Klub 38+

           
                
                                
                
             

Uh, sutra je dan B, sto bi rekla Miss. Od prekjuce me hvata nervoza, nisam nikad bila ovako nervozna pred betu.   Htedoh da odlozim bar za subotu, ali ako uradim u subotu, rezultati ce biti tek u ponedeljak. Da ne kvarimo ponedeljak ako bude negativna, odlucismo se za sutra. Ako bude pozitivna, ponovicemo u ponedeljak. Ne znam gde je nestala ona hrabra Kometa koja nije imala osecaj da je bila u postupku, da se nesto desava, nije trazila simptome... ne prepoznajem se danas. Samo mi se mota po stomaku iako sam na bromazepamu od 3 mg. Muz me setka, pristaje na sve, obidjosmo sve soping centre, ali meni stalno knedla u stomaku i ne prestajem da mislim. Ne znam... mislim da se vise plasim pozitivne bete, nego negativne... mada, nisam ravnodusna ni za negativnu. Uvek sam imala plan ako ne uspe... sad ga nemam.   Osecam da necu imati snage da idem dalje ako nije uspelo ovog puta... Sva sam konfuzna, pospana, umorna... a san nece na oci, bez obzira na dozu.   
Za sutra smo se organizovali da idemo u Padovu, odmah posle davanja krvi, da ubijemo vreme do 4-5 popodne kad ce stici rezultat. NE znam ni da li cu imati snage da idem... sva sam kao navijena, sve radim automatski. Ako imam simptome, to je sigurno lupanje gluposti. Nista vise. Ili bar ja ne primecujem, a iskreno i ne trazim. NIsam ih imala ni prosle godine... mada, nista ne znaci. NE bih da se opterecujem, a ne mogu. Dugacak je i trnovit nas put bio... i ko zna kad ce mu biti kraj.
Veceras citah pricu koju je Nince postovala o mama Marti koja je izgubila sina, pa dobila divnu ceru... otplakasmo posteno! Nadamo se da ce i nas braco iz zemlje Graskovine poslati nama batu/seku ili oboje... da nas zagrle umesto njega. Nadamo se i plasimo... i verujemo... ali nekako sve manje. Bice sta mora, ne mozemo promeniti nista strahom... a sad je veci nego ikad! Strah od negativne bete, strah od pozitivne bete... strah od zivota bez dece...strah od nas dvoje samih u praznoj i tihoj kuci... strah da nam Gospod nece uslisiti molitve, a nismo ni smeli da ga molimo onako kako treba... govorili smo... neka bude volja Tvoja, a sad se bojimo volje Njegove. Nevernici! Nedostojnici! Nesrecnici!

Drzite nam fige, molite se za nas i nas uspeh, sta god vam je lakse, jer mi ne smemo! Ne smemo da se nadamo... Ja znam da je snga vasa i snaga vasih misli velika, znam da to neko odozgo cuje i zna... zna nase zelje i misli... pitanje je samo hoce li nam ih uslisiti.

Hvala vam za svaku rec, svaki smajli, svako slovo... hvala vam sto postojite, jer uz vas znamo da nismo sami! Samo vi znate da ohrabrite, obodrite, date snagu, da se molite onako kako treba, nemamo nikog drugog osim vas... i moje male unukice koja se nada. Ljubimo vas i volimo! I Ne zamerite ako me ne bude bilo pre 4-5, gledacu da ubijem vreme posle vadjenja krvi, jer su siznuti kuci.         

Meta, navijam najjače, molim se i verujem da će dragi Bog uslišiti naše molitve, da vaša kuća neće ostati prazna i tiha. Šaljem ti milion zagrljaja i očekujem najlepše vesti sutra     
               
             

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

   
Samo da vas zagrlim oboje jako.
I da navijam, molim se, držim fige, šaljem vibre, ma sve!!!

      

Chvrsto drzhim fige i posipam bebecom prashinom za veliku betu:
        
        

Srecno draga Meta, navijamo i mislimo na tebe                   

Meta draga, navijamo za tebe!!!!!!!!!!!!!!

Kometak cekamo lepe vesti                

Stenli ::Srecno draga Meta, navijamo i mislimo na tebe                   

  

Stenli ::Srecno draga Meta, navijamo i mislimo na tebe                   

              

Meta, čekamo lepe veeeeestiiiiii                      

Hvala vam duse moje! Do neba! Odoh da se spremam polako za lab.   

Ajmo MetaK        

PETAK - dan za KOMETAK!!!
       

Meto neces zameriti, ali morala sam ovo mm da procitam. On se sprema za posao, a ja hodam za njom po stanu sa telefonom. Rasplakah i njega. Ti kazes da ste vi nezahvalni, a ja se citajuci ovo tvoje pitam da li smo mi nezahvalni i da li smo svesni srece koju nam he Bog podario, jer iste strahove smo i mi imali. Ali cini mi se da barem na ovom forumu niko tu srecu ne zasluzuje vise od vas. Glupo je meriti i vagati koliko ko zasluzuje i vredi, ali samo izgovaram naglas ono sto osecam. Ja verujem da je konacmo dosao kraj vasim mukama i da ce vam Bog podariti toliko zeljeno i toliko cekano cedo...A kada bude beta pozitivna onda polako korak po korak...Preselicemo te za NS kod Kopitovicke. Ljubim te i navijam iz sve snage!

Kometice,navijam sviim srcem!Srecno!

Mislim, navijam jako!!!!

KoMetaK ::Uh, sutra je dan B, sto bi rekla Miss. Od prekjuce me hvata nervoza, nisam nikad bila ovako nervozna pred betu.   Htedoh da odlozim bar za subotu, ali ako uradim u subotu, rezultati ce biti tek u ponedeljak. Da ne kvarimo ponedeljak ako bude negativna, odlucismo se za sutra. Ako bude pozitivna, ponovicemo u ponedeljak. Ne znam gde je nestala ona hrabra Kometa koja nije imala osecaj da je bila u postupku, da se nesto desava, nije trazila simptome... ne prepoznajem se danas. Samo mi se mota po stomaku iako sam na bromazepamu od 3 mg. Muz me setka, pristaje na sve, obidjosmo sve soping centre, ali meni stalno knedla u stomaku i ne prestajem da mislim. Ne znam... mislim da se vise plasim pozitivne bete, nego negativne... mada, nisam ravnodusna ni za negativnu. Uvek sam imala plan ako ne uspe... sad ga nemam.   Osecam da necu imati snage da idem dalje ako nije uspelo ovog puta... Sva sam konfuzna, pospana, umorna... a san nece na oci, bez obzira na dozu.   
Za sutra smo se organizovali da idemo u Padovu, odmah posle davanja krvi, da ubijemo vreme do 4-5 popodne kad ce stici rezultat. NE znam ni da li cu imati snage da idem... sva sam kao navijena, sve radim automatski. Ako imam simptome, to je sigurno lupanje gluposti. Nista vise. Ili bar ja ne primecujem, a iskreno i ne trazim. NIsam ih imala ni prosle godine... mada, nista ne znaci. NE bih da se opterecujem, a ne mogu. Dugacak je i trnovit nas put bio... i ko zna kad ce mu biti kraj.
Veceras citah pricu koju je Nince postovala o mama Marti koja je izgubila sina, pa dobila divnu ceru... otplakasmo posteno! Nadamo se da ce i nas braco iz zemlje Graskovine poslati nama batu/seku ili oboje... da nas zagrle umesto njega. Nadamo se i plasimo... i verujemo... ali nekako sve manje. Bice sta mora, ne mozemo promeniti nista strahom... a sad je veci nego ikad! Strah od negativne bete, strah od pozitivne bete... strah od zivota bez dece...strah od nas dvoje samih u praznoj i tihoj kuci... strah da nam Gospod nece uslisiti molitve, a nismo ni smeli da ga molimo onako kako treba... govorili smo... neka bude volja Tvoja, a sad se bojimo volje Njegove. Nevernici! Nedostojnici! Nesrecnici!

Drzite nam fige, molite se za nas i nas uspeh, sta god vam je lakse, jer mi ne smemo! Ne smemo da se nadamo... Ja znam da je snga vasa i snaga vasih misli velika, znam da to neko odozgo cuje i zna... zna nase zelje i misli... pitanje je samo hoce li nam ih uslisiti.

Hvala vam za svaku rec, svaki smajli, svako slovo... hvala vam sto postojite, jer uz vas znamo da nismo sami! Samo vi znate da ohrabrite, obodrite, date snagu, da se molite onako kako treba, nemamo nikog drugog osim vas... i moje male unukice koja se nada. Ljubimo vas i volimo! I Ne zamerite ako me ne bude bilo pre 4-5, gledacu da ubijem vreme posle vadjenja krvi, jer su siznuti kuci.         

O mila moja!!!! Sta to bi? Nema malodusnosti, nema nesamopouzdanja, uzivaj ti nama danas cekajuci betu kao sto ces uzivati cekajuci bebu.

I imam puno toga da pricam s tobom na temu ovog posta, ali necu, jer nema potrebe. Bice B+! I to ne zbog datuma i znakova, nego zbog vas - jer je doslo vreme.

Virkam ovde danas, i cekam najlepse vesti od tebe, drugarice moja predivna!!!!

Draga Kometak, tek sad procitah tvoj post i rasplakala si me. Svaka cast na svoj tvojoj hrabrosti, upornosti i iskrenosti. Sve ovo sto si napisala opisuje tvoju velicinu i vasu borbu. Draga moja, zelim ti iz dna duse svoje da Bog uslisi sve nase molitve i da obraduje prvo vas dvoje pa onda citavu vojsku dobrih dusa koje navijaju i mole se za vas :) ljubim te puno :)

Eto me, na vreme! Skacem kao kengur i navijam kao hibrid najgoreg delije i najgoreg grobara!

Draga drugarice! Mi danas slavimo rodjendan, a moja zelja za Atinin prvi, najveca zelja, je tvoja veeeeelika beta!!!! I da se dogodine sretnemo, svako sa svojim smotuljkom u rukama!!! SRETNO DANAS!!! Mi mantramo do besvijesti!!!!

         

Draga moja Kometice, i ne cudi da vam se dele osecanja, sve je to tako, bas kao sto pises, bilo bi cudno da je drugacije!
Ja svim svojim bicem mantram za vasu pozitivnu betu danas, i jednu lepu i zdravu trudnocu, izguranu svih devet meseci!
Ljubim te i grlim jako!
Coke, Arsa i ja drzimo fige jaaaakooooo!

Nince, srecan vam divan dan, da vas prvi rodjendan Kometa pamti po radosti i sreci najvecoj!

LJubi mi prasence i cupni joj usi malo od Arse!   Nek joj u zivotu sve bude lagano i lepo!

Mislimo i     

Ninche , srecan ti tvojoj devojcici/lepotici prvi rodjendan . Da ti je ziva, zdrava i srecna 100 godina  !!!!!                                

Ninche srecan rodjendan preslatkoj Atini,neka je ziva i zdrava i da je sreca prati celog zivota.