Razgovori o seksu "Doba puberteta"

od Hitron-Luka 12/12/2007, 22:21

Svako vreme ima svoje specifičnosti, pa se danas pubertet dece ne može porediti sa tim periodom u životu njihovih roditelja. Osim toga, granice ulaska u pubertet su se spustile gotovo do granice detinjstva, pa se kod pojedine dece prvi znaci mogu primetiti već sa devet ili deset godina.

Deca teško odlučuju da o ovoj temi razgovaraju sa roditeljima. Upravo zato prvi korak morate vi da učinite.

Zašto je period puberteta tako specifičan? Između ostalog i zato što je to vreme velikih odluka. Obično se tada uzima prva cigareta, dešavaju prva eksperimentisanja sa drogom, moguće je prvo zaljubljivanje, a samim tim i prvo seksualno iskustvo.
Veoma je važno da sve ove odluke budu donete racionalno a ne emotivno, jer svaka od njih može da obeležiti život za dug vremenski period. Međutim, kako je osnovni pogled na svet jednog tinejdžera pre svega emotivan, dete ove odluke najčešće donosi samo, ili u razgovoru sa vršnjacima, tj. emotivno. Pošto takve odluke mogu da imaju posledice po detetovu budućnost, neophodno je da učinite sve da se čuje i vaš “glas”, jer kao odrasla osoba možete uticati da i racionalno ima značaja u odlučivanju.

Pubertet je period buđenja seksualnosti. Iako se to događa bez vaše kontrole, time što ćete dete pravovremeno informisati i uveriti ga da u vama može da ima pravog sagovornika, doprinosite da kroz ovu fazu prođe lakše i bezbolnije.

Kada je pravi trenutak za razgovor o seksualnosti?

Deca teško odlučuju da o ovoj temi razgovaraju sa roditeljima. Upravo zato prvi korak morate vi da učinite. Kako ćete da prepoznate pravi trenutak? Ako čekate da se vaše dete približi pubertetu, pa zatim da se dovoljno zaljubi (a da je to “dovoljno” i po vašim, a ne samo po njegovim kriterijumima) da bi uopšte razmišljalo o prvom seksualnom odnosu - možete mnogo da zakasnite. Osim toga, zbog pomerenih granica ulaska u pubertet, ne očekujte da se vaša deca ponašaju kao vi u tom periodu. Odnosno: ako ste vi za pojedina iskustva bili zreli sa šesnaest godina, vaša deca mogu da budu spremna već sa četrnaest.

Idealno je da sa detetom prvi razgovor o seksualnosti vodite u vreme kada primetite prve znake zaljubljenosti u pubertetu. Zaljubljenost, naravno, ne znači siguran put do seksualnog odnosa - ali, ako ne prilikom ove, onda prilikom svake sledeće zaljubljenosti raste mogućnost seksualnog kontakta.

A. Poverenje

Potrebna je velika doza poverenja da bi dete uopšte prihvatilo razgovor o ovoj temi. Ukoliko sa njim nemate dobar odnos, a ipak mislite da je važno da razgovarate o seksualnosti, tako i recite, na primer: “Znam da trenutno nismo u naročito dobrim odnosima, ali postoji nešto o čemu hoću da razgovaram sa tobom. Takođe, bez obzira što si sada ljut(a) na mene, ili te moje mišljenje uopšte ne zanima, ili si možda uveren(a) da nemam šta da ti kažem o tome, seti se koliko sam ja stariji(a), samim tim i iskusniji(a). Hoću da znaš da ću uvek biti uz tebe, i da ću pokušati da te razumem i budem ti podrška.Uostalom, ako pristaneš da o ovome razgovaraš sa mnom, možda to popravi naše odnose, učini da ponovo budemo bliski.”

B. Nezgodna pitanja, zgodni odgovori

Mnoga deca “razbijaju led” o seksualnosti pitajući roditelje nezgodna pitanja, tj. pitanja vezana za njihova prva iskustva. Podrazumeva se da vam ne može biti lako i prijatno da o nečemu tako intimnom i ličnom razgovarate sa detetom. Zato je važno da za ove razgovore budete pripremljeni.
Razmislite unapred šta želite detetu da objasnite, pokušajte da predvidite njegova pitanja, i da unapred osmislite svoje odgovore. Takođe, kako bi se što bolje pripremili za ove razgovore (jer ih neće biti samo jedan), setite se sebe i svojih prvih seksualnih iskustava.
Cilj pripreme je da vas oslobodi i «otvori» vam oči kako svoje dete više ne biste posmatrali samo kao dete, već kao osobu koja krupnim koracima grabi u svet odraslih. Jer, sve dok o seksualnosti mislite kao o «onim» stvarima, i dok osećate neprijatnost da o tome i mislite, a kamoli govorite - male su šanse da će vaše dete u vama naći sagovornika na tu temu.

Zašto ovaj razgovor vodite baš vi?

Koji izbor ima vaše dete da bi saznalo ono što ga zanima? Da li mislite da se o seksualnosti može učiti iz knjiga? Naravno da ne. Dete će ili pronaći odgovarajućeg sagovornika, ili će bez pripreme imati seksualno iskustvo, što može da bude veoma traumatično ako ne zna šta da očekuje i nije dovoljno informisano.
Ako taj sagovornik niste vi, ko bi to mogao da bude? Neki vršnjak koji o ovoj temi zna još manje, ili isto koliko i vaše dete (a ako i zna više, ne možete biti sigurni da je za vaše dete dobro da bude upoznato sa tim iskustvom).

Uostalom, da li imate više poverenja u sebe ili u druga-drugaricu svog deteta?
Da li očekujete da vas u ovoj temi odmeni učiteljica ili školski pedagog? Njihovi zadaci su brojni i važni, ali ne dotiču upućivanje deteta u baš sve oblasti. Kako svoje dete najbolje poznajete vi, i kako bi ono upravo u vas trebalo da ima najviše poverenja, prirodno je da o ovoj temi vi govorite. Nema nikog drugog na koga možete da prebacite tu odgovornost.

A o čemu da pričate?

Treba da govorite kako je prvo seksualno iskustvo važno, kako dete ne treba samo sebe da forsira, ili da to radi iz pogrešnih razloga (na primer: zato što su »TO« uradili svi iz odeljenja), kako je važno da bude što spremnije, kako tu osobu sa kojom ima seksualni odnos treba dobro da poznaje i da zaista oseća ljubav prema njoj. Zatim, da to kako će se završiti prvo iskustvo ne znači ništa za sledeće, jer treba vremena da se sa nekim upozna ... da je to zajedničko iskustvo koje će oboje da pamte.
Ne zaboravite da dodate da je u redu, normalno, uobičajeno da u početku oseća zbunjenost, strah, nesigurnost... ali da će se to postepeno izgubiti ako zaista voli svog dečka (devojku). Takođe, seksualni kontakt je izraz poverenja, potrebe da se sa voljenom osobom i na ovaj način bude blizak... To je nešto što ne može da se nauči, zna ili ne zna kako se radi, već se prosto doživljava i oseća, i sasvim je dovoljno ako se dete ponaša tako kako se u trenutku vođenja ljubavi oseća.

Budite otvoreni za moguća pitanja i pokušajte da na njih odgovarate konkretno i jasno. Nemojte da morališete i ne upadajte u zamku: »Mali si za to, rano je da o tome misliš...«

A. Kontracepcija

Bez obzira što u trenutku kada vodite ove prve razgovore možda mislite da je do prvog seksualnog kontakta daleko, ili da pitanje kontracepcije ne ulazi u ovu temu, odmah počnite sa upućivanjem deteta u načine zaštite sebe i partnera. Pitanje kontracepcije je jedno od retkih gde roditelji konačno smeju i treba da budu beskrajno dosadni. Uopšte nije dovoljno da to pomenete jednom, da dete klimne glavom (razumelo je), pa da mislite kako ste ga ubedili da koristi kontraceptivna sredstva.
Nastavite da ubeđujete, insistirajte... koliko god rizikovali da budete dosadni i da nervirate dete, jer jednom stečena navika da se vodi računa o zdravlju - ostaje i kasnije. Kondom (prezervativ) je najbolja zaštita - ne samo od začeća, već i raznih infekcija. Deca koja su koristila kontracepciju pokazuju odgovornost i zrelost. I bez obzira da li imate sina ili ćerku, insistirajte na ovome.

B. Ne odustajte od razgovora

Iako tinejdžeri odaju utisak da im vaše mišljenje ništa ne znači, i ignorišu sve vaše pokušaje da ostanete u kontaktu - nemojte da odustajete od komunikacije. Naravno, oni nisu skloni da otvoreno pričaju o svojoj privatnosti, tako da često treba da imate razvijen sluh za skrivene poruke i čitanje između redova, što nije nimalo lako.

Ne zaboravite da nije dovoljno da samo vi govorite, već i da pokažete iskrenu spremnost da čujete šta dete ima da kaže. Od toga šta čujete zavisi i šta ćete vi da govorite, a to će vam biti pravi pokazatelj detetove stvarne zrelosti. Uostalom, ako ne pokažete otvorenost za slušanje onoga što dete želi da kaže, prestajete da budete pravi sagovornik. Naime, tinejdžeri imaju veoma “istančan” sluh. Pričaju samo dok znaju da ih slušate.

Mame i ćerke, tate i sinovi

Obično se misli da o seksualnosti mame treba da govore sa ćerkama, a tate sa sinovima. Iako ćete ovaj predlog naći u većini literature o tinejdžerima, njegovo poštovanje često nije moguće. Danas je sve više mama koje same gaje decu. U situaciji kada tate nisu prisutne, one nemaju izbora.

Sa druge strane, dečaci su manje vaspitavani da emotivno reaguju, nego što je slučaj sa devojčicama. Kada takvi dečaci postanu muškarci i očevi, teško se snalaze kada treba da razgovaraju o tako intimnoj, važnoj temi sa svojim sinovima. Oni jednostavno nisu navikli, niti su naučeni da uopšte govore o emotivnim stvarima.

Kada se mame upuste u ove razgovore sa sinovima, mogu da imaju poteškoća što neke stvari ne znaju da objasne, jer nikada nisu bile dečaci. Ali, onda to mogu tako i da kažu, na primer: “Ja sam žena. Nikada nisam bila dečak. Zato ne znam da ti odgovorim na to pitanje.” Isto važi i za tate kada sa svojim ćerkama govore o seksualnosti (“Ja nikada nisam bio žensko da bih to mogao da znam…”). Upravo zato, od toga da sa sinovima pričaju očevi, a sa ćerkama - majke, važnije je da je bar jedan od roditelja spreman da se upusti u ove razgovore sa detetom, bez obzira na pol.