj stolici ili još uvek klone ako ga niko ne drži u naručju? Ako može da sedi naslonjeno, da li je zainteresovano za ono što se događa za stolom? Ako vas ponekad posmatra dok jedete prateći svaki pokret od tanjira do usta, pokrećući vilicu dok žvačete i govori «a,a,a» kao da traži da i njemu date, očigledno mu je sinulo da radite nešto u čemu uživate pa i ono želi da učestvuje. Teško je zamisliti bolji razlog da mu date da nešto proba. Jedete li neku blagu i nezačinjenu hranu, nema razloga da mu ne date malo da proba s vašeg prsta. Ako isplazi jezik u trenutku kada ga dotaknete prstom, znači da je još aktivan refleks koji štiti vrlo malu dojenčad od gušenja, izbacujući iz usta strana tijela, pa tako i hranu. Uočite li taj refleks, znači da dete još uvijek nije spremno. Ali ako zgrabi vaš prst i siše ga i čini se razočarano kad izgubi ukus hrane, verojatno će uživati u pola čajne kašikice neke nove hrane.

Ako se sve to, međutim, događa bitno pre šestog meseca života, ipak se setite da sistem za varenje vašeg deteta treba još malo dodatnog vremena da sazri i da mu neće baš ništa nedostajati ako se odloži dohrana.

KAKO UVODITI DOHRANU?

Dojeno dete se već pomalo upoznalo s raznim ukusima preko majčinoga mleka sobzirom da njegov ukus zavisi od hraei koju je majka jela i delu dana u kojem dete sisa. Ovo ga može pripremiti na hranu koju će jesti za porodičnim stolom.

Kada započnete dohranu, vi time ne stavljate samo hranu u detetov trbuščić, već počinjete da razvijate i njegove životne stavove o hrani. Imajte u vidu da ćete tokom prve ili druge godine provesti više vremena hraneći svoje dete nego u bilo kojoj drugoj interakciji s njim. Zato je bolje da oboje uživate u tome.

Jednom kada odlučite da je vaše dete spremno na drugu hranu osim mleka, nudite mu je kašičicom, ili čak na svom prstu. Ako ne dojite, nego hranite dete na flašicu, nemojte nikada mešati drugu hranu s mlekom u boci. Na taj mu način uskraćujete mogućnost da odbije tu drugu hranu, a da istovremeno ne odbije i mleko. Budete li u iskušenju da bilo šta dodate u flaašicu, setite se da je majčino mleko po svom sastavu idealno i da u njega ne možete dodavati žitne pahuljice (a ni lekove…).

Važno je uživati u jelu. Prva probanja čvrste hrane imaju više vaspitnu, nego prehrambenu svrhu, a najvažnije je da se nauče da se raduju jelu. Novi, i ne uvek laki zadatak rukovanja kašikom neće zameniti niti smanjiti osetni užitak koji pruža sisanje. Uvođenje novih vrsta hrane ne znači početak odbijanja od dojke.

Ne dajte da vas proizvođači dečje hrane uvere kako detetu trebate da dajeti sve veće količine čvrste hrane i sve manje mleka. Umesto toga, dajte mu veoma male količine čvrste hrane i uobičajenu količinu mleka, povećavajući količinu i jednog i drugog samo ako to dete želi.

Nikada ga ne silite da jede čvrstu hranu. Dajte mu da proba i pustite da odluči želi li da jede ili ne želi. Na početku nije uvek lako raspoznati odbijanje, i zato radije pogrešite tako što ćete mu dati manje nego što bi možda htelo, nego više. Ima će ceo životni vek da jede šargarepu.

Čak i kada se unos mleka smanji jer dete želi da jede više čvrste hrane, ono će i dalje biti glavni izvor svih potrebnih belančevina, minerala i vitamina. Prva čvrsta hrana potrebna je, dakle, kao dodatni izvor kalorija i nekih hranljivih sastojaka.

Ne žurite se. Prelaz na čvrstu hranu je ozbiljni zadatak za vaše dete. Budete li ga uznemiravali pokušavajući da ga naterate onda kada ne želi, može se dogoditi da zamrzi sve što ima veze sa dohranom.

Nemojte misliti da će ga glad motivisati. Kada je dojenče gladno, želi sisati mleko: to je jedini način na koji zna utoliti glad. Treba će mu vremena dok ne otkrije da i ono što mu dajete na kašiku može imati sličan učinak.

Vodite računa o dobu dana. Nemojte davati detetu čvrstu hranu za vreme obroka pri kojem je jako nemirno. Najbolje vreme za davanje dohrane je kasno jutro ili rano poslepodne. To je najčešće i najmirniji deo dana za većinu dece. Obično najbolje funkcioniše «princip sendviča»: neka najpre nekoliko minuta sisa da ublaži najjači osećaj gladi i da se uveri kako je dojka još uvek tu, na raspolaganju, a zatim mu ponudite nešto čvrste hrane, a potom opet mleka koliko želi. Ako je žedno, utoli će žeđ onim prvim mlekom, a ako je još gladno, onda će sisati duže. Ovo međutim ne mora biti pravilo. Tražite način koji najbolje odgovara baš vašem detetu.

Ako dete nije zainteresovano, stavite ga u stolicu ili ga smestite u svoje krilo da gleda kako ostatak porodice jede. Iskoristite i detetovu sposobnost da se igra vlastitim ručicama. U tom uzrastu neće se mnogo najesti od hrane narezane na štapiće i kockice, ali će u tome uživati. Ta dobra stara navika naših baka ne služi da dete nahrani trbuh, već čulo dodira i mozak. Skuvana šargarepa ili grašak, na primer, mogu pomoći detetu da trenira motoriku prstiju i koordinaciju. Uvek budite pored deteta dok samo jede kako biste mogli da mu pomognete u slučaju da počne da se guši, iako se to događa jako retko.

Primeri hrane koja može da se jede prstima su:
• narendano voće i povrće
• hleb od integralnih žitarica
• usitnjena meka hrana

Pri izboru, vodite računa o tome da to bude hrana koju ste već uveli u detetov jelovnik pojedinačno.

Hrana koju u početku dete jede prstima, pomoći će mu pri sticanju veštine samostalnog hranjenja. Tako će dete moći samostalno da se hrani već u uzrastu od godinu dana.

Deca određenu hranu vole ili ne vole, baš kao i mi. Ili im određena vrsta hrane dosadi nakon nekog vremena. Decu ne treba terati da jedu! Jelo tada može postati sredstvo ucene u rukama deteta i gubi svoju primarnu, prirodnu funkciju. Deci treba u urednim razmacima nuditi ono što pripremite za jelo (bez „zamena” po želji deteta) i što sigurno uvažava prehrambene navike i prioritete vaše dece, ali i ono što vi znate o zdravoj i dečjem uzrastu primerenoj ishrani. Izbor namirnica određuju roditelji, a količinu (koliko će jesti) dete! Trudite se da kuvate ukusno i jedite kad i oni, neka vam obroci budu zajednički, porodični događaj. Kada dete bude starije uključite ga u pripremu obroka i pića. Kada ono dobije priliku da samo napravi npr. limunadu, rado će je i popiti.

Uvek nudite jednu po jednu namirnicu u razdoblju do nedelju dana. Na ovaj način možete odmah uočiti na šta dete reaguje (ako reaguje). Iako je dete starije od 6 meseci u znatno manjoj meri je u opasnosti od razvoja alergijske reakcije nego mlađe dete, ipak je reakcija još uvek moguća. Počnite tako da detetu date 5 ml (4,7g ili manje) hrane i polako povećavajte količinu. Zavisno od starosti dojenčeta, hrana se može usitniti ili izmiksati i pomešati s vodom ili majčinim mlekom (ili sa onim što dete inače dobija).

Isto tako, namirnicu koju ste već uveli u detetov jelovnik trudite se da je dajete stalno, barem jednu kašičicu nedeljno da biste izbegli moguću alergijsku reakciju zbog ponovnog uvođenja hrane posle dugog vremena. Ta mera opreza je potrebna kroz celu prvu godinu.

Hranjenje deteta nudi mogućnost za razvoj komunikacijskih veština, motorike i usklađenosti pokreta oko-ruka. Gustina i sastav hrane, način na koji je dete hranjeno i ponuđena količina trebaju da se menjaju kako dete raste i uči kako hranu da žvaće, rukuje kašikom i samo se hrani. To je odgovorno hranjenje koje omogućuva eksperimentisanje s različitom hranom uz što manje ometajućih elemenata, tako da hranjenje postaje vreme učenja i ljubavi. Uvođenje dohrane i nastavak dojenja deo je nežnog obraćanja s isključivog dojenja do potpunog učestvovanja u porodičnim obrocima.

KAKO DAVATI PRVE OBROKE?

Smestite dete u stolicu za hranjenje ili u svoje krilo. Započnite polako, u početku s jednom kašikom hrane, da biste postupno količinu povećali na tri dnevna obroka. U početku je hranu potrebno prilagoditi detetu. Majka može da upotrebi mikser kako bi hranu propasirala. Ipak, za većinu hrane dovoljno je gnječenje viljuškom. Detetu koje počinje dohranu sa 6 meseci ne treba propasiranu i razvodnjenu hranu. Ako je potrebno, namirnice se mogu na samom početku dohrane gnječiti, uz dodavanje tečnosti, zatim se količina dodane tečnosti postepeno smanjuje kako dete počinje sve bolje da žvaće. Ipak, neka deca, posebno starija od 6 meseci, vole da počnu s hranom koja može da se jede prstima.
Odojče u početku mljacka kašicu jezikom po nepcu i veći deo iscuri niz bradu, ipak nešto stigne u želudac. U početku roditelji moraju da imaju puno strpljenja i da mirno bez uznemiravanja navikavaju dojenče na čvrstu hranu, jer će dete s vremenom steći potrebno iskustvo. Urednost ostavite za kasnije. Gladno dete će se verovatno jako uznemiriti kada umesto još jedne kašičice hrane dobije mokru krpu na usta. Ono još nije spremno da uči manire lepog ponašanja za stolom. To ostavite za razdoblje kada dete bude malo veće.

Ono što u početku možete učiniti da izbegnete veliki nered je to da stavite samo jednu hranu istovremeno ispred deteta - činijicu koja se ne može razbiti s malo hrane ili samo čašu. Stavite malu količinu hrane u činijicu i dopustite detetu da samo traži još.

Nemojte ubacivati detetu hranu u usta. Radije mu sa malom kašičicom prislonite sadržaj između usana tako da ga može posisati. Kašičicu uvek nudite ravno, ne sa strane, tako da dete može sadržaj uzeti lakše sa užeg dela.

Kasnije ne treba preterano usitnjavati hranu i ubacivati je u usta detetu, bolje je da je ono samostalno uzme usnama i žvače. Neka mišići rade i pripremaju se za složeniju funkciju – govor.

Redoslijed namirnica kod dohrane dojenčadi


Kad se riba počinje uvoditi u dohranu, najbolji je izbor pastrva (živi samo u čistoj vodi), a od morske ribe list i oslić zbog lake probavljivosti.
Novorođenče ima odmah po rođenju razvijen osjet za četiri osnovna okusa: slatko, gorko, slano i kiselo. No, tek razvojem djeteta ono uči promatrati i osjećati svijet oko sebe.
Hrana mu se može svidjeti ili ne i zbog okusa, ali i izgleda i o tome treba voditi računa posebice kada je dojenče starije (9-10 mjeseci). Obrok kašice od jabuke i banane s rižom ili keksom vjerojatno će mu se dopasti, ali pogled na zeleni sadržaj zdjelice može biti odbojan.

Koje namirnice uzeti za prve obroke?

To su obično voćne kašice i to od one vrste koje se daju dobro usitniti (izmiksati), najčešće jabuka, banana, kruška. Ove vrste voća ugodno su slatkaste, ne previše aromatične i sadrže malu količinu kiseline (jabuka). Za početak se daje 2-3 žličice voćnog soka pripremljenog od svježeg voća kako bi se dojenče priviklo na okus koji je različit od mlijeka.

Riba i jaja uvode se u prehranu krajem prve godine radi mogućnosti pojave alergije.
Potom dolaze na red voćne kašice pripremljene kao pire od voća, a kada se količina povećava, mogu se dati žitarice, a najbolje je početi s rižinim pahuljicama kao npr. Rižolino ili jednostavno s raskuhanom i usitnjenom rižom, a kasnije i drugim vrstama žitarica čime se znatno povećava energetska vrijednost obroka i osigurava količina minerala i vitamina, posebice skupine B.

U početku osjetljiva dojenčad neće odmah prihvatiti hranu drugačijeg okusa, gustu i na žličicu te je stoga dobro započeti dohranu voćnim sokom, a voćna kašica može biti rjeđa i dojenčetu će se svidjeti novi okus na dudu s većom rupicom. Čim dojenče prihvati novi okus, možete pokušati sa žličicom. U voćnu kašicu može se dodati i malo mlijeka (mliječna formula s oznakom 2) kako bi se dijete lakše priviklo na novu hranu.

Na sličan način može se uvoditi nakon voća i povrće, koje se lako usitnjava, nema previše celuloze i neutralnijeg je okusa (npr. mrkva, tikvice, krumpir). Stavovi o dohrani znatno su se promijenili u posljednja dva desetljeća kako u pogledu početka uvođenja dohrane, tako i pripreme obroka. I u ranoj dobi počinje se voditi računa o zdravoj prehrani, a to znači što manje jednostavnijih ugljikohidrata (šećera), a sve više složenih koji većim dijelom osiguravaju upravo žitarice.

Slično je i s mastima: umjesto maslaca, koji se uvelike rabio u pripremi dojenačkih kašica od povrća (lagane zaprške od maslaca i bijelog brašna otišle su u povijest), danas se već od prvih obroka uvodi u prehranu djevičansko maslinovo ulje zbog sadržaja nezasićenih masnih kiselina. Može se koristiti i ulje suncokreta. Maslac je vrijedan izvor vitamina A i ne bi ga trebalo potpuno izbaciti iz jelovnika dojenčadi i male djece pod uvjetom da njegova količina bude ograničena i da se daje povremeno, a ne kao redoviti sastojak.

Što je sa špinatom?
Nekad vrlo popularan špinat djeci je obično mrzak. Špinat se najčešće preporučao (pa i danas) kao izvor željeza što i nije točno jer se željezo iz špinata teže iskorištava. Ovo povrće ne uvodi se prerano u prehranu dojenčeta zbog sadržaja nitrata koji prelaskom u nitrite izaziva promjene u krvnoj boji - hemoglobinu, s posljedicom smetnji u prijenosu kisika. Špinat treba odmah dobro oprati, skuhati i usitniti pasiranjem ili miksanjem i tada se može uporabiti sljedeći dan, tj. držanje u hladnjaku neće mu škoditi kao ni zamrzavanje što nije slučaj ako se svježe povrće drži u hladnjaku i priprema tek sutradan. Bolje ga je uvesti u prehranu starijeg dojenčeta.
Lisnato povrće (blitva, špinat) sadrži folnu kiselinu potrebnu za rast djeteta, ali je i vrlo korisno u prehrani odraslih osoba u prevenciji bolesti krvnih žila.

Oprezno sa začinima
Obrocima voća ne treba dodavati šećera, a važno je napomenuti i da se obrocima od povrća i mesa ne dodaje sol. Mahunarke (leguminoze: grašak, grah, leća) su povrće koje sadrži vrijedne bjelančevine, puno minerala, ali i dosta celuloze. Pasirani grašak može se dati dojenčetu u obliku juhe ili pirea nakon navršenih 9 mjeseci, a leća i grah kasnije s navršenih 12 mjeseci.

Kada uvesti meso?

Unos mesa značajan je zbog znatne količine iskoristivog željeza i bjelančevina koje sadrže esencijalne aminokiseline koje naš organizam ne može stvarati. Ova biološki visoko vrijedna namirnica uvodi se u prehranu kada se dijete već naviklo na okus nemliječne hrane u dobi od 7-8 mjeseci. Obično se male količine vrlo usitnjenog mesa stavljaju u povrće kako bi se dijete lakše priviklo na njegov okus. U dohrani dojenčadi koristi se meso mlađih životinja koje je lakše probavljivo (teletina, janjetina) te bijelo meso peradi (pileće i pureće meso). I bijelo meso sadrži dovoljnu količinu željeza i ne zaostaje u kvaliteti za crvenim.

Lisnato povrće (blitva, špinat) sadrži folnu kiselinu potrebnu za rast djeteta.Tamno meso peradi daje se dojenčetu s navršenih 9 mjeseci, a crveno meso (junetina) nakon godine dana. Djeca često odbijaju meso, ono im nije privlačno i ne treba nastojati pod svaku cijenu da ga prihvati. Pokušajte ponovno nakon kraćeg vremena, možda će vaše dojenče promijeniti odluku.

A riba i jaja?

Ove vrijedne namirnice uvode se u prehranu tek krajem prve godine radi mogućnosti senzibilizacije na bjelančevine koje sadrže, tj. pojave alergije. Poseban oprez potreban je u dohrani dojenčadi s atopijskim dermatitisom (ekcemom). Za ove namirnice važno je da su potpuno svježe. Kad se riba počinje uvoditi u dohranu, najbolji je izbor pastrva (živi samo u čistoj vodi), a od morske ribe list i oslić zbog lake probavljivosti.

Koje mlijeko dati dojenčetu?

Kravlje mlijeko iako biološki kvalitetna namirnica ne uvodi se u prehranu dojenčadi u svom izvornom obliku tj. neprerađeno odnosno nefermentirano, zbog moguće alergije na bjelančevine kravljeg mlijeka, ali jogurt i posebno priređen sir za dojenčad vrlo su korisni obroci za starije dojenče.
Kada dijete zamijeni više obroka na prsima ili mliječne formule za obroke nemliječne hrane (voće, povrće, žitarice, meso) ono mora svakodnevno dobiti 500-600 ml mlijeka, što znači da treba nastaviti s dojenjem (pa i u drugu godinu), a ako je dojenče bilo na umjetnoj prehrani, nastavlja se kao osnovna mliječna formula koja nosi oznaku 2, odnosno +2. Za stariju dojenčad preporučuje se 1-2 obroka mliječne formule koja nosi oznaku 3, bogate kalcijem, vitaminima i željezom, koja može biti mliječni obrok za predškolsko dijete.
Osnovnoj mliječnoj formuli (s oznakom 2) mogu se dodati žitarice (cerealije), tj. pahuljice riže, kukuruzne pahuljice, a potom i pahuljice od drugih žitarica (mliječna kašica) i na taj način dojenče dobije drugi obrok dohrane, koje mu daje osjećaj sitosti, jer mlijeko osigurava dodatni energetski unos te vitamine skupine B. Dohrana se može započeti i mliječnom kašicom, a tek potom uvesti voćna kao drugi obrok, čime se povećava energetski unos te dodaju vitamini skupine B i minerali.

Kruh, keksi, tjestenina
Keksi bez glutena (obično granulat keksa) mogu se dati već u početku dohrane kao dodatak mliječnom obroku (mliječna formula koja nosi oznaku 2). Kruh (korica i dvopek) te keks daju se dojenčetu kada navrši osam mjeseci i obično ima dva mliječna zuba i pokazuje da se samo hrani.
Tjestenina se daje obično kao dodatak obroku mesa ili povrća, a obrok špageta začinjen pasiranom rajčicom, maslinovim uljem i parmezanom može biti ukusan obrok za dojenče u dobi od 9-10 mjeseci.

Voda
Već od prvih mjeseci života dojenčetu je najkorisnije za piće ponuditi vodu. Konzumiranje voćnih sokova djeca obično jako vole, ipak bilo bi ih korisno ograničiti, osim svježeg voćnog soka bez dodatka šećera. Ako već kupujete voćne sokove, kupujte one kvalitetnije, negazirane i bez dodatka šećera.
Nikada ne treba zaboraviti činjenicu da mala beba može biti žedna, čak i ona koju majka doji, ako su dani naročito vrući. Inače dojenčetu na prsima nije potrebno davati vodu jer mu prirodna prehrana osigurava sve. Dojenče na umjetnoj prehrani treba dobiti i dodatnu količinu vode, jer može ožedniti (dijete ubrzo nakon obroka može plakati kao da je gladno, no prvenstveno treba misliti na žeđ). Najbolje je dati čistu izvorsku vodu (kontrolirani proizvod u originalnom pakiranju s malim sadržajem minerala).

Kod kuće priređena hrana ili gotovi dječji obroci?
Roditelji nikada ne štede na djeci i ako je ikako moguće, kupit će i kvalitetne papice iako su skuplje nego priređene kod kuće. U početku dohrane, kad beba pojede tek žličicu ili dvije voćne kašice, uputno je (i ekonomično) da majka sama priredi te prve obroke. Kasnije odluka ovisi o okolnostima, ali i mogućnostima obitelji.

Kruh (korica i dvopek) te keks daju se dojenčetu kada navrši osam mjeseci.
Danas ni nabava namirnica nije lak posao jer ste uvijek u sumnji: nema li previše pesticida ili drugih štetnih sastojaka, sadrži li ta hrana genetski modificirane sastojke, itd. Velike industrije dječje hrane imaju mogućnost kontrole uzgoja voća i povrća te prehrane stoke i peradi pa jamče kvalitetu proizvoda. Praktična pakiranja obroka velika su pomoć majci, osobito na putovanjima za vrijeme godišnjeg odmora ako je već prethodno započela dohranu, pri odlasku na dulju šetnju ili vikend. Jednom otvorena bočica hrane može se čuvati u hladnjaku najduže 24 sata (prema uputama većine proizvođača), jer dječja hrana ne sadrži konzervanse.

Autor:
Prim. mr.sc.dr. Ružica Duplančić-Šimunjak

Koje adaptirano mleko ste koristile kao dohranu kod dojenja, ili uopšte, ako i niste dojile?

orline ::Koje adaptirano mleko ste koristile kao dohranu kod dojenja, ili uopšte, ako i niste dojile?

Ja nisam dojila Anu i koristila sam Humanu, jer su je u porodilistu istom hranili, pa sam nastavila i kuci.

Hvala, maus. Vidim da ih je more na tržištu. Moja kuma je koristila Nan, ostale drugarice su dojile. Zato me interesuju vaša iskustva.

Nan sam koristila tj.i sada ga pije

Mi smo poceli sa Impamilom,jer ga u porodilistu daju, posle mesec dana, zbog tripa da sve odmah izbace, uvodim Aptamil, sada Dusan jede iskljucivo Aptamil, a Ivona, zbog problema sa bljuckanjem- Novalac AR, a preko dana obican Novalac.
Moje je misljenje da je sve to isto sr. sa istim mirisom-na koncentrat za pilice.

Mi smo koristili Nan, prvo za prevremeno rodjenu decu, pa dalje jedan i dva, i prezadovoljna sam bila. Mislim kad vec mora dohrana...Preporuku sam dobila od osoblja na Neonatologiji pa nisam ni razmisljala o drugim opcijama. Imali su dobro varenje, dobre krvne slike stalno, za nedonoscad jako bitno, siti, napredovali super, nekako im bas legao taj Nan.

Nama je dohrana definitivno izazov...sve znwmo u teoriji ali praksa nsm ne ide, dama samo otvori usta i sve iscuri...
mozda jos nije spremna

a čemu ,Midžaki , razmišljanje o dohrani-kad mlekceta ima?

Mijaki, ne brini, ispočetka tako svima. Posle krenu lepo da ćopaju.
Pariz, mijaki misli na čvrstu hranu, mnogi kažu dohrana

Ma ja mislila na nemlecnu dohranu:-)))
Jel sam promasila temu???? Stid me...hihihiiiii

Ma jok bre, sve je to dohrana kad je sika primarna još