Korak po korak na putu do bete +

JednaSova ::Zene, samo da sa vama podelim i ovu svoju veliku radost.

Danas smo culi bebine otkucaje srca...    i zaljubila sam se na prvi zvuk u to malo bice, koje trenutno ima 10 mm.

Hvala svima sto ste nas bodrili i davali nam snage kada nam je trebala.

ganedina ::Drage moje ,

Kao što sve već znate ni ova 6.VTO mi nije uspela . Mislim da sam sve vreme samo sebi davala lažnu nadu da ja ipak mogu postati majka , da je bilo iluzorno uopšte tako nešto i očekivati u mojih 48-49 godina .Ljinana Jakšic -Salveta je 1 od milion .

Jednostavno onaj gore mi neda da rodim ni moje ni tudje dete, ne da mi da budem ni majka ni surogat majka, bez obzira na to koliko sam se ja besomucno borila za to . I što sam sam ja bila sve upornija u tome i on je bio još uporniji da mi ne uspe . Ko zna zašto me ovako muči celi moj zivot i kažnjava, mene koja ni mrava nikad u životu nisam zgazila. Mene koja kad posle kiše vidi puža na putu zaobilam ga kolima da ga ne bi zgazila . Mene koja posle više od 500.000 pređenih kilometara ni 1 kuče nisam udarila, već sam sletala s puta da bih to izbegla.
Zašto mene koja sam ceo život samo žrtvovala za druge i pomagala, često na svoju štetu . Bože, da li te uopšte ima kad sam ja u pitanju?????????????????????????
Čije ja to grehe iz prošlosti ispaštam ?!  Zašto nikad ne kažnjavaš one koji to zasluže , nego uvek one koji to ničim nisu zaslužili ?!

Mnogo mi je teško i žao što nisam uspela ispuniti sebi svoju najveću želju da rodim bar jedno dete, da tako usrećim sebe i onog mog nesretnog oca koji već 10 godina govori da mu je samo da dočeka da rodim , pa da onda moze i sutradan na miru da umre , da zna da me ne ostavlja samu (ja nemam ni brata ni sestru , niti nekog svog bližnjeg rođenog ).Da mene ima ko sahraniti , kao što njega ima ko .

Kako mi se juče bližio momenat suočavanja sa rezultatom bete , sve više sam imala osećaj da ni sad nije uspelo . Tako je i bilo . Posle toga nisam imala snage da odem kući i pogledam ni oca niti mm u oči . Ostala sam kod rođaka, pričala dosta sa prijateljima i meni dragim ljudima, shvatila da ne može ništa na silu . A ja sam htela maltene na silu da rodim dete . Kad mi se nije dalo da imam moje , nisam uopšte trebela da pokušavam ni sa doniranim jajnim ćelijama . Kad vidiš da nešto neće i ne ide , onda jednostavno treba da digneš ruke i pomiris sa sa nekim činjenicama i nekim stvarima u životu . Ne, ja nisam htela, nisam mogla da se pomirim s tim , nego sam sve više i više srljala, htela da idem glavom kroz zid. I šta sam dobila, postigla?

Zato sam sinoć donela konačnu odluku - definitivno zatvaram ovo poglavlje svoga života. Okrećem drugu stranicu . Sve ovo u vezi borbe za dete probaću što pre da zaboravim kao nešto najstrašnije, kao najružniji san . Ne pada mi više na pamet da bilo šta pokušavam po ovom pitanju . Da, ostale su mi u Pragu još 3 smrzlice i više me nije briga za njih , neka ih bace u WC , meni i onako više ničemu ne mogu da posluže .Sada trebam u narednih godinu dana da radim samo da bih vraćala kredite i dugove što smo ih papravili u nazad godinu dana , a to je trošak u iznosu 10.000e .
Naprivila sam sebi pakao od života i sad moram da gledam kako ću da se čupam .
 
Moram sada sve snage da usmerim da sebi napravim neku bolju  poziciju u poslovnom smislu i iskoristim ovaj politički momenat koji mi negde ide na ruku , jer nadam se buduća lokalna vlast ovde zna ko sam ,šta sam i koliko vredim . Nemam ništa da sedim skrštenih ruku , plačem i kukam nad svojhom sudbinom . Rođena sam da se mučim i borim od kako sam se rodila , od svojih 15 meseci kad me je majka ostavila i otišla . Još tada su počele praktično moje muke i borba za život . Zato nisam imala ni detinjstvo kao druga deca , ni bezbrižnu ranu mladost , ništa .


U budućnosti ću gledati usput ako budem mogla da nadjem da usvojim neko normalno dete starosti 10-12godina, ili preko Branka iz emisije Trag neko dete koje se mnogo muči u zivotu i koje je gladno, žedno i boso i željno topline i ljubavi . Ili eventualno neku porodicu kojoj ću dati 1 od 2 moje prelepe kuće da tu živi, pomaže mi oko imanja i u starosti i sahrani me .

Eto, toliko od mene . Više se neču javljati na forumu.Hoću da izađem iz ove priče , jer mislim u ovom momentu da će mi tako biti lakse , da se ne vraćam i ne podsećam na ovo što sam ispreživljavala u poslednje vreme, jednostavno opet kažem da hoću da što pre sve to zaboravim kao najružniji i najgori san . Znam da sam dala sve od sebe, svoj maksimum u ovoj borbi , i više nego što sam mogla . Vala , dosta je bilo , život mora da ide dalje .Znam da će mi biti mnogo teško da nađem neki drugi , novi smisao života . Ali , jel imam izbora ?!

Svima vama od srca želim isto što sam i sebi želela ; majkama da opet postanu majke i uživaju do kraja života sa svojom decom . Trudnicama da što lakšu trudnoću i porođaj i takođe svu sreću . Koračaljkama uspešne korake i što pre da dođu do svog cilja .

Ljubi vas sve vaša Vesna .

hocukusurnecuzvaku ::Ganedina, imenjakinjo moja , nama Vesnama je valjda nekako suđeno da sve u životu dobijamo na teži način, da se mučimo, osećamo bol, pa nas tek onda nekako život nagradi. Poštujem tvoju odluku i želim ti svu sreću ovog sveta i verujem da će tvoja dobrota i veliko srce biti ispunjeno ljubavlju deteta koje budeš usvojila